Акција борбе против дроге на Палилули

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 25 февраля 2016 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/90981.htm

    

У организацији општине Палилула биће одржана трибина и представа у свим школама, којих има 23 на овој општини. Трибина ће бити одржана 25. фебруара у Културном центру Палилула у 18,30 часова. Учествују др Александар Вујошевић, психијатар у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој, отац Андреј Јовановић, координатор Центра „Земља живих“, који се бави рехабилитацијом зависника, гђица Симонида Милојковић, аутор књиге „Љубав у доба кокаина“ и г. Андрија Николић, који ће у свом отвореном разговору испричати кроз какав ужас пролазе наркомани и њихове породице.

Представа „Љубав у доба кокаина“ је истинита драматична прича о двоје младих који су неопрезно закорачили у пакао дроге и пошли на пут, који је за њих био без наде у један јединствени живот, кроз кога можемо да осетимо укус оних степеница Јаковљевих које воде у живот вечни. Ова болна трагедија у изванредној режији Радета Вукотића је добила нашу јеванђелску поруку, а главне улоге су маестрално до сада изводили Маријана Мићић и Марко Марковић.

Симонида Милојковић, аутор књиге и представе „Љубав у доба кокаина“ је ову представу режирала и написала сценарио из најдубљих порива ка здрављу духовном младих, јер како је већ истицала у медијима да трагично најмлађи зависник од наркотика има само десет година. Др Александар Вујошевић, психијатар у специјалној болници за болести зависности у Драјздеровој улици ће нас упознати са овом специфичном болести и начином на који настаје; да их посаветујемо како да се одупру и кажу „не“ када им вршњак понуди забрањену супстанцу. Он сматра да је ова представа едукативна за превенцију од нарко-зависника. Професор Богословије Светог Саве, Господин Горан Раденковић ће вас упознати са духом времена у коме живимо, који је у свом уводном разговору са организаторима рекао да нас прати невероватан технички прогрес и велики духовни изазов који је стављен пред нама. Тај изазов је, за њега снажно „да“ животу и постојању. Он сматра да о свим проблемима треба отворено говорити и да не постоји банална и простачка подела на зле и добре. Професор је рекао да не требамо да уводимо поделе и лако је превидети оно што људе повезује, а не дели.

Често човек који верује налази често неверујуће међу особама које су му најближе, и обрнуто и човек који не верује мора некако да се постави према религијској вери у својој непосредној околини. И мислим да и једни и други спадају у исту породицу умова, ако се сједињују у великој тајни постојања света и човека, чувајући у срцу покорно дивљење према оном лавиринту супротности какав је наш живот, изграђујући у себи дар пажње, која ако постиже довољну снагу, како вели Симон Веј, јесте, молитва. Како год они себе називали, сви су они пријатељи човека, јер њихов став поштовања јесте обрнутост презира са каквим се према свету и човеку односе они задовољни собом, поштоваоци теорија и доктрина који имају одговоре на све. У том духу могу само да изразим своју забринутост због немиле појаве наркоманије међу младима. Модерно време нам доноси велики расцеп између принципа реалности и принципа задовољства, тако трагично расцепљени стојимо над ономе што је највећи српски бард рекао: „Свијет жељи не зна угодити“. Таква стварност нас доводи до дилеме великога антрополога Ериха Фрома и његовог односа према слободи. Постоји слобода од нечега, али та слобода може и мора да прерасте у слободу за некога, ближњег и Бога. Са људском слободом се може носити у оном Јкаовљевом рвању само Божја љубав која је благодат, која може да искупи стравичан бездан слободе. Слобода није самовоља већ значајна валоризација стварности у којој квалитативно можемо да дођемо до искрене друштвене и политичке естетизације о чему је и најдубљем пориву за игру, о којој је говорио велики песник Шилер. Она подразумева пре свега додир са природом, чистотом и ономе што се говори у богонадахнутој књизи „Песма над песмама“ да сагледамо стварност невино и наивно, очима устрептале голубице.

Маријана Мићић, глумица је рекла да љубав у доба кокаина се дешава данас у Београду. Прича је, нажалост, истинита. Публика прати судбину двоје студената, који су на почетку млади, лепи и здрави, да би након узимања дроге почели да пропадају и психички и физички, све док их наркоманија не одведе право у смрт. Циљ је Маријане Мићић, да је, како је рекла, да кад су одгледали многи млади представу, да им није пало на памет да узимају стимулативна средства.

Вук Арсеновић