Srpska

ќ путевима √осподЬим и судбинама Ъудским

ѕред читаоцима се налазе три приче коЉе нам Ље пренео отац ƒимитриЉе “орошин, протоЉереЉ ”спенске цркве у селу ќзерскоЉе у  алушкоЉ области. ќне говоре о томе коЉим путем крене живот Ъуди коЉи следе воЪу ЅожиЉу, ма како им она чудно изгледала, и како све крене са Ъудима коЉи по сваку цену раде све на своЉу руку.

ѕрва прича

ЂЅез ћене не можете чинити ништаї

††††

»мам Љедног познаника. Ќекада Ље био имуЮан човек, живео у ћоскви, управЪао своЉим послом Ц аутосервисом. ќртачки Ље ушао у таЉ подухват и он и Ьегов приЉатеЪ су уложили сваки по пола неопходних средстава. ” питаЬу Ље била позамашна свота. » све Ље на почетку ишло како треба, зарада Ље била добра. £едино Ље с времена на време моЉ приЉатеЪ упадао у униниЉе, у неко незадовоЪство, буквално му Ље недостаЉало нешто у животу Ц неки смисао, нешто важниЉе од свег тог материЉалног богатства, коЉе се само пожелети може.

£едном приликом се случаЉно упознао са оптинским архиРаконом »лиодором и после тога Ьегове мисли су почеле да теку у другом смеру. —асвим неочекивано Ље схватио да у животу постоЉи духовност, и да Ље та духовност много битниЉа од материЉалног.

» тако Ље он Љеданпут упитао оца »лиодора:

Ц  ако да променим своЉ живот?

ќптински архиРакон га Ље послао старцу »лиЉи. ќтац »лиЉа ниЉе околишао веЮ се директно обратио бизнисмену:

Ц ќстави своЉ бизнис и пресели се у ЅеЪов.

††††

«а мог познаника су те речи биле као гром из ведра неба. ”реРен живот у ћоскви, успешан посао Ц како наЉедном све то одбацити?! ѕритом, такав поступак би значио да мора да повуче своЉу половину капитала из посла, што би финансиЉски уништило Ьеговог ортакаЕ

Ќа те примедбе старац му Ље одговорио:

Ц ј ти му онда таЉ новац остави.

ћоЉ познаник Ље прихватио те речи чистог срца, потпуно веруЉуЮи да Ље то ЅожиЉа ѕромисао. ѕреписао Ље све на свог партнера, укрцао своЉу жену, иначе службеницу града ћоскве, у кола, укуцао у GPS ЂЅеЪовї и пошао у неизвесност.

 о Ље чуо за то мало провинциЉско место са две асфалтиране улице (остало су сеоски сокаци), добро зна како Ље тамо живети. —тарац им Ље дао благослов да се настане у ЅеЪову, али они наравно нису имали где да живе у том непознатом градиЮу, стога су се само довезли до краЉа асфалтираног пута и потом скренули на сеоски друм. “ако су прошли мимо неколико неугледних куЮица и зашли у Юорсокак.

“ада су изашли из кола и упитали пролазнике да ли неко у околини има куЮу на продаЉу.

£едан од мештана им Ље одговорио:

Ц ƒа, баш Ље суседна куЮа на продаЉу.

” ту куЮу су се и уселили. Ѕивши бизнисмен Ље почео да се бави обновом оближЬег древног манастира, коЉи Ље био напуштен после комунистичког периода. ќкупио Ље невелику екипу радника коЉи су колицима избацивали смеЮе из опустелих двоспратних храмова. —тарац »лиЉа им Ље помагао молитвом и врло брзо су добили мноштво покровитеЪа. “ада су радови кренули другим темпом и све под руковоством тог бившег бизнисмена. ќн Ље по професиЉи био архитекта и то врло добар.

††††

ѕрисетио се свог старог знаЬа и показао пуноЮу свог талента за архитектуру. ѕоред тога, кренуо Ље да се учи молитви и Ьегов живот Ље почео да добиЉа смисао. ќчи су му засиЉале, униниЉе Ље нестало, а жена, коЉа га Ље Љако волела, се радовала што Ље Ьен некада потиштени муж сада постао среЮан.

Ќеспорно Ље да Ьихов нови живот на почетку ниЉе достизао ниво благостаЬа на коЉи су били навикли живеЮи у ћоскви, али кроз неко време √оспод Ље све уредио на чудесан начин.

ѕримера ради, комшиница му Ље предложила да по смешно нискоЉ цени купи од Ье неколико куЮица од цигле, коЉе су биле изграРене Љош пре револуциЉе. ќд тих цигала Ље успео да изгради изванредну куЮу. Ќа сличан начин се и све остало довело у ред.

 роз неко време, отац »лиЉа га Ље благословио да се упише на ванредне богословске студиЉе, што Ље он с радошЮу и учинио. “ада су сазнали да Ље куЮа у коЉу су се случаЉно уселили у ствари бивши дом месног проте, а да Ље на плацу некада био храм коЉи су комунисти срушили.

