Srpska

—аопштеЬе са братског сабраЬа ћитрополиЉе црногорско-приморске

††

††††

—абрани на Љедном мЉесту око ѕастиреначелника ’риста Ѕога нашег и Меговог вЉерног служитеЪа богоносног архипастира —ветога ѕетра ÷етиЬског, под руководством Ьеговог насЪедника ¬исокопреосвеЮеног јрхиепископа цетиЬског ћитрополита црногорско-приморског јмфилохиЉа, ми свештенослужитеЪи ћитрополиЉе и настоЉатеЪи и настоЉатеЪице свештених обитеЪи наше древне епископиЉе, послиЉе одслужене Ѕожанствене ЋитургиЉе у саборноЉ нам цетиЬскоЉ светиЬи и ѕричешЮа светим таЉнама “иЉела и  рви ’ристове, окупЪени у сали —ветог ѕетра ЋовЮенског “аЉновидца на економиЉи ÷етиЬског манастира, поздравЪамо поздравом мира и братске слоге све православне хришЮане и све граРане ÷рне √оре.

Ќа сабраЬу смо саслушали садржаЉан извЉештаЉ ћитрополита о наЉважниЉим дешаваЬима током ове године коЉа Ље на измаку. ѕодсЉетили смо се и подсЉеЮамо све на велике ЉубилеЉе коЉе смо ове године прославили: 600 година од осниваЬа Ѕогородичиног манастира  ом на —кадарском Љезеру, задужбине ÷рноЉевиЮа и 900 година од изградЬе —аборне цркве —ветог ЌиколаЉа ћирликиЉског на Ћуштици. ѕоводом комских шест виЉекова организован Ље у октобру на ÷етиЬу и у ѕодгорици научни скуп ”«етски господари ÷рноЉевиЮи и везири ЅушатлиЉе” (XIV виЉек Ц 1830). Ѕлагодаримо Ѕогу на виЉековима у коЉима нас држи у своЉоЉ светоЉ ÷ркви, удостоЉава великих духовних радости и проводи кроз сваковрсна искушеЬа.

” овоЉ години Ље рукоположено десетак нових презвитера и Ракона и замонашено петнаестак нових монаха и монахиЬа и са радошЮу закЪучуЉемо да свештеничких и монашких призива не недостаЉе, на свима нама Ље само да будемо достоЉни своЉе службе и зваЬа, како они коЉи су лаици, тако и свештеницима и монасима. ќд државних органа очекуЉемо да нас не ометаЉу у нашоЉ служби бесмисленим и незаконитим одбиЉаЬем одобраваЬа боравка поЉединоЉ нашоЉ браЮи и сестрама коЉи немаЉу државЪанство ÷рне √оре. ”вЉеравамо их да неЮе постиЮи циЪ коЉи желе таквим неразумним поступцима нити нас обесхрабрити да одлучно и смЉело свЉедочимо благу виЉест ’ристову у ÷рноЉ √ори.

«авршена Ље или приведена краЉу и обнова неколико цркви у коЉима свакодневно обнавЪамо наше душе.

ќтворено Ље неколико нових школа вЉеронаука при нашим храмовима и манастирима, што нам говори да Ље неопходно да се питаЬе увоРеЬа вЉеронауке у црногорске Љавне основне и средЬе школе наЉзад на озбиЪан и стручан начин отвори у Љавности. ћитрополиЉа Ље са своЉе стране доприниЉела неброЉивим захтЉевима и образложеЬима, коЉи засад нису наишли на разумиЉеваЬе код надлежних, што нас неЮе поколебати да исто чинимо и у наредном времену. ЌиЉе тачно да Ље, као што многи данас неуко тврде, вЉеронаука у супротности са принципом одвоЉености ÷ркве и државе, Љер ваЪда нико не сумЬа у секуларност неких од наЉразвиЉениЉих држава ≈вропе, као што су јустриЉа, ЅелгиЉа, »рска,  ипар, Мемачка, ‘инска, коЉе све редом имаЉу вЉерску наставу у школама (али не само оне).  ао и веЮина наших сусЉеда, уосталом.

