Srpska

ѕисма о «ападу

ѕисмо шесто. »мендан српскога краЪа

ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. —ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

***

††††

—рпска престоница Ѕеоград Ц као да Ље Љедан од наших губерниЉских градова. ” Ьему стално мораш да се подсеЮаш да си у престоници. «а нас, моЉ ѕриЉатеЪу, престоница Ље нешто грандиозно. Ќи европске престонице нису лошиЉе од наших. ≈то зашто, по нашем мишЪеЬу, у Ѕеограду као да ниЉе све престоничко. —ада су, по своЉ прилици, све наЉбоЪе зграде срушили јустриЉанци, али престоничких здаЬа и ниЉе било много. –усу Ље било драго кад Ље видео да наЉбоЪа зграда у Ѕеограду припада друштву „–усиЉа“ и да се назива „’отел ћосква“. —ам краЪевски дворац такоРе не личи сасвим на наше дворце. ќн Ље невелик и излази на улицу. ћимо Ьега Љуре трамваЉи, а напоредо Ље Љедноспратна куЮа са трговачким локалом. ѕа ипак, Ѕеоград Ље престоница нама блиског народа.

††††

“оком 1908. године имао сам прилику да будем тамо, измеРу осталог, и 29. Љуна. “ада сам могао да посматрам и званичне и народне свечаности поводом краЪевог имендана. ”право таЉ дан желим да споменем у овом писму теби, драги моЉ ѕриЉатеЪу.

”путио сам се пре свега у —аборну цркву у ЅогоЉавЪенскоЉ улици. Ѕеоградска —аборна црква прилично Ље велика, али унутра Ље доста сиромашна. Ќа своЉ имендан краЪ се поЉавЪуЉе на богослужеЬу у градскоЉ —аборноЉ цркви. ќвде се показуЉе Љединство владара и народа, Љер се у —аборноЉ цркви у то време не налази само изабрана публика, него и обични богомолитеЪи. “ако Ље бивало и у древноЉ –усиЉи. ќтиди у ”спенски саборни храм и погледаЉ. “амо Юеш угледати стално царско место на коме се цар заЉедно са народом молио. —ети се догаРаЉа из повести о патриЉарху Ќикону.  ада Ље јлексеЉ ћихаЉлович, расрдивши се на патриЉарха, изостао са неколико свечаних служби у ”спенском саборном храму, Ќикон Ље у томе видео тешку увреду не само за себе, него и за ÷ркву. —ам краЪ ниЉе био на почетку литургиЉе; он Ље дошао тек на завршетку.

††††

ѕочела Ље литургиЉа коЉу Ље служио митрополит ƒимитриЉе са двоЉицом епископа. Ѕило Ље доста особености у служеЬу литругиЉе. ѕоменуЮу неке од Ьих. «а митрополита Ље насред храма био поставЪен посебан балдахин веома великих размера. ѕод тим балдахином, на уздигнутоЉ катедри, налазио се само митрополит; епископи су пак стаЉали са стране катедре на поду храма. «а митрополита и епископе поставЪене су обичне столице са наслонима. ћитрополита су дочекивала не два Ракона, него три. ќблачили су га свештеници. —вештеници су му, сеЮам се, држали за време литургиЉе кЬигу. јпостол су читали на митрополитскоЉ катедри, а £еванРеЪе са посебне катедре краЉ Љедног од стубова ÷ркве, како то бива свуда на »стоку. ћи ско навикли да за време архиЉереЉске литургиЉе слушамо громогласне басове Ц протоРакона и Ракона.  од нас Ље настао чак и своЉеврстан спорт у области читаЬа £еванРеЪа, изговараЬа „велике похвале“ и многоЪествиЉа [молитве за здрав и дуг живот владаоца и Ьеговог дома]. —ваки громогласни протоРакон, слично уметницима, има своЉе обожаваоце. «а многе такве „ЪубитеЪе“ сва архиЉереЉска литургиЉа састоЉи се од јпостола, £еванРеЪа, „велике похвале“ и многоЪествиЉа. —ве остало их веома мало интересуЉе. ” осталим тренуцима меРу таквим „ЪубитеЪима“, коЉи обично стоЉе поред задЬег зида цркве, води се весео разговор о врлинама овог или оног протоРакона или Ракона. «атим прелазе на успомене. ” ћоскви обавезно спомиЬу Ўеховцева. ќд живе личности често се ствара легендарни лик. ” —рбиЉи наши „ЪубитеЪи“ не би имали шта да траже. “амо су протоРакони, напротив, наЉвиши тенори. ѕо рускоЉ представи протоРакон Ље сачиЬен од следеЮе четири стихире: гласа, власи, уха и трбуха. «а српског протоРакона захтева се само прво и треЮе. ѕа и сам глас Ље управо тенор. ј сеЮаш ли се, ѕриЉатеЪу, како се Љунаци —киталеца[1] скептично односе према тенорима.

