Цео свет као награда за целомудреност

Како су свети оци схватали врлину целомудрености? Како су неговали ову важну особину у себи и у деци? Разговарамо с магистром педагошких наука игуманом Кипријаном (Јашченко).

    

Острво неуспеха

Предвидевши да ће људи избегавати наставак рода Господ им је дао међусобну привлачност. Истина, савремени човек је све изврнуо претворивши природну потребу у мноштво изопачења, у читаву индустрију. У Европском парламенту су озакоњени истополни бракови и усвајање деце у таквим браковима. Содомски грех је постао законодавна норма. На многим америчким универзитетима матуранти нетрадиционалне оријенације имају предност приликом уписа. Мноштво градоначелника европских градова, епископа и свештеника завршило је иза решетака зато што су се залагали против геј-парада, што су изражавали своје незадовољство. Грех је постао норма, а нормалан човек који реагује на грех је постао лочинац.

  

Једном је код мене дошла наша парохијанка која је имала проблем: наша породица се, каже, распада. То су врло имућни људи, глава породице је угледни банкар, све имају. И жена каже: «Оче, упознајте нас с нормалном православном породицом како бисмо се угледали на те људе, да их позовемо у госте, да сами одемо код њих. Зато што су у нашем окружењу све саме ненормалне породице.» Нажалост, нисам могао да посаветујем ниједну породицу која би могла да им послужи као узор. Тешко је наћи нормалну целомудрену породицу која исто тако у целомудрености васпитава децу. И у таквој реалности сад живимо.

– Оче, а шта је с многодетним породицама свештеника?

– Наравно, има дивних свештеничких породица које преносе традицију из генерације у генерацију – хвала Богу. Али шта се десило? Код нас су свештеници и епископи репресирани, а онда нам неки кажу: дајте пастире. А где да их нађемо? Да би настало свештенство неколико генерација треба да се труди, да преноси традицију. И сви савремени свештеници су су као «ганц нови», немају корена. Нажалост, и ја сам исти такав. Путеви Господњи су непознати, дешава се да из несвештеничке породице добијемо доброг пастира.

Најмилија на свету

Јован Лествичник каже да је целомудреност целовит поглед на свет. Нецеломудрен човек не може у целини да прихвати ни другог човека, ни самог себе. Он види фрагментарно, узима један аспекат и апсолутизује га. Као што је Козма Прутков говорио, сваки специјалиста је налик на упалу десни.

А у чему се огледа целомудреност? Како се понаша чедан човек? Скроман је, обара поглед. Амвросије Милански у «Поукама за девственост» пише о томе да је целомудрен човек ћутљив и стидљив. «Сузана је била у опасности и ћутала је како би тако красноречивије могла да говори својом ћутљивом чедношћу. И стидљивост је нашла заштитника који је одбранио њену чедност. И управо се на њу одлично могу применити речи Писма о томе да ју је Господ сакрио од бича незнабожаца.» Заиста, Господ штити целомудреног човека.

Светитељ Јован Златоусти каже да се ова врлина ни у чему не огледа као у љубави према својој жени, мужу: «Ако се неко научи целомудрености сматраће своју жену најмилијом на свету. И гледаће је с великом љубављу. И живеће с њом у великој слози. А с миром и слогом у кућу ће ући свако добро.» Јован Златоусти пише још да постоје «два циља ради којих је установљен брак. Да бисмо живели целомудрено и да бисмо постајали очеви. Али је главни од ова два циља – целомудреност.»

    

Заиста, кад човек у благочестивој породици упита супруга ко је најлепша жена на свету он ће рећи: «Па наравно, моја жена.» А жену: «Наравно, мој муж.» И људи се воле и ова љубав за њих заклања све. И напротив, код нецеломудрених људи: чим су склопили брак, чим су венчани, одмах почиње олуја на броду. Долазе и причају приче: «Ништа не могу да урадим, охладио сам се према жени, заволео сам другу, срце ми гори. Оче, срцу се не може заповедати. Благословите.» Како да благословим, на шта?! Човек блудничи и још тражи благослов за овај блуд.

