Поводом празника Преподобног Сергија Радоњешког, храмовске славе манастира у Микулићима подно Румије, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 17. јула 2016. године са свештенством у овом манастиру Свету службу Божју.
У току службе митрополит Амфилохије је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Александра Лекића. Након читања Јеванђеља бесједио је свештеник из Руске Православне Цркве који ових дана борави у Црној Гори протојереј Дмитриј Смирнов. Он је говорио о најважнијим детаљима из житија Преподобног Сергија Радоњешког. „Најважније што је учинио Свети Сергије је што је сабрао људе из свих крајева Русије који су хтјели да служе Богу. Они су постали његови ученици. А његови ученици су онда основали манастире широм Русије“, рекао је отац Дмитриј Смирнов.
Након причешћа вјерних храм је три пута опходила славска литија, а онда је митрополит Амфилохије са свештенством благосиљао славски колач. Он је рекао да код Светих Божјих људи смрт постаје двер вјечнога и непролазнога живота. „И за оне, који овдје на земљи, кроз тајну крштења, миропомазања и живљења по Христу Богочовјеку, и који се кроз тајну светога причешћа сједине са Богом, за њих не постоји смрт“, рекао је он.
Он је додао да је то срж и суштина наше вјере. „То је најчудеснији дар којим је Бог обдарио творевину своју и изнад свега човјека, створеног по лику и подобију Његовом. Ево дивнога свједока те истине - Преподобнога Сергија Радоњешкога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Сергије Радоњешки дошао међу нас, у подножје свете планине Румије, да и нас укријепи, као што је вјековима укрепљивао велики руски народ. „И да нас уједини оним јединством којим је Бог нас сјединио. Зато и кажемо када се припремамо за свето причешће и када славски колач приносимо Господу на дар: Христос је међу нама - јесте и биће“, објаснио је Владика. Он је подсјетио да данас прослављамо и Свете: Андреја Кристског, Саву Горњокарловачког и царске страстотерпце цара Николаја, царицу Александру и њихову дјецу.
„Царем Николајем страстотерпцем, његовим страдањем се завршава, рекао бих, хиљаду година историје Цркве Божје и православних народа, оно што је започео цар Константин 325. године, када је пренио престоницу Ромејског царства у мали град Визант. Он је основао не само своје царство, него је и био темељ свих православних држава, истовремено и Царства росијскога“, казао је владика Амфилохије. Он је казао да је та хиљадугодишња царска историја сагласја између Цркве и државе окончана страдањем, цара Николаја и његове породице. „Она је окончана, али није окончана историја Цркве Божје, јер Црква Божја живи и дјела на овој земљи. Али, она је неуништива, она је неразорива управо зато што је утемељена на Христу Господу, и у исто вријеме у њу су уграђени такви златни каменови какав је био преподобније Сергије Радоњешки“, закључио је митрополит Амфилохије.
Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Митрополот Амфилохије је затим посјетио Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару, чије освећење је заказано за 25. септембар.