Srpska

»нтервЉу ≈пископа бачког »ринеЉа ¬ечерЬим новостима

††††

1. Ќедавно сте се вратили из ћоскве, са јрхиЉереЉског —абора –уске ѕравославне ÷ркве, сазваног ради обележаваЬа стогодишЬице обнове патриЉарашке службе у –усиЉи и избора светог исповедника “ихона за првог ѕатриЉарха московског и све –усиЉе после епохе ѕетра ¬еликог. ” ћоскви сте били као члан пратЬе нашег ѕатриЉарха.  олико ¬ас Ље охрабрила порука патриЉарха  ирила да —рпска ѕравославна ÷рква треба да сачува канонско Љединство у свим своЉим историЉским пределима? ƒа ли Ље та порука, по ¬ашем мишЪеЬу, Љасна подршка чврстом ставу —рпске ѕравославне ÷ркве поводом неканонске одлуке Ѕугарске ÷ркве да под своЉе окриЪе прими непризнату ћакедонску ѕравославну ÷ркву?

—абор у ћоскви и укупна прослава ЉубилеЉа били су заиста величанствени, са учешЮем готово свега руског епископата и делегациЉâ скоро свих аутокефалних ÷ркава, наЉчешЮе на челу са патриЉарсима или другим поглаварима, такоРе уз учешЮе руске државе и руског председника, Љавности града ћоскве и многоброЉних верника. Ќа ЋитургиЉи у ’раму ’риста —паситеЪа саслуживало Ље око четири стотине педесет православних епископа. ѕосле овога кратког уводног коментара о природи посете ѕредстоЉатеЪа наше помесне ÷ркве и Ьегове пратЬе ћоскви одговориЮу укратко и на ¬аше питаЬе.

—тав ѕатриЉарха московског  ирила коЉи наводите ниЉе нов: то Ље Ьегов традиционални принципиЉелни став како у односу на —рпску ѕравославну ÷ркву тако и у односу на све ѕравославне ÷ркве. јко би било ко у православноЉ васеЪени одустао од таквог става, Ьегов поступак би могао да постане динамит под читавим здаЬем канонског и организационог устроЉства ѕравославне ÷ркве у целини и да озбиЪно угрози Ьено Љединство. ” овом контексту таЉ став даЪе значи, по логици и аутоматизму, и подршку нашоЉ ÷ркви по питаЬу раскола пониклих на Ьеном канонском подручЉу, а пре свега по питаЬу „ћакедонске ѕравославне ÷ркве” коЉа у расколу истраЉава, ево, веЮ пуних пола века (1967 Ц 2017).

Ўто се пак тиче спорне одлуке Ѕугарске ѕравославне ÷ркве, треба напоменути да Ьен садржаЉ Љесте познат из медиЉских извештаЉа и коментара, али да она Љош ниЉе званично доставЪена ни ¬асеЪенскоЉ ѕатриЉаршиЉи, ни —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, ни осталим сестринским ѕравославним ÷рквама. ѕритом морам да дâм Љедну исправку: у тоЉ одлуци се не каже да Ѕугарска ÷рква „прима под своЉе окриЪе” споменуту ÷ркву у расколу него да Ље воЪна да покуша да за Ьен излазак из статуса неканоничности посредуЉе, на молбу, код других ѕравославних ÷ркава. Ѕугарска ÷рква Ље ипак свесна чиЬенице да се не сме огрешити о свеправославни консензус нити о своЉ полувековни солидарни православни курс, а поготову да не сме у служби Љедног раскола да себе доведе у опасност да поново и сама доспе у раскол и са ћаЉком ÷рквом у ÷ариграду и са другим ѕравославним ÷рквама, Љер Ље и сама седамдесет година била у расколу због етнофилетизма и наЉбоЪе зна какав Ље ужас бити у расколу са браЮом и сестрама по вери.

