„Господ ме држи у Својој руци“

Изреке псковопечерских стараца Симеона (Желнина), Серафима (Розенберга), Михаила (Питкевича), Агапија (Агапова) и Саве (Остапенка)

Искуство живота у Христу стараца Псковопечерске обитељи, њихове поуке и савети чине златни фонд руске духовности. Манастир није био затворен чак ни у годинама безбожничких прогона, сачувавши наследну везу од подвижника некадашњих времена с онима који су се овде подвизавали у наше време. Не само то, у обитељи су у позној старости живели старци Валаамског манастира, аскете и отшелници, преневши печерској сабраћи и своје духовно искуство.

У другом делу нашег избора налазе се изреке псковопечерских стараца пропраћене фотографијама из архива – поуке стараца Симеона (Желнина), Серафима (Розенберга), Михаила (Питкевича), Агапија (Агапова), Саве (Остапенка), Александра (Васиљева) и владике Теодора (Текучева).

    

Преподобни Симеон (Желнин; 1869-1960; спомен се слави 5/18. јануара, 19. марта / 1. априла и у Сабору псковопечерских светаца) је био схимник и аскета, смирени и усрдни молитвеник којем је Бог даровао прозорљивост и дар излечења духовних и телесних болести: он је говорио о болестима људи које никад није познавао и одговарао је на писма која је тек требало да стигну у обитељ. Старац је учио да се живи у међусобној љубави и опраштању увреда, у снисходљивости према другима и строгости према себи. „Мисли: желим само оно што Бог жели...“ – учио је отац Симеон.

Архимандрит Серафим (Розенберг; 1909-1994) се 62 године подвизавао у Псковопечерској обитељи. Наизглед је био строг и недружељубив, али је водио интензиван унутрашњи живот скривен од других људи. И манастирска братија се посебно ослањала управо на молитве старца Серафима. „Сви су давали предност његовим молитвама. Можда се манастир у некадашњим тешким годинама одржао управо по његовим молитвама,“ – сећао се старца један од сабраће.

Јеросхимонах Михаил (Питкевич; 1877-1962) дошао је у Псковопечерски манастир у позним годинама, доневши овамо духовну традицију Валаамске обитељи у којој се подвизавао дуги низ година, водећи живот отшелника и аскете. Притом је старац главни смисао хришћанског живота видео у јеванђељској љубави, па је излазио из затвора ради поучавања и духовне бриге за људе који су му долазили. Учио је управо љубави и стрпљивом подношењу невоља и пажљивом духовном животу.

Схиархимандрит Агапије (Агапов; 1881-1979) је био духовник манастирске братије, мудар и искусан човек. Управо оца Агапија је старац Симеон „поставио“ да истерује демоне после његове смрти и предао му је све своје књиге потребне за егзорцизам. Отац Агапије је тражио да човек на исповести пре свега постане свестан два главна греха – недостатка захвалности Богу за све што нам Он даје и одсуства истинског страха Божијег.

Схиигуман Сава (Остапенко; 1898-1980) је био неуморни проповедник речи Божије и духовни писац, духовник и смерни заступник пред Богом за људске немоћи и потребе. У својим књигама, беседама и поукама старац је доводио људе до главног – до свести о томе да је човек слуга Божији и да с покајањем треба да се препусти Богу и Његовој вољи.

Схиархимандрит Александар (Васиљев; 1927-1998) је 22 године испуњавао послушање намесника обитељи, а од 1993. године је био братски духовник. За оца Александра је у животу увек било главно црквено богослужење и сваки дан кад је служио Литургију сматрао је срећним.

Епископ Теодор (Текучев; 1908-1985) је био најближи помоћник митрополита Венијамина (Федченкова), а затим је био на челу Аргентинске и Санфранциске и Калифорнијске катедре, а по повратку у Русију преко четврт века је био сабрат Псковопечерске обитељи, живећи у њој „у пензији“. У његовим проповедима и поукама звучи увереност у коначну победу Христове истине над грехом и у могућност да свако од нас постане заједничар у овој победи.

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „Многи људи које задеси несрећа или падају у чамотињу, сматрајући да је све пропало, или постају бунтовници мислећи да неправедно страдају. А истина је, наравно, то да све нас Бог води својим сопственим путем, који је увек најбољи за сваког.“

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „Испољавање љубави према ближњем може да спаси и великог грешника. Љубав све покрива! Треба се смиравати и за све благодарити Богу. Стрпљиво подношење невоља, чиста молитва и често причешћивање помажу човеку да стекне унутрашњи мир.“

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „У нама делују две силе: добра воља и противљење тела. Желим да се молим, а тело негодује: не могу, нећу. Не смемо остављати молитву, али не смемо ни изнуривати тело – све треба чинити умерено. А без мере нам ни добро неће бити на корист.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Живи једноставније – као мало дете. Господ је толико пун љубави да не можеш ни да замислиш. Иако смо грешни, свеједно иди Господу и моли за опроштај. Само немој падати у чамотињу – буди као дете. Господ нас свеједно чека да дођемо код Њега у покајању.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Мање причај и ослони се на вољу Божију, јер је човеку тако лакше да живи. Свеједно сами ништа не можемо да учинимо, да помогнемо себи. И не љутите се ни на кога, већ се уздајте у Господа. Он ће Сам уредити: а уздање оних који се надају на Њега неће посрамити.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Немој никога да осуђујеш, гледај своје грехове и буди свестан да си најгрешнији. Онда ће Господ похитати код тебе. Треба да мењамо себе. Али немој туговати толико да паднеш у чамотињу.“

