Srpska

∆итиЉе —ветог ѕетра ѕрвог, ћитрополита ÷етиЬског

—вемогуЮи Ѕог, ќтац и —ин и ƒух —вети, даЉе сваком народу пророке и апостоле и свете Ъуде, да га воде и руководе путевима спасеЬа, и изводе из таме неверЉа и зла на светлост вере и богопознаЬа, да му даруЉу разумну наду бесмртног живЪеЬа у Ъубави ЅожЉоЉ и заЉедници ƒуха —ветога. «апаливши тако у она древна времена и свеЮЬак —рпске ÷ркве и засадивши блаженим оцима нашим —имеоном и —авом, као дрво маслиново, и —рпски народ у духовни раЉ ’ристов, слао му Ље анРеле чуваре душе Ьегове и благовеснике, да га уче покаЉаЬу и пазе да се не би дигао свеЮЬак Ьегов са места Ьегова (ср. ќткр. 2, 5). » да не би поново постао дивЪа маслина и бесплодна смоква. “ако и у ова последЬа времена, када поче да се хлади Ъубав и богоЪубЪе многих, и када походи праведни √оспод народ своЉ због грехова Ьегових човекоЪубивом казном своЉом, предавши тело Ьегово као £ова у руке неприЉатеЪске, посла милостиви Ѕог народу том Љош Љедног чудесног апостола и пророка, мученика и пустиЬака, званог ѕетра ѕрвог, ÷етиЬског чудотворца, тог уистини духовног камена и тврРаве и просветитеЪа новог.

He зна се тачна година роРеЬа овог крстоносног светитеЪа ÷етиЬског, овог новог ћоЉсиЉа, законодавца и миротворца. ЌаЉвероватниЉе Ље да се родио септембра месеца 1748. лета √осподЬег.[i] –одио се у месту званом Мегуши, од побожних родитеЪа ћарка ƒамЉанова (ѕетровиЮа) и ћариЉе (роРене ћартиновиЮ). Мегов деда ƒамЉан беше роРени брат чувеног митрополита ÷рногорског ƒанила.[ii] ѕрозревши у десетогодишЬем дечаку богомудрог пастира стада ’ристава и народног воРу, тадашЬи митрополит —кендериЉски и ÷рногорски —ава, изабра га измеРу четири сина свога синовца ћарка, за свога наследника. ѕризвавши га к себи рече му: „ƒоЮи, чедо, код мене, благодат —вевишЬега нека почине на теби, како би могао бити народу своме на корист. «аЉедно са мном отсада и народ наш полаже наду на тебе. ѕреблаги Ѕог нека ти помогне да будеш крин украшени ÷рне √оре и светило народа твога“. “ако оваЉ млади изабраник и будуЮи чудотворац, доРе у ÷етиЬски манастир да се учи кЬизи. ЅудуЮи обдарен особитим даровима ЅожЉим и трудоЪубивошЮу, ѕетар Ље веома брзо напредовао у науци, уз помоЮ тихог владике —аве и монаха ƒанила, кога му оваЉ одреди за учитеЪа. ” 12 години он би обучен у анРелски лик монашког чина, добивши име ѕетар (Ьегово световно име ниЉе нам остало записано), a y седамнаестоЉ години би рукоположен за ЉероРакона.

” то време владика —ава имаРаше за помоЮника митрополита ¬асилиЉа, веома даровитог и способног мужа, коЉи кренувши по треЮи пут (1765. г.) ради народних и црквених послова у Љедноверну и Љедноплемену –уоиЉу, поведе са собом и младог ЉероРакона ѕетра ради даЪег образоваЬа Ьеговог. Ќо Ьегово школоваЬе у –усиЉи не потраЉа дуго: 10. марта 1766. године упокоЉи се у ѕетрограду речени митрополит ¬асилиЉе, што примора ЉероРакона ѕетра да се врати у ÷рну √ору. ќтада он боравЪаше са митрополитом —авом, коЉи га рукоположи за Љеромонаха, давши му ускоро и чин архимандрита. ∆ивеЮи тако у манастиру —таЬевиЮима и ÷етиЬском манастиру уз тихога владику —аву, млади архимандрит узрасташе духовно, трудеЮи се непрестано на свом свестраном образовашу. ƒок га Ље снажна и енергична личност митрополита ¬асилиЉа надахнула смелошЮу и одлучношЮу, неискусни за световне ствари и повучени митрополит —ава, и манастирски живот, наводЬавали су Ьегову младу душу небеском росом молитвености, смиреЬа и поста. Мегов ум од детиЬства беше упуЮен и утврРен у целомудрености, коЉа беше корен Ьегове потоЬе свете смелости пред Ѕогом и Ъудима и Ьеговог богоносног здравоумЪа. £едном пробуРена жеР за Ѕогом и за познаЬем таЉни Миме створене природе, у крилу коЉе Ље растао, све се више разбуктавала у души младог монаха. —ве Ље занимало ову девствену душу, од младих ногу принесену на дар небоземном ƒевственику ’ристу Ѕогочовеку. »нтересовало га Ље богословЪе и природне науке, историЉа и географиЉа, учио Ље Љезике и сакупЪао медоносне кЬиге. —уочен од младиЮства са суровом стварношЮу времена у коме Ље живео, врло рано постаде свестан демонске силе зла, коЉе и споЪа и изнутра прети човеку и коЉе Ље разарало организам Ьегова народа, схвативши, Ѕогом научен, да се оно може победити само огЬеном ревношЮу пророка и безазленошЮу голуба. ¬идео Ље како над главом православног народа ових гора виси оштри агарЉански мач, као некад фараонов над главом изабраног народа £евреЉског; Ьеговом богомудром оку ниЉе могао измаЮи ни онаЉ Љош опасниЉи неприЉатеЪ, унутрашЬи: племенска закрвЪеност, крвна освета, разни пороци коЉи су харали народну душу, сиромаштво, отимачине, помори, убиства. Ќарод Ље тужио у своЉоЉ невоЪи, као некад пророк £еремиЉа: „ѕостасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.. . Ќа врату нам Ље Љарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.. . ќци наши згриЉешише, и нема их, а ми носимо безакоЬа Ьихова“ (ѕлач, 5, 2-5). —авети смернога —аве, с коЉим Ље ѕетар живео, и миротворни судови главара били су немоЮни да победе злу крв и неслогу браЮе, коЉа се Љош више умножила после смрти одлучног митрополита ¬асилиЉа, потпомагана уз то и агарЉанским подмиЮиваЬима.

” то смутно време поЉави се у ÷рноЉ √ори неки чудни самозванац, лажни цар ЎЮепан ћали, коЉи се престави намученом и разбратимЪеном народу као ЅожЉи посланик, умиритеЪ, и као руски цар ѕетар III. ѕростодушни народ, уморан од зла и неслоге, истински прими ову и до данас загонетну личност, као избавитеЪа. ќн стално истицаше да га Ље ЅожЉе надахнуЮе довело у ÷рну √ору. „„уЉте ÷рногорци, говораше он, глас √оспода Ѕога и славу светога £ерусалима, Ља нисам овде дошао, но сам послан од Ѕога чиЉи глас чух: устани, поРи, труди се, и Ља Юу ти помоЮи“. “урци, видеЮи да Ьегова поЉава уноси немир у балканску раЉу и боЉеЮи се буне, тражаху на све начине да га убиЉу. Ќа европским дворовима се расправЪаше о Ьему, а он, задобивши повереЬе народа, тражаше од Ьега да живи у миру са свима, миреЮи заваРене и протеру£уЮи лопове и убице. ќваЉ лажни цар ЪубЪаше ѕравославЪе, па и поред свога самозванства би од користи народу. Ќо да би могао да има за себе световну власт, он постави за заменика повученог митрополита —аве Ьеговог суЉетног сестриЮа јрсениЉа ѕламенца, кога народ не ЪубЪаше.  ада пак оваЉ чудни владар би убиЉен од стране Ьеговог слуге, потплаЮеног од “урака (1773 г.), поново се разбукташе у народу суровост и страсти, а семе раздора доношаше страшне плодове.

” то тешко време млади архимандрит ѕетар беше Љош непознат и непризнат, а другога никога ниЉе било да заведе мир и слогу у земЪи, меРу главарима и народом. ЎЮепан ћали беше оЉачао оветовну власт гувернера из куЮе –адоЬиЮа а умаЬио углед владичанског дома ѕетровиЮа око кога су се дуго времена окупЪала црногорска племена. ¬идеЮи те тешке невоЪе и опасности, коЉима беше изложен народ, оваЉ благородни ѕетар, пун Ъубави према браЮи своЉоЉ, одлучи се да помоЮу ЅожЉом угаси разбуктале споЪашЬе и унутрашЬе зле стихиЉе, коЉе су претиле да униште словесно стадо ’ристово. ”зевши тако благослов од седог митрополита —аве, крену са Љош неколико пратилаца по други пут у –усиЉу (1777. г.), да тражи помоЮ од Љедноверне браЮе –уса и да наРе у Ьиховом самодршцу моЮног заштитника за Ьегов мали и сироти народ. Ќо Ьегово дуго путоваЬе би узалудно. ÷арица руска ≈катерина II не хтеде да га прими, а он и Ьегови пратиоци бише приморани да напусте ѕетроград и да се врате дома без икаквог успеха у делу. “ако исто и моЮна Ѕечка царевина, у коЉу на повратку свратише тражеЮи заштиту и помоЮ, остаде глува за Ьихове молбе.

 ада се године 1781. упокоЉи стогодишЬи митрополит —ава, постави се питаЬе избора Ьеговог наследника. »ако Ље веЮина народа била за младог архимандрита ѕетра, ипак би изабран дотадашЬи —авин помоЮник и сестриЮ јрсениЉе ѕламенац, кога народ ниЉе волео. “ребало Ље да се по ЅожЉем промислу душа младога ѕетра Љош испроба, као злато у огЬу, како би, кад за то доРе повоЪан час, што лепше засиЉала свима жеЪнима правде и мира ЅожЉега.

Ha краЉу, и против своЉе воЪе, приморан народним повереЬем и ЪубавЪу, снабдевен препорукама главара и губернатора –адоЬиЮа, крену се оваЉ будуЮи светитеЪ у Ѕеч да од јустриЉског цара измоли дозволу да га рукоположи за архиЉереЉа неки од православних епископа, коЉи су живели у јустриЉскоЉ држави. ” меРувремену умре и митрополит јрсениЉе (1784. г.), тако да очи целога народа бише окренуте архимандриту ѕетру. ѕрепоручен од главара и гувернадура и целог народа као богоЪубив и благонараван, он доби дозволу од аустриЉског двора да га рукоположи карловачки митрополит ћоЉсиЉе ѕутник. Ќо на путу од Ѕеча за —ремске  арловце догоди се светоме Љош Љедно искушеЬе, или „ЅожЉа посета“, како то сам он називаше. ƒогоди му се, наиме, да испадне из кола и сломи десну руку.[iii]  ао да Ље лукави тиме хтео да спречи да Ьегова десница буде десница коЉа носи мир, слогу и благослов; али то би ипак узалуд. ѕосле шестомесечног боловаЬа, Ѕог светоме поврати здравЪе и он би свечано рукоположен троЉицом епископа у саборном храму у —ремским  арловцима, за архиЉереЉа ÷рногорског, —кендериЉског и ѕриморског (13. октобра 1784. године).

” своЉоЉ првоЉ архипастирскоЉ поуци, нови архиЉереЉ називаше себе „недостоЉним слугом и робом »суса ’риста“; изражаваше своЉу радост због чина, а преко Ьега и Ьегова паства, коЉа Ље саизволела, како говораше пун смиреЬа, да и против Ьегове воЪе буде изабран за Ьеног духовног архипастира. »зражавао Ље даЪе увереЬе да неЮе изневерити наде своЉе пастве веЮ да Юе оне бити испуЬене. ќн коЉи Ље дошао доста тужан и жалостан, говорио Ље, сада се враЮа пун радости, примивши рукоположеЬе и видевши устроЉство тамошЬих ÷ркава ЅожЉих. ќбеЮавао Ље враЮаЉуЮи се „у дане му пределе судбине Ьегове“, да све то у Ьеговом уму дубоко записано проповеда и да потстиче своЉ народ, „заЉедно са самим собом“, на вршеЬе свих Ѕогом задатих изузетних врлина. ћолио Ље на краЉу митрополита ћоЉсиЉа и архиЉереЉе да Ьегову паству држе у милости, Ъубави и незаборавном молитвеном сеЮаЬу, даЉуЮи и сам ово обеЮаЬе: „ј Ља заЉедно са моЉом паством, коЉа иако се далеко налази притискана од свуда различитим биЉедама, у истинском савезу вЉере, Ъубави и наде с вама до краЉа живота потрудиЮу се пребити и биЮу“.

Ќови пак митрополит црногорски беше, како нам саопштава Љедан од присутних на Ьеговом рукоположеЬу, човек високог стаса, финих црта лица, плавих очиЉу. —ЉаЉна коса и дугачка брада, повеЮавали су достоЉанство Ьеговог зваЬа, „а начином опхоРеЬа са Ъудима личио Ље на правог племиЮа“.

ƒобивши грамату о рукоположеЬу од митрополита ћоЉсиЉа ѕутника, у коЉоЉ се каже да Ље посвеЮен по жеЪи црногорског народа и Ьегових представника, нови архиЉереЉ ’ристов крену поново, „због народниЉех потреба“, преко Ѕеча у –усиЉу. ѕрво оде, одазиваЉуЮи се позиву, код свога приЉатеЪа српскога рода генерала «ориЮа у место звано Ўклов. Ќо, будуЮи да овога не наРе, продужи у ѕетроград. ќн беше Љош из Ѕеча писао моЮноме кнезу ѕотемкину да му изради приЉем код царице ≈катерине II, изражаваЉуЮи спремност да пролиЉе последЬу кап крви у служби Љедноверне браЮе. To беше онаЉ исти кнез коЉи га веЮ Љедном отпусти празних руку и без помоЮи. “ако и сада, по осионости своЉоЉ или зависти и на клевету злих Ъуди, ѕотемкин нареди да блажени буде протеран насилно из ѕетрограда, три дана после Ьегова приспеЮа. ќваЉ кнез, писаше касниЉе са тугом свети ѕетар, као да се трудио да у поштеним Ъудима угаси пламен Ъубави према православном народу земЪе своЉе. » заиста, и поред Ьегових протеста, полициЉа га насилно стрпа у кола, и гоЬаху га дан и ноЮ без починка, преко ѕолоцка и ѕолочина, докле га не протераше преко границе, тобож зато што Ље варалица а не архиЉереЉ, Ц Љер, како може бити архиЉереЉ без допуштеЬа руског —инода? говорили су Ьегови гонитеЪи. „«аиста“, писао Ље о том немилом поступку митрополит ѕетар, „мени се чини чудноватим и безаконим казнити човЉека па послиЉе испитивати Ьегово дЉело“. » питао се светитеЪ, чудеЮи се: зар они не знаЉу да власт руског —инода не излази изван граница –уске државе? Ц оставЪаЉуЮи да праведност Ьегову пресуди Ѕог и савест сваког човека, коЉи ниЉе помрачен неправдама. „ ао ’риста од »рода до ѕилата, тако Ље и мене звиЉер звиЉеру предавала на трзаЬе к веЮему моме оскорбЪеЬу и поругаЬу“, жалио се оваЉ незлобиви архиЉереЉ, растужен неправдом учиЬеном Ьему и ЬеговоЉ ни од кога сем Ѕога заштиЮеноЉ пастви. „увши царица руска за ово, позиваше га да се врати, али он не хтеде више никад отиЮи у –усиЉу.  олико пак беше незлобив и незлопамтЪив показуЉе Ъубав коЉу Ље гаЉио код своЉе пастве према ЉедноверноЉ браЮи, називаЉуЮи непрестано руског цара за свога и свога народа заштитника. „ак у свом тестаменту прокле свакога онога коЉи би се „нашао да помисли одступити од покровитеЪства и наде на Љединородну и ЉединовЉерну нашу –усиЉу“; коЉи би то покушао „да Ѕог £аки да те од Ьега живога месо отпадало и свако добро временито и вЉечно одступило“.

