Srpska

’иландар откупио вредну српску рукописну кЬигу из 14. века

ƒа се налази у фонду Ќародне библиотеке, била би меРу двадесет наЉзначаЉниЉих рукописних кЬига коЉе ова институциЉа поседуЉе. ќвако ¬ладан “риЉиЮ, заменик управника Ќародне библиотеке, Љезгровито обЉашЬава значаЉ рукописа коЉи Ље недавно купио манастир ’иландар. –ади се о изузетно вредноЉ српскоЉ рукописноЉ кЬизи, вероватно с краЉа 14. века. Ѕила Ље у поседу Љедног грчког колекционара, чиЉи Ље деда био трговац и коЉи Ље до драгоцене кЬиге дошао негде у –усиЉи. ¬ласник Љу Ље прво понудио јтинскоЉ националноЉ библиотеци, али они нису били заинтересовани да Ље откупе. «а Ьу су, затим, чули стручЬаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из –усиЉе су их обавестили да се на тржишту поЉавила кЬига више него вредна пажЬе.

 ада Ље утврРено да се без сумЬе ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. ќни су, меРутим, пропали из процедуралних разлога. √рк више ниЉе желео да чека и веЮ Ље био спреман да рукопис понуди некоЉ од аукциЉских куЮа у Ћондону. “ада Ље на сцену ступио ’иландар - манастир коЉи има убедЪиво наЉвеЮу ризницу рукописних кЬига, када Ље реч о српским светиЬама. “ако Ље царска лавра на —ветоЉ √ори први пут ушла у подухват ове врсте, обЉашЬава ћиливоЉ –анРиЮ, директор «адужбине ’иландар.

-∆елели смо да та кЬига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. ѕосебно смо поносни на чиЬеницу да Љу Ље ’иландар купио од сопствених средстава, не из донациЉа или прилога, веЮ од новца зараРеног од продаЉе манастирског вина. Ќа питаЬе колико Ље коштао откуп кЬиге од грчког колекционара, –анРиЮ каже да, мерено значаЉем рукописа, цена ниЉе висока, али да се радило о суми коЉа би за сваки манастир била осетан издатак. (÷ена Ље 15.000 И Ц прим. уредништва саЉта hilandar.org)

–укопис чиЉи Ље власник сада ’иландар Ље панегирик или хомилиЉар, кЬига коЉа садржи изабране празничне беседе и слова за веЮе празнике током године, изложене по календарском редоследу. Мено детаЪно истраживаЬе тек предстоЉи, али оно што се са сигурношЮу веЮ сада може реЮи Љесте да се ради о рукописноЉ кЬизи веома брижЪиво ураРеноЉ. »звесно Ље да су на ЬоЉ радили прави маЉстори и учеЬаци, неки веома образован писар или читава група Ъуди, преводилаца, лектора, редактора. ” конкретном случаЉу реч Ље о панегирику за месец септембар коЉи Ље српским истраживачима одмах привукао пажЬу особеностима коЉих нема у до сада познатим рукописима.

-ƒо сада познати панегирици имаЉу саставе само за веЮе празнике, односно, ради се о избору текстова, док оваЉ рукопис садржи саставе за готово сваки дан у другоЉ половини месеца септембра. —а веЮом сигурношЮу, према ознакама у овоЉ кЬизи, може се реЮи да Ље постоЉала и она за прву половину месеца, а претпоставЪамо да Ље намера била да се створи велики комплет за све месеце у години. “о Ље био за оно време огроман подухват коЉи се морао одвиЉати под патронатом неког великог властелина или владара. ѕретпоставЪамо да Ље то могао бити деспот —тефан ЋазаревиЮ. ” Ьегово време Ље била развиЉена рукописна и преводилачка делатност, на свом двору радо Ље окупЪао врхунске стручЬаке из тих области, напомиЬе “риЉиЮ.

ƒруга особеност ове рукописне кЬиге Љесте што се у ЬоЉ поЉавЪуЉу нови преводи текстова познатих у ЉужнословенскоЉ традициЉи, али и преводи до сада у нашоЉ рукописноЉ традициЉи непознатих текстова.

 Ьига има 285 листова, писана Ље лепим и уЉедначеним, крупним калиграфским полууставом на квалитетноЉ хартиЉи. Ќема много украса, има само Љедну боЉену заставицу на почетку кЬиге, али писмо коЉим Ље написана недвосмислено указуЉе на искусног и надареног писара, истиче “риЉиЮ. ” рукопису нема забележених података када Ље настао, ко Ље писар нити за кога Ље она писана. ¬рло Ље могуЮе да су ови подаци остали у првом, за сада изгубЪеном, делу. ƒва водена знака на хартиЉи, коЉа су до сада проучена, истоветна су комбинациЉи коЉа се ЉавЪа на поЉединим хиландарским преписима из друге половине 14. века, а и писмо коЉим Ље оваЉ рукопис писан умногоме подсеЮа на Љедну групу хиландарских писара из овог периода. » Ьени досадашЬи власници водили су рачуна о рукопису: добро Ље очуван, а повез коЉи има новиЉег Ље датума, вероватно из 19. века.

ѕут овог рукописа од ’иландара или —рбиЉе до –усиЉе готово Ље немогуЮе утврдити. ѕостоЉи исувише много претпоставки и готово ништа од конкретних података о томе како Ље рукопис завршио тако далеко од места где Ље настао. ќво Ље свакако Љедна од многоброЉних средЬовековних кЬига коЉе су изгубЪене или нестале током ратова на овим просторима, али због небриге за ризнице опустелих манастира и одсуства одговараЉуЮе заштите културног наслеРа. —рпска православна црква окупила Ље пре неколико година тим стручЬака коЉи проучаваЉу српско средЬовековно рукописно наслеРе како би пописали српске рукописне кЬиге коЉе се налазе у колекциЉама и фондовима великих библиотека у иностранству.

-–ади се о рукописима за коЉе знамо или претпоставЪамо да се налазе у одреРеним установама у иностранству. ƒешавало се, меРутим, да на лицу места откриЉемо да у одреРеноЉ колекциЉи има Љош српских рукописа за коЉе нисмо ни знали да постоЉе, а колеге су имале само претпоставке да припадаЉу нашем писаном наслеРу. ƒакле, ни дан-данас не знамо шта се све од српског рукописног наслеРа налази чак ни у великим европским и светским библиотекама, на разним универзитетима. ј што се тиче приватних колекционара, ту Ље тек немогуЮе утврдити шта све они имаЉу у свом поседу, каже “риЉиЮ.

ќн истиче да посебну вредност за српску културу и традициЉу представЪаЉу управо манастирске библиотеке каква Ље она у ’иландару коЉа Ље од непроцеЬивог значаЉа. “а колекциЉа аутентичниЉа Ље од оних коЉе се чуваЉу у библиотекама, Љер рукописи коЉи су ту настаЉали везани су непосредно за живот манастира: стварани су за Ьегове потребе или у ЬеговоЉ преписивачкоЉ школи, што ниЉе случаЉ са онима коЉи се чуваЉу у библиотекама.

Jелена „алиЉа, ѕолитика

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

17 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0