Свет је уопште врло подложан овој страсти. Један старац из Печерског манастира, отац Адријан ми је причао да је имао виђење. Изнад Русије лети демон и виче: «Сву омладину ћу утопити у блуду! Све до једног, нико ми неће умаћи!»

Заиста, овакво демонско деловање и околина имају утицаја на многе младе људе. Ако борави у дискотеци или чак на неким јавним местима, у превозу, на пример, човек може да се зарази овим духом.

Како стећи целомудреност и васпитати децу у целомудрености? Да ли треба подићи високу ограду? Овакво искуство је описано у житијима светаца кад су неки очеви ограђивали децу како би их сачували, кад су подизали ограде и деца нису долазила у додир ни са чим прљавим. Али то не може да траје до саме смрти.

Сад улазимо у област педагогије где нема општих рецепата. Једној деци је заиста потребна чврста заштита, а за друге је такав «пресинг» попут смрти. Њима, напротив, треба дати могућност да буду самостална.

Постоји педагошки закон: што су виши духовност и морал човека тим је већи степен његове слободе. Што су нижи морал и духовност – тим је нижи степен слободе. Ако је сасвим неморалан и не може да не чини злочине, друштво његову слободу ограничава зидовима затворске ћелије. Уопште, закон духовног живота је пре свега слобода. Невољник није богомолник.

Живот или врлина?

У Хабаровску сам на празник мученика-страстотрпаца Бориса и Глеба разговарао с омладином. Окупило се преко хиљаду људи и говорио сам о подвигу исповедништва, о мучеништву. После беседе ми је пришла девојка Жења, која је имала много питања без одговора. И разговарали смо, вероватно једно три сата, изашли смо напоље, ишли смо око храма. Пре свега ју је занимао степен наше жртве за Христа. Ако смо одани Спаситељу да ли је то заиста вредније од људског живота? Јер човек је слаб и страствен. Шта ако му неко стави нож под грло? Да би спасио живот човек може да се одрекне вредности, новчаника, али да ли се може одрећи целомудрености и издати Христа? Желела је да зна многе подробности, детаље.

    

Следећег дана сам одлетео из Хабаровска за Москву. Прошла су буквално три дана и добио сам телеграм о томе да је зверски убијена. Отишла је у православни камп, али јој се мама изненада разболела. И девојка је кренула пречицом кроз мрачну шуму према електричном возу како би је посетила. И пала је у руке, чак се не зна коме, тешко је рећи како су се догађаји одвијали. Али је сутрадан пронађен њен леш: неколико десетина рана од убода ножем, унакажено, силовано тело. Али је њено лице сијало, на њему је био осмех. Да, она је мученица. Сећам се последњих речи које је изговорила на опроштају: «Сад ми је све јасно. Заиста, за Бога се може дати чак и живот. Може се пострадати.»

И Господ је видећи њену одлучност, узео у таквој решености, практично је прибројавши збору светих – заиста је пострадала као мученица. Многи су је волели, била је лидер – лепа, паметна.

Господ види чак и намере. Сећам се да је имала смелости да пострада. Рекао сам јој: «Немој ништа да тражиш, никакве авантуре, то није потребно. Господ ће Сам све уредити, свакоме даје по његовој снази.»

И Господ јој је дао по њеној снази.

Недодирљиви

Целомудреност почиње од једноставних ствари – од тога да човек мање прича, да се мање смеје, да мање баца погледе са стране, да буде расејан, да боље слуша. А шта да радимо с интернетом без којег данас ништа не можемо да радимо? Тамо има мноштво слика. Оци кажу: не треба обраћати пажњу на њих, нека промичу, главно је да се не упецамо на њих и да не постану слика која улази у срце.