ƒок Ље ¬ладика Љош био на путу и подносио понижеЬа, куцаЉуЮи на врата глувих, да би помогао своме народу, дотле Ље —кадарски везир ћахмуд-паша ЅушатлиЉа, то оличеЬе злога духа, пустошио земЪу Ьегову а паству му на крст голготског страдаЬа прикивао. Ѕезбожни паша беше почео Љош од раниЉе да окива народ у гвожРа и да га сече, пунеЮи скадарску тамницу сужЬима, а све ради тога да би га застрашио. Ќаучен уз то сатанском силом, неке од Ьих заваРаше измеРу себе, неке опет поткупЪиваше, да би их лакше покорио, будуЮи да се спремаше да огЬем и мачем прегази ÷рну √ору. Ќа краЉу удари са 18.000 воЉника, веЮином латинских хришЮана јрбанаса, да покори илн побиЉе оне коЉи се беху заклели на ÷етиЬу, да Юе бранити „огЬишта, вЉеру и неЉач“. Ќо, аваЉ, сили ЬеговоЉ они не могоше одоЪети. ќн неке од Ьих посече, неке зароби, земЪу и светиЬу ÷етиЬског манастира попали. Ќа вратима силник обеси Љедног монаха, коЉи се ту беше задесио, да би застрашио остале, а сиротиЬу и неЉач растера по горама. ќскрнавивши ÷етиЬску светиЬу, паша се спусти преко Мегуша па на веру превари, разори и опустоши и ѕаштровиЮе.  о тада не погибе од Ъутога мача и не би заробЪен, таЉ Ље умирао од глади, раздора и болести, а кад доРе зима многи помреше и од хладноЮе. “ада умре од глади око 700 Ъуди, жена и деце. ћноги живЪаху по колибама на брзу руку направЪеним и по пеЮинама, ЉеРаху кору од дрвета и куваху траву жуЮеницу и кореЬе.

To Ље била утеха и добродошлица младоме ¬ладици, коЉи Ље долазио на згаришта и пустош и доносио своЉоЉ пастви на место помоЮи Ъуто понижеЬе моЮника овога света. ƒошавши и видевши невоЪу народа свога, —вети горке сузе проливаше и уздисаше као пророк £еремиЉа на развалинама £ерусалима. —готине очаЉника саРоше из пеЮина да га дочекаЉу на згаришту разореног ÷етиЬског манастира. —ви су упирали очи у Ьега и тражили спас; а он гледаше у Ѕога, Љедино уточиште и Ьихово и Ьегово. ѕоЪубивши нагорели праг манастирски, ћитрополит благослови народ, извади из торбе само оно што Ље имао: неколико двопека и даде деци, па позва главаре на договор. £едино што беше донео своме напаЮеном народу из ≈вропе, била Ље вреЮа кромпира, коЉу доби у “рсту да засади у ÷рноЉ √ори. “а благословена биЪка беше до тада непозната у овим краЉевима, a по тада, по запису ¬ука  араЯиЮа, многе спасе да не умру од глади.

ЌаЉтеже рана на души пастве Ьегове коЉа чекаше исцелитеЪа беше крвна освета. –азлози за меРусобно убиЉаЬе и крвопролиЮа били су често безазлени. —итне увреде, похаре стоке, оштра реч, били су довоЪни да распире злу крв и да пусте у деЉство Ћамехов закон: „”биЮу човЉека за рану своЉу и младиЮа за масницу своЉу“ (1 ћоЉс. 4, 23). To je било довоЪно да се покрене крваво коло освете, узимаЬе главе за главу меРу братствима, селима, породицама, племенима. »за сваког грма чекала Ље пушка осветница да наплати ненаплаЮену рану и неосвеЮену главу. ћаЉке су криле тек проходалу децу, Љер Ље мета освете била свака мушка глава дотичне породице или братства, а орач Ље орао Ьиву с пушком на рамену. Ѕило их Ље коЉи су од освете бежали у “урску земЪу, неки се чак и турчили, губеЮи душу своЉу.

††

Ќоводошавши светитеЪ, знаЉуЮи да Ље то корен и многих других зала, поче своЉ пастирски рад са призивом на узаЉамно праштаЬе, слогу и послушност. ѕошто обнови спаЪени ÷етиЬски манастир, кренуо Ље од нахиЉе до нахиЉе, од племена до племена, улазио у сваку куЮу и молио, преклиЬао, саветовао, претио проклетством, да би измирио старе мржЬе и збратимио, силом ’ристове Ъубави, разбратимЪени народ, и исцелио демонском неслогом затроване душе. ѕосеЮивао Ље сад Љедно сад друго закрвавЪено братство и племе, утврРуЉуЮи дан заЉедничког састанка и измиреЬа.  ад не би успео први пут, поново се враЮао и остаЉао меРу заваРенима све док се не помире. ќсобито Ље за то користио пресвети и предрагоцени дар милости ЅожЉе: таЉну кумства именом ЅожЉим и светим £ованом. Ќекима Ље сам одлазио, некима слао своЉ крст по другоме, као знак ЅожЉег и свога присуства, некима опет писао писма и посланице. ЌиЉе био редак случаЉ да стане меРу закрвЪена братства и племена, са крстом у руци и раширених руку, да би спречио проливаЬе крви коЉе Ље сваког момента могло да почне или Ље веЮ било у току. «аклиЬао би тада заваРену браЮу страшним именом Ѕога —ведржитеЪа и светим £ованом, сузама и преклиЬаЬима, а кад то не би помагало онда и проклетствима.

 о би био у стаЬу да наброЉи чудна дела и распеЮа овога новога пророка и апостола, мученика и подвижника! ќн Ље уистину душу своЉу положио за ближЬега свога, по речи √осподЬоЉ (ср. £н. 15, 13). «аЉедно са апостолом Ље говорио сваки дан: „ о ослаби, и Ља да не ослабим?  о се саблазни, и Ља да се не распалим?“ (2  ор. 11, 29). ј и оно друго: „—лабима био сам као слаб, да слабе придобиЉем; свима сам био све, да какогод спасем кога“ (1  ор. 9, 22). ќсобито се свети бринуо о сиротиЬи. “ако читамо из Ьегових посланица како брани неког сиромаха ѕетра ѕопадиЮа да га ”скоци не „разуре“, Љер Ље он хранио не само своЉу породицу него и сирочад свога брата. » сам Љош mime да Ље свагда бранио сиротиЬу, старе и неЉаке, и то ништа маЬе оне ван ÷рне √оре од оних у ÷рноЉ √ори. ј кад Ље требало да некога измири, ниЉе жалио труда ни времена. ≈во само Љедног примера за то: ишао Ље 14 пута у току Љедне године у –иЉечку нахиЉу да измири ÷еклиЬане и ƒобрЬане. ’одио Ље на обадве стране, саопштава нам сам —вети, и молио толико, да би се досадило веЮ и на наЉвиша весеЪа ходити. јли опет, додаЉе он, „кад помислим, на ону Ъубав коЉу сам из моЉе младости с –иЉечком нахиЉом имао, све бих прве труде заборавио, а наново започео труд и муку поставЪати, само кад бих знао да Юе моЉом труди колико гоР зла уставити, коЉе би било да не буде. » ништа више не жалим, него што Ље –иЉечка нахиЉа себе под заклетвом поставила и зло почетак учинила и што Юе Ѕогу одговарати за своЉе клетвопреступлениЉе и за худи изглед (= пример) коЉи Ље осталом народу дала“.  ао што Ље потсеЮао ÷еклиЬане и КуботиЬане: „—помените се, о ÷еклиЬани, да су КуботиЬани вама браЮа, а ви ЪуботиЬанима, и да Ьихово зло не може вама никаквога добра ни поштеЬа дониЉети, ни ваше КуботиЬанима“, Ц то исто Ље говорио и томе учио сва друга братства и племена и све Ъуде, тражеЮи чак да се ни “урцима зло не ради, Љер су нам свима заЉеднички прародитеЪи јдам и ≈ва, и сви смо деца Љеднога ќца. —вима Ље говорио да живе у миру и слози меРу собом, колико до Ьих стоЉи. Ћажну светост Ље изобличавао а клевету прогонио као богопротивно зло. “ако, кад Ље неко оклеветао девоЉку ќбрадовиЮа из места  аменога, да би ЉоЉ изгубио среЮу и поштеЬе, —вети пише у то место да су то богомрске ствари, Љер осуРуЉу ближЬега свога и убиЉаЉу поштеЬе, па их заклиЬе: свака таква богопротивна збореЬа да престану. “рудио се Љош да искорени краРу и пЪачку у народу и свако самовоЪство, не штедеЮи, како говораше сам —ветитеЪ ÷етиЬски, нн живота ни имаЬа свога, непрестане и неописане труде и трошкове подносеЮи, радеЮи за општенародну слогу и за опште народно добро. £едина утеха му Ље била и награда за то, не благодарност оних коЉима Ље чинио добро, него што Ље испуЬавао дуг „истинога сина и ЪубитеЪа отечества“.

 ад би свети ѕетар чуо да Ље негде завладала слога и мир, где Ље раниЉе харала мржЬа и проливала се братска крв, срдачно Ље благодарио и захваЪивао, као да Ље Ьему лично неко неизмерно добро учиЬено, молеЮи се Ѕогу да таквима „и у наприЉед даруЉе братску слогу и мир и послушаЬе за Ьихово и свега народа вЉечно добро и благополучиЉе“. ќве случаЉеве Ље истицао вазда за пример другима. “ако Ље свуда истицао пример Ѕура “омова из ƒоЬег ƒола и благосиЪао Ьегове земне остатке. Мега беше ранио у сваРи други ÷рногорац. –ана Ље била тешка, и ако умре од Ье, то Юе бити повод за крваво коло освете.  ад су пак дошли умирници у куЮу Ѕурову и запитали га: „”миреш ли од ране?“ Ц Ѕуро Ље одговорио: „не умирем од ране но од болести, тако ми пута на коЉи идем“. “ако Ље, мирно издахнувши, оваЉ великодушни човек прекинуо коло освете и заслужио благослов Ѕога и Ьегова светитеЪа. јко би се опет нашао неко непослушан и остао упоран у злу и непослушаЬу, таквога Ље свети ѕетар оставЪао под наЉстрашниЉим проклетством: „да га сила ЅожЉа немилостиво порази и да му погане свака среЮа и напредак и дом Ьегов да остане пуст“. »ли Љош страшниЉим речима: „ о ме не послуша, Ѕог велики нека сколи на Ьегову куЮу тешку болест и проклетство и нека му вазда сниЉева и у свако Љело нека му капЪе крв коЉу Ље пролио“. ќн ниЉе имао друге силе и другог оружЉа да принуди на послушаЬе, изван Ѕога и своЉе речи, молитве, савета, клетве и заклетве. «ато писаше аустриЉским властима у  отору и «адру, поводом Ьихових жалби на ÷рногорце, овако: „¬аше господство има градове, тамнице, синЯире и силу воЉну и пандуре и сваку потребну Љачину и снагу и са свиЉем тим не можете зле и непослушне Ъуде устрашит и привести у послушност, премда они не живе два дана хода распршани по горама као ÷рногорци, него близу по градовимаЕ ј у мене ништа од такове силе и Љакости не има и мене ништа народ не даЉе Е £а, не имаЉуЮи изван пера и Љезика Љакости никакве, не могу принудити силом на послушаЬе никога“. » не само што ниЉе имао тамнице и синЯире, него, чуваЉуЮи еванРелску слободу поверених му Ъуди и знаЉуЮи да Ље добро дело само онда добро кад Ље добровоЪно учиЬено, не хоЮаше никоме ни да заповеда, него Ље свакога молио да, ако хоЮе, извршава закон ЅожЉи и има Ьега за свога доброжелатеЪа.

 ао што се трудио да народ изведе на пут слоге и Ъубави, тако се првенствено бринуо за свештенике и монахе, учеЮи их и саветуЉуЮи да живе по закону ЅожЉем и буду пример другима. ЅогобоЉажЪиве и послупше меРу Ьима благосиЪао Ље, а оне ко Љи су газили заповести еванРелске изобличавао, понекад и одсецао од здравог тела ÷ркве, као болесни уд. “ако изобличи, као други £ован  рститеЪ, неког богохулног попа √аврила, коЉи за мито венча за другога кЮер ћата ћаркова при живу мужу, a неког ЅиЉелиЮа са Ьеговом роРеном снахом; √аврила светитеЪ лиши чина а хришЮанима забрани под претЬом проклетства, да га нико не сме звати ни за какав црквени обред. £ер, писаше он о том безаконом свештенику ÷еклиЬанима, венчати снаху са девером, исто Ље као да се венча с Ьеговом родном сестром, будуЮи да Ље снаха, за родниЉем братом венчана, свакоме као роРена сестра. «ашто Ље свети £ован  рститеЪ од проклета цара »рода посечен био, ако не зато што му не даваше да узме жену брата своЉега ‘илипа? » три пута Ље глава £ованова у земЪу закопавана била и сва три пута из земЪе излазила и сваки пут исто говорила: He ваЪа ти, безакони »роде, узети жену брата твоЉега ‘илипа! —ад промислите, напомиЬаше им на краЉу свети ѕетар, какво Ље то безакоЬе и каква Ље страшна и нигда непроштена грехота узети снаху за жену!

“ако Ље светитеЪ изобличио и самозваног калуРера и лажног свеца јвакума, коЉи Ље мутио у народу и бунио га, па Ље због тог јвакума опомиЬао хришЮане да се чуваЉу од лажи и обеЮаЬа Ьегових и да не буду безумни и лаковерни. —тефана пак ¬учетиЮа, кога Ље сам светитеЪ подигао на чин архимандрита, па оваЉ, на крилима високоумЪа ношен, постао неблагодарни смутЪивац народни и клетвопреступник, лишава свештеничког чина, обавештаваЉуЮи сав народ да се од вишепоменутог растриженика ¬учетиЮа уклаЬаЉу као од злонаравног смутЪивца, коЉи не мисли друго него како да са лажима утврди своЉу среЮу, врх несреЮе и срамоте свега народа.  ада би се опет догодило да се сукобе Ъуди свештенога чина и монашкога, саветовао им Ље као добри пастир да се клоне тога Љер, говорио им Ље богомудри пастир: „калуРер против попа, поп против калуРера, стидно Ље чут“. ќд калуРера Ље тражио да се не скитаЉу него да живе у манастирима своЉим, Љер Ље знао да Ље често премештаЬе из места у место извор свакога зла за монаха.

“рудио се благоразумни оваЉ муж и да искорени свако суЉеверЉе у народу и да насади здраву веру у Ьему, васпитаваЉуЮи га у правоЉ побожности и свакоЉ врлини хришЮанскоЉ. ѕротив суЉеверЉа се борио као против „чудне сЪепоте и чудна безумЪа и злих схватаЬа“. ∆елео Ље светитеЪ да изагна светлошЮу ’ристовом из народне душе страх од вештица, вампира и вЉедогоЬа, коЉи народну душу помрачаваше и убиЉаше у ЬоЉ право благочешЮе и страх ЅожЉи, као Љедини извор спасеЬа и мудрости. “ражио Ље да се у овоЉ ревности, а и у сваком труду, и сви остали пастири угледаЉу на Ьега, као он на ’риста, како би се и преко Ьих усеЪавала светлост еванРелска и мир ЅожЉи у Ъудска срца. „£а, писао Ље преподобни ќтац попу ћарку ЋековиЮу а преко Ьега и свему свештенству, радио сам и радим да се не просипЪе крв христиЉанска, а и ви свештеници дужни сте исто чинит и сваки чоЉек коЉи зна за Ѕога и за душу“. јко 6и опет неки хришЮанин вршио недела и био упоран у своме непослушаЬу, свети Ље тражио од свештеника под претЬом лишеЬа чина, да таквима не врше црквене обреде, стараЉуЮи се као древни ќци да и строгошЮу исцели духовне недуге повереног му народа.

Ѕеше ушао у та времена Љош Љедан рРав обичаЉ у народ. Ќаиме, кад би славили крсно име, многи би га славили и по недеЪу дана, као да се славЪеЬе крсног имена састоЉи у претераном Љелу и пиЮу и раскалашности, а не у молитвеном славЪеЬу и чествоваЬу Ѕога и Мегових угодника. “ако се дешавало да гости поЉеду све и онако сиромашноЉ сиротиЬи и оставе иза себе гладну децу и празне домове. ¬идеЮи ту недобру ствар, свети ѕетар изаРе Љедном пред ÷рногорце са крстом у рукама, па подигавши после беседе обе руке к небу, гласно рече: „уЉте ме, ÷рногорци, и нека ме чуЉе Ѕог и ове планине:  о од сада буде славио своЉе крсно име као до сада, дабогда га с крвЪу своЉом славио! ќва свечана и страшна молитва светог ѕетра тако подеЉствова на све ÷рногорце, да отада као неким чудом нестаде оваЉ рРави обичаЉ меРу Ьима.