≈пископи суседне православне земЪе, Ѕугарске, налазе се измеРу —циле и ’арибде: —цила Ље притисак политичких власти и Љавног мЬеЬа, коЉима итекако одговара ирационална инициЉатива из —копЪа Љер се Ьоме имплицитно прихвата званично државно-црквено бугарско гледиште по коЉем су ћакедонци органски део бугарске нациЉе („“о Ље наш народ”, изЉавио Ље бугарски патриЉарх Ќеофит), а ’аридба Ље ризик било каквог „флертоваЬа” са било каквом расколничком организациЉом, а такву Ље Ѕугарска ÷рква донедавно имала и „у сопственом дворишту”. ѕосматраЉуЮи ствари из овог угла, имам утисак да Ље —инод Ѕугарске ѕравославне ÷ркве дао прилично опрезну изЉаву, препуштаЉуЮи ствар, чини ми се, времену, томе „маЉсторском решету”, и свеправославноЉ одговорности.

2.  ако се, у овом тренутку, може обЉаснити и протумачити то што Ље, на захтев тзв. ћакедонске ÷ркве, Ѕугарска ѕатриЉаршиЉа званично прихватила улогу “ћаЉке ÷ркве” и главног заступника македонских интереса у борби за самосталност ÷ркве у тоЉ земЪи ?  оме иде у прилог таква напетост коЉу Ље изазвало оглашаваЬе Ѕугарске ѕатриЉаршиЉе?

 ао што следи из досад реченог, Ѕугарска ѕатриЉаршиЉа Љесте, Љеднострано и неканонски, узела на себе улогу „посредника”, па и „арбитра”, али ниЉе себе прогласила за „ћаЉку ÷ркву” како ЉоЉ Ље из —копЪа галантно понуРено.

ѕонуРена „трампа” Ц ви нама аутокефалиЉу, без обзира на друге ѕравославне ÷ркве, а ми вама титулу наше ÷ркве ћаЉке... Ц била би краЉЬе необична да ниЉе просто невероватна. ЌиЉе ту главни проблем што Ље понуда уствари непоштена будуЮи да —копЪе тражи све (волшебни прелазак из раскола у регуларност, без покаЉаЬа и било какве канонске процедуре, и, као „мираз”, Љош и аутокефални статус), а заузврат не нуди ништа. Ќазив ÷рква ћаЉка не производи, наиме, никакво црквеноправно деЉство у меРусобним односима аутокефалних ÷ркава: аутокефални статус, сâм по себи, чини све ÷ркве сестринским ÷рквама, у свему Љеднаким и пуноправним, а назив ÷рква ћаЉка фигурира као Titel ohne Mittel (титула без садржаЉа), као знак захвалног сеЮаЬа на време стицаЬа аутокефалности. √лавни проблем Ље у томе што се духовно материнство не може проглашавати по нечиЉем нахоРеЬу него се може само констатовати као историЉска датост. ћоже ли ко од нас, као физичко лице, да бира и одреРуЉе себи маЉку или, хтео-не хтео, мора да зна да има маЉку откако Ље жив?