«Ако хоћеш да се избавиш срамних страсти ни са ким се немој опходити слободно, посебно с онима којима је твоје срце наклоњено због похотне страсти..» - пише преподобни ава Доротеј. А шта је слободно опхођење? Да ли можете навести пример? Тактилно, да. Наводно, наши поздрави, пољупци на састанку и растанку су пријатељски. Али могу да преносе страст. Посебно ако смо датом човеку наклоњени. И то је на известан начин слободно понашање.

Неки свештеници у Москви строго забрањују младићима и девојкама да се додирују, да иду држећи се за руке. Не дозвољавају ни под руку. Шта да се ради? Да ли сапутници треба понудити штап, палицу, да се не би оклизнула? Почиње од невиних додира, треба некако изразити осећања. Она су код омладине веома бурна. После не могу да се моле, губе сан, машта се разигра, читав филм се врти у глави. То се назива љубављу. Али то није љубав, већ заљубљеност, страст. И она се храни тактилним осећајима, погледима, слободним или непромишљеним општењем.

– А да ли можемо гледати човека у очи?

– Децу треба гледати у очи. Ако су крива – одмах обарају поглед. А у превозу, приликом општења са страсним људима, не бих вам препоручио да се дуго гледате очи у очи. Кроз такав поглед се преносе страсти.

Порок не треба помињати

«А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима» (Еф. 5: 3), - пише апостол Павле у Посланици Ефесцима. Ако је неко грешио блудном страшћу или помислима, свети оци забрањују да се налази на тим местима. То може да пробуди успомене и да постане узрок поновног распламсавања страсти. А да не говорим о гледању својих «вољених», неких школских, младалачких симпатија.

Данас су ретки људи који успеју да избегну блудне пороке у свом животу. И ако је човек већ пао у блуд, али је ипак створио породицу, малу цркву и венчао се – треба да заборави на све, да прецрта и да никад више не помиње. Пред тобом је супруг, супруга – а све остало је прошло.

Понекад долазе – посвађали су се. «Зашто?» - постављам питање. «Па питао ме је да ли сам имала неког?» Испоставља се да је и она њега испитивала. «Да ли сте нормални, зашто причате о томе? Каква је то радозналост? То је уништавање породице!»

Старац Тадеј Витовнички пише да «нашим животом управљају мисли, расположења и жеље. Какве су нам мисли, такав нам је и живот». А Пајсије Светогорац допуњује: «Треба свакодневно потискивати из своје душе све световно или нечисто и мењати нечим духовним, мењати греховне слике које су нам се укорениле у сећању светим ликовима, световне песме – црквеним песмама, уместо световних часописа треба читати духовну литаратуру.»

Природа не трпи празнину. Једна слушкиња Божија је патила од љубави према рок-музици. Уопште, оваква музика, ритмична дела буде блудну страст, на то су усмерени. Две године смо се борили да пређе на класику. Прво се пребацила на кантауторске песме, на Жану Бичевску – с «благим скретањем», а онда на класична дела. Три-четири године касније прешли смо на духовне песме.

Угасити страст

Свети старац Пајсије пише: «Кад младић сретне лепу девојку треба да укључи добре помисли како би на њу гледао као на живу икону неке светице. А кад сретне развратну девојку треба да гледа на њу као на своју сестру. Јер, сви ми смо Адамова деца. И треба да је пожали као што би то учинио да је његова рођена сестра то учинила.»

Један монах на Атону је имао такву молитву да се подизао изнад земље. Питали су га: «Како си то достигао?» Одговорио је: «Имао сам грех, веома сам волео да посматрам лепа женска лица. Дошао сам код духовника – како да победим ову страст? Он ми је посаветовао: «Кад гледаш лепо лице, узноси молитву благодарења Богу, реци: «Господе, благодарим Ти због тога што си створио такву лепоту.» Није се сама таквом створила, Господ ју је саздао.» И почео је искрено, са снагом коју је осећао према лепоти, да се моли Богу да Му благодари, и достигао је такву молитву да је почео да се подиже изнад земље.

