Srpska

ќдржана припремна конференциЉа за ѕрви конгрес народа ≈вроазиЉе

ћеРународна научна конференциЉа „£угоисточна ≈вропа и евроазиЉски концепт сарадЬе” одржана Ље Ључе у Ѕеограду у организациЉи представништва —купштине народа –усиЉе у —рбиЉи Ц организациЉе „Ќаша —рбиЉа” Ц и у сарадЬи са —купштином народа –усиЉе из ћоскве и –уским домом у Ѕеограду.

—а скупа коЉи Ље имао функциЉу припреме за ѕрви конгрес народа ≈вроазиЉе (заказан за 15. маЉ ове године у ћоскви) послато Ље више снажних порука на адресу и српских и руских власти.

 ако преносе ‘акти, приЉе свега Ље истакнуто: да се са обе стране (српске и руске) мора енергичниЉе радити на оЉачаваЬу српског фактора на Ѕалкану Ц уЪучуЉуЮи и свесрпске интеграциЉе, као и на превладаваЬу српско-муслиманских сукоба и успоставЪаЬу добрих односа хришЮана и муслимана као предуслову, да се заустави атлантистички вековни проЉекат дестабилизациЉе Ц а преко Ье Ц контроле Ѕалкана.

††††

Ќа том проЉекту, како Ље указано, веЮ увелико и успешно раде –усиЉа и “урска, док ЅританиЉа и америчка „дубока држава” раде све што Ље у ЬиховоЉ моЮи да мир на овим просторима спрече.  ао бруталан пример потпаЪиваЬа Ље поменута и британска „сребреничка декларациЉа” о наводном геноциду.

јгенциЉа ‘акти преноси да Ље на скупу нарочито наглашена потреба да се великоалбанском проЉекту Ц коЉи служи као упаЪач за Ѕалкан Ц супротстави православна осовина српског, бугарског, македонског и грчког народа, и изражена Ље нада у зауставЪаЬе атлантских интеграциЉа у коЉе актуелна власт гура ÷рну √ору.

 онференциЉа Ље окупила 15 говорника из —рбиЉе, –епублике —рпске, ÷рне √оре, ’рватске, ћакедониЉе, укЪучуЉуЮи и представнике —купштине народа –усиЉе.

ѕоздравни говор Ље одржао Мегово ѕреосвештенство епископ будимЪанско-никшиЮки, √осподин £оаникиЉе, коЉи Ље позвао на диЉалог, нагласивши да Ље ЂдиЉалог, као оваЉ наш данас, подстицаЉ за будуЮе потезеї.

јко нема диЉалога, како Ље рекао, настаЉу проблеми. ” Ьих спада и таЉ да Ђсрпски народ пати од разЉедиЬеностиї.

Ц ѕотреба за ослобоРеЬем и уЉедиЬеЬем Ље наша вековна идеЉа. —ада морамо да Ље оживимо и осмислимо. ј за то можемо наЮи разумеваЬе код браЮе –уса, као и краЉем 19. и почетком 20.века, истакао Ље епископ £оаникиЉе.

ќн Ље меРутим, упозорио и на погрешне потезе ондашЬих власти у –усиЉи коЉе су у време кампаЬе за осамостаЪеЬе ÷рне √оре „давале ордеЬе црногорским политичарима коЉи су радили на раздружеЬу те земЪе и —рбиЉе”.

Ц ќтцепЪеЬе Ље било у интересу западних сила да би лакше промовисале Ќј“ќ творевину  осово као независну државу. ÷рногорски политичари су обмаЬивали –усиЉу да Юе, нарочито кад се осамостале од Ѕеограда, моЮи да се врате –усиЉи. „им су добили независност, кренули су у евроатлантске интеграциЉе Ц указао Ље владика и изразио наду да ÷рна √ора ипак неЮе уЮи у Ќј“ќ.

ќтвараЉуЮи радни део конференциЉе, директор »нститута за европске студиЉе, ћиша АурковиЮ, подсетио Ље на фазе коЉе Ље евроазиЉски концепт, као идеЉа коЉа функционише веЮ цео век. ” —рбиЉи и ЅугарскоЉ Ље двадесетих година руска емиграциЉа обЉавЪивала своЉе прве часописе и студиЉе о овоЉ идеЉи коЉа Ље одговарала на питаЬе Ђкако изградити сопствени (руски) идентитет према ≈вропиї. ≈миграциЉа Ље носила идеЉу даЪе у своЉим кретаЬима на запад и развиЉала Ље, а пуни замах добиЉа тек са треЮим ѕутиновим мандатом, кроз практичну реализациЉу Ц формираЬе евроазиЉског економског простора, ≈вроазиЉске униЉе, али и ќƒ Ѕ.