»сториЉски токови су увек чудни и бурни. ” нашем случаЉу постоЉао Ље период када се ÷рква српских земаЪа налазила у саставу ќхридске јрхиепископиЉе, па период када су ÷рква са седиштем у ќхриду и ÷рква са седиштем у ѕеЮи живеле напоредо као аутокефалне сестринске ÷ркве, па период у коЉем су обе биле укинуте и претворене у епархиЉе ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе, па период у коЉем —рпска ÷рква поново стиче аутокефалност (1879), потврРену, по уЉедиЬеЬу покраЉинских ÷ркава (1922), и наЉновиЉи период, у коЉем се ќхридска јрхиепископиЉа налази под ЉурисдикциЉом —рпске ѕатриЉаршиЉе у општепризнатом статусу наЉшире црквене аутономиЉе. ƒа ли Юе се ту шта, када и како меЬати, то оставЪамо будуЮности. —игурно Ље, меРутим, да о улози Ѕугарске ÷ркве као ÷ркве ћаЉке у односу на —копЪе не може бити речи. “у скоро, 14. децембра, —вети —инод £еладске (√рчке) ÷ркве званично Ље изразио своЉу забринутост због мешаЬа Ѕугарске ÷ркве у ЉурисдикциЉу друге ѕравославне ÷ркве, тоЉест —рпске ÷ркве, што представЪа, како се даЪе наводи у саопштеЬу из јтине, „чин противан свештеним канонима и ѕредаЬу ÷ркве, коЉим се превиРаЉу канонска овлашЮеЬа и водеЮа улога ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе, што може бити почетак немилих догаРаЬа”. јко би неко на све ово казао да се не гледа на данашЬе него на некадашЬе канонско устроЉство и ако бисмо прихватили такву бесмислену могуЮност, резултат би опет био исти: у прошлости смо сви Ц ћосква, ѕеЮ, ќхрид, “рново, односно —офиЉа, и тако даЪе Ц имали само Љедну ÷ркву ћаЉку, а то Ље ¬елика ’ристова ÷рква у ÷ариграду.

” вези са овом проблематиком питате ме и коме иде у прилог напетост коЉу Ље изазвало оглашаваЬе Ѕугарске ѕатриЉаршиЉе. Ќаводим, ево, само неке кругове коЉима она иде у прилог: расколничким покретима широм ѕравославЪа, од √рчке до ”краЉине и од јустралиЉе до јмерике; екстремним униЉатским и ултраконзервативним срединама у –имокатоличкоЉ ÷ркви, посебно ригидним противницима курса папе ‘раЬе, коЉи, сви у глас, злурадо тврде да пример ѕравославних ÷ркава показуЉе како нема Љединства ÷ркве без папског апсолутизма; мондиЉалистима и „верским реформаторима” коЉи снуЉу и куЉу планове о разбиЉаЬу историЉских религиЉа, а наЉпре хришЮанства, и о успоставЪаЬу Љедне, синкретистичке, „светске религиЉе”; Љедном речЉу, неприЉатеЪима ÷ркве и вере.

3. Ќа какав Ље приЉем у –усиЉи и у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви наишла изЉава Мегове —ветости ѕатриЉарха српског господина »ринеЉа да „очекуЉемо помоЮ √оспода, али и наше братске –усиЉе, да сачувамо нашу свету земЪу  осово и ћетохиЉу “ ?

≈во питаЬа на коЉе Ље могуЮе дати наЉкраЮи могуЮи одговор: ѕатриЉархова изЉава Ље наишла на изузетно добар приЉем. ѕодсеЮам на антологиЉске изЉаве руских црквених и државних челника да они нас —рбе неЮе издати осим у случаЉу да ми сами себе издамо и да неЮе пропустити “ачиЉеву лажну државицу у ”ЉедиЬене нациЉе осим у случаЉу да то ми претходно омогуЮимо пристанком на ултиматум —јƒ и ≈”, па ма то било и у увиЉеноЉ форми „обавезуЉуЮег споразума” двеЉу страна да неЮе Љедна другу ометати на путу у меРународне организациЉе.

††††

4. ” —рбиЉи Ље у току тзв. унутрашЬи диЉалог о  осову и ћетохиЉи. ƒа ли сте задовоЪни током и развоЉем тог диЉалога?  акав исход очекуЉете и да ли би таЉ исход требало да буде обавезуЉуЮи за руководство наше земЪе у преговорима са меРународном заЉедницом?

