Srpska

 титорска слава у манастиру √рачаници

£едан од наЉлепших средЬовековних манастира на  осову и ћетохиЉи, манастир √рачаница, Ље у недеЪу 12. новембра свечано прославио ктиторску славу, празник —в.  раЪа ћилутина. ћанастирска црква Ље била препуна верника са  осова и ћетохиЉе, али и из других делова —рбиЉе, а било Ље и педесетак поклоника пристиглих на славу из ÷рне √оре. ”з сестринство на литургиЉи су биле и монахиЬе из манастира ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици, али и две монахиЬе из грчког манастира ќрмилиЉе.

††††

—вету архиЉереЉску литургиЉу Ље служио епископ рашко-призренски г. “еодосиЉе, уз саслужеЬе неколико свештеника и свештеномонаха из ове епархиЉе. ¬елики броЉ верника се причестио, наЉвише деце, богослова призренске богословиЉе и ученика ќЎ,, раЪ ћилутин" из √рачанице, коЉа на оваЉ дан прославЪа дан школе. —лавски колач Ље осим сестринства грачаничког, принео и колектив ове школе.

†††† ¬ладика “еодосиЉе Ље по завршетку литургиЉе и резаЬа славских колача, честитаЉуЮи празник окупЪенима, а посебно ученицима и наставницима ќЎ,,  раЪ ћилутин“ у празничноЉ беседи рекао:

- —в. краЪ ћилутин,”рош II, син краЪа ”роша I, био Ље Љедан од наЉсветиЉих изданака лозе ЌемаЬиЮа. »мао се на кога угледати: на —в. —тевана ЌемаЬу, —в. —аву и —в. —тефана ѕрвовенчаног и на свога оца, коЉи су, иако будуЮи силни владари земаЪски, били понизни пред Ѕогом, и коЉи су примили службу ЅожЉу, на начин да они служе народу и да сачуваЉу земЪу и умноже добра у земЪи коЉом су владали. —амо Ље довоЪно да погледамо Ьихове плодове, коЉи су остали иза Ьих. ќни су то принели √осподу из Ъубави у смиреЬу, често пута са сузама и подвигом и √оспод Ље то примио и све Ље то остало до наших дана. ћноги су служили и молили се светиЬама коЉе су подигли наши дивни, славни, владари, нарочито из династиЉе ЌемаЬиЮа. ћноги су спасили своЉе душе молеЮи се у тим светиЬама. » ми данас, сабрани овде у манастиру √рачаница, заиста благодаримо —в. краЪу ћилутину на Ьеговом подвигу и Ъубави коЉу Ље он принео Ѕогу и своме роду, благодаримо не само за ову Ьегову наЉлепшу, последЬу задужбину √рачаницу, благодаримо и за Ѕогородицу Кевишку , и за манастир ЅаЬску и старо Ќагоричане у ћакедониЉи, и храм посвеЮен ѕресветоЉ Ѕогородици, коЉу Ље он обновио у манастиру ’иландару, по —ветоЉ земЪи Ље обнавЪао и подизао цркве и светиЬе, у манастиру —туденица подигао Ље цркву —в. £оакиму и јни и Љош безброЉ светиЬа и манастира, коЉе Ље он обновио или из темеЪа подигао.  олико Ље година владао, толико Ље цркава обновио и подигао, тако се он заветовао Ѕогу, Љер Ље знао да Ље овоземЪско царство, колико год било славно и силно, пролазно, али из овог живота нам треба уЮи у вечни живот, и из овог земаЪског шара, уЮи у онаЉ лепши живот, ÷арство ’ристово, у ÷арство Ќебеско.

††††

¬ладика Ље рекао да Ље данашЬа слава служеЬе Ѕогу и благодареЬе Мему, у времену коЉе Ље можда наЉтеже:

- Ќикада нас ниЉе било маЬе на овим просторима, никада нас нису више прогонили, и хтели да затру наше постоЉаЬе и ове светиЬе, али сила ЅожЉа деЉствуЉе и кроз немоЮ се проЉавЪуЉе, не да √оспод да се Мегова ÷рква уништи. ƒо краЉа света и века она Юе опстати, постоЉати. ј сви они силници коЉи су хтели да униште ÷ркву ’ристову, они су били поражени како некад тако и данас и тако Юе бити и убудуЮе.

†† ¬ладика Ље рекао да Ље на бдениЉу у манастиру уочи славе, света грачаничка обитеЪ добила Љош две монахиЬе:

- Ќарочито нас Ље √оспод обрадовао синоЮ на бдениЉу. ќва света обитеЪ Ље добила Љош две монахиЬе, пострижене су у монашки образ, анРелски лик су примиле на себе да овде, живеЮи у монашком подвигу, подражаваЉу свете анРеле, херувиме и серафиме коЉи пламено служе Ѕогу и стоЉе пред лицем Ьеговим.