Ц ” —рбиЉи Ље у последЬих 15 година обЉавЪено више кЬига о евроазиЉскоЉ идеЉи, али се мало зна о Ьеном практичном развоЉу. »ако, како Ље рекао »гор ѕанарин, ≈вроазиЉски савез треба да има четири престонице —анкт ѕетербург,  иЉев, јлма јту и Ц Ѕеоград, указао Ље АурковиЮ и додао да треба видети Ље ли ≈вроазиЉска униЉа нешто што стоЉи насупрот ≈” или Ље, са Ьом комплементарна.

√ошЮа из –усиЉе, ћарина ћартинова истакла Ље да –усиЉа поштуЉе одлуку —рбиЉе да уРе у ≈”, Љер „то не угрожава сарадЬу —рбиЉе и –усиЉе”. ” савременом свету, како Ље подвукла, не може се опстати без кооперациЉе, регионализациЉе и економске интеграциЉе.

Ц —уштина Ље да се ≈” плаши да би ≈вроазиЉска униЉа, у таквом свету, могла да се претвори у наЉмоЮниЉег играча, оценила Ље ћартинова и обЉаснила да Ље то реално могуЮе Љер руске интеграциЉе добро пазе да не направе грешке коЉе су се десиле ≈”.

 ао Љедан од изазова са коЉим се суочава евроазиЉски концепт, навела Ље чиЬеницу да у –усиЉи постоЉе и кругови коЉи се противе тоЉ идеЉи, а аргументуЉу своЉ став „непостоЉаЬем интегритета ≈вроазиЉе у политичком, економском и културном смислу”.

††††

Ц ћислим да они сматраЉу да Ље циЪ евроазиЉства супротставЪаЬе «ападу. ћеРутим, евроазиЉство ѕутина Ље децидниЉе у идеолошком смислу тако да Ље основа интеграциЉа Ц економиЉа. “име Юемо избеЮи грешке коЉе прави Ѕрисел. ≈вроазиЉске интеграциЉе немаЉу политички карактер. “о ниЉе ни политичка ни воЉна ни безбедносна организациЉа Ц истакла Ље она.

ƒр ћиломир —тепиЮ са »нститута за политичке студиЉе, коЉи Ље управо обЉавио капитално дело „√еополитика Ц идеЉе, теориЉе, концепциЉе”, одржао Ље Љедно од наЉзапажениЉих излагаЬа доказуЉуЮи тезу да Ѕалкан неЮе бити стабилан све док се не деатлантизуЉе, а границе држава на овом простору не промене. £ер управо су атлантисти, како Ље то рекао —емЉуел ’антингтон, а подсетио нас др —тепиЮ, формирали неадекватне границе, „да би по потреби „палили” оваЉ простор”.

Ц Ѕалкан Ље од 1903. под утицаЉем атлантизма коЉи има циЪ да спречи уплив –усиЉе и традиционалне Ќемачке (не мислим на ону поражену послератну коЉа Ље принуРена да уРе у Ќј“ќ). Ѕританац ’елфорд ћакиндер 1918. црта карту санитарног кордона коЉи има три циЪа: да заустави продор „црвене заразе”, продор опоравЪене Ќемачке и споЉ Ќемачке у центру ≈вропе и –усиЉе у центру ≈вроазиЉе. “ако Ље формирана  раЪевина —’—, као антируска и антинемачка држава, а “итова £угославиЉа Ље наставила ту политику. ” ЬоЉ Ље важила девиза „слаба —рбиЉа, Љака £угославиЉа”, а после дезинтеграциЉе те земЪе Ље то преформулисамо у „што маЬа и слабиЉа —рбиЉа Ц то стабилниЉи Ѕалкан”. ”право то Ље Ц дестабилизуЉуЮа формула, рекао Ље —тепиЮ.

ќн Ље обЉаснио да су фаворити «апада ’рвати Ц коЉи држе обалу £адрана, као и албански чинилац, Љер држи Ђ£адранска вратаї, односно продире ка балканском Љезгру коЉе чини линиЉа —офиЉа- осовска ћитровица-Ќиш-—копЪе.