Ќа ову тему сам у последЬе време подоста говорио и писао, па не бих желео да понавЪам своЉе ставове.  ористим ипак прилику да подсетим на то да би, по мени, синтагма свенародни или свесрпски диЉалог више одговарала Ьеговом смислу и садржаЉу него израз унутрашЬи диЉалог. Меговим током не можемо бити ни задовоЪни ни незадовоЪни Љер он само потврРуЉе дубоку подеЪеност наших елита, полуелита и псеудоелита: широк Ље диЉапазон од исказаних веома мудрих, разборитих, са националног становишта одговорних мишЪеЬа (пример: разговор у ћатици српскоЉ) до плитких, неразумних и неодговорних изЉава поЉединаца коЉи иду дотле да нападаЉу —рбиЉу што се веЮ одавно ниЉе „ослободила” тога, како они себи дозвоЪаваЉу да се изразе, „косметског баласта”. ѕритом се не чудим поЉединим ликовима из нашег шареног партиЉско-политичког калеидоскопа, али се чудом чудим Љедном признатом универзитетском професору, иначе правнику, и Љедном познатом академику, иначе песнику. јли шта Юемо Ц свако Ље слободан и властан да говори у своЉе име, а садржаЉем реченога говори о себи.

»сход Юе бити као и досадашЬи ток Ц разногласЉе. јли веЮ сада се дâ видети шта заступа веЮина —рба. —тога сматрам да Юе државно руководство морати да озбиЪно узме у обзир веЮински став српског народа. Ћично не веруЉем да наш народ може да погази сâмо своЉе биЮе, своЉ идентитет, и Ьегов извор, формиран на  осову и у ћетохиЉи и нормиран као  осовски завет, духовна вертикала и историЉска самосвест.

5. ƒа ли су правда и истина о страдаЬу српског народа на  осову и ћетохиЉи привремено „закопани“ и има ли наде да истина о свим злоделима Љедном васкрсне?

ѕравда Љесте закопана и остаЮе закопана све док сила отима земЪу и градове и док меРународна заЉедница, односно «апад, истраЉава на своЉим решеЬима, коЉа су се веЮ показала као бумеранг (Ѕлиски »сток,  аталониЉа...) и тек Юе се показати као бумеранг, свуда у свету.

»стина, меРутим, уопште ниЉе закопана нити може да буде закопана. ” окриЪу наше ÷ркве она Ље увек громко сведочена, почевши од извештаЉâ негдашЬег епископа рашко-призренског ѕавла, потоЬег патриЉарха, преко капиталног великог зборника „«адужбине  осова”, чиЉе Ље друго, допуЬено издаЬе недавно изишло на српском и, паралелно, на енглеском Љезику, затим кроз многоброЉне кЬиге и текстове владике јтанасиЉа (£евтиЮа), митрополита јмфилохиЉа и многих других аутора, преко званичних обраЮаЬа —абора, —инода, Мегове —ветости ѕатриЉарха, и тако даЪе. «атим, наши наЉбоЪи научници, кЬижевници, песници, новинари, ствараоци и прегаоци уопште Ц сви се, свако на своЉ начин и по своме дару, изЉашЬаваЉу о  осову и ћетохиЉи. Ќе могу да преЮутим ни многе руске научнике и писце, као ни Ьихове колеге из западних земаЪа, коЉих има много више него што мислимо и коЉи истиноЪубиво, поштено и храбро износе истину о догаРаЉима на  осову и ћетохиЉи и предлажу путеве разума и разрешеЬа. ћогао бих набраЉати и даЪе, али нема потребе.

6. Ќа недавном ќкруглом столу о  осову и ћетохиЉи у ћатици српскоЉ, упутили сте препоруку актуелним политичарима да у вербалноЉ комуникациЉи  осову и ћетохиЉи врате некадашЬи назив „—тара —рбиЉа“.  олико Ље и у политици име важно, сведочи, на пример, и дугогодишЬи спор измеРу √рчке и ћакедониЉе у вези са називом ове бивше Љуго-републике. –екли сте тада: да се преговарало о отцепЪеЬу —таре —рбиЉе, а не  осова или  осмета, како су га називале у прошлости наше политичке структуре, у свету би одЉек био другачиЉи... ћолим ¬ас да то своЉе размишЪаЬе поновите за читаоце „Ќовости”.

