Srpska

ѕредаваЬе на тему "—топама —ветог £ована ¬ладимираУ у ЌикшиЮу

ѕротекле недЉеЪе, у ƒруштву црногорско-руског приЉатеЪства "—вети √еоргиЉе“ из ЌикшиЮа, одржана су, на радост броЉних посЉетилаца, два веома занимЪива предаваЬа на духовне теме.

” понедЉеЪак 6. Љуна 2016, предаваЬе на тему "—топама —ветог £ована ¬ладимира“ одржао ЉепротоЉереЉ £ован ѕламенац, парох барски.

††††

ѕредаваЬе Ље било посвеЮено хиЪадугодишЬици мученичке кончине првог српског светитеЪа, дукЪанског кнеза £ована ¬ладимира, чиме се ƒруштво "—вети АорРе“ укЪучуЉе у низ манифестациЉа, коЉе се, тим поводом, током ове Љубиларне године, одржаваЉу у ÷рноЉ √ори.

"ѕоред броЉних свечаности и предаваЬа, предвиРени су научни скупови и освештаЬе храма —ветог £ована ¬ладимира у Ѕару, а ћитрополиЉа црногорско- приморскаЉе покренула издаваЬе зборника радова "” спомен и славу —ветог £ована ¬ладимира“, чиЉа се друга кЬига, ових дана, очекуЉе из штампе“, казао Ље, у уводноЉ риЉечи, мр ¬асиЪ £ововиЮ, медиЉатор вечери.

††††

£ововиЮ Ље напоменуо да Ље £ован ¬ладимир (краЉ 10. в. Ц 1016) био кнез ƒукЪе. ѕрема Ѕарском родослову наслиЉедио Ље, Љош као дЉечак, оца ѕетрислава. ѕриликом напада на ƒукЪу, вЉероватно 998. године, бугарски цар —амуило га Ље заробио, затим му Ље дао руку своЉе кЮери “еодоре Ц  осаре и вратио га на власт у ƒукЪу. Ѕугарски владар £ован ¬ладислав намамио га Ље у ѕреспу и на превару убио. £ован ¬ладимир Ље први српски владар коме Ље установЪен светачки култ, а Ьегово житиЉе, сачувано у изводу у Ѕарском родослову, прво Ље српско житиЉе. ћошти су му почивале у манастиру ѕречисте  раЉинске код —кадарског Љезера, затим у манастиру Ўин Аон код ≈лбасана у јлбаниЉи, а данас се налазе у —аборном храму јлбанске православне цркве у “ирани.

—вештеник £ован ѕламенац, парох барски, старЉешина цркве —вих —ветих у Ѕару, као и цркве —вете “роЉице на –умиЉи, велики дио свог научног истраживаЬа, коЉи Ље представЪен броЉним чланцима, предаваЬима, бесЉедама и монографиЉом "—вети £ован ¬ладимир: у Ьеговом и нашем времену“, посветио Ље —ветом краЪу £овану ¬ладимиру.

††††

ќн Ље, говореЮи пред никшиЮком публиком, навео да Ље, заЉедно са археологом ћладеном «агарчанином, обишао подручЉе у јлбаниЉи гдЉе би се, по Ьиховим мишЪеЬу, могло налазити брдо ќблик, на коЉе се —вети £ован ¬ладимир повукао са воЉском пред налетом бугарског цара —амуила, како се наводи у Кетопису ѕопа ƒукЪанина.  од ¬арошице ¬ладимир, постоЉи истоимено брдо ¬ладимир, коЉе јлбанци зову „Ўума“ (врх) и на врху тог брда открили су остатке тврРаве и цркве, што потврРуЉе претпоставку да би то могло бити брдо ќблик из Кетописа ѕопа ƒукЪанина.

