Srpska

“аЉна скрушености

††††

«бог своЉе наивности Љош увек тражим одговор на прекомерну патЬу у свету.  уд год човек да погледа, ако има очи он види колико пати човечанство оптереЮено, обремеЬено небиЮем, вичуЮи у свом немом болу, безмерном и непролазном. “о Ље неизрецив бол због коЉег човечанство кроз све душевне поре пролива зноЉ, као хеморагиЉу смисла и светлости.

Куди коЉе Ље оваЉ живот згазио, ужасаваЉуЮе су Љадни, милиЉарде гладне деце коЉа вапиЉу ка небу у маларичноЉ грозници, Ъутим ратовима, коЉи односе милионе Ъуди, у оскудици, болестима и душевном Љаду. Ќа први поглед мали броЉ Ъуди Ље заиста среЮан: они се задовоЪаваЉу конформистичким крпама Љефтиних задовоЪстава, секнд-хендом, а други Љедноставно не поседуЉу инструменте за доживЪаЉ патЬе овог света.

— тим у вези се сеЮам мучног крика цара ƒавида, Ъубимца судбине, како плаче и пита Ѕога пред затвореним вратима: ЂƒокоЪе, √осподи, забудеши мЉа до конца? ƒокоЪе отврашчаЉеши лице “воЉе от мене? ƒокоЪе положу совЉети в души моЉеЉ, болезни в сердце моЉем ден и ношч? ƒокоЪе вознесетсЉа враг моЉ на мЉа?ї (ѕс. 12: 1-3) (” српском преводу: ƒокле Юеш ме, √осподе, сасвим заборавЪати? ƒокле Юеш одвраЮати лице —воЉе од мене? ƒокле Юу се домишЪати у души своЉоЉ, мутити се у срцу свом дан и ноЮ? ƒокле Юе се неприЉатеЪ моЉ подизати нада мном? Ц ѕс. 13: 1-2).

” овим речима Ље гениЉално и промислитеЪно наведена сва патЬа овог света, страховити крик света у смрти и смрти у свету. ќдговор на ова фундаментална питаЬа пале природе се ниЉе могао дати од почетка света до ’ристовог доласка. —амо човечанство Ље представЪало питаЬе без одговора, наду, убиЉену у зачетку, празно обеЮаЬе бесмртности, знак питаЬа ставЪен на васеЪену. » све то Ц у ЮутаЬу коЉе притиска човека.

’ристос доноси избавЪеЬе од смрти, исцеЪеЬе и оживЪеЬе. ќн помазуЉе уЪем ране човечанства, носи их на —вом крсту, ставЪа на Ьих —воЉе руке, пуне вечне светлости, удахЬуЉе благодат у леш света и враЮа га у живот из небиЮа. ќн даЉе човеку рецепте за вечну среЮу, освеЮуЉе Ѕожанском  рвЪу наше ЮелиЉе пуне мрака, радуЉе светлошЮу ослепеле очи човека коЉи Ље заборавио своЉе предназначеЬе на земЪи. ’ристос усеЪава раЉ у душе доброчинствима и жртвом, напаЉа ƒухом —ветим камене бразде срца, усаРуЉе добро семе –ечи у разум и душу.

ћеРутим, све ово не укида зло коЉе као да господари у васеЪени. ’ристос не искореЬуЉе бол, веЮ га преображава у  рст природе ради Ъудског рода. ’ристос ниЉе нуклеарна бомба коЉа доводи до небиЮа зла, премда Ље зло небиЮе, коЉе нас уништава кад √а напустимо. Ѕолести остаЉу у свету, али постаЉу степенице ка непролазном здравЪу. –атови Љош увек косе милионе тела, али гомиле покоЉника у историЉи су ЮутЪиво поверене милосрРу Ѕога,  оЉег су зли Ъуди убили због наших грехова. ѕатЬа због неиспуЬености Љош увек односи животе, али и не знаЉуЮи за то носи трагове рана коЉе Ље Ѕог примио због нас. ЌеприЉатеЪи су упорни у своЉоЉ злоби према нама, али сваки ударац коЉи добиЉемо, заправо нас мази прободеним рукама ЅожиЉим. £ош увек нас неправедно ломе, али се наша скрушеност жедно погружава у  рв —акрушеног, разапетог за наше грехове, Ђ оЉи се дроби и не дели, увек се окуша и никад не нестаЉеї.

Ќа први поглед, зло Ље Љош увек господар света. ЌасиЪе, пЪачке, преваре, нечистота, греховна задовоЪства, убиства, самовоЪа, мрак и бол. ћеРутим, сав бол света овог Ље ухваЮен, он се копрца пре него што оде у небиЮе, живи своЉе последЬе предсмртне тренутке пред безданом коЉи га чека. —амо Ље мера наше слободе, наш темеЪ зрелости, као живих биЮа коЉа имаЉу слободу, коЉа могу да одлучуЉу о своЉоЉ вечноЉ судбини. ѕатЬа овог света Ље само  рст, коЉи таЉанствено обЉавЪуЉе о васкрсеЬу из мртвих Ъудског рода. —амо они коЉи то не желе неЮе наследити вечни живот.

—вети £ован –ус —вети £ован –ус
£едном сам био погребен у бол као у утробу смрти. √ледао сам очима изможденим од суза у празнину плафона и размишЪао сам о очекиваЬу бола за коЉи ми се чинило да никад неЮе проЮи. » само ме Ље Љедва чуЉно дисаЬе подсеЮало на то да сам жив. ” том стаЬу потиштености срца поглед ми Ље пао на икону светог £ована –уса коЉу држим у близини своЉих очиЉу и душе. » упитао сам га реторички, не очекуЉуЮи одговор: Ђ—вече, колико си поднео, колико си подлости претрпео у овом животу, колико си рана носио у срцу?ї » одговор Ље дошао. —вети £ован –ус Ље целог живота био турски роб, муке и суровост Ље трпео целог живота, живео Ље у штали, али Ље водио живот светог човека.

—веци су уопште били Ъуди коЉе Ље зло сакрушавало целог живота. ”биЉали су их пагани и постаЉали су делиЮи ’ристовог “ела у мученичком сЉаЉу векова. ƒруги су трпели Ъуту хладноЮу и глад у пеЮинама и земаЪским брлозима. £едни су плакали целог живота, други Ц скоро сви Ц били су стално искушавани, тучени, раЬавани, пробадани стрелама поквареног Равола. —веци су деца коЉу Ље свет побацио, коЉа су до темеЪа потресла пакао у Ьему. Ќиштавни Ъуди, коЉима се свет смеЉао и ругао. ƒокле? ” току свег Ьиховог овдашЬег живота.

—веци су Ъуди коЉима се нечисти целог живота изругивао, коЉе Ље читвог живот притискао и убиЉао. јли сад се сами смеЉу злу, боре се с Ьим и убиЉаЉу га читаву вечност. «а живот коЉи су провели у патЬи Ц вечност у радости и милиони Ъуди испуЬених благодаЮу. «а тело разбиЉено у прашини пута Ц бесконачне воЉске веруЉуЮих, хиЪаде храмова, милиони утешених душа, милиЉарде молитава коЉе у узнели Ѕогу. ƒакле, овдашЬи бол и скрушеност Љесу обеЮаЬе. £ер нико више никад не може да убиЉе ’риста, бесконачни ∆ивот света.

—вештеник £ован ¬алентин »страти
— румунског Ље превела «инаида ѕеЉкова
—а руског ћарина “одиЮ

Lumina Rastignita

30 / 08 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0