¬и сте га веЮ у сажетом облику поновили. ’вала вам за то! ќво Ље, меРутим, прилика да ваше читаоце и нашу културну Љавност уопште, па и наше политичаре, подсетим на Љедну драгоцену, али, нажалост, незапажену кЬигу, коЉа оправдава моЉе скромно мишЪеЬе о терминолошкоЉ неодговорности „модерних” —рба. “о Ље „јтлас —таре —рбиЉе: европске карте  осова и ћетохиЉе”, из пера др ћирчете ¬емиЮа и ћладена —тругара, са додатком „—веопштег словара” £охана £акоба ’офмана у преводу ¬есне ЌикчевиЮ са латинског на српски Љезик.  Ьига Ље обЉавЪена истовремено у Ѕеограду и на ÷етиЬу 2007. године као издаЬе —ветигоре, издавачко-информативне установе ћитрополиЉе црногорско-приморске.

” свом предговору митрополит јмфилохиЉе с пуним правом наглашава: „„ак и у вЉековима турскога ропства (...) оновремене европске карте и лексикони неподиЉеЪено су свЉедочили о  осову и ћетохиЉи као о природном и неодвоЉивом диЉелу српске земЪе...” »сто, у ”водном слову, констатуЉу и аутори указуЉуЮи на чиЬеницу да Ље на старим картама, укЪучуЉуЮи и оне из доба османлиЉскога продора на Ѕалкан, „недвосмислено и неспорно приказано да су  осово и ћетохиЉа увек били српска териториЉа, а никада арбанашка”. —тога оправдано закЪучуЉу: „...ќве су карте постале своЉеврсне српске тапиЉе  осова и ћетохиЉе.” —а своЉе стране, питам и питам се: кад би јрбанаси или јлбанци Ц упркос свему наши суседи и суграРани, унесреЮени Љеднако као и ми Ц имали у свом поседу макар Љедну Љедину карту из предклинтоновских и предтачиЉевских дана са назнаком да Ље реч о ЬиховоЉ, а не српскоЉ териториЉи, да ли би они такву карту или такав историЉски податак преЮуткивали, као што ми —рби чинимо са десетинама карата и хиЪадама историЉских докумената, или би о томе даноноЮно телалили широм „земЪе турске и Раурске и влашкиЉех седам краЪевина”, широм света?

7. —личан пропуст, у вези са одустаЉаЬем од изворног имена  осова и ћетохиЉе, начинили смо и у случаЉу ¬оЉводине...

јпсолутно тачно! Ѕроз и Ьегови комунисти, виртуози у борби против свега што Ље српско, гениЉално су се досетили шта треба да ураде. ” јустроугарскоЉ Ље постоЉала српска аутономна покраЉина ¬оЉводство (или ¬оЉводина, односно ¬оЉводовина) —рбиЉа и “амишки Ѕанат, а после смрти —тевана ЎупЪикца аустриЉски цареви су у своЉоЉ раскошноЉ титулатури носили и титулу „великог воЉводе српског”; Љавна пак документа сачиЬена у том своЉству била су потписана српском Юирилицом (за разлику од праксе у „кругу двоЉке” и шире у —рбиЉи 21. века). Ўта Ље дакле ваЪало учинити? ѕрво, требало Ље задржати и до апсурда проширити аутономиЉу српске веЮине северно од —аве и ƒунава унутар (боЪе реЮи против) —рбиЉе, а назив области обесмислити. ѕросто као пасуЪ: нема више —рпске ¬оЉводине у границама јустроугарске, али остаЉе ¬оЉводина (чиЉа?) у границама —рбиЉе.