††

ќваЉ дивни миротворац ÷етиЬски, желео Ље да са свима Ъудима живи у миру, па Ље и све ÷рногорце и ЅрРане, тЉ. сав од Ѕога поверени му народ, молио и Ѕогом —ведржитеЪем заклиЬао да се чуваЉу рата и сваРе и да са свима у миру стоЉе. —амо онда кад Ље требало душу своЉу полагати за ближЬе своЉе у одбрани огЬишта, вере православне и народа од насиЪа агарЉанског и Ьему сличног, тада Ље и сам ишао пред народом своЉим као некад ћоЉсиЉе боговидац и »сус Ќавин, поражаваЉуЮи неприЉатеЪе своЉе десницом ¬ишЬега. “ако, када су јгарЉани обЉавили рат –усиЉи (1787. г.), коЉа беше у савезу са јустриЉом, хришЮански савезници полагаху наду и на помоЮ хришЮана коЉи су стеЬали под турским игом, особито на ÷рногорце, велике ЪубитеЪе слободе. ¬ладика ѕетар, пун састрадалне Ъубави према свима пониженим и поробЪеним хришЮанима, помагаше ову борбу хришЮанских савезника. Ќо кад доРе до мира измеРу великих царевина (179.1. г), Ьега и Ьегов народ нико не спомену, оставЪаЉуЮи их на милост и немилост јгарЉана. ј безбожни онаЉ и вероломни скадарски везир, ћахмуд паша ЅушатлиЉа, коЉи беше у сукобу и са султаном као бунтован, стално Ље тражио згодну прилику да поново покори и понизи народ ÷рне √оре и Ѕрда, коЉи свети ¬ладика окупЪаше и закриЪаваше своЉим благословеним скутом. ћитрополит ѕетар, мрзитеЪ сваког крвопролиЮа, моЪаше и преклиЬаше надменог силника и писаше му да остави сиротиЬу на миру, да се права крв не пролиЉева. „ј ако ли неЮеш“, писао Ље —вети паши, „хвала да Ље Ѕогу, а ми Юемо се од твоЉе силе и напасти с помоЮу ЅожЉом бранити докле Љедан тече“. ¬идеЮи пак да насилник нема намеру да одустане од свог пакленог плана, труРаше се даЬу и ноЮу, како би уЉединио све ÷рногорце против заЉедничког неприЉагеЪа. “аЉ Ьегов труд не остаде бесплодан. Ќа збору главара на ÷етиЬу (1. Љула 1796. г.) би донесена одлука свих, звана „—тега“, у коЉоЉ се народни прваци обавезуЉу да Юе бранити своЉа огЬишта до последЬе капи крви „и пролити крв своЉу за хришЮанску праву вЉеру“. ќни ту зададоше Љедан другоме веру тврду да Юе се узаЉамно помагати, да Юе свакога издаЉника проклети, да „он и род Ьегов остане у вЉечну срамоту и безчест као издаЉник вЉере и закона и хулитеЪ имена ЅожЉега, као крвник свега народа“. ѕред саму борбу владика ѕетар издаде проглас народу у коме га позива „да сваки вЉерни син отечества на одбрану праве вЉере и предраге наше слободе и на освету сину ћухамедову за учиЬено вЉероломство с напрегнутим оружЉем у рукама, буде хитно спреман“.

» док Ље крволочни ЅушатлиЉа хитао са неупоредиво веЮом воЉском против владике ѕетра и Ьеговог христоименог народа, —ветитеЪ ÷етиЬски, сабравши такоРе своЉе Љунаке, стиже са Ьима почетком Љула 1796. године у село звано —латине у ЅЉелопавлиЮе. ќтслуживши ту литургиЉу у светом храму, он причести своЉу воЉску као некад великомученик Ћазар у цркви —амодрежи на  осову, па храбреЮи их своЉом крепком беседом, рече им: „£а молих неприЉатеЪа да одустане од проливаЬа крви невине и не хтеде. ¬елика Ље Ьегова воЉска али Ље Љадна и чемерна, Љер ниЉе победа у мноштву него у √осподу. ¬и браните вЉеру своЉу, своЉа огЬишта, своЉ образ пред свиЉетом; ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету борбу до своЉе воЪности (слободе), али знате да Ље награда слободног Љунака: одбрана слободе и милог отечества, Љер ко се за другу награду бори, оно ниЉе племенити Љунак, веЮ наЉмЪени роб, чиЉе витештво нема циЉене, коЉи Љуначкога поноса и своЉе слободе нема“. ѕотом —вети благослови воЉнике и покропи их светом водицом, па препоручи и себе и Ьих милостивоме Ѕогу „коЉи све види и праведно руководи“, тврдо уверен да Юе погледати и на правду Ьегову. » заиста, √оспод не изневери Ьегова надаЬа. »ако Ље агарЉанска сила била више него троструко веЮа, Ѕог даде победу ÷рногорцима, као некад »зраиЪу против јмалика, на месту званом ћартиниЮи (11. Љула 1796. г.). —ам ЅушатлиЉа би раЬен у боЉу, а оно мало Ьегове воЉске што преостаде од Ъутога мача, побеже у великоме страху у ѕодгорицу. ЅоЉиште крваво беЉаше испуЬено мртвих телеса агарЉанских, и мноштвом плена и оружЉа. ѕричали су потом неки хришЮани из ÷рмнице, коЉи се беху намерили у турскоЉ воЉсци, а то и сам ÷етиЬски светитеЪ посведочава у свом писму которском провидуру, да „то Ље можемо реЮи чудо од самога √оспода Ѕога учиЬено, коЉему славу и хвалу приносимо“.

—уЉетном и осионом ћахмуд паши не би довоЪан оваЉ знак од Ѕога да га смири и уразуми. ќн припремаше у безумЪу свом брзу освету и поново нападе на ÷рну √ору у септембру исте године. ¬ладика ѕетар му и овом приликом изиРе у сусрет са своЉим Љунацима, сад са Љош веЮом храброшЮу, после прве Ѕогом им дароване победе. » овом приликом сокоЪаше он своЉе воЉнике речима: „”стремите се на неприЉатеЪе наше вЉере, нашег предрагог имена —рпског и наше дражаЉше воЪности (слободе) .. . Ѕудите сложни сад више него игда и учините оно што вам достоЉно вашем имену одговара .. .“. ѕа призвавши Ѕога за помоЮника и благословивши воЉску, ступи у Ъути боЉ на месту званом  руси у КешанскоЉ нахиЉи, коЉи боЉ потраЉа од осам сати уЉутру до мркле ноЮи (22. септембра 1796. г.). “у агарЉанска воЉска би до ногу потучена а Ьен воРа ћахмуд паша убиЉен и посечен, добивши тако награду према делима своЉим. ћахмуда посече дотада непознати Љунак Ѕогдан ¬уков из «алаза, поразивши охолост овога силника као некад ƒавид √олиЉатову.[iv]

ќвом Ѕогом дарованом победом, мала ÷рна √ора уРе у ново доба своЉе историЉе, добивши ЅЉелопавлиЮе и ѕипере и учврстивши своЉе Љединство, молитвама и подвизима светога ѕетра. Ќарод пак увери се на делу да уистину десница ¬ишЬега чува ÷етиЬског светитеЪа, зато га Љош више поштоваху и прибегаваху ЬеговоЉ помоЮи и савету. —ав хришЮански свет се и наслаРиваше а и чуРаше толикоЉ слави, мудрости и храбрости овог ¬ладике и Љунаштву Ьеговог народа, а они коЉи беху и даЪе под агарЉанским игом, гледаху на светог ѕетра као на Љедино уточиште.

—тараЉуЮи се за православне Ъуде и ван Ьегове области, митрополит ѕетар сиРе, после пада ћлетачке републике (1797. год.), у приморска места ЅраЉиЮе, ѕоборе, ћаЉине и град Ѕудву, у жеЪи да узме под своЉе окриЪе вековима угЬетавани од латинске Љереси православни народ овога краЉа, a y нади да Юе изаЮи на море и тиме помоЮи своЉ сиромашни народ, коЉи често ни соли ниЉе имао. Ќо по одлуци силних овога света, за коЉе сиротиЬске сузе и страдаЬа не зиаче много, ти краЉеви припадоше моЮноЉ јустриЉскоЉ царевини, а свети ѕетар имаРаше и даЪе само духовну власт над овим приморским краЉевима као и Ьегови претходници. јли када, после првог аустриЉског гувернера, званог –укавина, доРе за воЉног начелника у Ѕоку  оторску генерал Ѕради, оваЉ тражаше да се ћитрополиту и та власт одузме, да се над православнима у Ѕоки постави други владика. “ражио Ље он да му се преда и православни манастир ћаЉине, како би га претворио у воЉну касарну. He желеЮи да православна светиЬа буде поругана, ¬ладика се одупираше томе безбожноме насиЪу, па пошто сазва народни «бор, сви написаше да „неЮе допустити поругу да се од Ьихових богомоЪа граде воЉнички станови, него Юе приЉе сви изгинути“. “ако ова светиЬа и би спашена, али тиме не престадоше многе невоЪе православних и —ветога у овим краЉевима.

ƒок Ље ¬ладика био у Ъубави са руским царем ѕавлом I, добивши од Ьега помоЮ и орден св. јлександра Ќевског, дотле Ље ≈вропом владао страх од нове силе ‘ранцуске на челу са Ќаполеоном. Ќаполеонова воЉска Ље стигла и у ƒалмациЉу, спремна за нова осваЉаЬа, ЅудуЮи да Ље после убиства цара ѕавла I Ьегов наследник на руском престолу јлександар занемарио ÷рну √ору, коЉа беше у сталном сукобу са јустриЉом, ÷рногорци су морали да доРу у додир са ‘ранцузима, остаЉуЮи увек верни ЉедноверноЉ –усиЉи. Ќо то даде повода некима да поново оклеветаЉу светога ѕетра на руском двору и да скуЉу заверу против Ьега. ÷ар јлександар пошаЪе тада у ÷рну √ору грофа »велиЮа и некадашЬег посланика ¬ладичиног при руском двору архимандрита —тефана ¬учетиЮа, коЉи беше устао против свога добротвора у намери да му узме владичански престо, да би ова двоЉица открила ÷рногорцима Ьихове тобожЬе „домаЮе неприЉатеЪе“, мислеЮи при том на самог светитеЪа ÷етиЬског и Ьеговог секретара ƒолчиЉа. » —вети —инод –уске ÷ркве оптуживао Ље у своме писму светог ѕетра као немарног и леЬивог. “врдили су тадашЬи архиЉереЉи руски у —иноду да Ље ¬ладика учинио смртни грех када Ље, да би спасао народ од глади, био заложио неке црквене ствари код трговаца у Ѕоки. ќптуживали су га Љош да Ље своЉ народ оставио без закона, да ретко кад одлази у цркву, да су му манастири опустели, деца се на крштеЬу не помазуЉу светим ћиром, а црквене кЬиге, послане из –усиЉе, уопште се не читаЉу. ƒодавали су да такве жалосне поЉаве доносе велику опасност хришЮанскоЉ вери у ÷рноЉ √ори и Ѕрдима, и називали —ветога учитеЪем зла и разврата. «ато Ље —инод тражио од Ьега да се оправда пред судом или покаЉе. ” случаЉу пак да не изиРе на Ьегов суд у –усиЉу, —инод му прети да Юе га одлучити од ÷ркве и позвати православни црногорски и брдски народ да себи изабере достоЉниЉег пастира.

„увши за ове оптужбе, црногорски главари и сав народ узеше у заштиту свога архиЉереЉа, не примаЉуЮи царске изасланике, коЉи су стигавши у Ѕоку роварили против светог ѕетра у народу, у намери да га на превару лаРом пребаце до ѕетрограда, како би био стрпан у затвор и протеран у —ибир на вечно заточеЬе. ЅранеЮи свога архипастира, главари упутише са —купштине, коЉа се сабра на ÷етиЬе 1. маЉа 18(ћ. године, писмо руском цару где му говораху овако: „Ќаш архиЉереЉ ниЉе заслужио да би у ЬеговоЉ куЮи и сопственоЉ независности могао ико с Ьим тако тирански поступати, Љер док смо ми живи никаква сила Ъудска ниЉе у стаЬу Ьему сличну неприлику учинити. Ќаш митрополит никада ниЉе био под заповиЉеди руског —инода, него само под покровитеЪством ¬ашег императорског величанства, a и то под моралним, и тако досад ниЉесмо били ни од кога браЬени; мЉесто силне одбране почиЬемо трпЉети силно гоЬеЬе“. “ражили су главари Љош од цара да пошаЪе савесниЉег посланика, и то роРеног –уса, коЉи Юе се уверити у неоснованост свих наведених оптужби. Ќешто доцниЉе —купштина шаЪе и отпоздрав на писмо руском —иноду, изЉавЪуЉуЮи у Ьему да су среЮни што Ьиховом земЪом влада такав човек као што Ље владика ѕетар I ѕетровиЮ, коЉи Ље оптужен на основу лажних достава, а коЉи Ље меРутим ослободио народ од Ьегових неприЉатеЪа, што Ље познато целоме свету. ” свом писму главари кажу Љош и ово: „—вети оци оптужуЉу нашега владику због леЬости и мисле да он има ону величину као они у –усиЉи, коЉи се возаЉу на позлаЮеним кочиЉама и имаЉу времена да се у светом служеЬу упражЬаваЉу. “ога нема код нас: наш владика обилази своЉу паству пЉешице по беспутним краЉевима и с крвавим зноЉем“. “ако Ље народ одбранио верношЮу своЉом и ЪубавЪу свога пастира. ѕосле тога дошло Ље до боЪих односа са Љедноверном и Љедноплеменом –усиЉом захваЪуЉуЮи доласку новог руског посланика у Ѕоку ћаузерског. Ќо ова нечиста игра ипак ниЉе остала без жртве: ¬ладичин секретар опат ƒолчи, старином ’ерцеговац, коЉи иако римског закона беше веома одан и веран ¬ладици, би затим, и поред свег настоЉаЬа ¬ладике да га спасе као невиног, осуРен на смрт вешаЬем а потом осуда би промеЬена на вечно тамноваЬе, те он ускоро умре у тамници. Мега, наиме, беху оптужили да Ље француски човек и издаЉник.

” то време завлада Ќаполеонова воЉска ƒалмациЉом, па сходно миру у “илзиту Ьему требаше да преда јустриЉа и Ѕоку. —вети ѕетар се Љуначки борио са ‘ранцузима, некад заЉедно са –усима од Ѕоке до ƒубровника, а некад опет сам са своЉим ÷рногорцима, и побеРиваше силног Ќаполеона. ќво Ље траЉало тако све док Ќаполеон не би поражен од савезника и протеран на острво свете £елене. ¬ладика се и састаЉао неколико пута са француским командантима маршалом ћармоном, √отЉеом и Ѕертраном, и они се дивЪаху ¬ладичином достоЉанству и разборитости, чврстини карактера и Љачини духа. ” то време православни у Ѕоки претрпеше многа страдаЬа, чак на предлог реченог маршала ћармона (1808. г.) ¬ладици би одузета и духовна власт у Ѕоки и на Ьегово место ‘ранцузи поставише Ѕенедикта  раЪевиЮа. Ќо народ му се и даЪе таЉно обраЮаше и „готово сви православни“, по признаЬу самог  раЪевиЮа, „а особито свештеници пристаЉу уза Ь“.  ад су на краЉу ≈нглези и ÷рногорци одузели Ѕоку од ‘ранцуза и ≈нглези Ље оставили владици ѕетру, доРе до краткотраЉног Љединства Ѕоке и ÷рне √оре, изгласаног на —купштини у ƒоброти (1813), али по одлуци великих сила Ѕока би поново поседнута јустриЉом, на велику жалост ¬ладичину.

