Шид у сусрет Руском цару

    

На дан храмовне славе саборног Николајевског храма у Шиду у Владичанском двору је 22. маја. 2017. отворена изложба посвећена страдалној царској породици Романових.

    

Свечано отварање почело је извођењем руске химне коју је отпевао хор гимназије "Јован Јовановић Змај" из Новог Сада под диригентском руком ЈованаТравице, и српске химне у извођењу хора "Деспот Стефан Лазаревић" под вођством проф. Предрага Миодрага.

    

У сарадњи са Сретењским манастиром, порталом Православие.ру и главним уредником, монахом Игњатијем Шестаковим и СПЦО Шид, проф. појања у Карловачкој богословији „Арсеније Сремац“ Предраг Миодраг, је са неколико сарадника и ученика достославне Карловачке богословије, организовао по благослову Епископа сремског Господина Василија величанствену изложбу фотографија царске породице која је после Сремских Карловаца и бројних градова широм земље и других Епархија наше Свете Цркве уприличена за грађане Шида.

    

„Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије и да се пробоуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег руског цара. Страстотерпац и мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав српског народа. Сећање на царске мученике носи посебан значај у текућој 2017. години када се навршава сто година од почетка велике руске трагедије...“ пише проф. Предраг миодраг у луксузно опремљеном каталогу на којем су сарадници монах Игњатије (Шестаков) и Ива Бендеља.   

    

Како је казао проф. Предраг Миодраг, циљ ове изложбе је да ми одговоримо данас на жртву руског цара Николаја Другог који је у историјском тренутку страдања српског народа поднео жртву за нас..

    

Изложба коју чине црно-беле фотографије из историјских архива и личних албума породице Романов, је подељена у неколико тематских целина: портрети чланова царске породице и жанровске фотографије из личних албума породице Романов, фотографије војне тематике, хуманитарни рад чланова царске породице и посебно драгоцене и значајне поруке Владике Николаја (Велимировића) изговорене 1932. године. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика.

    

Изложбу су отворили архијерејски намесник шидски протојереј-ставрофор Радомир Мишић и високопреподобни архимандрит Стефан, игуман фрушкогорског манастира Ремете.

    

У свом слову о царској породици Романових високопреподобни архимандрит Стефан је казивао о великој жртви руског цара Николаја Другог Романова за нас Србе, које је сматрао најрођенијом браћом за коју је он положио живот свој, а највећа је жртва када неко положи живот свој за ближњега свога. "Како каже један песник, Лењин кад коракне, за њим расте трње, а кад Николај коракне, земља се освећује његовим стопама..."казао је отац Стефан и додао "Нека би дао Бог да наша Отаџбина запамти тај благослов цара Николаја, који нас прати, и да и ми саградимо један храм покајања који је њему саградио народ у његовој отаџбини Русији. Тај храм покајања сигнал је да су Руси живи и да ће живети и да ће руски народ и даље бити народ од великог значаја и поштовања..."

    

У уметничком програму учествовали су Хор „Деспот Стефан Лазаревић“ из Београда ( диригент проф. мр Предраг Миодраг); монахиња Теодора (Васић) из манастира Ваведење у Београду и Бранислава Подрумац, оперска певачица које су певале руске песме; Гордана Ђурђевић-Димић, првакиња драме Српског народног позоришта из Новог Сада и Владимира Јовића који су читали Мисли Светог праведног Јована Кронштатског и Светитеља Николаја Српског о Светом Цару Николају Другом, и говорили текст о значају руске емиграције за нас Србе као и траговима који су оставили на простору Београда и Србије. У програму су учествовали и ученици Карловачке богословије.

    

Поред свештенства и монаштва из неколико намесништава Епархије сремске, свечаном отварању је присуствовао заменик директора Управе за односе са црквама и верским заједницама др Марко Николић, протојереј-ставрофор Предраг Азап старешина храма у Винковцима (Епархија осечко-пољска и барањска) професори Карловачке богословије, представници локалне власти града Шида, бројни гости из околних места, као и гости из Београда.

    

Штампање портрета су помогле црквене општине Шид, Сремска Митровица (Саборни храм Светог великомученика Димитрија) и Рума (храм Силаска Светог Духа). Посебну захвалност за израду фотографија и каталога дугујемо и студију „Руски цар“.

    

    

    

    

    

    

    

Фото: Ива Бендеља