Само да не заборавимо Косово

Најхрабрији Срби данашњице живе на Косову и Метохији

    

Најхрабрији Срби данашњице живе у местима попут тзв. "српских енклава" на Косову и Метохији. Њихова деца и њихове породице које живе у повратничким подручјима на Косову су истински хероји данашњице.

Само у дневном и блиском контакту са ненормалним тешкоћама Срба на Косову и Метохији може се закључити шта значи „живети у резервату“. Беда и напуштеност у којој живе Срби на Косову задњи су јад и најтеже увреде. А они...они су постали јачи од сваке немаштине. Шта мари што једу само једном дневно, када се не може „заситити“ празнина настала непотребном и окрутном смрћу њихових вољених?

Још гора ствар на Косову и Метохији од окупиране земље, од масакрираних цивила и изгнаника јесте највеће варварство ‒ „убијање мртвих“. Стотине српских гробаља на Косову се не може препознати од удараца крамповима и раскопавања гробова којима се нарушава чак и вечни покој.

Онај што беше дариван, или осуђен, да живи на Косову и Метохији, тој колевци српске културе и баштини свеколиких добара и вредности, или у српском несну, мори и паклу, зна за свакојаке притиске и прогоне и изгоне, за скрнављење светиња - цркава и гробаља - за силовања монахиња, недозрелих девојчица и онемоћалих старица, за несрећну мајку Милинчића, Шариће и Мартиновиће, за паљевине и поаре, ослепљивање стоке, уништавање летине и воћњака...

Српска трагедија на Косову, за све слободно мислеће и демократске људе, опипљива је и видљива. Она се састоји пре свега у замрачивању истине о правом стању у овом региону, а затим у потпуном отсуству истинске демократије и ефикасног правног система. У међународним односима царују лицемерје, примтивизам и право јачега над владавином права и правде. Али никада лицемерје и силеџијство није трајало и оптајало дуго, па неће ни ово трајати до краја наше приче о Косову и Метохији.

Све оно што Срби и Србија преживљавају са својим Косовом и својом Метохијом велика су школа и опомена српском народу. Народу који, чини се, спава неким дубоким сном или је у неком хипнотисаном стању, па се чини да све препушта забораву. Али и то ће се променити уз Божију помоћ. Само да не заборавимо! И да одлазимо на Косово и Метохију. Да обилазимо наше светиње и наш народ! Да им помогнемо и пружимо бар топлу реч или загрљај ако већ не можемо ништа друго. Само да не заборавимо!

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×