¬ладика ѕетар коЉи Ље узалуд маштао о ствараЬу „славеносербске државе“, радовао се устанку српског православног робЪа под воРством  арагеоргиЉа и имао сталне везе са Ьим, a када Ље чуо за Ьегову смрт са сузама Ље писао о стиду и поругаЬу коЉе пада због Ьеговог убиства на целу нациЉу, „а сувише гЬев ЅожЉи, коЉи се излива за таково страшно злодЉеЉство и крвопролитиЉе“, оплакуЉуЮи ту „неисциЉеЪену рану, не само садашЬим, него и будуЮим од рода нашега честитим и добромисленим ЪудемЕ“ ЌадаЉуЮи се ослобоРеЬу од агарЉанског ига свих поробЪених православних народа, обавештавао Ље са одушевЪеЬем своЉ народ о устанку Љедноверне браЮе √рка, благодареЮи Ѕога што хришЮанска воЉска „иде среЮно наприЉед и сваки дан све више расте и умножава се“. ” то време, уз Ьегову помоЮ, ослободише се од турског ига ћорача и –овци са дивном задужбином ЌемаЬиЮа манастиром ћорачким, и бише припоЉени ÷рноЉ √ори (1820. г.).

“рудеЮи се тако да заштити душу и тело народа свог од неприЉатеЪа коЉи га беху одасвуда опколили, много се стараше —вети истовремено и о унутрашЬем поретку Ѕогом му повереног народа. ” ту сврху Ље основао Ќародну канцелариЉу са секретаром коЉи Ље обавЪао писарске и судске послове. ¬ладика ниЉе имао никакав принудни орган своЉе управе, и не зна се да Ље извршио ни Љедну смртну пресуду. „£а немам“, писао Ље он у Љедном писму, „ни коца ни конопца да икога принудим него само ово Љезика и пера па ако ме ко послуша“. «наЉуЮи, меРутим, да анархиЉа и безвлашЮе, из коЉих су се раРала многа зла у народу и толика братска крв проливала, не могу бити отклоЬени без закона и општег поретка, настоЉао Ље да народу свом да писани закон по коме би се сви управЪали. ƒо тада се народ управЪао по обичаЉима своЉим обраЮаЉуЮи се у тежим случаЉевима ¬ладици за помоЮ. ќн им Ље сам ишао или слао своЉе посланике, наЉчешЮе свештенике или секретаре, позивао се на одлуке Ьихових племенских зборова, саветовао их и заклиЬао да живе у миру и слози.

ѕрви законик коЉи Ље примила —купштина главара била Ље звана „—тега“ од шест чланова, донета „у име ѕресвете, Љединосуштне и Љединославне вечнопоклаЬаЉеме и нераздеЪиве у три ипостаси животворне “роЉице, ќца и —ина и —ветога ƒуха“. ” ЬоЉ главари и старешине и сав збор црногорски, призиваЉуЮи пресвето име √оспода Ѕога —ведржитеЪа у помоЮ себи, Ц „друг другу, племе племену, нахиЉа нахиЉи тврду и чисту вЉеру и риЉеч од чести и поштеЬа дадоше да се издати и преварити меРу собом неЮе“, него да Юе цркве свете и манастире и домове своЉе, жене и децу своЉу с помоЮу —весилнаго у “роЉици славимаго Ѕога оружЉем своЉим бранити, предаЉуЮи свакога издаЉника вечном проклетству. Ќо, ово Ље била само припрема за прави законик, звани „«аконик светог ѕетра I“, донет и примЪен у два маха: први Ьегов део до члана шеснаестог донет Ље 18. октобра 1798. године на —купштини у манастиру —таЬевиЮима, а друга на цетиЬскоЉ —купштини одржаноЉ 17. августа 1803. године. ѕочиЬуЮи «аконик „¬о »мЉа √оспода —паса Ќашега »суса ’риста“ и разделивши га на 33 члана, на онолико чланова, дакле, колико √оспод наш »сус ’ристос поживе година меРу нама на земЪи, ради нашег спасеЬа, сви га Љединогласно и саборно примише, заклевши се на краЉу да Юе све што Ље у Ьему написано чувати и држати, и потврдивши заклетву целивом часног и животворног  рста и светог ≈вангелиЉа, а уз то и светих моштиЉу великомученика ѕантелеЉмона. ѕризиваЉуЮи великога Ѕога у помоЮ и одбрану, «бор наЉпре потврРуЉе £едним гласом“ —тегу, а потом одреРуЉе како треба поступати са убицама невиних Ъуди и како их треба кажЬавати, будуЮи да без казне злога и самовоЪнога човека £единство, мир, тишину и сваки добри поредак ниЉе могуЮе уздржати“. «аконик одреРуЉе даЪе како треба поступати са онима коЉи наносе повреде другима, коЉи отимаЉу туРу жену или девоЉку и са свештеником коЉи такве венчава; одреРуЉе казне за крадЪивце и краРе, пошто Ље наЉвише зла и крвопролиЮа у земЪи бивало због лупежа, а зато су по «аконику „наЉвише родитеЪи криви, коЉи испочетка не хоЮаху своЉу дЉецу с добрим дЉелом васпитати и ни у страху ЅожиЉему содержавати“; говори о дуговима, купопродаЉи имаЬа, миру са ѕриморцима и сваРама на пазарима и око цркава, „от чега не само пазари остаЉу у смутЬи и народ жалостно враЮа се натраг без своЉега удовоЪствиЉа, него црква ЅожиЉа находи се поругана и обесчашЮена“; даЪе се одреРуЉе порез да би могао од Ьега да се одржава суд законити и добра власт, и наводи пример ћитрополита ѕетра, коЉи први даЉе за то цео приход од свих земаЪа ÷етиЬског манастира у —иначком читлуку. «акон даЪе забраЬуЉе мегдане и опомиЬе судиЉе: кад седу да суде, да се „спомену, што они гласом народа по воЪи ЅожиЉеЉ за судце поставЪени Љесу, а не како наЉамници, но како отци прави и ЪубитеЪи отечества“; да се моле Ѕогу да им даде просвеЮеЬе разума, силу мудрости да познаЉу шта Ље праведно, свето и богоугодно; да пазе на своЉе обеЮаЬе и заклетву да не преступе и да не суде пристрасно, него по правди маломе и великоме, £ербо суд Ѕожи Љест“; да слушаЉу стрпЪиво разлоге и Љедне и друге стране и да не примаЉу мито; а народ да поштуЉе, воли и слуша судце поштене и добре, добровоЪно изабране и поставЪене. «абраЬуЉуЮи на краЉу свако насиЪе и призиваЉуЮи на верност отечеству «аконик, боЪе речено свети ѕетар преко овога, Љер Ље закон Ьегово дело, Ц обавезуЉе свештенике за време празника у црквама, а исто тако и кнезове и племенске старешине, да свакога домаЮина од куЮе поуче и свакоме да говоре „да мирно у Ъубави са сваким живе, да се Ѕога боЉе и да зло говорити и чинити престану“; и да се сеЮаЉу и запамте казне одреРене за свакога злочин, „и то нека сваки домаЮин од куЮе запамти и своЉоЉ дЉеци и чеЪади каже“.

ƒоневши тако саборно оваЉ богомудри закон, свети ѕетар се целог живота трудио да увери и научи народ да га се придржава, за Ьегово добро, претрпевши многа страдаЬа због тога, Љер су га често газили чак и они коЉи су га потписали, претпоставЪаЉуЮи слози и миру своЉу самовоЪу и разузданост. «наЉуЮи пак —ветитеЪ од колике Ље користи школа за васпитаЬе младежи, и усаРиваЬе благих обичаЉа и закона у народну душу, желео Ље да оснуЉе школу па и штампариЉу, али се та жеЪа —ветоме ниЉе испунила, због сиромаштине и немирног стаЬа у земЪи, а и због тога што му нико ниЉе хтео дати тражену помоЮ. «ато Ље он сам постао учитеЪ Ьихов: окупЪао Ље децу око себе, учио их писмености и православноЉ вери, а способниЉе слао да се уче у –усиЉу и јустриЉу. ” жеЪи да што боЪе просвети народ светлошЮу ≈ванРеЪа, водио Ље разговоре са неким руским архиЉереЉима и о преводу —ветог и божанственог ѕисма на народни Љезик. ”чио Ље народ и како да се чува и од болести, особито од куге и колере, коЉе су неколико пута оставиле пустош иза себе у ÷рноЉ √ори за време Ьеговог архиЉереЉства.

ј што се болести тиче и глади, они су били чести гости овом народу стешЬеном „меРу змиЉама и скорпиЉама“ у брда камена и потпуно одвоЉеном од осталог света, чему су особито доприносиле меРусобне заваде и стално ратоваЬе са своЉим суседима. »зузетно тешке године наступише после ратова са ‘ранцузима. —уседни јустриЉанци у Ѕоки  оторскоЉ често су затварали пазаре ÷рногорцима а од –усиЉе ниЉе стизала обеЮавана помоЮ, и поред свих молби светога ¬ладике. ”з то попушти Ѕог неродне године и наступи глад какву Ъуди не запамтише. Ќарод Ље цвилио што од глади што од јгарЉана. —ви се обраЮаху у невоЪи беспомоЮном ¬ладици и тражаху од Ьега помоЮи. —иротиЬа Ћуковачка му писаше тражеЮи хлеба и утехе и додаваше: „Ъубимо ти руку и скут и стопу Ре чепЪеш Е“ »з ƒробЬака му „плачну кЬигу писаху“ очекуЉуЮи напад јгарЉана и од Ьега спаса иштуЮи, главари пак обадве ћораче, на челу са ћином воЉводом, поручиваху му у писму: „ƒоносимо велики плач обЉе ћораче и ускоках, да никако ниЉе веЮ могуЮе овамо живовати ни у наша ова мЉеста стаЉати Е“ због гладне године и нападаЬа Љачег на неЉачега. —ам свети ¬ладика записа у те дане да „народ у мЉесец дана ниЉе Љеданпут Љео хЪеба, нако само кориЉен и траве свакоЉаког рода“. “е гладне 1817. године ни сам ¬ладика ниЉе имао зашто соли купити и боЉао се: „одржат никога жива неЮемо, него себе изгубит а народу не помоЮи“. „Ќо, ево моЉе велике жалости“, писао Ље он у Љедном писму, „што Ља, видеЮи да оваЉ народ нема о чему живЉети, не видим никакве душевне ни тЉелесне ползе да се умножава, нако да од глади умире или по причини велике тЉескоте и несташице да Љедан другога биЉе и Юера, сЪедствено по моЉем плачевном расуждениЉу боЪе Ље да дЉеца од крастах по получениЉи свЉатаго крешЮениЉа умиру, него ли кад нарасту да буду глаРу и несташицом принуРени туРе имуЮе (= имаЬе) грабити и своЉу браЮу бити и Юерати“.

††

√лад Ље изнова разбуктавала дугим напорима смирене страсти крвне освете и пЪачке, уз то из ’ерцеговине пребегоше многи ускоци са породицама тражеЮи спаса од турске освете у ÷рноЉ √ори, коЉа се и сама давила у немаштини. ƒа зло и невоЪа буде веЮа, у пограничним краЉевима се поЉави куга, a јустриЉанци затворише пазаре да би спречили епидемиЉу. ј светитеЪ ÷етиЬски крстоносни? Ц ќн Ље плакао са онима коЉи су плакали, сиротовао са сиротима, са свима делио све што Ље имао, храбрио, вером надахЬивао, тешио, молио да се чуваЉу од болести, залагао своЉе и манастирске ствари, да би у гладне године жита набавио за сиротиЬу, a y ратним приликама оружЉе, прах и олово, „ ад црногорска куЮа прокисуЉе“, говорио Ље оваЉ нови милостиви —амарЉанин, „чини ми се да мени капЪе за врат“.  акво Ље и колико Ьегово богатство било, види се из писма овог милостивог ¬ладике ÷етиЬског од 22. децембра 1820. године, у коме се тужи Љедном приЉатеЪу: „ћоЉи трошкови, превасходе моЉе дохотке, Љербо за народне после трошим, a од народа ништа не получавам (= добиЉам) нако свакодневно беспокоЉствиЉе и главобоЪу. £а сам и моЉе наЉдраже вешчи заложио и у дуг пануо“.

¬ладика ниЉе волео да се Ьегов народ расеЪава у туРе земЪе и да иде да другима служи. «ато Ље спречавао одлазак ÷рногораца у воЉну службу бечкога двора, кад су их за то у своЉе време врбовали аустриЉски посланици. ”ставЪао Ље и “ребЉесане код ЌикшиЮа, коЉима су “урци после Ьихове буне разорили и спалили домове, па они лутали двадесет година по морачким планинама и на краЉу се одлучили да наРу спаса у –усиЉи. “ада се ипак отселило у –усиЉу 98 становника из племена “ребЉеса (1804. године). ƒоцниЉе му Ље  араРорРе обеЮавао да Юе примити код себе у —рбиЉу оне коЉи због немаштине желе да се преселе, а сад Ље и сам ¬ладика увидео да Ље сеоба за многе спас од пропасти. ѕрво Ље 80 становника села ’умци кренуло по ЬеговоЉ препоруци у –усиЉу, што Ље подстакло многе да се одлуче на сеобу. ¬ладика се поводом тога обраЮао цару и лично и преко других, али ниЉе добиЉао никаквог одговора. —лушаЉуЮи свакодневне молбе гладних и очаЉних, он одлучи да и без претходне дозволе пошаЪе 800 ÷рногораца бродовима у –усиЉу. »стовремено Ље писао руском цару: „ѕогледаЉте, наЉмилостивиЉи √осподару, на седамдесетЪетЬу сЉедину моЉу, даЉте помоЮ моЉеЉем трудовима!“ ѕа Ље додавао хвалеЮи крв народа овога: „ рв Ље народа црногорскога тако чиста као што му Ље и душа ведра, и туРи Ъекар за Ьега и од Ьеговог живЪеЬа далек Ље и Ьегово Ље повЉереЬе отлучено од туРиЉех врата“.

Ќарод оваЉ, продавши све што Ље имао, стиже на три изнаЉмЪене лаРе до ÷ариграда. –уски посланик у ÷ариграду —троганов сажали се на Ьих, даде им Љело и лекове, али одложи за две недеЪе Ьихов одлазак у ќдесу будуЮи да од руске владе ниЉе добиЉао никаквог одговора. “урска влада чувши за Ьих, захтевала Ље да ЉоЉ се они предаЉу, сматраЉуЮи их за своЉе поданике. Ќа краЉу посланик их укрца у три руска брода и нареди да се врате у Ѕоку. ѕутуЉуЮи четрдесет дана, неки се од Ьих разболеше, неки умреше од глади и бише бачени у море, а они коЉи стигоше на –осе болни и невоЪни, писаху руком „на ови свиЉет“ несреЮног попа “оша ЎоровиЮа, препоручуЉуЮи се Ѕогу и ¬лалици да за остатак мисли. ¬ладика им написа у карантин, у коме су били због болести, утепшо писмо, заливаЉуЮи га сузама састрадаЬа, али им ништа помоЮи не могаше Љер беху продали другима своЉа имаЬа. ј они кад изаРоше из карантина, многог опЪачкаше и убише тражеЮи хране да одрже голи живот. £едан од Ьих остави следеЮи тужни запис о том жалосном повратку из ÷ариграда стотина гладних породица: „ћи отолен бони и гладни те у ÷рну √ору, па од нас би и мртвиЉех од глади и потурчениках, и опросисмо сву земЪу и много зла и невоЪе би од тога народа Е » доРосмо опет на ÷етиЬе, Ъуто бони и без никад ништа Ц без хаЪина, без куЮа, без покуЮства, без права, без свачега што треба за живот човЉеку Е“ »згладнеле чете ових патника су лутале и претиле чак и манастиру, додаЉуЮи нове ране на многоброЉне старе овог ÷етиЬског мученика.

