Srpska

«амена ÷ркве хришЮанством

††

—ам ’ристос Ље рекао да Юе ќн саздати ÷ркву, али, зар сада говоре о ÷ркви? Ќе, сада више воле да говоре о ’ришЮанству, при чему ’ришЮанство разматраЉу као некакво философско или морално учеЬе. ’ришЮанство Ц то звучи, као ново-кантизам или ничеанизам! “а замена ÷ркве хришЮанством, као префиЬени отров, прониче у свест чак и црквеног друштва. ќна Ље Ц префиЬени отров, Љер се скрива под цветним омотима громких речи о недостацима „историЉског хришЮанства“ (то Љест, ÷ркве?), о Ьеговом, тобож, несагласЉу са некаквим „чистим“, „еванРелским“ хришЮанством. £еванРеЪе и ’ристос се поставЪаЉу насупрот ÷ркви, коЉа се због нечега назива „историЉском“, као да постоЉи или да Ље некада постоЉала нека друга, „неисториЉска“ ÷рква! «аиста, овде Ље —атана узео облик светлог јнРела. ќн прави слику, као да, тобож, жели да истину ’ристову очисти од Ъудске лажи.

ЌевоЪно се присеЮамо при томе мудре изреке преподобног ¬икентиЉа Ћеринског: „Е  ада видимо, да неки наводе апостолске или пророчке изреке ради побиЉаЬа ¬асеЪенске ¬ере, не морамо да сумЬамо, да Ьиховим устима говори Раво; а да би се неприметно прикрали простодушним овцама, криЉу своЉ вучЉи изглед, не губеЮи вучЉу суровост, и као руном, прикриваЉу се изрекама Ѕожанског ѕисма да се, осеЮаЉуЮи мекоЮу крзна, нико не би уплашио Ьихових оштрих зуба.“[1]

“о Ље особина гордог и самоЪубивог човека: о свему расуРуЉе смело и самоуверено, иако у суштини не схвата оно што говори. ѕосебно Љасно то се открива у питаЬима вере. ќвде сви желе да буду учитеЪи, апостоли и пророци. ќвде се не смуЮуЉу своЉим потпуним незнаЬем. ” другим областима Ъуди, ништа не знаЉуЮи, више воле да Юуте. јли у питаЬима вере код нас сада више од свега расуРуЉу и проповедаЉу они, коЉи маЬе од свих схватаЉу та питаЬа. «аиста, Љош Ље ап. ѕавле говорио, да се онаЉ ко Ље одступио од чистосрдачне Ъубави, од добре савести и нелицемерне вере, приклаЬа празнословЪу, жеЪи да се буде учитеЪ закона, али да не схвата ни оно о чему говори, ни оно што тврди. (1.“им. 1:5-7).

—ве у свему, у том савременом празнословЪу, посебно Љасно се показуЉе жалосно несхватаЬе, коЉе Ље могуЮе назвати одваЉаЬем хришЮанства од ÷ркве. «ато Ъуди и почиЬу да расуРуЉу исувише самоуверено о стварима вере Љер допуштаЉу могуЮност постоЉаЬа некаквог хришЮанства, не само независног од ÷ркве, веЮ чак и неприЉатеЪског ÷ркви. —матраЉу, да Ље могуЮе бити хришЮанином и у исто време бити у неприЉатеЪству са ÷рквом. —ада се потпуно различито односе према ÷ркви и хришЮанству. Куди, коЉи мало мисле о Ѕогу и о вечности, сматраЉу као неким дугом пристоЉности, иако само на речима, да говоре о хришЮанству са поштоваЬем. ƒо пуног и откривеног презира према хришЮанству Љош ниЉе дошло, до отвореног неприЉатеЪства према Ьему до сада ствар Љош ниЉе доспела. “е границе су достигли само неки „надвладани Раволом“ (ƒела јп. 10:38), „наЉпрогресивниЉи“ (ако, наравно, гледамо по усмереЬу ка паклу) отпадници.