„Ќаграда за оба фактора Ље оствареЬе великодржавних идеЉа, на рачун српских териториЉа. “ако да док ова два фактора буду доминантни, нестабилност Юе расти. јли, ситуациЉа у свету се меЬа: иако Ље Ѕжежински Љош опседнут потискиваЬем –усиЉе Ц контрола —јƒ у ≈вропи слаби, а преузимаЉу Ље евроазЉске силе. ƒа би зауставиле таЉ процес, —јƒ поред балканског чвора пале Љош две тачке: Ѕлиски »сток и ÷ентралну јзиЉу” , рекао Ље —тепиЮ.

«ато, како закЪучуЉе, Ѕалкан треба деатлантизовати и то преко супротног концепта Ц евроазиЉства. ≈вроазиЉске интеграциЉе гарантуЉу —рбиЉи териториуалну целовитост и свесрпску интеграциЉу Ц упозорио Ље —тепиЮ и указао да Ље Љеднако важно Ц и ако ≈вропа буде деатлантизована, односно отргнута од —јƒ Ц да Ѕалкан не буде препуштен католичко-протестантскоЉ ≈вропи Ц Љер Ље он православан.

Ц «а —рбиЉу Ље посебно важно да процес деатлантизациЉе обухвати и ревизиЉу граница Ц а то Ље могуЮе и мирним путем. ƒо тада Ц нема стабилности, био Ље категоричан —тепиЮ.

”редник Ќ—ѕћ, народни посланик АорРе ¬укадиновиЮ, изнео Ље резултате истраживаЬа Љавног мЬеЬа (из децембра 2016), према коЉима Ље за улазак у ≈” било 44 одсто испитаника, а против 42, уз 13,8 оних коЉи су рекли „не знам”.

ѕодршку уласку у Ќј“ќ даЉе 8,7 одсто испитаних, 11,3 немаЉу став, а 80 одсто Ље против.

—авез са –усиЉом и  ином подржава 66 одсто, против Ље 17,8, а нема став 14 одсто анкетираних.

јко би испитаници морали да се определе за интеграциЉу са само Љедним субЉектом, онда би за –усиЉу било 30 одсто, за  ину 3,7, за —јƒ свега 0,7 одсто, а за ≈” само 16 одсто анкетираних. „Ќеутралних Ље 36, 8 одсто Ц а меРу Ьима Ље добар броЉ оних коЉи су незадовоЪни досадашЬим ангажоваЬем –усиЉе на подизаЬу односа са —рбиЉом на виши ниво, а не само културни и духовни”, казао Ље ¬укадиновиЮ и додао да ”и политички и интелектуални субЉекти овде осеЮаЉу да имаЉу маЮехински третман у –усиЉи”.

ќ месту —рбиЉе у постзападном свету говорио Ље председник ѕокрета за —рбиЉу ¬ладимир  ршЪанин, коЉи Ље, указуЉуЮи на концепт да —рбиЉа буде мост измеРу ≈” и ≈вроазиЉске униЉе, оценио да Ље привредна катастрофа коЉа Ље снашла —рбиЉу таква да она мора да се окрене евроазиЉским интеграциЉама.

††††

„ѕокушаЉ да будемо део западног света Ље наша анихилациЉа. Ќеутралност Ље Ц лажна. ”тицаЉ «апада Ље доминантан и окупациони Ц од безбедности до културе”, подвукао Ље  ршЪанин.

ќн Ље даЪе аргументовао своЉу позициЉу о неопходности евроазиЉских интеграциЉа —рбиЉе тиме да Ље таЉ концепт супериоран у односу на друге.

„”место на перфериЉи неприЉатеЪског «апада, —рбиЉа треба да буде у центру нове историЉе”, поентирао Ље  ршЪанин.

”зевши реч, гост из –усиЉе, —ергеЉ  андибович упознао Ље скуп са основама и значаЉем рада —купштине народа –усиЉе.

Ц ” –ускоЉ ‘едерациЉи постоЉи 800 националних културних аутономиЉа, а платформа за Ьихов диЉалог Ље управо платформа —купштине народа, коЉа окупЪа 180 етничких група. Ќаш главни циЪ Ље меРунационална слога, и диЉалог националних група и представника власти, рекао Ље  андибович, наЉавЪуЉуЮи да Юе у ћоскви од 27. до 30. маЉа бити одржан конгрес о улози Ќ¬ќ у евроазиЉским интеграциЉама.

