Одата пошта 40.123 Срба и Јевреја које су усташе поубијале на најокурутнији начин

    

Поводом 24. јуна „Дана сећања на Јадовно 1941.” организовано је ходочашће местима у региону Госпића где су од априла до августа 1941. године вршене масовне ликвидације цивила Срба и Јевреја од стране усташа НДХ.

У ходочашћу је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. Ходочашће је организовало Удружење „Јадовно 1941”, са својим огранцима у Београду и Бања Луци. Већину ходочасника чинили су млади.

    

Логор смрти „Јадовно” основан је у првој половини маја 1941. године на планини Велебит, 22 км северозападно од Госпића, на чистини званој Чачића Долац, на 1.200 м надморске висине, дубоко у шуми, под ведрим небом. У оквиру програма ходочасници су посетили споменик жртвама и више јама у околини, у које су усташе НДХ бацале живе, или монструозно убијене цивиле – Србе и Јевреје, укључујући жене и децу.

Код Шаранове јаме одржан је црквени помен жртвама, упаљене су свеће и положено је цвеће.

Јадовно је једно од стратишта у систему за масовне ликвидације Срба и Јевреја који је претходио отварању логора смрти Јасеновац.

Центар тог система био је у Госпићу који је имао улогу сабирног центра, док су саме ликвидације невиних људи вршене непосредно код јама у карстном Велебиту, као и у четири губилишта на острву Пагу, од којих су два била за одрасле Србе, једно за Јевреје и једно за жене и децу.

    

Према објављеним истраживањима, међу којима се, по документацији, систематичности и свеобухватности, издваја двотомна књига др Ђуре Затезала, у периоду од 11. априла до 21. августа 1941. године у овом НДХ систему организованих масовних ликвидација, на најокурутнији начин је убијено 40.123 мушкараца, жена и деце.

Жртве, које су потицале из свих делова тадашње НДХ, односно њихови посмртни остаци, никада нису ексхумирани из јама, нити достојанствено сахрањени.

У оквиру програма ходочашћа, у Плашком је промовисана књига „Јадовничка голгота 1941.”, аутора проте Драгана Шућура, из Бања Луке. Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.” одржао је предавање о резултатима досадашњих истраживања страдања Срба и Јевреја у систему логора смрти Јадовно-Госпић-Паг.

    

Он је посебно нагласио неопходност шире подршке одговорних фактора како би се утврдила пуна истина о страдању Срба у овом делу Независне државе Хрватске, како би се обележила сва места страдања, а посмртни остаци ексхумирали и достојанствено сахранили, што је цивилизацијски стандард и морална одговорност.

У црквеном храму у Плашком, ходочасници су присуствовали литургији коју је служио парох Горан Славинић, уз саслужење пароха суседних парохија. После литургије, у црквеној порти плашћански домаћини приредили су заједнички ручак.

Ходочасници су посетили родну кућу Николе Тесле, храм и гробље у Смиљану.

Поред самог храма је масовна необележена гробница жртава усташког терора, међу којима је било и 117 цивила са презименом Тесла. На том месту је постојао споменик са основним чињеницама о жртвама. Споменик је срушен, а на његово место постављена плоча без икаквог знака шта се испод ње налази.

Током тродневног ходочашћа, у свакој прилици је истицана потреба чувања истине и памћења невиних жртава, како се сличне страхоте никада и нигде не би поновиле. Указивано је и на потребу обнове хиљада порушених споменика жртвама фашистичке НДХ.