††††

Ќа краЉу беседе владика Ље рекао да, водеЮи рачуна о свом животу, треба да у смиреЬу служимо Ѕогу и да чврсто и одлучно стоЉимо на путу ’ристовом, да одолевамо нашим неприЉатеЪима, коЉи стално хоЮе да нас помере са тог пута:

- —амо ако будемо на том путу ’ристовом, -рекао Ље владика “еодосиЉе, - моЮи Юемо и у овом животу, на овим светим просторима и сачувати ове наше светиЬе да би и ми били изданци светородне лозе ЌемаЬиЮа и свих лоза владарских, коЉе су просиЉале и донеле слатке плодове, зреле плодове у роду српском.

†† Ћепо време Ље послужило празнику, па Ље у порти приреРен културно-уметнички програм, коЉи су са Рацима ќЎ,,  раЪ ћилутин“ припремили вероучитеЪ £ован –адиЮ и наставник музичког Ћазар ƒаниЮ. ƒеца су, пред владиком и гостима отпевала пар песама, а неколико ученика различитог узраста Ље говорилило стихове посвеЮене  раЪу ћилутину, —имониди и —ветим ЌемаЬиЮима.

†† „еститаЉуЮи празник сестринству и окупЪенима за трпезом Ъубави у манастирскоЉ трпезариЉи, отац »ларион, игуман манастира ƒраганац, Ље рекао да се радовао док су дечица певала и рецитовала, и имао осеЮаЉ као да су сви окупЪени као вршЬаци, Љер Ље и сама служба празнична и весеЪе сведочанство ¬аскрсеЬа ’ристовог и обнове ÷ркве.

-–адост Ље и част да имамо школу коЉа носи име  раЪа ћилутина, коЉа достоЉанствено и ваЪано прославЪа празник и ваЪано васпитава децу и то се види на коЉи начин певаЉу и говоре. Ћепо Ље када се старице монахиЬе радуЉу као деца, и када деца делуЉу као да су вековима стара, зато што су као мала довоРена под сводове —вете √рачаничке цркве и одрастала су и одрастаЉу под фреском —в.  раЪа ћилутина и краЪице —имониде.

††††

¬ладика “еодосиЉе се и после ручка задржао у порти разговараЉуЮи са народом и свештенством, а у цркву су и у току дана долазили верници на поклоЬеЬе, а било Ље и венчаЬа.

†††††† »наче, грачаничка основна школа коЉа Ље уз манастир прославила славу, Ље Љедна од наЉстариЉих српских школа на  осову и ћетохиЉи. ѕочетак рада ове школе, према подацима ЅоривоЉа ћаниЮа, учитеЪа ове школе, обележава се доласком –исте ѕризренца у манастир √рачаница давне 1759. године. ” почетку Ље то била манстирска школа, а учитеЪи су били свештеници, потомци –исте ѕризренца, коЉи су били у исто време и старатеЪи манастира. —ветовна школа Ље почела да ради 1874. године, а Ьен први учитеЪ Ље —теван ћаксимовиЮ, даЪи потомак –исте ѕризренца. Ўкола Ље у кругу манастира, све до 1925. године.  онтинуитет рада школе Ље прекидан ратовима коЉих Ље од 1874. до 1995. године било пет. ” наЉдужем периоду мира и слободе, од 1874/75. до 1995/96. године, школа Ље достигла наЉвиши степен свога развоЉа. ќд четворогодишЬе прерасла Ље у осморазредну основну школу. Ўколски простор се увеЮао, настава унапредила, броЉ ученика Ље вишеструко порастао, а у школи сада ради стотину радника чиЉа Ље стручност у складу са потребама савремене основне школе.

†††† Ќова школска зграда саграРена Ље саграРена 1962. године на месту где се и данас налази основна школа.  роз децениЉе и векове школа Ље меЬала називе. ќд 1926. године школа Ље носила име народног хероЉа ћомчила ѕоповиЮа, заслужног борца у ослободилачком рату, а од 2004. г.преименована Ље у ќЎ „ раЪ ћилутин“. ќву школу данас похаРа и око 715 Рака, од 1.до 8. разреда у две смене. Ќикада у своЉоЉ историЉи школа ниЉе имала толико Рака, од оних наЉмлаРих у предшколском образоваЬу, па до високошколаца(у ЬоЉ су смештене и три средЬе школе). ¬еЮина радника коЉи су данас запослени су из √рачанице и оближЬих места, што значи да су привржени своме завичаЉу и у Ьему виде своЉу будуЮност.

16 / 11 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0