Како иначе обуздати страст?

– Неки подвижници су спаљивали себи руке само да не згреше. Одлазили су на пловидбу по мору...

– Да, ако је распаљеност тела била јака – причињавали су себи физички бол.

– Могу се чинити метаније.

– Метаније помажу. Могу се цепати дрва, можемо се истуширати хладном водом, окупати се на извору – и то делује отражњавајуће.

– Старци саветују да се човек тај човек замисли у ковчегу, како би се у нама родио осећај пролазности земаљског живота, схватање да је наша плот трулежна.

– Још кажу, ако ти се свиђа девојка, ако одмах плану осећања – замисли је као старицу. И више ништа неће пламтети.

– А ако и даље пламте, ожени се …

– И то одмах охлади човека, зар не? Мисао о браку отрежњује. Заиста је тако. Ако према објекту своје жеље и страсти односиш као према старешини будуће мале цркве, оцу своје деце, све ће изгледати другачије. Кад би младић гледао на девојку као на мајку која ће родити децу и наставити његов род, то би био сасвим другачији поглед, били би другачији односи и другачије општење. Господ је човеку дао потребу за наставком рода, ето где је корен. Овакво схватање, наравно, хлади блудну страст.

Душевне силе

«Мислим да су страсти душевне силе. Бог човеку не даје пороке, већ силе,» - пише свети старац Пајсије. Бог није створио блудну страст. Он је дао привлачност и наклоност, а ми смо их, изврћући дарове, претворили у страсти.

Педагог и психолог с почетка ХХ века, протојереј Василије Зењковски је писао да енергија пола може бити преображена, сублимирана у духовну стваралачку снагу. И уопште – да ли човек може да се моли уместо да меље непотребне мисли? На пример, долазе код мене младић и девојка. «Да ли је волиш?» - «Волим.» - «А ти?» - «Волим до смрти.» - «Добро, онда се молите једно за друго, свом снагом своје душе молите да вас Господ сједини. Сваке вечери и сваког јутра ти се моли за њега. А ти за њу. И дању, кад се сетиш, кажи: Господе, дај јој благодат да буде моја света жена.» И почињу да се моле једно за друго. И кад снага љубави према другом човеку (можда не сасвим чиста, јер има примеса физиологије) почиње да се улива у речи молитве, да се сједињује с именом Христа, Мајке Божије, дешава се чудо. Заиста, Господ спаја. А дешава се и да раздваја.

Имам једну парохијанку, духовно чедо од малих ногу, Наталију. Она је веома желела да постане попадија. То је девојка изузетне лепоте и памети, руска лепотица. Предавао сам у богословској школи, размишљам – дај да је упознам с добрим учеником богословије. Више пута сам то радио. Све време се одигравао један исти сценарио. Њу је немогуће не заволети, веома је лепа, паметна и врло тиха, женствена. Ученик богословије се заљубљивао, почињао је да с моли за њу. Она се молила за њега, али се после нешто дешавало, нико није могао да објасни шта, нека тајна, и овај ученик богословије је примао постриг. Ова девојка је за Руску Православну Цркву припремила седморицу монаха. Ако анализирамо овај случај: она је имала снажну жељу да постане попадија. Ученици богословије су имали жељу да начине од ње попадију. А Бог је одлучивао нешто треће – корисно за спасење душе.

Удала се за војно лице. Сад има троје деце.

