У Великој Хочи прослављен Петровдан

Велику Хочу, село у Метохији, које и данас, кроз све невоље које су га задесиле опстаје, многи називају и ,, Српска Света Гора“, зато што је познато по својих 13 цркава.

И готово сваког месеца по једна од њих слави своју славу и у њој се окупљају житељи овога села и суседног Ораховца. Једна од цркава, подигнута, како је остало у списима, у 16. веку је посвећена Светом апостолу Петру. Данас је на месту где се уздизала црква, остало само црквиште, јер је црква срушена у 18. веку. Њени остаци леже са десне стране старог пута ка селу Зочишту, на брежуљку у Мијачин долу, како одвајкада овај део називају мештани. Црквиште је сакривено од пролазника високим храстовима, и ониским брестовим стаблима, али се верници редовно о Петрову дану ту окупљају на Светој Литургији. Иначе из села се до црквишта стиже колским путем, који мештани називају ,,дубок пут“. То су ми потврдили мештано и овога Петровдана, јер, иако је половина јула, пут је и даље блатњав, а када зими напада снег, кажу да се туда и не може пролатити, јер се снег дуго задржава.

И овог Петровдана, парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић је служио свету литургију у присуству педесетак верника, од којих се већина причестила.

Отац Миленко је окупљенима честитао празник и подсетиши их на речи из Јеванђеља, рекао:

-Господ је рекао да ће на камену, на чврстим темељима, градити цркву, где је нико не може разрушити. А ми знамо, кроз историју, да су наши људи, кроз векове градили, и обнављали наше светиње, што нам сведоче и ове светиње које у Великој Хочи имамо. Јер где год има народа има и цркава, где год има камена темељца, има и црквава. Ми смо данас дошли на ово свето место, иако је у рушевинама, где су вековима долазили наши преци и клањали се апостолима Петру и Павлу. Недалеко одавде се налази храм Светих врача Козме и Дамјана, који је у ближој прошлости био срушен, а ових дана се опет уздиже велелепни манастир и монаси у њему обитавају. Даће Бог да и овај храм обновимо, а до тада да нам Свети апостоли Петар и Павле помогну да издржимо. Ова бурна времена ће проћи и награда ће доћи за оне који чине добро, а ми да се помолимо и за наше непријатеље, да нам цркве не руше, децу не убијају народ не прогоне, него да се и они врате истини и спасењу.

По завршетку литургије обављено је резање славског колача који је принела породица Живорада Чубоновића, јер је Петровдан њихова крсна слава.