 ако археолошка истраживаЬа не указуЉу на то да Ље манастир ѕречисте  раЉинске код —кадарског ЉезерастариЉи од 14. виЉека, а у коЉем су, по Кетопису ѕопа ƒукЪанина, сахраЬени ¬ладимир и  осара, поменути археолог «агарчанин сматра да Ље ¬ладимирова престоница била стари град —вач у непосредноЉ близини.

††††

ѕротоЉереЉ £ован ѕламенац Ље1991. године, тада као новинар,открио мошти —ветог £ована ¬ладимира у цркви —вете ћариЉе у ≈лбасану.  ако Ље испричао, у запуштеноЉ и празноЉ цркви без иконостаса налазио се мали сточиЮ са кивотом —ветог £ована ¬ладимира и изблиЉедЉелом иконом Ѕогородице. ћошти Ље касниЉе пренио албански јрхиепископ јнастасиЉе у “ирану у —аборни храм посвеЮен ЅлаговЉестима, гдЉе се и данас налазе, похраЬене испод „асне трпезе. —ваке године 4. Љуна, у славу —ветог £ована ¬ладимира, одржава се свештени, молитвени ход од “иране до ≈лбасана.

—вештеник ѕламенац Ље казао да се у цркви —ветог Ќиколе Ѕолничара у ќхриду чува рука —ветог £ована ¬ладимира, а1993. године, приликом посЉете —ветоЉ √ори и манастиру «оографу, монаси су му показали главу —ветог £ована ¬ладимира.
 ао мЉесто убиства —ветог краЪа наводи се да Ље било у ќхриду, или у мЉесту Оафа —ан ( —вета √лава), на граничном прелазу измеРу јлбаниЉе и ћакедониЉе код ќхрида. ѕо Кетопису, ¬ладимир Ље убиЉен пред вратима цркве —ветог јхилиЉа, коЉу Ље подигао цар —амуило на истоименом острву на ѕреспанском Љезеру.

” свом предаваЬу о. £ован Ље говорио о култу —ветог £ована ¬ладимира, коЉи има дубоке кориЉене у нашем народу, а што потврРуЉе и традиционално изношеЬе крста —ветог £ована ¬ладимира на “роЉичин дан на планину –умиЉу. –уски конзул »ван £астребов тврди, према риЉечима свештеника ѕламенца, да Ље у таЉ ¬ладимиров крст уграРен дио честице „асног крста √осподЬег. ѕрвобитно Ље ЋитиЉа са крстом —ветог £ована ¬ладимира кретала из манастира ѕречисте  раЉинска, а задЬих вЉекова иде из села ћикулиЮа са друге стране –умиЉе.

–усиЉа Ц ÷рна √ора: богослужбени утицаЉ

” оквиру трибине "—вободиЉада“, коЉу, у ƒруштву црногорско-руског приЉатеЪства „—вети АорРе“ из ЌикшиЮа, организуЉе ”дружеЬе кЬижевника ÷рне √оре, у сриЉеду 8. Љуна 2016, предаваЬе на тему „–усиЉа Ц ÷рна √ора: богослужбени утицаЉ“, одржао Ље протоЉереЉ —лободан £окиЮ, архиЉереЉски намЉесник никшиЮки.

††††

ƒобродошлицу, у име ƒруштва „—вети АорРе“ и ”дружеЬа кЬижевника ÷рне √оре, сабранима Ље пожеЪела ћилица Ѕакрач. ЌаводеЮи основне биографске податке свештеника —лободана £окиЮа, она Ље казала да Ље недавно магистрирао на Ѕогословском факултету „—ветог ¬асилиЉа ќстрошког“ у ‘очи и одбранио мастер рад из предмета »сториЉа и теологиЉа литургиЉских коментара, са називом теме "—ветотаЉински и литургиЉски живот ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори у периоду 18. и 19. виЉека“.