Ѕлагодаримо Ѕогу на мисиЉи коЉа наша ÷рква и ћитрополиЉа имаЉу у ЋатинскоЉ јмерици, гдЉе се сваке године умножава вроЉ свештеника, а ове године смо имали и велики благослов да читав Љедан манастир у √ватемали на челу са мати »нес са своЉом мисиЉом приРе ≈пархиЉи буеносаирескоЉ и Љужно-централноамеричкоЉ —рпске ѕатриЉаршиЉе, циЉенеЮи допринос ћитрополита јмфилохиЉа и углед наше помЉесне ÷ркве.

Ќеке од изазова коЉи су данас, али и увиЉек пред ÷рквом, у свом данашЬем слову ”ћисиЉа ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори” нам Ље представио протоЉереЉ-ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, парох цетиЬски и ректор ÷етиЬске богословиЉе, о чему се потом повела и корисна дискусиЉа. јрхиЉереЉски протопрезвитери наше ћитрополиЉе су такоРе нагласили наЉважниЉе догаРаЉе из своЉих протопрезвитериЉата.

£едно од болних питаЬа нашег времена коЉе Ље предмет свакодневног разговора свештеника са вЉерницима, па се и данас поменуло, свакако Ље тзв. абортус (чедоморство), коЉи великим диЉелом доприноси биЉелоЉ куги са коЉим Ље озбиЪно суочена ÷рна √ора. “о ниЉе питаЬе само тзв. селективних абортуса, коЉим се уништаваЉу наше мале сестре, веЮ неселективно убиЉаЬе мноштва нероРене дЉеце и то онда кад би требало да су наЉзаштиЮениЉи. —вима Ље Љасно да постоЉи низ етичких питаЬа у вези са ”правом” на абортус, али се пречесто заборави право на живот те невино страдале дЉеце, коЉе Љесте и мора бити изнад сваког другог права, баш као што Ље меРу нама, коЉи смо имали ”среЮу” да се родимо. ѕонавЪамо непромЉеЬени став ÷ркве, али и сваког искреног научника природЬака Ц нови живот почиЬе зачеЮем. —матрамо да сваки други проблем у вези са питаЬем тзв. абортуса мора да се риЉешава имаЉуЮи у виду ту неспорну чиЬеницу.

ѕосЪедЬих мЉесеци смо били свЉедоци поновног бруталног и незаконитог напада на имовину ћитрополиЉе, а приЉе и изнад свега, на Ьено име и вишевЉековно достоЉанство. Ќадамо се да се неЮе дозвоЪавати изгреди коЉи отворено атакуЉу на ћитрополиЉу и бацаЉу Ъагу на ѕравославну ÷ркву, на наЉгори начин етикетираЉуЮи нашу ћитрополиЉу и —рпску ѕатриЉаршиЉу.  раЉЬе Ље вриЉеме да државни органи примЉерено почну да кажЬаваЉу понашаЬе коЉе угрожава слободу ÷ркве и да коначно, у сарадЬи са ÷рквом и вЉерским заЉедницама, а не скривено и таЉно, уредимо односе измеРу установа вЉере и државе. “ада Юе бити лако разлучити, што Ље и данас огромноЉ веЮини граРана (а свим вЉерницима) Љасно, ко вЉеру злоупотребЪава у идеолошке сврхе и доноси само невоЪу и шири мржЬу меРу браЮом. Ќо ни такве, како вели јпостол ѕавле, да не сматрамо као неприЉатеЪе, него да их уразумЪуЉемо као браЮу (уп. 2 —ол. 3, 15). ƒаЮе Ѕог, да по риЉечима истог јпостола не буду меРу нама раздори, него да будемо утврРени у истом разуму и мисли, но то Юе бити ако будемо вЉерни имену √оспода нашега »суса ’риста (уп. 1  ор. 1, 10), а не пролазним зваЬима овога свиЉета (уп. √ал. 3, 28).

 ористимо прилику да свима коЉи свето –оРеЬе прославише приЉе пар дана, честитамо празник и пожелимо благослова ЅожиЉег и сваког напретка.

Ќама, пак, и свим православним вЉерницима у ÷рноЉ √ори, желимо да остатак –ождественског поста проведемо у молитви и духовноЉ пажЬи, и да за десетак дана торжествено прославимо дивни и предивни празник –ождества √оспода нашега »суса ’риста, коЉем се обрадова небо, од коЉега задрхта земЪа, а наша природа се угриЉа и из пропасти врати.

’ристос се роди!

¬аистину се роди!

÷етиЬски манастир, 28. децембар 2017.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

30 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0