ќн Ље указао на изузетан успех коЉи има Љедан такав Ќ¬ќ-подухват у коме учествуЉе од 2016. године и —рбиЉа Ц а то Ље „Ѕесмртни пук”, када (на дан 9. маЉа) у 64 државе, иду улицама они чиЉи су преци били хероЉи у ¬еликом ќтаЯбинском рату и ƒругом светском рату. —амо слога може спасити православне словенске народе, оценио Ље  андибович.

√ост из ћакедониЉе, “они Ќауновски говорио Ље о односу своЉе земЪе према ≈” и евроазиЉским интеграциЉама у контексту страшних захтева из “иранске платформе коЉима би ћакедониЉа неповратно уништила своЉе везе са —рбиЉом и Ѕуарском и пристала на своЉу рекомпозициЉу, па и нестаЉаЬе.

Ц ќво Ље наша последЬа битка. £ер, ако они («аев) доРу на власт , посваРаЉу нас са —рбима и Ѕугарима, укину нам ”став и грб, неЮемо бити држава него слуга  осова и јлбаниЉе. ћи одавно знамо да ≈” ниЉе наш излаз Љер Юе нам стално поставЪати нове услове коЉи су против македонских интереса. “о Ље само наставак наметнутог ќхридског мировног споразума, рекао Ље Ќауновски, коЉи Ље оценио да се ситуациЉа ипак меЬа те да ћакедонци само мораЉу да издрже и не поклекну у овом последЬем налету «апада и ≈”. ћорамо правити нова савезништва и окретати се ≈вроазиЉи.

јлександар √аЉиЮ из »нститута за европске студиЉе оценио Ље да Ље управо ћакедониЉа пример како «апад дестабилизуЉе Ѕалкан.

„Ћокални албански извоРачи радова за америчку „дубоку државу“ пале ћакедониЉу да не би дошло до релаксираЬа односа измеРу –усиЉе и —јƒ. јтлантисти су Љош довоЪно Љаки да распале сукобе коЉи после тешко могу да се обуздаЉу. “о може да спречи само нова администрациЉа у ¬ашингтону, а за добитну комбинациЉу Ље потребно да се у троугао укЪуче и ћосква и јнкараї, оценио Ље √аЉиЮ.

Мегов колега са »нститута —теван √аЉиЮ упозорио Ље да «апад ради упорно на квареЬу односа –усиЉе и “урске коЉи су поново кренули узлазно, а за —рбиЉу Ље важно то што Ђкада су односи “урске и –усиЉе били добри, тад су били добри и односи православних и муслимана на Ѕалкану”.

–ешеЬе Ље, према Ьему, у осовини Ѕеоград-јтина- —офиЉа, без укЪучиваЬа “урске, затим да се на линиЉи —рбиЉа-÷рна √ора-–епублика —рпска-ћакедониЉа спречи ширеЬе велике јлбаниЉе, даЪе: “урска треба да обуздава велику јлбаниЉу Љер Ље она антимуслимански проЉекат ¬атикана и Ќемаца.

ѕрема Ьеговим рчима, потребно Ље такоРе да се “урци одрекну вахабизма, као и да јнкара ускрати подршку ратном руководству у Ѕи’, укЪучуЉуЮи »зетбеговиЮа.

”редник информативног портала ‘акти, Ауро ЅилбиЉа, поставио Ље и питаЬе: „ ако наши нови савезници не промашише ништа од онога што Ље против —рба нишанила јустро-”гарска са Ќемачком и ¬атиканом иза леРа?  ако нас на европском путу, поплочаном поглавЪима, доведоше до масовне беде и глади чак и меРу формално запосленима?

ƒодао Ље: Ђ ако им од сваког балканског градитеЪства од руке наЉбоЪе полази рушевни зид у коЉи претвараЉу све српско?

††††

Ќа краЉу Ље навео: „¬еЮ годинама говорим да —рбиЉа са –усиЉом треба да има односе какве »зраел има са —ЉедиЬеним ƒржавама, па да и у ≈вропску униЉу Ц ако нас буде хтела Ц уРемо са вечитим савезништвом са –усиЉом. јргумент против ниЉе то што немамо заЉедничку границу са –усиЉом. Ќема Ље ни »зраел са —ЉедиЬеним ƒржавама. Ѕаш захваЪуЉуЮи своЉим односима са —ЉедиЬеним ƒржавама Ц »зраел Ље Љедна од наЉнезависниЉих и наЉсуверениЉих држава у свету”.

