Представљена књига посвећена cветом Вукашину Мандрапи

Књига „Ради ти, дијете, свој посао“ посвећена животу и херојском страдању Вукашина Мандрапе, којег је након 70 година од смрти у Јасеновцу 2000. године канонизовала Српска православна црква, представљена је у Београду.

    

Аутор књиге Момир Васиљевић рекао је на промоцији у Удружењу новинара Србије да је дјело засновано на аутентичним документима и свједочанствима о страдању Нововјековног Великомученика Вукашина Јасеновачког, али да говори и о страдању Срба у НДХ.

Васиљевић је додао да је Вукашинова реченица „Ради ти, дијете, свој посао“, коју је Мандрапа изговорио усташи 1942. године прије него што га је овај сасјекао ножем, посрбљена Христова молитва: „Опрости им Боже, јер не знају шта раде“.

Иначе, ријеч је о човјеку чије је име било Спасоје Мандрапа, а надимак му је био Вукашин, па је и његов аусвајс гласио на име Вукашин Мандрапа.

„Садашњост и будућност градимо на узораној ледини на којој као да смо се случајно нашли, а није тако. На тој ледини су страдале невине жртве“, истакао је Васиљевић.

Он је навео да се Мандрапа 1942. године са још 3.000 људи нашао у Јасеновцу, гдје су му исјечене уши пошто није хтио да узвикне усташки поздрав како му је наређено.

Мандрапина породица страдала је више пута од Хрвата. Комшија Брајковић, Хрват по националности, убио је Вукашиновог оца, те је Вукашин /рођен 1898. године/ остао сироче са 16 година.

„Вукашин из Клепаца је 1914. године спасио дечака из куће Брајковића који се давио у реци, а тај дечак је пошто је порастао био усташки заповедник и убио је Вукашиновог брата. То је оно што је на мене оставило велики утисак“, рекао је новинар РTС-а Бранко Станковић.

Професор Богословског факултета Драго Сандо рекао је на промоцији да Вукашинове ријечи и данас одјекују у људима, а да је ова књига слика једног времена са свим неприликама Срба, не само у Херцеговини.

Промоцији књиге, како су навели – својеврсног житија Светог Вукашина, претходио је документарни филм о страдању Срба у НДХ.

Јадовно 1941

12/15/2016

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×