Евхаристијско славље у манастиру Сретење

    

У недељу, 21. децембра, на дан Преподобног Патапија, Светог апостола Состена, Аполоса и других, Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у овчарском манастиру Сретење.

Преосвећени Владика је, као што је у самој беседи верном народу рекао, дошао да, у сусрет празнику Рождества Христовог, узме благослов Сретењске светиње и њеног сестринства, које већ деценијама одржавају овај манастир. Преосвећеном Владици Јустину, на Литургији, су саслуживали архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протонамесник Горан Јанковић, и Љубиша Јанковић, протојереј у пензији. Након Архијерејске Литургије, игуманија Сретења, мати Аквилина и њено сестринство уготовило је у манастирском конаку трпезу љубави.

    

Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623, и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988. (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС.)

    

На путу из манастира Сретење, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин, је као брижни отац своје епархије, посетио и оближњи манастир Свете Тројице и задржао се у краћем разговору са братством.