—тарост му Ље долазила, ноге побоЪевале од великог труда и подвига а невоЪе и бриге се умножавале и смеЬивале Љедна другу.  ада Ље куга прошла, молио Ље Юесареве власти да отворе градове да народ не умре од глади, и чекао нову глад коЉа се догодила 1822. године и за коЉу сам —ветитеЪ пише: „£а сам много гладниЉех година запазио, но оваквих ниЉе било нигда у моЉе вриЉеме“. » последЬа година Ьеговог многострадалног земаЪског живота била Ље гладна година. „ƒанас треЮи дан народ не има хЪеба“, пише он жалопоЉку £еремиЉи √агаЮу. ј Ьему пишу √раховЪани, исте те 1830. године: ќбавештавамо вас, да се налазимо Љош коЉи дан у животу с помоЮу ЅожЉом и вашом“, а у нашоЉ великоЉ и мучноЉ мисли од “урака и ÷рне √оре и гладниЕ“

ЌаЉтеже Ље било светом ¬ладици што су због свега овога крвна освета и други пороци поново хватала маха, што ѕравитеЪство нико ниЉе хтео поштовати, а он више ниЉе имао снаге да свуда стигне као некад. »пак и даЪе се трудио да очува Љединство и поврати ред и мир коЉи Ље некад владао. «нао Ље добро да само сталним бдеЬем, своЉим ауторитетом и речЉу може спасти земЪу од пропасти. √орке су му биле последЬе године Ьеговог земнога живота и мученичке, али и Ъубав Ьегова и самопожртвоваЬе огромни и вера у —вемогуЮег Ѕога неизмерна. »ако више ниЉе могао због старости и болести да сам иде по земЪи да би мирио и тешио народ, слао Ље друге уместо себе, своЉ крст и многоброЉна писма, пратеЮи их таЉним молитвама свудаприсутном Ѕогу, да не би труд остао празан. —вима се обраЮао као брат и учитеЪ, сапатник али и као строги отац.  ад Ље требало молио Ље и благосиЪао, други пут опет опомиЬао, заклиЬао и клетве слао. ∆елеЮи добросуседске односе са јустриЉанцима, ради несметане трговине са ЅокеЪима, трудио се да уразуми ÷рногорце да не уиадаЉу у Ѕоку ради краРе и пЪачке, па Ље писао Мегушима да Ље добар сусед наЉбоЪи приЉатеЪ и земЪа наЉбоЪа она коЉа Ље куЮи наЉближа, и молио их да не наносе срамоту целоме народу. ” ЅЉелопавлиЮе Ље послао свога брата, боЉеЮи се да због самовоЪе не изгубе слободу, па видевши да не желе да га послушаЉу строго им писаше: „«а то, дакле, кад мене не Ъубите и науке моЉе не слушате, Ља веЮ немам с вама посла никаква, него ми пошЪите брата и те остале ÷рногорце нека иду дома, а ви пошто не можете без турскога Љарма, ето ви га. ..“ ”  атунску нахиЉу, у коЉоЉ се водио мали рат меРу заваРеним племенима, по калуРеру —тефану ЋазаревиЮу свети ¬ладика овако поручиваше: „£а с великом жалошЮу и са сузама видим, да сви ваши неприЉатеЪи и сви Раволи од свиЉета не би вам могли, толико зла, толико штете ни срамоте учинити, колико ви сами себи чините. ј шта Ље фаЉда жалит и плакат, кад више Ъубите зло, него ли добро, и срамоту него ли поштеЬе и кад не слушате, што ве Ља учим и савЉетуЉем и што ве молим и заклиЬам.“ “ужио се на Ьих и изобличавао их да су „од Ѕога одступили и страха ЅожиЉа изгубили, грехоту и срамоту заборавили“, и да чине оно што знаЉу али не знаЉу шта чине, Љер, писао им Ље.

„¬и никога не слушате ко за добро ваше ради и говори, а нека доРе коЉи лажац меРу вама, сви Юе те му вЉероватиЕ“

—араспиЬао се тако ÷етиЬски страдалник √осподу своме и МеговоЉ безграничноЉ Ъубави према свима, све даЉуЮи, и душу своЉу, а ништа не тражеЮи и не добиЉаЉуЮи. ∆ртвуЉуЮи се, до краЉа се жртвовао. „ќстара сам“, писао Ље последЬих година живота на земЪи, „више од зла и непослуха црногорскога, него ли од моЉиЉех данах“, немоЮан више због старости и оболелих ногу да свуд стигне и свима лично помогне, као што Ље вазда ходио и о миру радио. ќне коЉе Ѕог повери ЬеговоЉ Ъубави, до краЉа ЪубЪаше, као √оспод Ьегов ученике своЉе: волео их Ље и кад их Ље благосиЪао, и кад их Ље прекоревао и кад их Ље клео и заклиЬао „силниЉем Ѕогом —ведржитеЪем и честниЉем  рстом и светом √оспоРом и свиЉем архангелима и ангелима и светитеЪима, коЉи су од виЉека Ѕогу угодили“, и Ьиховим здравЪем и среЮом и напретком, и то „у три пута и у три хиЪаде путах!“ ¬олео их Ље и онда кад им Ље писао, препун гетсиманске туге и жалости: „£а сам одавно видио да овдЉе живЉети не могу и ево доРе вриЉеме, да од силе цетиЬске под старост бЉежим из ÷етиЬа“. ѕа и кад им Ље прекорно напомиЬао како Ље Ьегово „сердце од вашега злочинства увехло и старост моЉа оскорбЪена, да ночивала и радости нигда нема.“ «нао Ље ипак ¬ладика да га Ље народ дубоко поштовао и речи се Ьегове и сузе боЉао као грома, па Ље отуда и имао смелости ” Ѕогу да им тако строго пише, користеЮи и седине своЉе и страдаЬа своЉа за Ьих претрпена, само да би их навео на мир и братску слогу, постидевши их старошЮу своЉом и несебичном ЪубавЪу своЉом према Ьима.

ќсеЮаЉуЮи —вети да се примиче краЉ Ьеговом земаЪском странствоваЬу, и многим трудовима и бригама за поверене му Ѕогом душе, наРе за богоугодно да у лицу АорРиЉа, сина Ьеговог млаРег брата —ава, припреми себе наследника. «ато га посла у –усиЉу у петроградску духовну јкадемиЉу да се достоЉно припреми за узвишену службу. Ќо оваЉ, имаЉуЮи више склоности за воЉни него за духовни позив, затражи од Ьега да му дозволи да ступи у воЉну службу. ¬ладика га разреши обавезе ступаЬа у духовни чин, па позва к себи другога синовца –адивоЉа Ц –ада, сина свога наЉмлаРега брата “ома, провидевши у Ьему достоЉног наследника, многоструко обдареног.  ад Ље –аде стигао на ÷етиЬе, пред манастиром га Ље сачекао, наслоЬен на своЉу сребрну штаку, Љедан висок скроман старац у црним дугачким хаЪинама. Мегова дуга брада и коса, по опису коЉи Ље према казиваЬу савременика забележио Ъуба ЌенадовиЮ, нису се разликовали од повесма беле свиле; кожа на лицу и рукама била Ље жута као воском помазана. ќко Ьега су стаЉали гологлави ÷рногорци: стаЉали су око свеца коЉи Љош по земЪи ходи. To Ље био ¬ладика свети, коЉи Ље утицао на будуЮег великог песника више него ико други, своЉим ликом, речЉу, делом и примером. £ер и сам беше даровит писац и песник, а уз то мудар народни воРа и сасуд ƒуха —ветога.

—вети ѕетар I преставио се у ÷етиЬском манастиру на дан св. ≈ванРелиста Ћуке 18. октобра 1830. године, пун труда, брига и година, у четрдесет и шестоЉ години овога архипастирског служеЬа. ”очи самог Ћучиндана, предосетивши свети ¬ладика да му се ближи краЉ, позва свог секретара —иму ћилутиновиЮа у своЉу ЮелиЉу и саопшти му у перо своЉе последЬе завештаЬе и воЪу. »стичуЮи у завештаЬу да Ље чувао народ и сиротиЬу као своЉу душу, свети ћитрополит моли свакога ÷рногорца и ЅрРанина малога и великога, коме Ље што сагрешио или какву жалост учинио, да му свак опрости, од свег срца и душе, опраштаЉуЮи и сам свакоме, ко му Ље ма шта сагрешио: у>а Ље свакоме вавек просто и на —трашном ЅожЉем суду за време другог ’ристовог доласка. «атим моли сав народ и заклиЬе самосилним Ѕогом свега света “ворцем и свом силом небесном, да га с миром у тишини и Ъубави општенародноЉ кротко укопаЉу и ожале, и да се закуну на Ьегове мртве прси да до АурРева дана нико никога не дира и да се крв не пролива. ѕоред тога свакога моли и заклиЬе истинскиЉем Ѕогом —ведржитеЪем и оставЪа им у аманет да не дираЉу у црквена имаЬа, да све свештенослужитеЪе поштуЉу и пазе, одреРуЉуЮи за свога наследника –ада “омова, за коЉега се нада „да Юе бити човЉек од посла и разума“. Ќа краЉу, благосиЪаЉуЮи све добре, верне и послушне, оставЪа им за општенародне потребе новац коЉи Ље добио као помоЮ од руског цара и због кога су га неки клеветали и заклиЬе их да се држе Љединоверне и Љединородне –усиЉе.[v]

“ога дана када Юе се упокоЉити, седео Ље оваЉ смирени ЅожЉи угодник, као обично, у пространоЉ манастирскоЉ куЉни покраЉ ватре. Ќаоколо су седели неки од главара црногорских, коЉи су били к Ьему дошли. ќн их Ље саветовао и давао им последЬа упутства, рекавши им да му се ближи краЉ. ќ свему им Ље говорио и за свашта наручивао, као брижЪиви домаЮин када полази на далеки пут. ”сред тога говора Ьегова наступи велика слабост: он изнемогне и целом снагом. √лавари га придигну и одведу у Ьегову малу Љеднопрозорну ЮелиЉу, у коЉоЉ Ље као прави испосник и пустиЬак своЉ живот проводио, где га спусте на постеЪу. » ту, молеЮи се Ѕогу и благосиЪаЉуЮи ÷рну √ору и сав народ и „разговараЉуЮи с около стоЉеЮима“, тихо предаде дух своЉ Ѕогу, без икаквих болова и самртних мука.

„увши о Ьеговом упокоЉеЬу, цела ÷рна √ора Ље плакала за Ьим; сви хришЮани у ѕриморЉу и под агарЉанским игом, уздахнули су тешко, изгубивши свога утешитеЪа и прибежиште и молитвеника пред Ѕогом. £едан ревносни апостол ’ристове вере, проповедник братске Ъубави, слоге и слободе, оставио Ље земЪу сиротом. ѕогребен Ље у манастирскоЉ цркви. ј пре погреба, на ¬еЪем гумну испред манастира, укрстивши пушке изнад мртвог и светог тела ¬ладичиног, расплакани главари су се заклели и ухватили веру: да Юе живети у Ъубави, да Юе држати слогу и мир и слушати –ада “омова. ѕостоЉала Ље боЉазан, како нам саопштава наследник му ѕетар II, оплакуЉуЮи овога „вЉесника воЪе —вевишЬега“ и нашега заЉедничког оца и кроткога учитеЪа, да доРе до покоЪа на гробу, „али слава всевишЬему “ворцу и всех благ ќцу, внушио Ље у Ьихово срце мирнога ангела“, па „како се “естамент прочита, свак се заплаче и Ьегови наЉвиши душмани.. не уздрже се од суза, сви плачуЮи се закуну слушат Ьегов “естамент.“ »сти оваЉ –аде “омов, пун жалости за изгубЪеним стринем и учитеЪем, примаЉуЮи Ьегово тешко бреме на своЉа неЉака плеЮа, писао Ље овако 22. октобра 1830. године: „” сву нашу државу ниЉе чоЉека коЉи не плаче за Ьим и сами су се злотвори Ьегови до тога чувства горести (= жалости) узниЉели, па можете мислити како Ље нама ЬеговиЉем домаЮиЉема“.

 ада Ље четири године после Ьеговог упокоЉеЬа, исто на дан светог ≈ванРелиста Ћуке (1834.), Ьегов гроб био отворен, мошти ¬ладике светог бише наРене целе и нетЪене. “у сверадосну вест, да Ље Ѕог прославио свога угодника, обЉави ѕетар II истога дана прогласом свему народу, са жеЪом да сви буду учесници „радости и весеЪа општега нашега ѕравославиЉа“. ” своЉоЉ радосноЉ посланици оваЉ умни наследник светога стрица писаше овако: „Ќа знаЬе ви даЉемо, благочестиви народе, како смо 18 овога мЉесеца, на Ћучиндан, отворили гроб блажено и светопочившега претка моЉега и архипастира вашега ѕетра и, пошто смо отворили гроб, нашли смо цЉелокупно и свето тиЉело доброга и светога архипастира нашега. «ато, благочестиви наро де, ми вама радосно и обЉавЪуЉемо о томе среЮноме догаРаЉу, Љербо знамо да Юете благодарити —вемогуЮега “ворца, коЉи ви вашега доброга оца, крепкога пастира ÷ркве и стада ’ристова, вашега обранитеЪа и избавитеЪа, посла меРу вама у светоме тиЉелу, да, како Ље био у смртноме животу готов за вас дати душу и тиЉело, тако да му се молимо да он и сада, како (= као) светитеЪ и угодник ЅожЉи, буде молитвеник —вемогуЮему Ѕогу за нас како за своЉе синове. £а мислим, благочестиви хришЮани, да памтите ви риЉечи светога ѕетра коЉе Ље вама говорио „да живите у слога, миру и Љединству“. ќве свете и божанствене риЉечи Ља мислим да Ље сваки од вас држао на срцу и доклен се ниЉе ови угодник ЅожЉи био меРу вама Љавио. A сада надам се да Юе те их добро држати, Љербо видите онога коЉи ви (= вама) их Ље говорио меРу вама света и цЉелокупна. » ви сте увЉерени, Ља мислим, да коЉи ÷рногорац неЮе држати слогу, мир и Љединство, биЮе му свети ѕетар саперник и на томе и на овоме свиЉету, него, коЉи што има меРу собом немира, сложите се и мирите, и тада Юе те бити Ѕогу повоЪни и вашему светитеЪу ѕетру. «а друго вас Ѕогу препоручуЉуЮи и Ьеговом угоднику новообЉавЪеному светитеЪу, остаЉем сваком доброжелатеЪ.“

Ќарод, коЉи Ље свога архипастира Љош за живота сматрао за свеца и увек га називао „¬ладика свети“, чувши ову радо сну вест, похита са свих страна на ÷етиЬе да целива Ьегове свете мошти. —тизао Ље народ из ÷рне √оре, Ѕрда и Ѕоке  оторске, славеЮи Ѕога на дару Меговом. ƒолазили су преко гудура и беспуЮа чак и старци од 90 година на поклоЬеЬе новоЉавЪеном угоднику ЅожЉем и стубу православне вере свога отечества. ѕо процени ¬ука  араЯиЮа, коЉи се тада беше нашао на ÷етиЬу, сабрало се око Ьеговог светог тела до 15 000 душа. »ако Ље било злонамерника и завидЪиваца, лажним разумом помрачених, коЉи не оставЪаху на миру ни свете мошти овог истинског пастира, као што га и за живота нису на миру оставЪали од своЉих злобних клевета, и коЉи покушаваху да спрече да му народ долази на поклоЬеЬе, особито из Ѕоке, ипак ништа ниЉе могло зауставити реку народне Ъубави и поштоваЬа према Ьему. Ќикоме од смртних, каже Куба ЌенадовиЮ, што се сада раРаЉу неЮе више ни Љедан хришЮанеких народ такво поштоваЬе указивати: да се Ьеговим именом заклиЬу, да га у помоЮ призиваЉу, да у тузи и болести Ьеговом мртвом телу долазе ради утехе и исцеЪеЬа!

††

 олико су се ÷рногорци боЉали Ьегових чудотворних речи и Ьегове клетве док Ље био у животу, толико више сада су се чували да штогод не учине што Ьему ниЉе мило и што Ље он проклео, Љер, знали су: он Ље сада ближе Ѕогу. ќн гледа и зна и вазда Юе гледати да ли народ Ьегов живи у вери и Ъубави, у слози и поштеЬу, и да Юе добрима као и за живота помоЮник бити, а злима наказатеЪ и противник. ѕамтило се дуго и данас се памти свако Ьегово проклетство и сваки Ьегов благослов: што Ље благословио остало Ље благословено, што Ље проклео, никад ниЉе имало напретка. Ќарод за Ьега вели: „ќнаЉ свети ѕетар што Ље у –иму, три пута се одрекао ’риста; а наш свети ѕетар што Ље на ÷етиЬу, ниЉе ни Љеданпут“! «ато често кажу: „ѕомози свети ѕетре!“ Ц Љер Ље кост од Ьихове кости, заступник сигурни пред Ѕогом и похвала целе ÷ркве ЅожЉе. Ќароду ниЉе остало непознато да Ље он читавог свог живота, и поред разноврсних световних обавеза, био велики испосник и молитвеник, да Ље до смрти живео у ЉедноЉ полумрачноЉ ЮелиЉи уз цркву ÷етиЬског манастира, коЉа Ље по свему личила на ЮелиЉу пустиножитеЪа. ћало га Ље ко видео да се смеЉао или даЉе много говорио; обично Ље Юутао, удубен у богоумЪе и молитву или у бриге о своЉоЉ пастви.  оме год би болеснику над главом молитву читао, ретко би остаЉао неко да ниЉе преболио и оздравио.