Још један важан моменат који се односи на силу молитве. Пожалила ми се једна девојка, такође прелепа: «Оче, не могу да се удам, имам већ 28 година.» Питам је: «Са твојим спољашњим изгледом? Није могуће да не обраћају пажњу на тебе?» - «Напротив, има их гомила. Али не могу да схватим зашто: чим почнем с неким да излазим ништа не иде како треба.» - «Да ли желиш да се удаш?» «Да, сањам о томе, то ми је главна ствар у животу. Желим децу, мужа.» Питам: «Колико снажно желиш?» - «Сваке вечери с том жељом лежем да спавам, свако јутро се будим.» По страсти се не дешава ништа добро, зато сам јој рекао: «Хајде да прекинемо с тим. Хајде да се молимо да Господ уреди тако како је корисно за спасење твоје душе. Можда треба да се замонашиш. Ако је Господу угодно, Он ће ти Сам дати твог животног сапутника, твоју половину.»

Озбиљно је то прихватила и почела је да се моли. И постала је мирна... Долазила је, често се исповедала. Чак су се неки момци појавили, распитивали су се, а њу ништа није занимало. Прошла су два или три месеца – нашао се делија. Довела га је, каже: «Оче, ево га, не одустаје.» - «Да ли ти се свиђа?» - «Свиђа ми се.» - «Добро, виђајте се пола године.» Виђали су се пола године, долазе. «Шта је с осећањима? Да ли су прошла?» - «Не, још су јача.» - «Онда, нека Бог благослови.» И њихов брак је добар. Кад су се страсти охладиле, појавила се молитва, тако их је Господ и сјединио.

Или, долази још једна моја парохијанка: «Оче, заволела сам муслимана.» Кажем: «Зови га да дође.» Долази Азербејџанац, леп, пристојан. Они умеју да се удварају. Питам га: «Да ли волиш Тању?» - «Јао, волим, више од живота, све бих дао за њу.» Питам га: «А ко ти је тата?» А његов тата је муфтија у џамији. Цела породица је верујућа, није обичан муслиман. Кажем му: «Слушај, онда учини добро дело због љубави према њој. Ако је волиш, остави је. Не могу да јој дам благослов за брак с припадником друге вере. Наћи ће се младожења за њу, удаћемо је.» Пита: «Да ли постоји друга варијанта?» - «Постоји. Крсти се и биће нам драго да вас венчамо.» - «А да ли постоји трећа варијанта?» - «Не, трећа не постоји. Или-или.» - «А колико дуго могу да размишљам?» - «Је ли ти доста месец дана?» - «Јесте.» Долази за месец дана: «Оче, крсти.» Кажем: «Па убиће те.» - «Господ ће ме заштитити.»

Ето вам примера праве љубави. Заиста, Господ га је заштитио, срећно живе. Ето шта се дешава по молитвама.

Хватај себе на месту злочина

«Ако научимо да хватамо свог старог човека на месту злочина ухватићемо и друге пљачкаше који краду блага која нам Господ даје. Тако ћемо сачувати свој духовни капитал.»

То пише старац Пајсије. Чим се појави прљава помисао ти се одмах, на лицу места кај пред Богом, немој чекати на исповест у суботу. Хватај себе на месту злочина. «Ах, безобразнице, о чему размишљаш!»

Постоји позната атонска молитва против блудне страсти: «Исусе мој, Господе, најслађи мој Исусе, похитај ми упомоћ и не дај непријатељима мојим да ме заробе.»

Пајсије Атонски каже да Господ даје човеку благодат за цео живот ако је у младости победио страст, ако је сачувао целомудреност. За то му припада изузетно велика награда, јер у старости тело више неће устати и старији човек природно живи у чедности.

«Млади људи који од раних година подгревају у себи интересовање за други пол обарају ороз не дочекавши повољно време, - пише старац Пајсије Атонски. – А кад одговарајуће време дође више не могу да осете радост, зато што су то прерано доживели. А младићи и девојке који су били опрезни у вези с тим чувају духовни спокој, а дочекавши одговарајуће време осећају велику радост. Погледајте жене које су сачувале чедност до свадбе. Оне су мирног духа иако су оптерећене мноштвом брига... Док девојка не донесе одлуку да ли ће постати монахиња или врла жена и мајка треба да живи целомудрено. Зато пре тога колико може треба да се посвети учењу.»