—вештеник —лободан £окиЮ Ље, у свом предаваЬу, указао на велику везаност ÷рне √оре за –усиЉу,коЉа се огледа како у црквеном, тако и у политичко-националном смислу и Љедна Ље од главних особина÷рне √оре у периоду од 18 до 20. виЉека. “аЉ утицаЉ Ље разумЪив због свих црквених и националних историЉских прилика.

††††

"—ви црногорски митрополити су били дубоко везани за –усиЉу. ќва везаност Юе почети од ¬ладике ƒанила и успоставЪаЬа званичних односа ÷рне √оре и –усиЉе 1711. године. » Ьегов наследник ћитрополит —ава био Ље искрено одан –усиЉи„по вЉери и завЉету свог стрица“ ƒанила, а ћитрополит ¬асилиЉе Ље ишао Љош даЪе и у –усиЉи видио главно и Љедино уточиште. ћитрополит ¬асилиЉе Ље тамо и умро, сахраЬен Ље у ѕетрограду у јлександро-невскоЉ лаври, поред српског ѕатриЉарха ¬асилиЉа £овановиЮа ЅркиЮа и —аве ¬ладиславиЮа."

"ѕослиЉе укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе 1766. ћитрополит —ава Ље прво писмо писао ћитрополиту московском ѕлатону и тражио помоЮ, молеЮи га да "заступа нас код ѕорте, што √реки не би миЉешали се у србски национ“. ќд почетаку успоставЪаЬа руско-црногорских односа 1711. –уска ѕравославна ÷рква, свакако, Ље имала посебну улогу. “а улога Юе преставЪати Љедну нову духовну ориЉентациЉу коЉа Юе доминирати у наредна два виЉека и коЉа Юе формирати црквену свиЉест, као и црквену свиЉест уопште код —рба. ќсамнаести виЉек са своЉим утицаЉима просвеЮености, барока, рационализма, пиЉетизма имао Ље несумЬиво пресудног утицаЉа на тадашЬе и касниЉе српско богословЪе, као и на све друге области народног и културног духовног живота“, нагласио Ље о. —лободан.

ќн Ље казао да Ље улога и утицаЉ –усиЉе имала двиЉе стране: прва Ље била материЉална, изражена у редовним новчаним и другим субвенциЉама ÷рногорско-приморскоЉ митрополиЉи од стране —ветог —инода –уске ÷ркве. ÷ркве и манастири по ÷рноЉ √ори обнавЪани су и опремани новцем коЉи Ље стизао из –усиЉе.

"÷етиЬски манастир Ље живио од помоЮи коЉе Ље руски цар ѕетар ѕрви давао Љош од времена ћитрополита ƒанила. ѕриликом посЉете –усиЉи 1743-1744. владика —ава Ље добио указ од царице £елисавете да се исплате све заостале субвенциЉе ÷етиЬском манастиру. »стим указом царица Ље одлучила да се за „награду тамошЬем народу и за обнову цркава и манастира“ изда из касе —ветог —инода Љош три хиЪаде рубаЪа."

††††

"ƒруга страна утицаЉа Ље духовна. ќна Ље приЉе свега произлазила из заштитничке улоге –уске ÷ркве према ÷ркви у ÷рноЉ √ори. “реба нагласити да су од ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша до обнове —рпске патриЉаршиЉе 1920. ÷рногорски митрополити били хиротонисани у –усиЉи. Мегош Ље био први хиротонисан 1833. у ѕетрограду, послиЉе Ьега Ќиканор 1858, а у –усиЉи су хиротонисани ћитрополити »ларион, ¬исарион и ћитрофан Ѕан“, рекао Ље протоЉереЉ —лободан £окиЮ.

ЌаЉвеЮи утицаЉ, према Ьеговим риЉечима, долази Юе преко кЬига и богослужбених предмета кроз коЉе полако продиру утицаЉи руске побожности, богословЪа, литургиЉске праксе као и осталих дЉелова црквеног живота, коЉи се ничим неЮе прекидати веЮ Юе се временом повеЮавати.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

17 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0