Криза у Грчкој: повериоци желе да „промене намену“ православних храмова

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 3 октября 2013 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/64616.htm

Чудно својство финансијске помоћи која се пружа Грчкој састоји се у томе што дуг ове земље не само да се не смањује, већ напротив, достиже све веће и веће размере. По подацима угледног атинског листа «То Вима» на крају првог полугодишта 2013. године државни дуг Грчке достигао је 321 милијарду евра. Дакле, само за 2013. годину спољни дуг земље се повећао за 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2012. године.

По мишљењу финансијског стручњака Патрика Јанга[1] Грчка не може да се опорави док год јој се буде давала финансијска помоћ. «Наливајући вотку алкохоличару правите од њега још већег алкохоличара. То му неће помоћи и неће побољшати његово стање. Грчка је од самог почетка требало да се одрекне евра и да прогласи банкрот. То је једини реалан начин да се промени ситуација,» изјавио је економиста. «Оно чиме приморавају Грчку да се бави јесте Сизифов посао. Грци гурају уз планину велики камен који се неизбежно све време котрља назад. Време је да се ово безумље пре или касније прекине.»

Грчка се налази у стању рецесије већ шесту годину заредом. Ове године грчке власти очекују пад БДП земље за 4,5%. У целини, у периоду 2008-2013. године обим грчке економије се смањио за скоро 25%. Ниво незапослености у земљи премашује 26%, што представља највећи показатељ међу 17 земаља еврозоне. Економска криза у Грчкој се дотакла скоро свих сфера живота друштва. Због бојазни послодаваца да примају нове раднике трећина свршених студената седи без посла.

Биће промењена намена храмова и болница или ће они бити продати на аукцији

Грчке власти су започеле припрему за велику распродају непокретних објеката који припадају држави. Између осталог, на продају ће бити дата актива која се процењује на 20 милијарди евра. По захтеву Европске уније ову активу ће добити холдинг-компанија из Луксембурга под управом страних стручњака.

Специјалисти из Фонда за финансијску стабилизацију земаља еврозоне предлажу да се из шеме продаје искључи државни фонд за развој – Атинска агенција за приватизацију. Сва актива која подлеже продаји треба да пређе у биланс нове луксембуршке компаније, потпуно независне од грчке владе.

«У условима кризе и нестабилне политичке ситуације у Грчкој оваква одлука ће повећати транспарентност активе и омогућиће да се привуче велики круг инвестиора, који су у стању да купе активу по највишим ценама,» - истиче се у извештају ЕСМ.

По садашњем програму за приватизацију Грчка треба да се избави од 80.000 објеката који се налазе у државној својини. У ту активу спадају бивше државне установе и туристички објекти. Међутим, у новом броју (од 1.9.2013.) веома популарног грчког листа «Πρώτο Θέμα» (“Главна тема”) објављена су документа[2] по којима су на списак објеката који треба да буду продати на аукцији или да «промене профил делатности» доспели православни храмови, болнице, затвори и пољопривредна добра. Новинари «Главне теме» тврде да је предложено да се сви ови објекти уврсте у списак за продају или «промену намене» на инсистирање европских поверилаца.

Осим горе наведених објеката повериоце занима територија бившег атинског аеродрома «Елинико», железничка инфраструктура Грчке, 2489 објеката који припадају министарству културе и зграде судова.

Повериоци желе да промене намену дела горе наведених непокретних објеката у одмаралишта, летовалишта, терене за голф и спа-центре. Планирано је да се у VIP медицинске установе које ће пружати услуге странцима промени и намена неких бесплатних државних болница.

Осим тога, европски повериоци од грчких власти захтевају продају неких већих и мањих острва и „других територија“.



[1] http://russian.rt.com/article/13190, http://www.defencenet.gr

[2] http://www.defencenet.gr