Схиархимандриг Агапије (Агапов): „Одмах хоћеш да задобијеш све врлине. А узми нешто једно и мало и тако ћеш се спасити – бићеш код Бога.“

Епископ Теодор (Текучев): „Вера у Промисао Божији о нама, вера у бригу Божију за нас треба да испуњавају наше срце. Кад се овакво уздање распламса у човеку, кад он верује у таквог свог Небеског Оца Промислитеља, Господ за њега постаје камен уздања, сидро наде и спасења – у свему, а не само у питањима хране, пића и одеће; тада Он постаје ослонац у свим невољама и извор уверености у то да ће му Он помоћи да их поднесе дајући му за то снагу и јачину.“

Схиигуман Сава (Остапенко): „Препустити се вођству Божијем, ући под Његов топли кров пун љубави – у томе је главни услов за срећан живот.“

Епископ Теодор (Текучев): „Као што је Он био снисходљив према нама, тако и ми будимо снисходљиви једни према другима; као што нам је Он опраштао, тако и ми опростимо једни другима све кривице и сагрешења своја; као што се Он смиравао због љубави према свима нама, тако се и ми смиримо једни пред другима; напокон, као што нам је Он очигледно показао Своју љубав – чак до смрти, тако и ми не оставимо своје ближње без љубави, чак и овако слабе.“

Епископ Теодор (Текучев): „Ми смо Божији. Колико утехе верујућем човеку доноси свест о томе да смо Божији, да постоји Бог, наш Промислитељ, да нисмо усамљени, да где год да се налазимо постоји Бог Који нас види, Који се брине, стара и промишља о нама.“

Епископ Теодор (Текучев): „Људи су срећни и спокојни само онда кад су у Богу и с Богом.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Бог је Узрок мог постојања, нисам ја узрок Божијег постојања; не треба стварати Бога, већ спознавати да си ти и све – од Њега, да је Он све створио, да све држи и да све захваљујући Њему живи.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Кад покријемо сагрешење свог брата, Бог ће покрити наша сагрешења, а кад откријемо братовљев грех, Бог ће објавити наша сагрешења. Језик онога који осуђује је гори од пакла: чак и пакао узима само зле, а језик прождире и зле и добре. Строги суд о ближњем не показује добронамерност, већ мржњу према човеку. Осуђујући другове и блатећи њихову част, сами себе блатимо.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Људски живот је диван дар Господњи! Не може се купити, ни зарадити. Ево, човече, прими драгоцену награду! Радост, радост, велика радост! Веруј у Промисао Божији – ништа немој сам да измишљаш, живи како ти је Бог дао и ко јеси; колико можеш, чисти се од страсти, моли се, поштуј заповести и кај се.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Многи твоји греси могу бити опроштени ако се много људи буде молило за тебе – чини добро док није касно, све воли. Немој критиковати друге, труди се да мирно живиш с њима, излази им у сусрет. потрпи их, буди нежан и љубазан, живи за све, усрећуј ближњег, смиравај се, прећути, буди самилостан – ради Бога и пун поштовања.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Смелије ћеш јести хлеб ако си радио. Рад је заповест Божија, мораш да се трудиш усрдно и по савести. Телесни живот је кад човек плови низводно и кад гледа са стране; а духовни живот је узводно: непрекидни труд, јер ће га иначе однети струја.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Онај ко простодушно верује да Бог постоји, да је увек и свуда, да је Бог човекољубив, да се Бог брине за њега – не збуњује се ни због чега, избегава грех, храбар је и чврст у свему.“

    

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Моли у молитви Бога за љубав. Моли Бога за благодат Светог Духа. Моли се да ти Бог покаже шта да кажеш, да учиниш, како да поступаш. Моли се за здравље, за поуку. Бога треба да молимо за добро здравље душе и тела, миран живот и хришћанску смрт.“

Архимандрит Серафим (Розенберг): „Увек и у свему искрено сматрај себе кривим. Самопрекоревање је неопходно. Вапиј, зови, кај се, плачи, бори се, труди се, ревнуј, приморавај себе – до саме смрти.“

Схиархимандрит Александар (Васиљев): „Има људи који би и желели да се радују духовно, али не могу – то су верници који се муче у тамницама, у болестима, у нужди и невољама. Само немојте падати у очај! Молите се Господу речима: „Господе! Хтео бих да се радујем, али не могу, зато ми Сам дај радост и утеши ме како знаш.“ И Господ теши, Он чује ваше тужне уздахе и сигурно ће вам дати Своју божанску утеху.“

Схиахримандрит Александар (Васиљев): „Човеку се чини да га је Бог оставио, да га је Бог заборавио, осећа се усамљено и напуштено од свих. То није тачно. Наше душевно стање не зависи од спољашње средине, оно зависи од нас самих и од нашег греховног стања. Ако уложимо напор у борбу са грехом, ако се будемо васпитавали и усмеравали ка добру, видећемо много доброг у другима, а у себи много лошег и достојног казне. За нас нема другог пута ка спасењу осим кроз трпљење својих немоћи и немоћи наших ближњих.“

Архимандрит Серафим (Розенберг): „Треба чврсто да се уздаш у Промисао Божији и нећеш се уплашити и збунити у искушењима. Нека би нам Бог дао трпљење и благодарење, и оданост Промислу Божијем...“

Схиархимандрит Александар (Васиљев): „Мајка Божија жели да помогне свима онима који са живом вером прибегавају Њеном заступништву. И ако желите да спасите своје душе од вечне погибељи, да се ослободите од робовања страстима и да добродушно и лако подносите болести, јад и невоље, обраћајте се Мајци Божијој у молитви и добићете Њену помоћ. Она спасава све оне који се с вером клањају Њеном пречистом лику.“