—ве Ље дошло на своЉе место. —ада он планира да подигне храм на месту срушеног и да вероватно и сам у Ьему почне да служи, ако Ље то воЪа ЅожиЉа.

» данас када сусретнем свог познаника видим како му се од среЮе сЉаЉе очи. „ак и по Ьеговом споЪашЬем изгледу Ље Љасно да он сада живи пуним животом, да Ље заборавио на било какво незадовоЪство и да своЉу духовну радост дели са своЉим ближЬима.

јли такву благодат човек не добиЉа тек тако, веЮ кроз труд када остави своЉу охолост и преда се Ѕогу и Меговим путевима.

Ќажалост, ниЉе сваки животни пут такав, Љер понекад Ъуди мисле да могу сами за себе створити некакву овоземаЪску среЮу, чак и против воЪе ЅожиЉе. јли ма како да нам привлачно изгледа таЉ пут, он има трагичан краЉ, Љер како Ље √оспод рекао: ЂЅез ћене не можете чинити ништаї (£н. 15: 5).

—ледеЮа прича се тиче Љедне такве трагичне судбине.

ƒруга прича

Ђ“воЉ суРени Юе ти доЮи кроз десет годинаї

£ош кад сам био тинеЉЯер Љедне ноЮи нас Ље пробудила наша стара комшиница. Ѕежала Ље од сопственог сина коЉи Ље претио да Юе да Ље убиЉе. » ниЉе било никаквих сумЬи да до тога може и да доРе, Љер сам Ља лично више пута видео како Ље он секиром замахивао на Ьу и у самом последЬем тренутку нагло скретао секиру у страну. ќсим проблема са преким сином коЉи Ље волео да пиЉе, имала Ље проблема и са мужем коЉи се понашао на сличан начин. ” таквом истом несреЮеном стаЬу су се налазили и сва Ьена браЮа и сестре коЉи су живели у близини.

“а старица Ље неколико дана провела у нашоЉ куЮи. ќна се ниЉе жалила на своЉу судбину, а Љедном нам Ље испричала следеЮу причу. –екла Ље да она и Ьени наЉближи знаЉу зашто их Ље задесио такав усуд.

ѕочетком 20. века Ьена баба, тада девоЉка од 18 година, упознала Ље доброг, вредног момка. ќдлучили су да се узму. Мени родитеЪи су живели недалеко од ќптине пустиЬе и послали су своЉу кЮерку да тражи благослов за брак од оптинског старца јнатолиЉа (ѕотапова), Љер Ље он своЉим духовним очима могао да види даЪе и више него што су она и Ьени родитеЪи могли да досегну своЉим практичним размишЪаЬем.

††††

ƒевоЉка Ље заЉедно са своЉом сестром пошла старцу и замолила га да ЉоЉ да благослов да се уда. јли старац не да ниЉе хтео да Ље благосиЪа, веЮ Љу Ље врло строго упозорио да се окане те намере и додао:

Ц Ѕог не даЉе благослов за таЉ брак. Ќе удаЉ се за тог човека. “воЉ суРени Юе ти доЮи кроз десет година, то Ље твоЉа судбина.

ћладоЉ девоЉци су те речи звучале Љако чудно и она ниЉе могла да прихвати то што ЉоЉ Ље старац рекао. ¬раЮаЉуЮи се куЮи, договорила се са своЉом сестром да слажу родитеЪе и да им кажу да су добиле благослов за брак. ќбе су се надале да ту превару нико никада неЮе открити.

ƒевоЉка се удала, стигли су и малишани, али после тога све у Ьиховом животу почело Ље да се руши. £ади су се низали Љедан за другим. ћужа су послали на робиЉу. ЌиЉе успела да васпита децу онако како Ље хтела. » Ьен живот Ље постао жалостан.

јли тачно после десет година поЉавио се човек коЉи Ље некада живео у истом селу и коЉи Ље тада због неког разлога био принуРен да напусти то место. ќн Ље признао да Ље био заЪубЪен у Ьу Љош од када Ље био дечак и да цео живот ниЉе могао да заборави на то, те да Ље сад спреман да се ожени Ьоме и да подиже Ьену децу као своЉу.

ќна Ље одбила Ьегову понуду Љер ниЉе знала да ли Ље Ьен муж у заточеништву жив или мртав, али Ље истог тренутка схватила шта ЉоЉ Ље говорио старац пре десет година.

“акве ствари се дешаваЉу када Ъуди веруЉу да увек знаЉу шта Ље наЉбоЪе за Ьих и не траже ЅожиЉу ѕромисао у свом животу, него чак иду и против Ье.