” другом писму говорио сам ти, ѕриЉатеЪу моЉ, да Ља и —рбин не можемо Љедан другога да разумемо. јли, како Ље угодно кад се у храму молимо истим Љезиком! √оспод Љош ниЉе сасвим помешао словенске Љезике. Ўтавише, —рби служе по нашим московским и киЉевским кЬигама. јли, изговараЬе словенских речи код —рба Ље сасвим другачиЉе, тако да неке речи не бих ни разумео да нисам знао службу.

Ќасред храма, иза митрополитског места, била Ље икона празника, а поред Ье све време Ље стаЉао свештеник у одежди. —ви коЉи су долазили целивали су икону уз клаЬаЬе и узимали благослов свештеника.

ѕевао Ље хор нашег –уса —лавЉанског. ќн Ље у то време са своЉим песмама путовао по словенским земЪама и на краЪев имендан решио да поЉе на литургиЉи. ”брзо после тога —лавЉански се упокоЉио. £а нисам чуо како Ље хор —лавЉанског певао песме на своЉим концертима, али мени се нимало ниЉе свидело Ьегово поЉаЬе на литургиЉи. ”опште, очигледно Ље да уметници нису дорасли за богослужбено певаЬе. «а то певаЬе треба имати нарочита своЉства. ” операма и на концертима певаЉу о разним земаЪским осеЮаЬима и везаности за приземно. “е ствари су уметницима добро познате и о Ьима они могу да певаЉу са искреним осеЮаЬем. «а богослужбено поЉаЬе потребно Ље побожно срце, коме су познати покаЉаЬе, молитва и умиЪеЬе. ј шта без тога остаЉе? ќстаЉе музичка техника и разни piano и pianissimo. ћа, како може уметник да пева, на пример, „ѕокаЉаЬа отвори ми двери“[2] ако за Ьега не постоЉи ни пост, ни покаЉаЬе и ако он сутрадан на ЉавноЉ позорници буде певао краЉЬе страсну ариЉу? ЌаЉславниЉи хорови Ц неЮу ти их именовати, сам их знаш Ц своЉим извештаченим певаЬем мене само смуЮуЉу. ¬еома ме растужуЉе чиЬеница да се такво уметничко певаЬе у храму многима допада, а меРу Ьима, изгледа, и теби, ѕриЉатеЪу моЉ. »звештачено певаЬе хора —лавЉанског, са разним паузама и замираЬима гласа, мени се ниЉе допало ни у Ѕеограду.

ћеРутим, запазио сам у —аборноЉ цркви и неку приЉатну Љедноставност. —таЉао сам у левоЉ певници. ќвде су били —рби Ц кандидати наших духовних академиЉа, коЉи су у своЉоЉ отаЯбини радили као гимназиЉски учитеЪи. » ево, они су учествовали у богослужеЬу читаЉуЮи и поЉуЮи као, такореЮи, ЪубитеЪи [аматери].  од нас се меРу таквим аматерима вероватно неЮе наЮи гимназиЉски учитеЪи. ” —рбиЉи Ље то некако уобичаЉено.  од нас у таквоЉ свечаноЉ прилици уопште нису уобичаЉени никакви ЪубитеЪи [аматери].  од нас: што Ље свечаниЉе тим Ље званичниЉе, то Љест бездушниЉе и досадниЉе.