ƒрагош ¬учковиЮ Ље дао упоредну анализу Ѕугарске и ЅелорусиЉе у односу на ≈” и евроазиЉске интеграциЉе коЉа показуЉе на неупоредиво виши квалитет живота просечног човека у оквиру источних интеграциЉа. ќн Ље оценио да —рбиЉа мора да направи институционални оквир Ц као што Ље канцелариЉа за сарадЬу са –усиЉом, али да због страха од ≈” то Љош ниЉе урадила. ќн Ље апеловао да се пристане на руску идеЉу неутралног поЉаса —рбиЉа-÷рна √ора-ћакедониЉа-Ѕугарска.

јлександар –аковиЮ Ље истакао да евентуално учлаЬеЬе ÷рне √оре у Ќј“ќ —рбиЉа треба да третира као окупациЉу и анкесиЉу.

„Ќаш циЪ мора да буде ослобоРеЬе и национално уЉедиЬеЬе. ћи можемо да будемо мост, али морамо да имамо подршку –усиЉе као маЉке, а не као маЮехе коЉа напушта своЉу децу, као у случаЉу са ÷рном √ором. £една велика сила не одговара Ц саопштеЬем”, подвукао Ље –аковиЮ.

ѕрофесор права на ”ниверзитету у  осовскоЉ ћитровици ƒеЉан ћировиЮ говорио Ље о паралели коЉа се не може повуЮи измеРу случаЉа  рима и  осова. ќн Ље посебно указао да се не сме одустаЉати од –езолуциЉе 1244 —Ѕ”Ќ и као „злу намеру” оценио одлуку Ѕеограда да из Ѕриселског споразума она буде практично избачена.

ƒекан ”ниверзитета за меРународну политику и безбедност ”Ќ»ќЌ Ц Ќикола “есла, ¬иолета “аловиЮ, оценила Ље да Ље «апад бацио рукавицу у лице –усиЉи, а да Љу Ље она подигла и рекла да Ље спремна! ќна Ље препоручила да —рби од –усиЉе науче лекциЉу да се историЉа не сме заборавЪати.

ѕредседник покрета „»збор Ље наш” из ЅаЬалуке, ƒане „анковиЮ, такоРе Ље говорио о неопходности да се доРе до „историЉског договора” —рба и ЅошЬака. „√лобалистички центри моЮи Юе све учинити да не доРе до тог помиреЬа, па Ље зато била потребна и британска резолуциЉа о —ребреници, коЉа би дала аргументациЉу ЅошЬацима да –епублику —рпску треба укинути”, указао Ље „анковиЮ.

 ао основу за успех евроазиЉских интеграциЉа он Ље навео две ствари: добар однос –усиЉе и “урске и излазак “урске из Ќј“ќ. «а улогу других фактора у тим интеграциЉама, конкретно »ндиЉе, казао Ље да Ље та земЪа исувише под контролом ¬елике ЅританиЉе. » док антирелигиозни светски центар жели да направи нове сукобе у свету Ц и у то гура “рампа, народи коЉи желе добро себи и другима треба да помогну –усиЉи у оствариваЬу Ьене идеЉе природне глобализациЉе, закЪучио Ље „анковиЮ.

—куп Ље, после седам сати рада, затворио —ергеЉ  андибович обеЮаЬем да Юе Ђболне тачкеї о коЉима се данас расправЪало, пренети ћоскви као неко ко Ље близак администрациЉи председника ѕутина.

††††

ѕредседник „Ќаше —рбиЉе” ћлаРан АорРевиЮ томе Ље додао да Юе и у маЉу на ѕрвом конгресу —купштине народа ≈вроазиЉе бити прилике да Ђизнесемо наше мукеї. ” „фото финишу” Ље додао да и —рбиЉа шаЪе шизофрене поруке ћоскви, Љер „бирамо оне коЉи иду у Ќј“ќ, а флертуЉу са –усиЉом”.

ѕоводом 18. годишЬице од бомбардоваЬа —–£ и у знак сеЮаЬа на жртве Ќј“ќ агресиЉе делегациЉа из –усиЉе и учесници конференциЉе, на челу са Меговим ѕреосвештенством епископом будимЪанско-никшиЮким, √осподином £оаникиЉем положиЮе цвеЮе на споменик страдалоЉ деци у парку “ашмаЉдан.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

30 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0