“реЮа прича

Ђ—ветитеЪу оче ЌиколаЉе не изоставЪаЉ нас из молитава своЉих!ї

ѕрошлог пролеЮа на дан —ветитеЪа ЌиколаЉа позвали су ме на телефон из Љедног од суседних села. —еЪаци су приметили да Ље Љедна усамЪена старица, коЉа Ље живела на самом краЉу села, престала да излази из своЉе куЮе. ѕошли су да извиде ситуациЉу, а она лежи на поду и не може да се дигне.  омшиЉе су позвале хитну помоЮ, а успут и мене Ц за сваки случаЉ. ќбукао сам епитрахиЪ, наруквице, узео ƒарове и пошао.

††††

”путили су ме до Ьене куЮе. Ѕила Ље то Љедна мала, трошна куЮица, скоро у поЪу. ¬рата су откЪучана. ”самЪеност, устаЉалост. ѕо свему се види да Ље у питаЬу случаЉ када Ље човек везан за постеЪу, а нема никог ни воде да му донесе. Ќашао сам старицу у ЉедноЉ собици како лежи на троседу.

Ц ќх, оче ЌиколаЉе, хвала ти роде моЉ, каквог си ми само посланика послао! Ц радосно Ље ускликнула старица када ме Ље увидела.

“ешко Ље речима описати то ликоваЬе коЉе Ље било на Ьеном лицу у том тренутку. ѕочео сам да разговарам са Ьом. «вала се, колико се сеЮам, ћариЉа. ÷ео живот Ље музла краве у комбинату. ЌиЉе ишла у цркву, Љер у близини ниЉе било ниЉедног храма, али била Ље крштена Ц тако ЉоЉ Ље маЉка рекла.

ј 1941. године Ље изненада почео рат и ћариЉног мужа су послали на фронт. ћного Ље очаЉавала због тога. ћучила се, ниЉе имала мира, ридала Ље данима. £едне ноЮи, када ЉоЉ Ље било наЉтеже, Љавио ЉоЉ се —вети Ќикола „удотворац Ц онакав, каквог га Ље видела на икони своЉе маЉке.

††††

Ђ«ашто се убиЉаш, женска главо? ¬ратиЮе се твоЉ муж жив и здрав. » ако устреба, увек ми се обрати, Ља те неЮу оставити.ї

“ако Љу Ље охрабрио и отишао. —ве се десило баш онако како Ље угодник ЅожиЉи и рекао да Юе бити. » муж се вратио неповреРен, и —вети Ќикола Ље цео живот био Ьен заступник и покровитеЪ. » она му се увек обраЮала кроз молитву.

“ако и нисам успео да убедим ћариЉу да Ља уопште нисам посланик —ветог Ќиколе, веЮ само обични сеоски свештеник Ц ЉереЉ ƒимитриЉе “оршин из ”спенског храма села ќзерскоЉе Ц коЉи ЉоЉ Ље случаЉно дошао у посету.

—тарица Ље сваку моЉу реч Ц о вери, о Ѕогу, о вечности Ц упиЉала са великом пажЬом и благонаклоношЮу. ј после се исповедила из свег срца, покушала Ље да се присети свих своЉих несавесних поступака, Љош од младости. » причестила се.

„ини ми се да Ље митрополит јнтониЉе —урошки говорио да су свеци Ъуди коЉи су се одрекли себе и отворили своЉе срце за √оспода, како их благодат не би само испунила, веЮ и препунила и прелила се преко ивице тих светих сасуда на све Ъуде коЉи их окружуЉу.  ао код ѕреподобног —ерафима —аровског, када се спасава Љедан човек, а око Ьега хиЪаде.

ƒок сам се враЮао куЮи мислио сам о —ветитеЪу ЌиколаЉу и благодати коЉа се прелива преко свих граница земаЪа и времена. јрхиепископ из ћале јзиЉе, коЉи Ље живео краЉем 3. и почетком 4. века, и совЉетска сеЪанка из забаченог сеоцета, коЉа о Ѕогу скоро да ниЉе ништа чула целог свог живота.

††††

» та чудесна утеха коЉа Ље одагнала тугу у тоЉ тешкоЉ години. » та подршка и помоЮ у тегобном, а у старости и усамЪеном животу. » таЉ пролеЮни празник —ветитеЪа ЌиколаЉа када Ље старица наЉедном пала с ногу, а сеЪаци се сетили да не позову само лекаре, него и мене.

ћариЉа, узгред, наравно ниЉе знала да Ље таЉ знаменити дан коЉи Ље за Ьу представЪао дан благовести и дан покаЉаЬа, и дан причешЮа Ѕожанским “аЉнама, био Љош и дан Ьеног небеског покровитеЪа.

 асниЉе сам сазнао да Ље ћариЉа преминула врло брзо после моЉе посете.  ако се испоставило, моЉа случаЉна (да ли Ље случаЉна?) посета Ље за Ьу била и испраЮаЉ у живот вечниЕ

—ветитеЪу оче ЌиколаЉе не изоставЪаЉ нас из молитава своЉих!!!

—вештеник ƒимитриЉе “орошин
ѕрипремила ќлга –ожЬова
— руског јлександар АокиЮ

05 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0