„ѕросечни“, понавЪамо, о хришЮанству говоре обично са некаквим поштоваЬем: „’ришЮанство! ќ, Ц то Ље, наравно, високо и велико учеЬе.  о Юе Љош то оспоравати?“ “ако примерно они говоре о хришЮанству. јли у исто време, као да се сматра знаком доброг тона, да се буде у некаквом, често несвесном, неприЉатеЪству према свему црквеном. ” души многих наших савременика некако заЉедно бораве поштоваЬе према хришЮанству и немар према ÷ркви. ’ришЮанима се, у краЉЬоЉ мери, не либе да називаЉу себе сви, али не желе ни да слушаЉу о ÷ркви и због нечега се стиде да откриЉу своЉу црквеност. Куди коЉи су по папирима „православног вероисповедаЬа“ са некаквим несхватЪивим задовоЪством указуЉу на стварне, а чешЮе на измишЪене недостатке црквеног живота, не тугуЉу због тих недостатака по речима јпостола: „» ако страда Љедан уд, са Ьим страдаЉу сви уди“. (1. ор. 12:26), веЮ заиста, биваЉу злуради. ” нашоЉ, такозваноЉ „прогресивноЉ“ штампи постоЉи мноштво лица коЉи обезбеРуЉу себи средства за издржаваЬе скоро искЪучиво клеветом на црквене установе, на представнике црквене ЉерархиЉе.  левета на све што Ље црквено Ље сада за неке постала скоро угодним занатом. јли тоЉ злобноЉ лажи журе да веруЉу без икакве сумЬе, чак и они коЉи себе сматраЉу истинским хришЮанима.  од злих Ъуди бива тако да, када чуЉу нешто лоше о своЉим неприЉатеЪима, журе да свему томе поверуЉу, боЉеЮи се, да се некако то лоше не би показало као неистина. ѕа управо то исто се види и у односу неких Ъуди према ÷ркви. ÷рква Ље за Ьих попут неприЉатеЪа, о коЉоЉ Ље грешном човеку тако приЉатно да слуша лоше ствари. ќвде опет видимо како Ље широко распростраЬено одваЉаЬе хришЮанства од ÷ркве: сматраЉу себе хришЮанима, а о ÷ркви не желе ни да слушаЉу било шта добро.

јли зар Ље могуЮе да би било нечег сличног, ако би била Љасна идеЉа ÷ркве, ако она не би била замеЬена другим, потпуно несхватЪивим и неодреРеним величинама? ƒа ли Ље себи могуЮе представити да би се у апостолском веку ÷рква подвргавала некаквим укорима од стране незнабожаца због тога, што она од себе одлучуЉе неподесне чланове, Љеретике например? ј управо у првим вековима, одлучеЬе од ÷ркве Ље представЪало наЉобичниЉу меру црквене дисциплине, и сви су Ље сматрали потпуно законитом и веома корисном. ј зашто? ”право зато што Ље ÷рква у то доба иступала као Љасна и одреРена величина, заиста, ÷рква, а не само некаквим хришЮанством. “ада ниЉе остаЉало места за апсурдне мисли о томе, да Ље хришЮанство Ц Љедно, а да Ље ÷рква нешто друго, као да Ље хришЮанство могуЮе ван ÷ркве. “ада Ље неприЉатеЪство против ÷ркве представЪало и неприЉатеЪство против хришЮанства. ЌеприЉатеЪство против ÷ркве у име, тобож, некаквог хришЮанства Ц то Ље искЪучива поЉава наших жалосних дана.  ада се хришЮанство у очима света ЉавЪало заиста као ÷рква, тада Ље и сам таЉ „свет“ Љасно схватао и невоЪно признавао, да су ÷рква и хришЮанство Љедно и исто.

ѕонекада се чини, да Ље сва ÷рква наша раштркана, као у неком нереду. Ќе знаш ко Ље наш, а ко Ље од неприЉатеЪа. ” умовима царуЉе некаква анархиЉа. »сувише много се поЉавило „учитеЪа“. „»де распра у телу“ (1. ор. 12:25) црквеном. ” древноЉ ÷ркви епископ Ље учио са горЬег места; сада онаЉ, ко о себи говори да Ље он само у „припрати“, чак само „око црквених зидова“ сматра меРутим, себи за право да поучава ÷ркву заЉедно са ЉерархиЉом. ќ црквеним стварима уче и мишЪеЬе о Ьима формираЉу преко отворено неприЉатеЪских ÷ркви, „Љавних листова“ (како Ље новине називао митрополит ‘иларет), где о црквеним питаЬима пишу или рашчиЬени свештеници и сваке врсте црквени отпадници, или уопште, озлобЪени и нагли ругачи (2.ѕетр. 3:3), Ъуди коЉи немаЉу никакве везе са ÷рквом.

—таЬе Ље жалосно! ≈то то Љадно стаЬе наше савремености мора побудити свакога, коме Ље драга вера и вечни живот, да провери основну заблуду савремене нам предрасуде, коЉа одваЉа хришЮанство од ÷ркве. ѕри руководству –ечи ЅожиЉе и светоотачких дела, следи да у своЉ дубини промислимо над овим наЉважниЉим питаЬем: да ли Ље могуЮе хришЮанство без ÷ркве?


[1] „Ќапоминани€,“ I, 25-26.  азань 1904, стр. 47, 48.

—ветосавЪе

08 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0