ѕосле приброЉеЬа ¬ладике богоносног лику —ветих и прославЪеЬа Ьеговог тела силом ƒуха —ветога и чудесима, у Ьегову част бише подигнути многи храмови, од коЉих први подиже богоразумни ѕетар II на ЋовЮенском врху, Ьему у част a и за починак свога праха (1844. г.).[vi] Ho y ова последЬа времена, кад неста страха ЅожЉега и охладЬе вера многих и Ъубав према —ветоме и Ьеговим распиЬаЬима за народ до смрти и после смрти, неста и свете црквице са ЋовЮена. јли вечнострадаЉуЮи ¬ладика, коЉи Ље и у своЉоЉ старости писао: „да меРу “урцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од ÷рногорацах“, Ц поново наРе уточишта у Ѕоки коЉу толико ЪубЪаше. ” ѕрчаЬу код  отора побожни народ му зида нови храм, подобан ономе ЋовЮенском, коЉи се вазеесе тамо где и Ьегова света душа. “ако и у граду ƒортмунду у далекоЉ ЌемачкоЉ расеЉана чеда Ьегова, посветише му недавно скромну капелицу, Ьему и Ѕогу Ьеговом у част, а себи на спас. Мему припадамо и ми свегрешни са молитвеним вапаЉем: —ветитеЪу оче ѕетре, ÷етиЬски „удотворче, моли ѕресвету “роЉицу, “росунчаног Ѕога нашег, да просвети таму нашу. јмин!

«авештаЬе и поуке —ветог ѕетра

Ѕогомудри —ветитеЪ ÷етиЬски био Ље даровит писац. јли све што Ље писао, никад ниЉе писао ради разоноде или ради похвале Ъудске, или са жеЪом да ствара неку „своЉу“ философиЉу и науку. Мегове посланице су по духу наЉближе посланицама св. јпостола ѕавла, као што Ље и живот Ьих двоЉице био сличан. —вако слово коЉе Ље изашло испод Ьеговог пера, окаРено Ље миомиром двоЉедне Ъубави: Ъубави према Ѕогу и према повереном му народу, и самопожртвоваЬем. —ве што Ље писао са √олготског крста Ље писао: зато Ље тако просто ипуно трезвеног здравоумЪа. ¬еЮи броЉ Ьегових посланица први Ље обЉавио ƒушан ¬уксан (ѕосланице митрополита ÷рногорског ѕетра I, ÷етиЬе 1935.). ћи овде доносимо Ьегов “естамент и душекорисне од ломке из ѕосланица, на основу овога и Љедног новиЉег издаЬа, коЉе Ље приредио „едо ¬уковиЮ под насловом: ѕетар ѕрви ѕетровиЮ, ‘реске на камену (изд. Ѕиблиотека „Ћуча“, “итоград, 1965. г.). ƒоносимо и одломак из Ьегове Љедне поучне песме. —вети ¬ладика Ље написао и Љедну недовршену „ ратку историЉу ÷рне √оре“, као што Ље писао и песме (издао их Ље “рифун АукиЮ, изд. „Ќародне кЬиге“, ÷етиЬе, 1961.). ††

“естамент —ветог ѕетра

ќд нас ¬ладике ѕетра

ЅлагородноЉ господи духовног и мирског чина, главарима и старешинама и свему народу црногорском и брдском сресрдно о(во) наЉпогоЬе поздравЪе.

—ватко знаде и види како сам Ља од давнога времена оронуо и пануо, те не могу веЮ никуР, нешто од старости, а наЉвише од свакоЉаке муке и труда, коЉе сам у веЪи моЉ виЉек за народ црногорски и брдски подносио и за слободу хришЮанске вЉере и нашег отачаства претрпио, чуваЉуЮи народ и сиротиЬу као своЉу душу. Ќо то и сам видеЮи и познаваЉуЮи своЉу слабост и болест неизлечиву и да ми се смрт приближава, написао сам нека потребита писма и кЬиге и наредио их све, Ре сам имао што посилати да се пошЪе по моЉоЉ смрти, тако и вама и свему народу црногорском и брдском написах и оставих ову кЬигу, коЉу сви да чуЉете и добро разумиЉете приЉед него ме укопате. ћолим свакога ÷рногорца и ЅрРанина малога и великога, коЉему сам што сагриЉешио или какву жалост учинио, да ми свак опрости, од свега срца и душе, и тако Ља опраштам свакоЉега малога и великога, коЉи ми Ље гоР што сагриЉешио, просто да Ље од мене свакому задовиЉек и на страшни ЅожиЉи —уд о второму ’ристу Ѕога пришествиЉу.

ѕак наЉпрви свему народу чиним аманет и самосилниЉем Ѕогом свега свиЉета “ворцем и свом силам небесном заклиЬем свеколико да ме с миром у тишини и Ъубави општенародноЉ кротко укопате и ожалите, да не би ни крвник крвнику тадер проговорио ни горке риЉечи. ƒругу вас молбу молим и страшниЉем и свемогуЮниЉем Ѕогом заклиЬам, да на моЉе прси вЉеру задате и утврдите кроз сву нашу земЪу и епархиЉу, кроза све нахиЉе, села и племена, да нико никога ни за што не тиче до АурРева дне и дотадер надам се у √оспода и —паса нашега да Юе вам начин живЪеЬа бити занаго учиЬен и суд у ову земЪу царски поставЪен, коЉе сам Ља у нашега свагдашЬега покровитеЪа и бранитеЪа испросио и исплакао, и то сам вама и приЉед говорио некиЉема Ц да Ља за вас и за општенародно благополучениЉе и добро живЪеЬе и брижим работам, како и Ѕог знаде и коко Юете и ви свиколици до мало времена знати и видЉети.

»зван тога наЉвише вас свакоЉега молим и све иетинскиЉем Ѕогом —ведржитеЪем заклиЬем и ваздашЬи аманет чиним и оставЪам, да црковно добро и имуЮе, гдЉе год Ље какво, не тиче нико никада за ваших свих и за сваку вашу среЮу и поштеЬе, и да ми свако црковно чеЪаде, калуРере, како служитеЪе моЉе и ваше пазите и држите, како сам их и Ља исти вазда пазио и држао. ј Ља на моЉе мЉесто насЪедником и управитеЪем од свега моЉега, народскога и црквенога чиним и оставЪам синовца моЉега –ада “омова, у коЉега се надам да Юе бити човЉек од посла и од разума, колико Ље преблага ќтац Ќебесни благоволио подарити, и коЉега Ѕогу и ÷ару нашему и свему народу црногорском и брдском на виЉеки препоручавам свиЉем срцем и овом душом.

ЌаЉпослиЉед Љош нешто да вам кажем и избистрим, о браЮо и народе црногорски и брдски! Ќо чуЉте и за вазда знаЉте од мене, коЉи вас ниЉесам никада лукавио и на злу среЮу никога наводио. ѕри смрти моЉоЉ обЉавЪуЉем вам нову ЅожЉу истину: како Ље тешко лакоми на лафу (= новац) московску, и не заслужуЉуЮи Ље, мислио и зборио, да Ља изЉедох све и браЮи подиЉелих штогоР новца из –усиЉе од цара народу доходи, ема се сваки вара и гриЉеши у то, и Ља вас виЉерно и поштено овиЉем путем, на коЉи Юу задовиЉек, свакога увЉеравам да од ове лафе московске, како се говори, ништа никуЮ дестрегао (= потрошио) ниЉесам, но ето Ље ова у готову и на гомилу, и да Ље она од цара мени на образ и на расположеЬе по моЉим молбама дошла, и на ползу свега народа орпскога, него да те новце ни Ља без велике преше и наЉвеЮе нужде не трошим, како и ниЉесам никуР ни динара, до што сам на кудук (= суд), докле га опета силни и безумни Ъуди не развргоше, за коЉе Ља чист остаЉем иред Ъудима и пред Ѕогом. ѕак сам и Ља за те новце нашему цару и покровитеЪу писао да учини он за те Ьегове аспре какву хоЮе наредбу и одговорио ми Ље да Юе своЉега официЉала овамо послати, коЉи Юе и те аопре примити и харчити на суд, коЉи Юе он поставити у нашу земЪу. » моЉа Ље наЉвеЮа рана на срцу, коЉу Юу и у гроб пониЉети, што и то Љош не дочеках за мога живота.

јко би се ко нашао у народу нашем да не прими ове моЉе потоЬе риЉечи и препоруке за истините или ако не би све тако послушао, како ова кЬига изговара, него би какву смутЬу и раздор меРу народом усудио се чинити словом или дЉелом, тога свакога, коЉи гоР он био, мирски или духовни, Ља на смртни час моЉ вЉечноме проклеству и анатеми предаЉем, како Ьега, тако и Ьегов род и пород, да му се траг и дом ископа и утре! »сто тако да Ѕог даде и ономе коЉи би вас од вЉерности к благочестивоЉ и христоЪубивоЉ –усиЉи одлучити поискао и свакоЉему, ако би се коЉи из вас ÷рногорацах и ЅрРанах нашао да помисли одступити од покровитеЪства и наде на Љединородну и ЉединовЉерну нашу –усиЉу да Ѕог да Љаки те од Ьега живога месо отпадало и свако добро временито и вЉечно одступило.

—виЉема пак добриЉема, виЉерниЉема и коЉи гоР ово моЉе потоЬе писмо послуша и изврши, да буде моЉе наЉусрдниЉе, отачаско и архипастирско благославениЉе од рода у род и ва виЉеки вЉекова Ц амин.

÷етиЬе, 18. октобра 1830.

ѕоуке из посланица —в. ѕетра

††

ЅрРанима

ѕетар, ЅожиЉеЉу милостиЉу,

православни митрополит и кавалер росиЉски

«нате, како сам вама и свиЉема ÷рногорцима вазда и на свако мЉесто говорио, молеЮи свакога и заклиЬаЉуЮи да у мир и слогу меРу собом живите. » колико сам труда и муке од почетка до сада претрпио, то само Љедини Ѕог знаде; и све радеЮи за обште народно добро и слободу без никакве хиле и лукавства, нако с правиЉем и чистиЉем срцем, желеЮи видЉети вас и осталу моЉу браЮу от неприЉатеЪског Љарма и зулума ослобоРене. ЌиЉесам искао моЉе собствене користи и течеЬа (= стицаЬа), него сам оставио цркве и манастире и све црковне и манастирске и домаЮе послове. «аборавио сам и моЉу душу и моЉе здравЪе, а приЉенуо за вас и за другу браЮу ÷рногорце, да не изгубите, него да уздржите своЉе поштеЬе и славу и да утврдите вашу предрагу воЪност и слободу, коЉу ви Ље Ѕог даровао мимо свакога народа у свиЉету, да ви туРин не господари и не заповиЉеда и да ниЉе господар од вашиЉех живота, жена и Реце и от вашега имуЮа и домовах, но ви сами да поставите себе из договора уредбе и законе от вашега владаЬа и суда, по коЉему можете злога чоЉка и непослушнога кастигати, пак се у слободи дичити и живЉети меРу собом како браЮа мирно, поштено, без инада и сваке мрзости. јли ево жалости и несреЮе велике, што Ља не видим да ви ово своЉе добро Ъубите, нити вашу воЪност и слободу познати хоЮете, коЉу ако Љеданпут изгубите от своЉега непослуха и злочинства, онда Юете спомиЬати моЉе риЉечи и виРега Љесам ли право говорио и Љесам ли за опште народно добро ваше и свега народа нашега радио; али Юе то бити у невриЉеме, ка(д) ви неЮе памет ништа ваЪати. ќво Ља не говорим само вама ЅрЮанима, него и свима ÷рногорцима Љеднако, Љер знам што Ље слобода и што Ље темеЪ от свакога добра на овоме свиЉету, а знадем и што Ље робство и невоЪа или сужанство и Љарам туРи оному коЉи га носиЕ ƒруге ви не остаЉе, него да од зла престанете и да се помирите, како наЉскориЉе и наЉбоЪе знате, пак да не Юерате своЉу браЮу ’ристиЉане коЉи су под турско копито и да им повратите Ьиове пЪенове, коЉе сте им неправедно уграбили, да ве сиротиЬа не куне и да зло од Ѕога на себе не дочекате. ј ето шиЪем тамо господу главаре и судце да се с вама виде и разговоре и да очисте смутЬе и заРевице, коЉе наРу ” ваша мЉеста, и да потврде стегу и Љединство меРу свиЉем народом. “ога ради свакога молим и страшниЉем именом ЅожиЉим заклиЬам, промислите за своЉе добро и послушаЉте што ви суд и ваши главари реку и осуде, како из своЉе душе познаду.

ЌаЉпослиЉе правично, не носите злому и пакосному чоЉку хаЉтер и не чините како Ље мило, но такве глобите и кастигаЉте, да се зло не чини. ј што Ље до сад било, то радите смирит, и кога видите да Ље зло без невоЪе учинио от силе и от своЉе опачине, тога и кастигом покараЉте и будите сви супротиву онога коЉи послух и слогу размеЮе. £а желим да вазда наша браЮа из нашега народа буду у нашу земЪу судци и да они, коЉи буду на то мЉесто из договора обштега поставЪени, владаЉу народом и управЪаЉу по начину разумно и да свеРер више слава, чест и слобода и благополучЉе ваше обЮено у мир и у слогу вашу среЮно и честито расте и да ово дЉеци вашоЉ након себе оставите, нека она имена ваша у виЉеки хвале и превозносе и нека могу радостним гласом говорити: „ќ блажени отци! ќ славни родитеЪи наши, велики витези и честити Љунаци! блажена и преблажена витешка дЉела ваша, блажене утробе коЉе су вас родиле и доЉке коЉе су вас доЉиле! ¬и сте угасили меРусобну рат и крвопролиЮе, ви сте поставили мир и тишину у своЉа мЉеста, ви сте укриЉепили слогу и Љединство меРу народом и ви сте нам дохранили и оставили дражаЉшу воЪност и слободу, а ми Юемо предраго име ваше у памети у срцима нашим с наЉвеЮим благодарениЉем до гроба носити и синовом нашим од рода у род оставЪати, нека име и слава ваша буде безсмртна!“

≈во, моЉи драги Љунаци, што Ља желим! ≈во зашто се трудим непрестано и зашто моЉу душу и здравЪе полажем! ≈во зашто сам добио неизброЉене неприЉатеЪе и ево, познаЉете у чему ваша среЮа и вЉечно добро и благополучиЉе стоЉи! —ад, ако неЮете ово Ъубити, миловати и држати и за ово свиЉем срдцем и воЪом и са свом Љакости приЉенути, ви Юете бити сами себе и своЉоЉ дЉеци самовоЪни крвници и вЉечни злотвори и мучитеЪи; а Ља у то, како пред Ѕогом тако и пред циЉелим свиЉетом, не хоЮу имати диЉела, коЉи остаЉем ваш доброжелатеЪ,

¬ладика ѕетар.

‘ебруара 23. год. 1800, на —таЬевиЮе.

*

Ќо као што благородне душе човЉек, све што на виши степен у господство и у власти излази и колико се у вишему богатству и среЮи находи, толикоРер он све веЮе иште приличне Ьеговоме благородству начине за потврдити своЉе достоЉинство благодеЉаниЉем, милостиЉу и кротким живЪеЬем, а наЉпаче благодарним срдцем к своЉему благодЉетеЪу, тако и неблагородни чоЉек, кад се види из нискога биЮа уздигнут Ре се ниЉе надао, заборави и Ѕога и душу, камо ли неЮе заборавит свога благодЉетеЪа, па на крилима високоумЪа или, Ъепше реЮи, пребезумне гордости, безобразно летеЮи .., пакленим и отровним духом из Ьегове утробе дише.

(»з посланице ЅокеЪима, 1804. г.)

*

Ќарод ми не даЉе ништа и не иштем да ми даде икакве ствари, нако само да прекрати междусобно крвопролиЮе и остала безакона дЉела и да у миру и у Ъубави христиЉански живе Е

» не чудите се, моЉ драги оче архимандрите. ћи смо —рби такови, не знадемо нити хоЮемо знати друго, нако Љедан другога гонити и у несреЮу и безчест поставЪати, и што коЉи више ради за добро општенародЬе, то се више завист против Ьега вооружава, коЉа (= Љер) у српском народу, како и у греческом, гордост царуЉе.