” меРувремену у —аборну цркву су пристизали представници српске државе и друштва Ц световни и воЉни службеници. Ќапред, на десноЉ страни стали су у ред министри. —ада се често присеЮам упечатЪиве поЉаве и мудрог лица ѕашиЮа[3]. »за леве певнице окупЪао се дипломатски кор.  оЉа Ље то била мешавина народа и одеЮа! ћеРу свим припадницима дипломатског кора стрчао Ље високи аустро-угарски посланик ‘оргач. Ќа Ьему Ље био некакав средЬевековни маРарски мундир са крзненим порубом. ј напоЪу Ље била вруЮина. ѕомишЪаш, ко то приморава Ъуде да се муче, да лети облаче топлу одеЮу, и то краЉЬе смешног изгледа! Ќекада, у младости волео сам да читам успомене о путоваЬима. Ќаишао сам некако на мемоаре о животу у афричком тропском поЉасу на «анзибару. ќписиван Ље ручак код енглеског конзула. Ѕила Ље баш тропска вруЮина, несносна. јваЉ! √ости су били дужни да се облаче у тесно рубЪе и топле сукнене фракове. —етиш се речи песника: „ќбичаЉ Ље тиранин меРу Ъудима“. ќбичаЉ Ље обичаЉ, али чини се да ни лукави седамхиЪадугодишЬи старац, кнез Ъуди овога света [сатана], ту ниЉе без учешЮа.  аткад имам утисак да лукави, мучеЮи Ъуде бесмисленим правилима пристоЉног понашаЬа, одеЮом и сличним, просто исмеЉава своЉе верне слуге.

—рби су и том приликом недружеЪубиво бацали погледе на аустриЉског посланика. —утрадан су новине писале: Ључе смо при разилажеЬу из саборне цркве видели горду фигуру г-на ‘оргача, коЉи Ље надмено гледао на окупЪени српски народ. —ледило Ље неколико заЉедЪивих речи на Ьегову адресу.

»зненада видим нешто невероватно: кроз цркву иде читава скупина “урака. „ак шесторица службеника турског посланства, са своЉим фесовима, прошла Ље кроз цркву и заузела места меРу осталим дипломатама. ќво веЮ ниЉе ред Ц пуштати у храм невернике [некрсте, нехришЮане]! ƒакако, са своЉим фесовима “урци су и стаЉали као кипови [кумири, идоли].

”скоро чуЉем музику и воЉничке покличе на улици пред —аборном црквом. ƒошао Ље ѕетар[4], краЪ —рбиЉе.  ао и сви, краЪ Ље целивао икону клаЬаЉуЮи се и отишао на своЉе место, напред на десноЉ страни цркве. ћинистри и дипломате су наклонили главе.  раЪ Ље дошао са наследником АорРем и садашЬом нашом кнегиЬом £еленом ѕетровном.  раЪ више ниЉе изгледао млад и као да Ље био уморан. ѕрилично чудан утисак оставио Ље бивши српски [престоло]наследник. ќн Ље стао далеко од краЪа као укопан, онако воЉнички, и ниЉедном се ниЉе чак ни прекрстио. ћени се заиста чинило да он треба да сиРе са сцене српске историЉе.

ѕо завршетку литургиЉе митрополит ƒимитриЉе Ље поздравио краЪа беседом коЉу Ц аваЉ! Ц нисам разумео, Љер Ље била изговорена на српском. Ѕио Ље одслужен молебан и уследило Ље свечано разилажеЬе из —аборне цркве. –екао сам ти, ѕриЉатеЪу, да Ѕеоград мало подсеЮа на престоницу. јли, у —аборноЉ цркви се осеЮало да Ље то ипак престоница, иако мале државе. “у су и министри, ту су и посланици Ц у губерниЉском граду тако нешто уопште ниЉе уобичаЉено. ќ, како Ље сваки званичан свет, у суштини, Љедноличан! —вуда влада исти европски шаблон, коЉи обезличуЉе све изворно, историЉско и национално. £ер, сложиЮеш се, ѕриЉатеЪу моЉ, да Ље московска –усиЉа XVII века била интересантниЉа и оригиналниЉа од садашЬе официЉелне. ƒанас су и сама лица Ъуди некако шаблонска, подЉеднако обриЉана, сви су са истом фризуром, у ЉеднообразноЉ одеЮи, по одговараЉуЮем зваЬу.  ад доРем у московску ”спенску саборну цркву волим понекад да маштам... о прошлости, о томе како су се тамо окупЪали боЉари, како Ље долазио цар јлексеЉ ћихаЉлович и стаЉао краЉ левоЉ стуба, како Ље краЉ десног стуба на свом месту стаЉао великан-патриЉарх Ќикон, „велики господар“ и „воЪени приЉатеЪ“ цара, Ьегов „отац и богомолилац“. —ве Ље тамо било самобитно, саздано народним духом. Ќаравно, “урке у фесовима тамо не би пустили. ” то време ни саме Ќемце нису пуштали у ћоскву, него су их насеЪавали изван ћоскве, у Ќемачком насеЪу. ѕетар се с Ьима зближио, у  ремЪ их позвао и они су руски начин живЪеЬа променили у општи европски начин. “ешко да Ље све то водило на боЪе!