“ермин ¬оЉводина или ¬оЉводство, као и термини  нежевина или  Ьажество,  раЪевина или  раЪевство, ÷аревина или ÷арство, односно »мпериЉа) не значе ништа без ближе ознаке или одреднице коЉа Ље и чиЉа област коЉу тако називамо, а то важи и за разне емирате и султанате, па и за пропали калифаттакозване »сламске ƒржаве. ¬оЉводство може бити ћонако, ЋихтенштаЉн или пак административна Љединица у ѕоЪскоЉ, али никада безимено ¬оЉводство in absoluto.  раЪевина може бити ¬елика ЅританиЉа, ЅелгиЉа или —аудиЉска јрабиЉа, али никада безимена  раЪевина in absolutо. ÷аревина може бити £апан, али никада безимена ÷аревина in absoluto. ≈мирати могу бити јрапски ≈мирати, а никако безимени ≈мирати in absoluto. » тако даЪе... Ќаизглед ситница, такореЮи безначаЉна Љезичка зачкоЪица или заноктица, али ниЉе тако: резултат пропаганде и хистериЉе замало да ниЉе био ствараЬе вештачке „воЉвоРанерске” нациЉе на уштрб —рпства, по узору на „црногорску”, „бошЬачку” и друге сличне творевине. ¬еЮ Ље од неких —рба, на нашу жалост и срамоту, створена аутономашка, тачниЉе сепаратистичка, србомрзачка дружина, среЮом малоброЉна...

—лично Ље и са називом —анЯак. —анЯак, вилаЉет и слично турски су називи административних Љединица бивше ќтоманске »мпериЉе. ƒанашЬи „—анЯак” Ље у време османлиЉске власти уствари био Ќовопазарски (£енипазарски) санЯак, што Юе реЮи округ. »сториЉски, то Ље –ашка област. ЌапомиЬем да Ље краЪ Ќикола црногорски део такозваног —анЯака називао баш тако Ц рашка земЪа. јко нам Ље то некаква утеха, сличних експеримената и процеса било Ље и другде у свету: ”краЉина (српски:  раЉина), првобитна руска држава, поставши од центра перифериЉа, изметнула се, захваЪуЉуЮи боЪшевицима, а затим и постсовЉетским „демократима”, миЪеницима «апада, у антируску државу; некадашЬи –уски “уркестан у ÷ентралноЉ јзиЉи еволуирао Ље у низ уситЬених и заваРених државица и парадржавица; настале су нове нациЉе, попут јмериканаца и других...

8. ѕокушаЉи косовске „владе“ да, као засебна држава, постане чланица ”Ќ≈— ќ, привремено су спречени. ” каквом Ље данас стаЬу српско црквено благо на  ић?

ќно што у меРувремену ниЉе уништено сада Ље безбедно.

9. ѕосле неколико састанака ћешовите комисиЉе —ѕ÷ и ’рватске бискупске конференциЉе о тумачеЬу улоге кардинала —тепинца у ƒругом светском рату и ЬеговоЉ евентуалноЉ канонизациЉи, становишта двеЉу страна остала су неусаглашена. јли актуелни хрватски политичари и даЪе износе очекиваЬа да Юе —тепинац бити проглашен свецем.  акав исход ¬и очекуЉете, ¬аше ѕреосвештенство?

 ао што Ље познато, свака страна Ц наша, српска, православна, и она друга, хрватска, римокатоличка Ц остала Ље, током и после диЉалога, на своЉим позициЉама. „иЬеница да се хрватски политичари толико уплиЮу у то питаЬе и да се упиЬу да у ¬атикану „лобираЉу” за канонизациЉу —тепинца довоЪно говори о природи и намени читавог „проЉекта —тепинац”.  акав Юе бити исход, то заиста не могу да знам. јли Љедно знам: данашЬи папа другачиЉе схвата ÷ркву него каптолска средина у «агребу или пак бискупска веЮина у ’рватскоЉ. ”осталом, и у ’рватскоЉ се чуЉу многи трезвени и опомиЬуЮи гласови. ¬идеЮемо!

»нтервЉу дат г-Ри £ованки —имиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

25 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0