(»з посланице архим. јрсениЉу √аговиЮу, 1804. г.)

*

—вакога ÷рногорца Е молим и заклиЬам нека сваки стоЉи с миром и нека трпи како и Ља трпим, зашто знам да Юе наше трпЉениЉе боЪе за нас бити, него ли икаква наша освета.

(»з посланице  атуЬанима, 1805. г.)

*

ћи Юемо сви, Ъубезна браЮо моЉа, умриЉети и тешко нама ако Љедан другога на овоме свиЉету живлеЮи не Ъубимо, ако се не смиримо с нашиЉем суперницима на коЉе жалост имамо, и ако Љедан другоме увреРаЉе не простимо, неЮемо на ономе свиЉету вЉечнога покоЉа и блаженства имати и неЮе нам ќтац небесни наша сагрешениЉа простити.

ƒакле, ради Ѕога, коЉи Ље Љедино и вЉечно наше добро и ради вЉечнога веселиЉа и радости, коЉега Ље Ѕог уготовио свиЉем послушним у раЉске сладости вЉековЉечно уживати и наслаждати се Мегова божественога лицезрениЉа, и опет вас молим да послушате како (= оно што) ви пишем, тако били од Ѕога благословени и тако ви Ѕог даровао на овому свиЉету сваку добру среЮу и добри напредак у свему, а на оном вЉечну радост, коЉу вам и свим христиЉаном од свега срдца желим и остаЉем, уздаЉуЮи се да Юете моЉе молбе послушати, ваш доброжелатеЪ.

(»з посланице –адуловиЮима, 1805. г.)

*

ј Ља не бих рад ни “урчину, коЉи Ље добар и поштен чоЉек, никаква зла колико ни доброме ни поштеноме ’рисЮанину, зашто знам што ми Ѕог заповиЉеда Е

(»з посланице ƒробЬацима, 1809.√.)

*

Е ¬идим да ви сваки дан више у своЉе самовоЪство и безакониЉе напредуЉете, и да ви Ље милиЉе зло и срамота, него ли добро и поштеЬе, и нека ви буде по желаниЉу вашему. £а се од свега зла и добра личим и по данас нити ме у ваше после призиваЉте, нити Юу се у Ьих миЉешати, него остаЉем Љошт залуду ваш доброжелатеЪ, несреЮни Е

¬ладика ѕетар.

(»з посланице ÷рногорцима и ЅрРанима, 1812. г.)

*

Куди ваЪа да зло дочекаЉу овога и онога свиЉета, коЉи свако зло самовоЪно чине и никога не слушаЉу, ако им за добро говори.

(»з посланице ƒробЬацима и ∆упЪанима, 1817. г.)

*

»звЉесно Ље вам и свему црногорскому и брдскому народу да у све вриЉеме моЉега владичествоваЬа ниЉесам Ља преставао радеЮи за обште народно добро и поштеЬе, за коЉе нити сам штедио моЉега труда, ни моЉега имениЉа, него и живот моЉ и душу поставЪао на ползу и слободу моЉега отечества. ќво знаду и остали, наЉпаче нам сусЉедствени народи; и ако бисте ви ово заборавили остаЉу они, коЉи Юе ову истину пред циЉелиЉем свиЉетом сЉедочити; остаЉе мене за утЉешениЉе моЉа чиста совЉест, коЉа Юе ме свагда веселити, што сам Ља непрестано испуЬао моЉе дужности, како истинити и прави син и слуга отечества; остаЉете и ви по непослушаниЉу и самовоЪству сами себе пред Ѕогом и пред свиЉетом кривци за све несреЮе, коЉе су се меРу вама догодиле и коЉе Юе се унаприЉед догодити.

(»з посланице  атуЬанима, 1818. г.)

*

ЌиЉесу закони за добре, него за зле Ъуде поставЪени; будуЮи они не познаЉу од Ѕога уливенк у срдца Ьихова наравеки закон, зато Ље потребно било законе поставит да свакога реда злодЉеЉи буду кастигани, Љер инако (= иначе) ваЪало би да сви народи у свиЉету буду несреЮни, како и Љесу они гдЉе таквиЉех законах нема и гдЉе се добри Ъуди не почитуЉу, а зли не кастигаЉу (= кажЬаваЉу).

(»з посланице  атуЬанима, 1818. г.)

*

Ќего добро разсудите и спомените се, Ъубезна браЮо, да сада стоЉи среЮа или несреЮа у ваше руке. јко ви будете меРу собом сложни и послушни, све Юе добро и лиЉепо бит и то Юе вам похвалу и поштеЬе дониЉети; ако ли онако (не) учините, сва Юе кривица на вас остати и ви Юете сами себе постиРети и своЉе поштеЬе увриЉедити. “ога ради вас молим и страшниЉем Ѕогом ¬седржитеЪем заклиЬем да сви у слогу и у согласиЉе радите за обште народЬе добро. јко ли се наРе коЉи меРу вама да започне чинити што поради мита и хаЉтера, таквога имате свиколици исЮерат измеРу себе, Љер му ниЉе мЉеста меРу вама и да вашу слогу не размеЮе.

(»з посланице  метовима, 1818. г.)

*

Куди, коЉи путом ЅожиЉем иду да Ѕога служе и угоде, не мисле ни за какво зло, нако вазда за добро и не говоре сами себе да су свети, него да су грешни и окаЉани. ј та(Љ) Ље калаш (= калуРер) до скора био у ЎумадиЉу (ради се о калуРеру скитници јвакуму) хаЉдук и разбоЉник; пак и сада чини хаЉдучка и разбоЉничка дЉела, наговараЉуЮи будале на зло, да се Ъуцка крв пролиЉева; и Љошт има дрзновениЉе говорити да Ље светиЬак и ЅожЉи посланик! ЌиЉе, дакле, доста што Ље он крвомутник, него и сувише хулитеЪ преблагога Ѕога и порутатеЪ чина калуРерскога. «ашто (= Љер) Ѕог у своЉе заповиЉеди забраЬуЉе наЉжесточаЉшим начином свако злочинство и безакониЉе, а прави калуРер ваЪа да буде добри и смирени чоЉек и да заповиЉеди ЅожЉе слуша и не учини дЉелом ни помишЪениЉем ништа, што би воЪи ЅожиЉоЉ противно било.

„оЉек, коЉи Ѕога служи и хоЮе да буде спасен, неЮе ни звиЉера убити, ни реЮи да га убиЉу, а камоли человЉека подобнога себе; Љер он не жели никому зла, нако свакому добра, помишЪаЉуЮи да (су) сви Ъуди од Љеднога оца јдама и од Љедне матере ≈ве произашли и да Ље Ѕог свакога сотворио и заповЉедио да Љедни другим добро чинимо и добра а не зла радимо.

—ад разсудите, може ли крвомутник бити светиЬак у исто доба кад чини да Ъуди гину и Љедни друге коЪу. He стоЉи светиЬа у то што он иде, да боЪе народ вара, гологлав, бос и одрпан, него светиЬа стоЉи у праву вЉеру и у добра дЉела, како Ѕог заповиЉеда.

He будите, дакле, безумни и не даЉте да вас речени калаш превари и да Ьеговим лажем вЉеруЉете, пак да се послиЉед каЉете, него га ишЮераЉте да га меРу вама ниЉе Е

(»з посланице  учима и др., 1819. г.)

—помените се, дакле, молим вас, и обратите ваше поступке и ваше мисли на пут послушаниЉа и слоге, по коЉему можете избавит себе од сваке несреЮе и зла, коЉе самоваЪство о (=или) непослуху доноси. » помислите на своЉе биЮе и состоЉаниЉе (= стаЬе) и не заборавЪаЉте ону пословицу, коЉа вас учи говореЮи: кога Ље молити, ниЉе га срдити.

(»з посланице Мегушима, 1822. г.)

*

ћеРу многе духовне неуредности находи се веома худи и неприлични обичаЉ од давних времена укориЉеЬен, да попови од ове епархиЉе иду оружани Љеднако ка и мирски Ъуди и да не имаду на себе ни Љеднога свештеническога знака, по коЉему би се могли познавати у свештенически чин. £а сам вазда желио и настоЉао, што би ово неприлично и поругатеЪно дЉело било изтребЪено, и што би духовни Ъуди у благопристоЉни начин били приведени. Ќо будуЮи приморски народ при владаЬу бивше републике ћлетачке на злодЉеЉаниЉе распуштен, не маЬе него ли црногорски, коЉи Ље у воЪности и у самовоЪству свеРер живио, ниЉесам имао Љакости за испунит моЉе желаниЉе за прекратит такво злоупотребЪениЉе .. , “ога ради вам архипастирски повеЪевам: да (по) получениЉи овога моЉега обЉавЪениЉа не имаде ни Љедан свештеник оружиЉе и црвене капе носити, или браду бривати, него у благопристоЉни чин пастирскога смирениЉа, кротости и богоЪубиЉа ходити и словесноЉе стадо ’ристових овец на пут спасениЉа наставЪати и учитиЕ јко ли се коЉи свештеник меРу вама наРе овому моЉему обЉавЪениЉу непослушан, да не хоЮе оружиЉе оставит и капицу од свите Ъубичастога цвиЉета носити, такоРер и браду пустити, такви нека остави епитрахиЪ и свештенство Е

(»з посланице Ѕококоторском свештенству, 1808. г.)

ƒаЉем ви на знаЬе како доРе ка мене показатеЪ овога писма честни Љеромонах —офрониЉ, пострижник ѕецкога патриЉаршескога манастира, будуЮи соборно од игумена и братиЉе послат искати од благочестивих ’ристиЉан милостиЬу на воспомошчествованиЉе оне свете цркве, на коЉу су “урци велики данак и глобу поставили, приЉетеЮи, ако не би оно благо дали, да Юе и цркву и манастир разурити и свештенике посЉеЮи и повЉешати, како што су многе манастире разурили и свештенике побили.

£а знам ваше биЮе и состоЉаниЉе и вашу убоштину и оиромаштину у коЉу се находите, али Ље оно српска ÷рква свега славеносрпскога народа к мати свиЉех српскиЉех цркавах, у коЉу су патриЉари наши стоЉали и коЉу су цари наши оградили. “ога ради, Ъубезна браЮо, не одреците се по своЉоЉ Љакости, колико Ље кому могуЮе милостиЬе и помоЮи у ону светуЉу обитеЪ приложит, да Ље откупите и сохраните од разорениЉа, да и вас Ѕог сохрани од свакога зла и од сваке биЉеде и напасти.

(»з посланице ÷рногорцима и ЅрРанима, 1822. г.)

*

ƒа Ље проклет сваки они, коЉи неправедно на сиромахе и на сиротиЬу намеЮе кривицу.

(»з посланице ЅЉелопавлиЮима, 1823. г.)

*

ѕитали су Љеднога мудрога и просвиЉеЮенога человЉека: коЉи Ље приЉатеЪ наЉбоЪи и коЉа земЪа Љест наЉбоЪа? ќви Ље одговорио да Ље добар сусЉед наЉбоЪи приЉатеЪ и земЪа да Љест наЉбоЪа, коЉа се наЉближе куЮе находи. £а мислим да Ље погодио Е ¬аши сусЉеди биЮе вам добри и наЉбоЪи приЉатеЪи и ви Юете уживати Ьихову Ъубав и приЉатеЪство, ако од своЉе стране будете равним начином соотвЉествовали и учинили се достоЉни сусЉедске Ъубави и приЉатеЪства.

(»з посланице Мегушима, 1823. г.)

*

Ѕлагородна господо главари и народе црногорски и брдски,

≈во су веЮ прошлога проЪеЮа, априла мЉесеца, пасале тридесет и осам годиштах, откада сам Ља постао меРу вама ¬ладиком.

“руди моЉи Љесу били наЉпрво и желаниЉе моЉе, од свакога желаниЉа наЉвише, за покраЮеЬе ваше домаЮе рати и крвопролиЮа, радеЮи вас саставити у слогу и Љединство, док се избавите од Ъутога Љарма паше скадарскога, под коЉим бЉесте у вриЉеме моЉега у туРе земЪе путоваЬа по несогласиЉу вашему себе подложили.

¬и моЉе науке примисте, послушасте, и своЉе оружЉе витешки у рукама прифатисте и Ѕог даде вама среЮу не само да своЉу слободу опет к себе повратите, него и сувише да своЉега неприЉатеЪа у два жестока боЉа побиЉедите и да Ьегову главу одсиЉечете и државу скадарску уплашите, од коЉе мира и почивала не имасте.

ќва Ље побЉеда име ваше у свиЉет прославила и учинила да сви европеЉски народи за вас знаду и да ве почитуЉу за народ славни, народ поштени, храбри и уздани, коЉи своЉу слободу познаЉе и своЉиЉем оружЉем брани.

£а срдцем и душом жеЪах да се и више пред свиЉетом прославите и да вашу слободу Љаче и боЪе утврдите. ћолих вас да суд и правитеЪство поставите, на законах обштим согласиЉем сочиЬених, да правитеЪство народом влада и да народна дЉела управЪа, а кулук да зле Ъуде фата и на суд доводи, како што се у циЉели свиЉет чини, Љер без тога не могаше бит ни слава ни слобода ваша утврРена, ни дуговЉека. » ви тако учинисте; кулук и правитеЪство постависте, да законик царствуЉе и да Ље свакоЉи законику подложен. Ќастаде, дакле, законик меРу вама, настаде суд и правда, мир и тишина, вриЉеме среЮЬе и блажено, радост и весеЪе за добре и богобоЉазне Ъуде и за неЉаку сиромаш и сиротиЬу, престаде самовоЪство, престаде домаЮа рат и крвопролиЮе.

«аконик, царствуЉуЮи кастигом, страпшо приЉеЮаше, правитеЪство суд и правду чиЬаше, кулук с мЉеста на мЉесто иРаше и сваки злодЉеЉ од страха трепеташе. He бЉеше веЮ домаЮе рати ни боЉа, не бЉеше покличи: ко Ље витез; ни витеза на домаЮи боЉ, не чуЉаше се колежа ни тужбаЬе, не виРаше се лица мушкога ни женскога огреботинах крвава и нагрЮена, ни главе црном капом, ни црном махрамом покривене, ни перчина мушкога ни женске косе острижене, не обливаше се земЪа, дрво и камен крвЪу ваше браЮе и не кипЉаше братска крв из устах вашиЉех, не кукаху маЉке за своЉиЉем синовима, ни сестре за своЉом браЮом ошишане, ни сироте удовице за своЉиЉем мужевима огребене, ни жалостна дЉечица за своЉиЉем родитеЪима сузам обливена.

ѕутник мирно путоваше, трговац слободно трговаше, работник своЉу работу весело работаше и чобан своЉу стоку без страха пасиЉаше и Ѕогом благословена тишина на све стране пребиваше.

Ќо будуЮи вам милиЉе зло него добро, не могасте правитеЪство меРу собом трпЉети, желеЮи да се опет на обична ваша зла и самовоЪна дЉела повратите и да Љедан другом крв пиЉете.

He би вам угодно да ве Ъуди од свиЉета почитуЉу добрим и поштеним народом, како сам преРе река, да ви буду туРи градови и пазари отворени и да имате стиму (= уважеЬе) како и остали народи европеЉски, него Ље вам драже и милиЉе да ве називаЉу злим, безаконим и самовоЪним народом, да стиме и приступишта нигРе немате и да ве ЮераЉу како хаЉдуке и разбоЉнике.

¬и сте од свакога цара и краЪа воЪни и слободни, да ви нитко не заповиЉеда, но ниЉесте Љедан од другога; ви слободу своЉу не познаЉете и познати Ље не хоЮете; вама Ље противно све што Ље Ѕогу и поштенима Ъудима угодно; ви сте од Ѕога одступили и сасвиЉем страх ЅожЉн изгубили; ви не находите добра и поштеЬа ни у чем, нако у своЉе зло и безаконо самовоЪство; ви не имате вишиЉех злотворах од самиЉех себе и вама нико ништа не чини без ваше заРевице.

