Грчка Црква је упутила апел народу: О породици, хомосексуалним и грађанским „браковима“

Атина, 19. децембар 2013. г.

    

Грчка Православна Црква се званично изјаснила против новог закона који омогућава паровима који нису у браку да правно признају своје «партнерство. Agionoros.ru с мањим скраћењима објављује „Апел народу“ који се дотиче проблема као што су криза породичних односа, хомосексуални бракови и „слободан саживот“.

Вољена у Господу духовна децо Православне Цркве!

Наше друштво је тешко болесно, а његова основна ћелија – породица, полако, али сигурно трпи утицај разорног утицаја и распада се. Не може нам промаћи чињеница да је институција као што је породица у току свог постојања била најпоузданија социјална структура која служи правилном васпитавању омладине. И управо породица формира дечје душе «у учењу и поучавању Господњем», припрема будуће чланове друштва, људе различитих професија, укључујући и руководиоце различитог ранга.

Данас је институција породице подвргнута тешким искушењима, свакодневно трпи ударце који јој се често скривено задају. Свако скретање са здравог породичног пута води ка разноврсним, тешким последицама... Данас сви говоре само о правима човека, али заборављају на његове обавезе. Чак и сам појам пола се сматра непостојаном категоријом, која може бити подвргнута променама. Данас људи постепено губе способност да виде светост у савезу два пола.

За нашу Православну Цркву брак се не састоји само у заједничком кретању путем ка обожењу и преображеном свету Божијем. Путем рађања и васпитавања деце брак не гарантује само биолошки наставак људског рода... Уз помоћ породице човек постаје са-творац Бога и добија највећу од свих врста одговорности – одговорност према својим потомцима.

Свака породица има свет, јединствен и непоновљив карактер пошто представља слику тајне која се налази у основи Христове Цркве. А то значи да нико нема права да понижава породицу или да подмеће било шта друго уместо ње.

«Алтернативни облици породице» који настају у савременим реалијама само доказују чињеницу посветовњачења и дехришћанизације савремених западних друштава и народа који притом имају богату хришћанску прошлост. Данас је животно неопходно сачувати и обезбедити даље постојање свете институције брака, која се праведно назива «малом Црквом».

Живот у духу материјализма и нихилизма, оскудевање морала и праве љубави, нова ситуација у финансијској сфери и на тржишту рада и промена улога, у комбинацији с другим факторима довели су до извртања и умањивања институције породице. Изгледа да су за многе наше суграђане тајанствени карактер породице и њена веза са Црквом ослабили или да чак уопште више не постоје. У овим условима су се појавили такви облици организације породичног живота које у светлости хришћанског учења треба посматрати као одступања, а по савременим посветовњаченим представама то су алтернативни облици породице. То су невенчани брак, непотпуна породица, слободан саживот и такозвани хомосексуални брак.

Црква коју представљају клирици и мирјани – стручњаци у различитим областима, проучава ове појаве с богословске тачке гледишта, формулише своје сведочанство, а такође ствара пастирски приступ свим новим алтернативним шемама за уређивање савременог приватног живота у поређењу с традиционалном породицом. У случају да држава озакони слободни саживот имаћемо посла с дубоким богословским и социјалним извртањем појма породице, која се више не посматра као «мала Црква», већ као обичан заједнички живот. Црквени чин венчаног брака у очима многих савремених људи представља некакво бесмислено дејство, а у коначном, и својеврстан фолклорни обред.

Данас је веома повећан број развода, што указује на то да су људи данас постали површнији, да се њихова осећања не одликују дубином у поређењу с осећањима њихових предака. И они су били несавршени, али су њихови бракови трајали целог живота. Данас је људима све теже да се одлуче на склапање брака и стварање породице, при чему понекад за то нису криве објективне тешкоће попут економске кризе и незапослености, већ други, у суштини другостепени разлози.

У условима савремене друштвене кризе треба поново «уцрквљавати» породицу и повезати је с евхаристијским искуством Цркве.

Треба духовно припремити младе парове на њиховом путу ка браку и стално их подржавати у стварању своје мале Цркве, како не би осећали да су препуштени сами себи са својим проблемима.

Задатак и мисија Цркве састоје се у томе да се јавно, смело и свуда сведочи свету: о смислу живота у Христу, превладавању трулежности и смрти, о снази Христове вере. Као и да се на све могуће начине подржи и заштити породица.

Истински проблем породице се данас не састоји само у раскиду односа, свађама или суровости једног брачног друга према другом, колико у томе што је породица подигнута на ниво материјалистичког идола, брак се више не сматра за пут у Царство Божије и није оријентисан на њега. Разводи не наводе на презирање породице као институције, већ на то да човек одбија да носи крст породичног живота.

У Грчкој Цркви постоји специјална комисија за питања брака, породице, заштите детињства и демографије, као и специјална синодална комисија за питања жена. Важан је и програм Светог Синода за финансијску помоћ породицама с више деце који је испробран у Тракији.

Уз учествовање клирика и мирјана Грчке Цркве створене су нове структуре за припрему родитеља и пружање консултативне помоћи у васпитању деце: курсеви припреме за тајну брака, школе за родитеље, центри за пружање консултативне помоћи и подршку породице. Издају се специјалне књиге, емитују се радио и телевизијске емисије посвећене породици и браку, одржавају се омладински сурети на одговарајуће теме.

Црква тражећи ближње и даљње, не пропушта ниједну прилику за општење с породицама тежећи ка томе да им пружи битну и конструктивну помоћ, да буде заједно са својом духовном децом у радости и искушењма.

У садашњим условима посветовњачења које се одвија великом брзином Црква наставља да открива верницима, као и онима који желе да живе ван њеног оркиља, дубоки смисао и значај хришћанске породице покушавајући да поново донесе људима радосну вест у време незадрживог нихилизма и свеопштег губитка сваког смисла и вредносних оријентира. Данас се смисао постојања институције породице састоји управо томе да се обнови и поново стекне смисао хришћанског смисла вере и односа између личности.