Srpska

∆итиЉе ѕреподобног ѕрохора ѕчиЬског

ѕреподобни отац наш ѕрохор, подвизаваЉуЮи се подвигом добрим у ЌагоричанскоЉ и  озЉачкоЉ пустиЬи, би ЉавЪен свету као светило за цароваЬа благочестивог цара ƒиогена, коЉи Ље царовао од 1067 до 1071 године. –одитеЪи светога ѕрохора £ован и јна побожно живЪаху у селу ќвчепоЪског краЉа —копске области. Ѕеху то Ъуди тужни, Љер не имаРаху деце. √ореЮи од жеЪе за децом, они усрдно узношаху топле молитве Ѕогу и многе милостиЬе даваху сиротиЬи и црквама. » √оспод погледа на Ьихове молитве и милостиЬе, и дарова им утеху и велику радост: јна заче у старости и роди сина, коЉи на крштеЬу доби име ѕрохор. ј када ѕрохор напуни осам година родитеЪи га дадоше да учи кЬигу. ѕросвеЮиван ƒухом ЅожЉим, ѕрохор веома напредоваше у учеЬу, и тиме много радоваше своЉе благочестиве родитеЪе.

 ада ѕрохор изучи кЬижну мудрост боЪе од своЉих вршЬака и постаде пунолетан, родитеЪи намислише да ожене свога сина Љединца, да би добили наследнике. јли преподобни не хте да себе окива оковима светским, Љер му се душа отимаше к небу и срце Ьегово ЪубЪаше Ѕога изнад свих красота света и земаЪских чари. √ореЮи пламеном ЪубавЪу према √осподу, он жуРаше да My даноноЮно служи умом и срцем, духом и телом. «ато Ље волео цркву и Ьена богослужеЬа, и сваки дан одлазио у Ьу на молитву. To беше наЉслаРа храна ЬеговоЉ побожноЉ души. —лушаЉуЮи речи √оспода ’риста у ≈ванРеЪу:  оЉи Ъуби оца или матер веЮма него мене, ниЉе мене достоЉан; и коЉи ме Ъуби, нека узме крст своЉ, и иде за мном, Ц ѕрохор се, укрепЪаван и озараван ƒухом ЅожЉим, реши да остави свет и све красоте света, и да се сав посвети Ѕогу. »зишавши из цркве, где слушаше ове речи √осподЬе, он све своЉе имаЬе раздаде сиромасима, и отиде у пустиЬу, певаЉуЮи заЉедно с пророком ƒавидом: ∆една Ље душа моЉа Ѕога, Ѕога живога.  ао што кошута тражи потоке, тако душа моЉа тражи тебе, Ѕоже! (ѕс. 41, 2, 1).

ƒошавши у пустиЬу Ќагоричанску што Ље у ∆еглиговском краЉу, ѕрохор наРе у ЬоЉ малу пештеру и покраЉ Ье мали извор воде, и ту се настани. » стаде се подвизавати подвигом дивним и спасоносним, имаЉуЮи увек пред очима душе Ѕога “ворца и —паситеЪа. ’рана му беше биЪе и трава. ѕа и то узимаше само Љеданпут у три дана. ћолитвом пак свагда храЬаше душу своЉу. ∆ивеЮи на такав начин, преподобни проведе у пустиЬи тридесет две године, и за то време не виде лица човечиЉа. ј дружаше се са зверовима коЉи му понекад долажаху.

ѕо промислу ЅожЉем догоди се ово: ƒиоген, коЉи Ље имао постати цар, доРе у лов у пустиЬу, где се преподобни подвизавао. » он угледавши Љедну срну стаде Ље гонити. —рна бежеЮи дотрча пеЮини преподобнога, коЉи Љу Ље често хранио. ¬идеЮи срну силно уплашену, преподобни Ље упита: «ашто тако бежиш? Ц ”том пристиже и ƒиоген, па угледавши косматог старца, обученог у подерану хаЪину, он се силно препаде па удари натраг и наже бежати. ј свети пустиЬак, провидевши духом да Юе ƒиоген ускоро постати цар, стаде га звати, говореЮи: ƒиогене, врати се! не боЉ се! стани! та и Ља сам човек. Ц „увши ове речи преподобнога, ƒиоген се врати, и са страхом паде пред ноге чуднога старца тражеЮи благослов од Ьега. —вети старац га благослови и пророчки му рече: ƒиогене, иди одмах у ÷ариград, Љер Юе те Ѕог уздиЮи на царски престо. ј тада не заборави мене. “е пак хаЪине што су на теби, остави у нарочитоЉ одаЉи, и чешЮе навраЮаЉ да их видиш, опомиЬуЮи се и мене старца коЉи живи у овоЉ пустиЬи.