Важно је упослити децу корисним стварима. Беспослица, доконост, непостојње неких сталних обавеза у кући је тле за све пороке. Светитељ Лука Војно-Јасенецки пише: «Православни васпитачи су увек саветовали родитељима: држите кћерку даље од света маште и фантазије. Боље се потрудите да је заинтересујете за природне науке, да је научите корисним ручним радовима, дајте јој сталне задатке у домаћинству, који захтевају време и одговорност. Девојчица у пубертету радо преузима овакве сталне задатке, посебно кад осећа да јој није дато због васпитних циљева, него озбиљно, да је од стварне користи породици.»

А ево шта је рекао светитељ Јован Златоусти: «Удаљујемо децу, не само од представа, већ и од слушања саблажњујућих, развратних песама, како њихова душа не би подлегла саблазни.»

Важно је сачувати дечју стидљивост. Преосвећени Иринеј у својој књизи о васпитавању деце додаје: «Немојте дозволити да дете пред друге излази голо или необучено, да се деца облаче и скидају заједно. Никад немојте вређати осећај стидљивости детета захтевајући од њега да учини оно што је у супротности с његовом урођеном стидљивошћу. Немојте му се смејати кад показује осећај стида. Напротив, благодарите Богу што имате такво дете и хвалите га због тога.»

Наше жене су пушке напуњене

Која награда очекује целомудрене? За то сазнајемо из житија преподобне Марије Египатске која се подизала у ваздух за време молитве. Чедном човеку Господ даје благодат, у њему се откривају духовни дарови «Блажени они који су чистог срца, јер ће Бога видети» (Мт. 5: 8).

У Кијевопечерској лаври је живео монах Јован Многострадални који се дуго борио против блудне страсти док му се напокон у ноћи Христовог Васкрсења није јавио Господ.

    

«И сишла је на мене незрецива светлост у којој пребивам и сад ми светлост није потребна ни дању ни ноћу, у сви они који долазе код мене достојно се диве овој светлости видећи очигледну утеху која ме је обасјала у ноћи Васкрсења као нада будуће светлости,» - пише Јован Многострадални.

Кад сам примио монашки постриг старац Кирил (Павлов) ми је рекао «Дајем ти благослов да никад не скидаш подрасник, где год да се налазиш.»

Прво нисам схватио сву замисао старца, али сам касније у свом животу искусио мноштво дивних момената. Идем у подраснику, на пример, по станичном перону, а бескућници и пијанице одједном устају и почињу да се крсте преда мном као пред иконом. Неки трче за мном, кају се, говоре грехове. Односно, видећи нешто достојно човек почиње да тежи ка томе. У томе заиста можемо послужити као извесна светлост свету.

Зато вам дајем благослов да се понашате целомудрено пошто је то уопште основа за опстанак народа. Да би народ престао да постоји треба га развратити. Јован Златоусти је говорио: ако у народу има целомудрених жена, тај народ је непобедив.

Сад су написани и већ се реализују читави «програми» за развраћање омладине. Видимо да мноштво умова није у стању да формулише куда треба ићи и који је циљ, чак и ако се ради о простим стварима. Људи немају целовиту слику света. А упитајте било ког свештеника, било ког монаха, било ког духовног човека – и они ће вам рећи шта треба учинити да би се народ пробудио

Нека на свима вама буде Божији благослов, нека вам Господ да снаге да јачате целомудреност у себи, у својој деци, у повереним људима. Ако то будемо тихо чували, самим тим ћемо бити од велике помоћи свој нашој отаџбини.

Имам прилике да много путујем по свету и могу да кажем: ипак је руски народ још увек један од најцеломудренијих на свету. То је генетски уткано у нас. И ма колико да развраћамо овај народ он такав и остаје. Благодаримо Господу за то, будимо достојни наследници нашег народа и отаџбине.