£а вас залуду у све вриЉеме моЉега меРу вама владичествоваЬа учих и наставЪах на све оно, што могаше служит за вашу корист и поштеЬе и залуду се у толико силе времена трудих, не штедеЮи ни живота ни имЉениЉа моЉега за ваше опште народно добро. ƒа сам то чинио за коЉи драго остали народ од свиЉета, он би благодарио и Ља бих меРу Ьим среЮно и весело живио и моЉе би име у Ъубави онога народа вЉечно остануло, а меРу вама Ље моЉе срдде од вашега злочинства увехло и старост моЉа оскорбЪена, да почивала и радости нигда немам. He могу веЮ ни о себе радити, а камо ли ваше после оправЪати и за ваша дЉела ЮесарокраЪевскому гуверену одговарати, него ето ви, √осподо √лавари, владаЉте се како знате и договараЉте се како Юете с народом управЪат и за народ Ре потреба буде одговарат, да се црне капе у то не миЉешаЉу. —амо вас молим да ми на писмо ваше мисли дате како Юу реченому гуверну на ову кЬигу одговорит, коЉа Юе ви бит с овиЉем листом данас приказана, да Ље добро чуЉете и разумиЉете. ћеРутиЉем остаЉем ваш доброжелатеЪ и слуга,

¬ладика ѕетар.

(ѕосланица ÷рногорцима и ЅрРанима, 1826. г.)

Е «ато Ља наЉпрво оне, коЉиЉема Ље наЉвише зло и наЉвиша штета учиЬена, пак и свакога великога и малога у све три племена молим и свиЉех Ѕогом ¬седржитеЪем, “ворцем неба и земЪе и честним  рстом и пресветом Ѕогородицом и свом силом архангелском и ангелском и светиЉем ≈вангелиЉем и свиЉема светиЉема, и вашим напретком, у три пута и у три хиЪадех путах заклиЬем да помислите на своЉе и осталога народа жалосно живЪеше и да послушате речену господу главаре, да зло и крвопролиЮе прекратите и да се за све и посве умирите и подмирите. “акоРе молим и заклиЬем нстиЉем начином свакога главара да сви Љединодушно раде, како Юе вас умирити, да не би коЉи по хаЉтеру или по миту или по другому икаквому неправедному начину потезао кривицу на коЉу страну и чинио меРу дружином смутЬу.  оЉи ли се наРе од стране главарске, оли од коЉега племена и братства толико злога и окамеЬенога срдца да се од Ѕога не убоЉи и да смутЬу учини и на мир не пристане, такви од √оспода Ѕога ¬седржитеЪа да будет проклет и да му Ѕог смути срдце и мозак, да погине од праведнога суда ЅожиЉа како зли и безакони крвомутник, и дом Ьегов да остане пуст, а правим и богобоЉазним да будет Ѕог у помоЮ, коЉему свакога доброга и послушнога препоручавам и остаЉем ваш доброжелатеЪ.

(»з посланице „евЪанима, ÷уцима и ЅЉелицама, 1826. г.)

*

He могу Ља пером описат и Љезиком изговорит, колико ми Ље мило и радостно чути од главарах, коЉи су меРу вама шест неРеЪах данас стоЉали, како сте их лиЉепо држали и Ьихове молбе и мене послушали и умирили се за сва зла, коЉа се бЉеху у ваше племе догодила. ќво Юе и свакога поштена чоЉка у ову ÷рну √ору и у сва Ѕрда овеселити и сваки Юе вам за такова богоугодна и поштена дЉела христиЉанска благодарити, како што ви и Ља из свега срдца благодарим и преблагога √оспода Ѕога ¬седржитеЪа теплеЉше молим да он благослови оне, коЉи су се за своЉе синове и за своЉу браЮу умирили и свакога ко Ље о миру вашега племена радио, и да им Ѕог даруЉе мир и здравЪе и свако добро овога свиЉета, а онога, душевно спасениЉе и вЉечиту радост у царство небесно Е

ƒомаЮа рат и велика царства разура и у несреЮу обраЮа, камо ли неЮе Љедно племе, оли Љедну нахиЉу у наша убога и сиромашна мЉеста разурити; такоРер слога и послушаниЉе чине да Љедан мали народ постане великим и силним народом. —по мените се, дакле, своЉега добра и своЉе славе и поштеЬа, да се ваши злотвори не веселе.

£а вас свиЉех молим и силниЉем Ѕогом ¬седржитеЪем у три пута и у триста путах заклиЬам да учините сами себе начин како Юете живЉети, то Љест да збор и договор на Љедно саставите, да слогу и Љединство меРу собом непоколебЪиво утврдите, да злому чоЉку руку не држите, него да глобите и покорите како буде заслужио и да своЉе старешине и главаре Ъубите, почитуЉете и слушате. “акоРер и главаре на исти начин молим и свом силом небесном заклиЬам да оставе инад и ненавист, да чистосрдачно у Ъубави живе и да се мирно и лиЉепо договараЉу, како Юе племе у мир и у слогу држати и свакому Љеднако без хаЉтера и без мита суд и правду чинити, како што су и ваши родитеЪи и прародитеЪи чинилиЕ

(»з посланице Мегушима, 1827. г.)

*

£а сам мнозими омрзнуо, зашто жалим неЉаку сиротиЬу од напасти и самовоЪства и зашто говорим право, али Ѕог правду Ъуби, пред коЉим сва сила человЉеческа свега свиЉета била би ништа, кад би она противу воЪе ЅожЉе ишла. » тешко оно му человЉеку, коЉи говори да Љс свЉетлост тмина, а тмина да Ље свЉетлост. To хоЮе реЮи: ко не хоЮе говорит оно што Ље право, него по миту, али по хаЉтеру, оли по коЉему другому лукавому начииу, говори и чини оно што Ље безаконо, и неправедно Е нити се боЉим урока, говорити Юу право, док год срце у мене куца.

(»з посланице Мегушима, 1827. г.)

*

ƒанас с великим моЉим оскорбЪениЉела разумЉех зла и проклета дЉела, коЉа излазе од некаква проклетога РетиЮа, сина некоЉега попа из ¬раЬа, из «ете, и од Ьегове дружине Е коЉи за .. . (про)клету корист да паре узимаЉу вараЉу безазлени народ и кажуЉу некакве вЉештице, Е и остале лажи свакоЉако просипаЉу меРу народом, коЉи без свакога размишЪаЬа Ьихове лажи вЉеруЉе и топи у воду, Е сиромашице жене мучи и трза, говореЮи да су вЉештице изЉеле тога и тога младиЮа, а тога и тога, коЉи Ље у боЉ погинуо, с лиЉеве стране запахнуле и за то да Ље погинуо. ќ Ѕоже моЉ, чудне сЪепоте, чудна безумиЉа и чудна суЉевЉериЉа и злога помишЪениЉа!  ако могу Ъуди такве проклете баЉалице вЉеровати, те ли не виде да их они за измамити коЉу пару вараЉу и да им лажи за готове паре продаЉу.  ако ли може коЉа жена кога заклати, кад га ни су чим не такне и кад му ништа отровно не даде Љести или попити?!  ако ли га изЉести може, кад му тиЉело Љавно у гроб полаже циЉело! ¬и говорите да вЉештице по ноЮи лете, а како могу леЮети, кад Ьихово тиЉело у одар лежи? ¬и одговарате да Ьихов дух лети, но Ља вам говорим и Ѕогом се заклиЬам да то бити не може да дух из чеЪадета по ноЮи или по дневи из тиЉела изиде, нити да се опет у тиЉело поврати, Љер тиЉело без духа остаЉе мртво, а мртве нико воскресити не може, нако сам “ворац неба и земЪи, Ѕог, Меговом силом и благовоЪеЬем.

£а сам по свиЉету у нека мЉеста ходио и неколико кЬигах читао и нигРе не наЮох, нити ми ко каза, да има вЉештицах и вЉедогоЬах, нако меРу слиЉепим и жалостним —рбским народом, а зашто него зато што Ље слиЉеп и зашто више лажи вЉеруЉе, него ли £евангелиЉе ’ристово и ’ристове науке и заповЉеди.

“ога ради свиЉех вас, о ÷рмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста, силниЉем и страшниЉем Ѕогом ¬седржитеЪем и честниЉем крстом и пресветом Ѕогородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклиЬам да се од тога злога к пребезаконога дЉела проРете, да те проклете баЉалице не слушате, да к Ьима не идете, да их меРу вама не пуштаЉете, да им ништа не вЉеруЉете и да праву чеЪад не мучите. ј вама свиЉема свештеницима у сва села и племена пишем и властиЉу нам од Ѕога даноЉу наЉжесточаЉше запрепаштавам (= забраЬуЉем) и говорим да ни Љедному, коЉи не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправЪати, него они и Ьихови домови нека остаЉу под жестоким проклетством отлучени; тако и они свештеник, коЉи би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Ѕогу препоручавам и остаЉем ваш доброжелатеЪ,

¬ладика ѕетар.

(ѕосланица ÷рмничанима, 1830. г.)

*

 алуРери имаЉу гледати своЉе црквене и манастирске после и не миЉешати се у дЉела мирскиЉех свештеника, а мирски свештеници остаЉу у дужности вЉенчавати и сваки своЉу инориЉу (= парохиЉу) пазити, за коЉу имаде самому Ѕогу отвЉет на —трашни —уд второга пришествиЉа ’ристова дати. —вештеници ваЪа да су свЉетило и огледало народу, пастири и учитеЪи, вожди и наставници словеснога стада ’ристова, коЉи воде и наставЪаЉу ’ристиЉане на пут спасениЉа, даЉуЮи им изглед (= примЉер) од своЉега доброга и богоугоднога живЪеЬа. Ќо кад свештеници труЉу и погане народ, а наЉпаче ради коЉега скврнога прибитка и лакомости, Ц од кога Юе се добру научити, оли добри изглед и наставлениЉе примити? » како народ може бити спасен?Е

(»з посланице –ишЬанима, 1808. г.)

ѕоучеЬе у стиховима

††

Ќу послушаЉ, драги пабратиме,

»ли брате, преЪубезно име,

£ере Юу ти истину казати,

Ќо запази, неЮеш се каЉати,

Ўто су давно рекли и казали

ћудри Ъуди, коЉи су познали:

ƒа у “урске и у Ъуте змиЉе

’ришЮанскога приЉатеЪа ниЉе,

Ќи разума бистра у пЉанице,

Ќи у лажи тврде узданице,

Ќи вЉернога друга у страшЪивца,

Ќи поштена чоЉка у свадЪивца.

He уздаЉ се, брате, у лакомца

ќдступиЮе и од Ѕога “ворца,

ќд закона и од своЉе вЉере,

ЌеЮе пазит оца ни матере,

ќтачаства, рода, ни племена,

£ер не Ъуби части ни поштеЬа,

Ќако благо, да се обогати,

» зато Юе свакога продати!

ќво велим само за лакомца,

«а лакомца, Ъуцкога трговца,

 оЉи Ъуби благо преко мЉере,

ј продаЉе вЉеру у невЉере,

¬Љеру драгу отачаства свога,

ЌаЉпослиЉе и себе самога!

ѕак остаЉе така издаЉица

 ако тужна, лакома лисица,

 ад на маму буде преварена

» у ломна гвожРа ухваЮена;

ƒа се трже, сама себе глоРе,

ƒокле ловац изненада доРе,

ѕа Ље дрвЪем и камеЬем туче,

ЌаЉпослиЉе и кожу ЉоЉ свуче.

—вакоме се тако догодило,

 оме опште добро ниЉе мило,

» коЉи Юе бити издаЉица

ƒа га ЅожЉа сакруши десница!

ј ти, брате, здрав и весел буди,

«а потребу немоЉ жалит труди!

—лушаЉ мудре, а мало бесЉеди

» хришЮанским путем себе води.

 оЉи млого збори без разлога,

 аЉаЮе се од говора свога;

 ад што речеш и кад риЉеч даЉеш,

ѕази добро, да се не покаЉеш:

—рамота Ље саде риЉеч реЮи,

ќбеЮати па се покаЉати;

 оноп веже коЬе и волове

ј поштена риЉеч витезове.

ƒржи слогу, а моли се Ѕогу,

Ъуби добро и драгу слободу;

ƒобро рекох, а не самовоЪство,

Ќи лаживо клето лицемЉерство;

ѕази ово моЉе говореЬе,

ЅиЮе теби радост и поштеЬе,

A y туРе поштеЬе не тичи,

Ќо се радуЉ, весели и дичи,

» кад видиш поштена главара,

¬оЉеводу, суРу, ал’ сердара,

ƒобра чоЉка, ал’ разумна кнеза,

” народу Љунака витеза,

»ли частна, мудра свештеника,

Ўто Ље добро, то Ље општа дика.

” народу што Ље од потребе:

ѕоштовати стариЉе од себе,

ћудре Ъуде праве савЉетнике

» воЉнике, храбре начелнике.

јко хоЮеш бити многоЪетан,

ј на оваЉ свиЉет пуно Ц среЮан:

ј ти поштуЉ драге родитеЪе

» духовне оце, учитеЪе,

ƒа благослов од Ѕога получиш,

ј и вЉечно блаженство добиЉеш,

ƒа нам Ѕог да свиЉем православним,

£а из свега мога срца желим Е

Ќа краЉу доносимо Љедну проповед ¬ладике —ветог, како Љу Ље забележио —имо ћатавуЪ, познати кЬижевник. ѕроповед Ље изговорена пред главарима и народом на ÷етиЬу, коЉи се беху сабрали ради умира крвно заваРених. ћатавуЪ каже:

„ЌаЉприЉе им честита Ќову годину и пожели да у Ьу уРу по закону ЅожиЉему, праштаЉуЮи, заричуЮи се на мир и слогу и Ъубав братску, Љер их иначе чека последЬа погибиЉа. »сприча им причу из —ветога ѕисма о  аЉину и јвеЪу Е √оворио им Ље дуго, тако од срца просто, очински, ЬиховиЉем Љезиком.  ад, видЉе гвоздене и самовоЪне горштаке укроЮене и заплашене као дЉецу, ¬ладика се одЉедном преобрази и од блага оца постаде оштар, неумитан судиЉа, рече им да тога дана хоЮе умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало: „“ако вам овога животворЉашчег и часнога крста, тако вам он увиЉек помогао, тако га се не одрекли, тако вас не помамио, тако вас не затро Ѕог, свети £ован и свети ¬асилиЉе и сви свеци и угодници ЅожЉи, тако вам траг по трагу не погинуо, тако се не разгубали, тако вам шЪеме и сЉеме не погинуло, тако не испогибали срамотно, покорите се одлукама коЉе Юете сами данас учинити и дониЉети.  о им се не покори, ко их буде хотимично преступио, да Ѕог да постигле га клетве коЉе изговорих. –еците сви у име своЉе и своЉих по три пута: јмин“. —ви ужаснути повикаше три пута: јмин. Ц ќнда стаде диЉелити нафору и опет бЉеше благ. √лавари му ЪубЪаху руку, а он свакога у чело“.

ћолитвама „удотворца ÷етиЬског ѕетра, √осподе »сусе ’ристе Ѕоже наш, помилуЉ нас. јмин.


[i] Ќеки кажу да се —вети ѕетар родио априла 1747. г., други опет да Ље то било годину или две касниЉе.

[ii] —а ¬ладиком ƒанилом трон ÷рногорске и —кендериЉске митрополиЉе постаЉе наследан у куЮи ѕетровиЮа, прелазеЮи углавном са стрица на синовца: ƒанила Ље наследио —ава и ¬асилиЉе, а Ьих ѕетар I и ѕетар II, коЉи су теократски управЪали ÷рном √ором.

[iii] Ѕ. ћихаиловиЮ (у кЬизи „ћитрополит ѕетар I Ц —вети“, ÷етиЬе 1973, стр. 5) каже да Ље светитеЪ сломио ногу, док у наЉновиЉоЉ „»сториЉи ÷рне √оре (кЬ. III, том I, 1975., стр. 415-416) говори се о ломЪеЬу руке.

[iv] √лаву ћахмудову ÷рногорци су однели на ÷етиЬе, где се и данас чува у манастирскоЉ ризници.

[v] ѕо некима ¬ладика Ље диктирао “естамент на Ћучиндан пре подне, a по Куби ЌенадовиЮу Ц после уласка у ЮелиЉу, пред само упокоЉеЬе, што Ље маЬе вероватно.

[vi] Мегове свете мошти се налазе од самог почетка у цркви ÷етиЬског манастира. “ропар и кондак бише му напиеани одмах по прославЪеЬу. —лужбу и кратко житиЉе написао му Ље Ѕеоградски митрополит ћихаило (штампана посебно у ћоскви, 1895. године).

—ветосавЪе

31 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0