/p>

ƒиоген послуша старца и одмах отпутова у ÷ариград. » пророчанство светога старца се испуни: кроз неко време ƒиоген постаде цар. » поступи по налогу светог пустиЬака: своЉе преРашЬе хаЪине остави у нарочитоЉ одаЉи. јли убрзо заборави на Ьих. “ридесет година после тога преподобни ѕрохор се Љави ƒиогену у сну и рече му: «ашто, ƒиогене, заборави своЉе преРашЬе хаЪине и мене старца? ѕостараЉ се да ми подигнеш макар мали храм.

ѕробудивши се, цара обузе страх, и оде одмах да види своЉе старе хаЪине; и опомену се свега што му рече преподобни старац. » желеЮи да испуни жеЪу преподобнога, цар крену у пустиЬу, у коЉоЉ беше пронашао светог подвижника гонеЮи срну. ƒошавши у ∆еглиговски краЉ, цар не могаде пронаЮи светога старца. £ер пре тога, по промислу ЅожЉем, старац преРе у планину  озЉак. A то би овако: јнРео √осподЬи Љави се преподобном ѕрохору и рече му: Ѕежи одавде дубоко у пустиЬу, и настани се у  озЉаку.

—вети ѕрохор послуша глас анРела √осподЬег, и дошавши у  озЉак обрете малу пеЮину и настани се у ЬоЉ. » ту живЪаше Љош тридесет година, подвизаваЉуЮи се постом и молитвама, и угаРаЉуЮи Ѕогу испуЬаваЬем светих заповести Мегових. “аквим богоугодним животом он стече велики дар пророштва и чудотворства. » тада, веЮ у дубокоЉ старости, Љави се у сну цару ƒиогену. » цар путуЉуЮи наРе место подвига угодника ЅожЉег, и ту му у Ќагоричану подиже храм. јли цар много туговаше што не зна где почиваЉу Ьегове мошти. «ато се усрдно моЪаше светоме ѕрохору, да му откриЉе своЉе мошти. » свети ѕрохор му се Љави у сну и рече му да Ьегове мошти тражи у  озЉачкоЉ пустиЬи. » цар посла много воЉника да траже светитеЪеве мошти. » тражаху их много дана, али им труд би узалуд. ј старац Љедан, стоЉеЮи на врху  озЉака, одакле се могао видети сав  озЉак уздуж и попреко, угледа белога орла где се виЉе изнад пеЮине у коЉоЉ беху свете мошти светог пустиЬака ѕрохора. “амо се упутише са царем ƒиогеном сви коЉи трагаху за моштима преподобнога, и наРоше у пеЮини светитеЪеве мошти нетЪене. ÷ар и сви са Ьима падоше ничице пред светим моштима, па их са великим страхопоштоваЬем и побожношЮу узеше и понесоше уз поЉаЬе црквених песама, преРоше реку ѕчиЬу и доРоше у новоподигнути Ќагоричански храм, коЉи беше далеко од пеЮине у коЉоЉ су пронаРене свете мошти. ј када сутрадан доРоше у храм, не наРоше у Ьему свете мошти, коЉе се саме беху вратиле у своЉу пеЮину. Ќо они их поново донесоше, а оне се поново вратише. “ако би три пута. “ада цар одлучи да светитеЪа однесе са собом у ÷ариград: и натоварише свето тело на мазгу. јли мазга се не хте макнути с места. ÷ар виде у томе жеЪу светога оца ѕрохора, и он нареди те се подиже нова црква на реци ѕчиЬи, и у ЬоЉ досада нетЪено почиваЉу свете и чудотворне мошти, из коЉих тече свето и целебно миро.[i]

Ќовоподигнута црква би освеЮена у присуству цара и много народа; а уз цркву и манастир. ÷ар узе леву руку еветитеЪеву и однесе са собом у ÷ариград, а остало цело тело остави у новоЉ обитеЪи, коЉе непрекидно точи из себе целебно миро на утеху, помоЮ и исцеЪеЬе свима коЉи са вером и ЪубавЪу приступаЉу светом угоднику ЅожЉем, преподобном и богоносном оцу нашем ѕрохору ѕчиЬском,[ii] чиЉим молитвама нека и нас √оспод помилуЉе и спасе.

††


[i] To je данашЬи манастир светог ѕрохора ѕчиЬског: свете мошти светог богоугодника почиваЉу с десне стране светог олтара, и точе свето миро; и данас биваЉу еванРелска чудеса од ових светих моштиЉу.

[ii] —вети ѕрохор се подвизавао у Љеданаестом столеЮу. Ц To je данас Љедини мироточац у земЪи —рпскоЉ.

—ветосавЪе

01 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0