Богословија у Фочи молитвеним заједништвом и изложбом обиљежила празник Светог Петра Дабробосанског
Српска православна богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи прославила је крсну славу и празник свог духовног покровитеља и молитвеника пред престолом Свевишњега - Светог свештеномученика Петра (Зимоњића). Прослава је најприје отпочета празничним вечерњим богослужењем, које је на навечерје празника, 16. септембра 2016. године, у храму при Богословији служио архимандрит Данило (Павловић), игуман манастира Житомислић, уз саслужење више свештеника и свештеномонаха Митрополије дабробосанске и Епархије захумско-херцеговачке. Појући тропар своме духовном заштитнику Светом Петру, из грла младих богослова су се зачуле ријечи које славе подвиг страдања за Христа овог новомученика Српске Цркве: Живот вјечни наслеђујеш са паством Твојом...
На дан празновања, 17. септембра 2016. године, храм Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског у насељу Велечево у Фочи пригрлио је мноштво народа и гостију који су допутовали из разних крајева Републике Српске (Босне и Херцеговине) и Србије како би са професорима и ђацима ове школе подијелили духовну радост празника. По прочитаном Јеванђељу, поучну бесједу посвећену лику и дјелу Светог Петра произнио је архимандрит Данило (Павловић), који се нарочито осврнуо на заслуге Митрополита како на тлу Херцеговине тако и у Босни и у граду Сарајеву. Како се под његовом јурисдикцијом налазила и Рељевско-сарајевска богословија, нимало није случајно да ова школа данас носи његово име и да управо он све окупља под сводовима храма подигнутог у његов спомен.
По одслуженој Литургији, обављено је освећење славског жита и ломљење колача, након чега је у школском салону уприличено послужење за све госте. Међу многобројним званицама били су и начелник Општине Фоча, декани Медицинског и Богословског факултета у Фочи, декан Економског факултета из Брчког, као и дон Анте Лубурић, мајор Владо Вујовић, инспектор Богословија Српске Православне Цркве свештеник Славко Зорица и представници јавних установа са подручја града Фоче, професори из братских Богословија у Београду и Сремским Карловцима, многобројни свештеници, професори и некадашњи ђаци ове Богословије.
Оно што је обиљежило овогодишњу крсну славу, а на опште задовољство свих пристуних гостију, јесте изложба старих докумената, списа и фотографија Рељевско-сарајевске богословије (1882-1941), коју је организовала Управа Богословије у Фочи.
Изложба представља први озбиљнији подухват да се кроз старе документе, књиге и извјештаје прикаже живот и рад Рељевско-сарајевске богословије - од њених почетака до посљедњих година постојања. Изложба је састављена из неколико цјелина. Први дио је посвећен извјештајима о раду Богословије у периоду од 1886. до 1910. године, а на основу извјештаја и чланака у часопису „Источник“ (духовни часопис за црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства и народа у Босни и Херцеговини).
Други дио изложбе се састоји од старих књига и уџбеника, који су дио заоставштине фочанског свештеника и сарајевског богослова Јосифа Кочовића. У питању су књиге из 18-19. вијека, на српском, црквенословенском, латинском и њемачком језику.
Трећи дио изложбе приказује 35 старих докумената – преписа сједница Наставничког савјета Богословије, извјешатаја о раду и захтијева упућених Земаљској влади. Сва ова документа (из периода од 1915. до 1917. године) представљају копије оригинала, који се данас чувају у архиву БиХ.
Посебно мјесто је издвојено за духовног покровитеља Богословије у Фочи - Светог свештеномученика Петра Митрополита Дабробосанског (1866-1941). У ту сврху израђен је његов портрет на ком је приказан као Митрополит дабробосански (1920-1941).
Централно дио на изложби посвећен је ученицима Рељевско-сарајевске богословије. На првом мјесту, ту је свештеник Јосиф Кочовић, који је обављао дужност парохијског свештеника у Фочи (све до своје мученичке смрти 9. августа 1914. године, када су га на доњем мосту у Фочи убили аустријски војници). Од њега је сачувано више чланака, бесједа и пјесама објављених у часопису „Источник“. Такође, ту је и копија оригинала - постављење за свештеника у Фочи, коју је 17. јула 1897. године издао и потписао херцеговачки митрополит Серафим.
Оно што је нарочито занимљиво у овој збирци, јесу уџбеници сарајевских богослова. Поред потписа ђака на корицама књига (списак ученика 3 разреда из школске 1889/90. године на корицама уџбеника Догматика, који је припадао Јосифу Кочовићу и Ђорђу Јовановићу), срећемо и разне цитате, изреке, али и ђачке несташлуке.
Пошто се у периоду од 59. година, колико је радила Рељевско-сарајевска богословија, промијенило пет дабробосанских митрополита (који су надгледали рад школе), ту су и њихови портрети, који су такође објављивани у часопису „Источник“. Колико је рад Рељевско-сарајевске Богословије био значајан за српски народ у Босни и Херцеговини свједочи велики број питомаца који су се школовали у овој духовној оази, а који су постали значајни учитељи, свештеници и епископи наше Цркве, од којих један био и Патријарх српски Павле. Изложба је постављена у школској читаоници и биће доступна у наредних мјесец дана за посјете заинтересованих.
Свечари су за све госте приредили богату празничну трпезу, на којој се присутнима обратио ректор Богословије архимандрит Лазар (Лазаревић) који је подсјетио на чињеницу да је већина сарајевских богослова, на челу са њиховим митрополитом Петром (Зимоњићем), пострадала у оба Свјетска рата, чиме су овјенчани вијенцима славе: -Дух Јеванђеља и дух жртве је красио ученике Сарајевске Богословије. Жртва и страдање из љубави према Богу и према другом човјеку представљао је основ Христове поуке. То је била врлина која је красила ученике и професоре Сарајевске Богословије. Том врлином је био украшен и Петар, ђак Богословије, професор, привремени управитељ, а затим и Митрополит Сарајевски и мученик за Христа. Свети Петар се вратио у своју Богословију – некадашњу Сарајевску, а сада Богословију у Фочи. Вратио се као њен учитељ, молитвеник и заступник пред престолом Божијим да буде свијетли примјер ученицима и професорима да је истинско јеванђелско служење само онда када се служи Богу и другима. И управо је наш задатак и мисија да дјецу, која су нам повјерена, да се први и вођа постаје само љубављу и жртвом.
Ни овај пут није изостала пјесма, тако да су гости могли да уживају у извођењу старих пјесама од стране школског етно састава Кимвал.