ѕриЉатеЪу моЉ, мени Ље народни живот свагда изгледао занимЪивиЉи, оригиналниЉи, слободниЉи и маЬе потчиЬен општим шаблонима.

††††

“ог истог дана могао сам мало да посматрам и српски народ. Ќа краЪев имендан у подручЉу званом “опчидер, краЉ Ѕеограда, одржава се народно весеЪе. “опчидер Ље парк коЉи местимично прелази у шуму. ” том парку окупЪаЉу се и градски житеЪи, али претежно „сеЪаци“ и „сеЪанке“. —рпско народно весеЪе суштински се веома разликуЉе од руског народног весеЪа. ќкупЪа се мноштво света, сав парк бива испуЬен. ѕрво што ми Ље пало у очи Ље да меРу окупЪенима ниЉе било пиЉаних. ” то доба руско народно весеЪе, разуме се, било Ље Љош увек незамисливо без пиЉаних и безобразних. ј овде, народ се веселио у поЉединим групама. √рупа свечара унаЉмЪивала Ље себи „музиканте“, коЉих Ље било мноштво, и то обично у саставу од троЉице-четворице. ќви су почиЬали да свираЉу негде под дрвцетом, на поЪаници, а они коЉи су их унаЉмили плесали су и играли. «атим су одлазили у страну, тамо где су били столиЮи, седали за Ьима и пили по пехар[5] пива. Ќаравно, то ниЉе словенско пиЮе, него немачко, али Ље освоЉило сву ≈вропу. —ами Ќемци пиЉу пиво од Љутра до вечери. ¬иРао сам како су чак и четворогодишЬоЉ и петогодишЬоЉ деци давали пиво. ѕри свем свом неприЉатеЪству према Ќемцима, —рби су од Ьих прихватили пиво и своЉски га троше.

ћене Ље у српском народном светковаЬу запрепастила, ѕриЉатеЪу моЉ, необична скромност, општа пристоЉност, чак и тишина. «аиста, никаквих „разузданог довикиваЬа“, никаквих безобразних пиЉаначких песама. „уЉе се само Љедноставна, смерна музика. ¬еЮина Ъуди скромно шета парком. ” ствари, наш [руски] народ никада не шета у том смислу како то чинимо кад желимо да се „надишемо свежег ваздуха“ и уживамо у „лепотама природе“. „ак и реч „шетати“ код нас Ље добила покудан призвук у свом значеЬу. ќд речи „шетати“ код нас су се поЉавиле изведенице: „пробекриЉао се [пропио се]“, „распуштена жена [проститутка]“, „дангуба [скитница, протува, беспосличар]“ и Ьима сличне. ј ево, код —рба сам, барем на имендан српског краЪа, видео народ коЉи светкуЉе.

††††

“акоРе, немогуЮе Ље било не приметити да преовладава народна ношЬа, особито код жена.  од нас народну ношЬу веЮ почиЬу вештачки да ствараЉу представници интелигенциЉе, а не народа. ј сеоски житеЪи, нарочито житеЪке, при сваком народном весеЪу журе да пре свега збаце своЉу сеоску празничну одеЮу и да се обуку као граРани, да постану слични ако не господи, оно макар Ьиховим слушкиЬама.  ао што се види, код —рба „српску народну ношЬу“ сам народ веома поштуЉе: на свечаном народном весеЪу становници околних села поЉавили су се у своЉоЉ народноЉ ношЬи. ЌеЮу ти описивати, моЉ ѕриЉатеЪу, српску ношЬу. Ќисам специЉалиста за ту ствар, не знам како шта да назовем и како да опишем. ” том погледу моЉа душа Ље сасвим лишена сваке женствености. —амо Юу споменути да српске жене носе посебан украс од златног и сребрног кованог новца. ѕонекад Ље тог новца веома много. ћетални новчиЮи падаЉу од главе до рамена, меРусобно споЉени. —рби су ми говорили да су ти украси, такореЮи, наследни: преносе се с колена на колено и зато меРу кованим новцем има веома старих новчиЮа, са одреРеном нумизматичком вредношЮу.

ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011. ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011.
ѕредвече Ље у “опчидер стигао краЪ. ќн Ље био одевен Љедноставно Ц у белоЉ летЬоЉ воЉничкоЉ блузи и возио се у отвореним кочиЉама. Ќеко време краЪ се лагано возио парком меРу своЉим народом коЉи се веселио и празновао. ƒогодило се нешто веома Љедноставно: Љединство краЪа и народа.

ћени се веома допало то српско народно светковаЬе. ќсеЮала се словенска душа народа, кротка, скромна, озбиЪна и здравоумна. —рпски народ као да живи измеРу два Ьему неприЉатеЪска света. — Љедне стране Ље свет тевтонски, коЉи не трпи словенску самосталност; с друге Ц фанатични муслимански турски свет. “реба се дивити томе како су —рби у вековноЉ борби са “урцима и “евтонцима не само сачували своЉу самобитност и своЉу националност, него су и спремни пре да умру него све то да изгубе. ѕре овог рата многи код нас као да су се стидели што су имали ту несреЮу да се роде од руског оца и маЉке. —рби се своЉе народности нису стидели ни раниЉе и за своЉу самобитност ступили су у неравну борбу са вековним неприЉатеЪима Ц Ќемцима, да би или умрли или остали —рби. Ќаша национална идеЉа као да израста из рата.  од —рба, напротив, сам рат Ље непосредна последица Ьихове свагда живе националне идеЉе. —ети се, ѕриЉатеЪу, химне српског народа коЉи се бори за своЉу националну ствар:

 о своЉу отаЯбину воли
» ко Ље —рбин у души,
Ќек с мачем у руци жури,
” отворени боЉ! ” боЉ!
—ада се турска и српска граница меРусобно не додируЉу. ќтеран Ље неприЉатеЪ о коме су —рби певали:

ѕет векова били смо у ропству
» тешки Љарам носили.[6]

ќстао Ље Љош неприЉатеЪ не само српског народа, него и свег словенства. ѕропашЮе таЉ неприЉатеЪ, народи ≈вропе Юе га обуздати и тада Юе —ловени одахнути са олакшаЬем и слободно. Ќа имендану српског краЪа осетио сам да Ље западно[7] словенство Љош живо и да непоколебЪиво чува своЉу националну самосталност.

___________________________________________________________________________

[1] —киталец (ѕетров) —теп. √аврилович (1869Ц1941), руски писац, аутор прича и аутобиографске трилогиЉе о даровитим Ъудима пореклом из народа и о селу у предреволуционарно доба. Ц прим. прев.
[2] ѕокаЉаЬа отвори ми двери... Ц црквена песма из ѕосног триода коЉа се поЉе почев од ЉутреЬа ЌедеЪе о митару и фарисеЉу. Ц прим. прев.
[3] Ќикола ѕашиЮ (1845Ц1926) Ц1904Ц1918 г. (са прекидом 1911 и 1912 г.) премиЉер-министар и министар иностраних послова  раЪевине —рбиЉе. “оком 1921-1926 г. (са прекидом 1924 и 1925 г.) заузимао исте положаЉе у новоствореном  раЪевству —рба, ’рвата и —ловенаца.
[4] ѕетар I  араРорРевиЮ Ц краЪ —рбиЉе (1903-1921), узведен на престо после свргаваЬа династиЉе ќбреновиЮа.
[5] Ўто би данас рекли Ц криглу. Ц прим. прев.
[6] —тихови неутврРеног порекла. Ц прим. прев.
[7] ќвде „западни“ означава [словенске] житеЪе «ападне ≈вропе, како Љужне, тако и, у ужем смислу, западне —ловене.

—а руског ћирослав √олубовиЮ

17 / 10 / 2017

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0