Srpska

ƒмитриЉ ƒостоЉевски: Д»сцелио сам се и крстио у —тароЉ –усиУ

ѕраунук великог писца о свом путу ка Ѕогу, о томе како Ље победио рак, о прецима и потомцима ‘.ћ.ƒостоЉевског

‘.ћ. ƒостоЉевски Ље говорио: „«ауставЪаЉте се на неким упечатЪивим моментима из живота, држите се Ьих, и тада Юе све бити добро“. ѕраунук писца ƒмитриЉ ƒостоЉевски поделио Ље са читаоцима те „упечатЪиве моменте“ из свог живота, а Љош Ље говорио о представницима познатог рода, снази маЉчинске молитве и чуду исцеЪеЬа код —тароруске иконе ћаЉке ЅожиЉе.

ќ приласку вери и победи рака

 а вери ме Ље гурнула болест.  ада сам имао 25 година, открили су ми рак. ѕрошла Ље операциЉа, затим сам пола године лежао на ќнколошком центру у улици „аЉковског у ѕетрограду, где сам ишао на хемотерапиЉу. Ѕорио сам се са болешЮу како сам могао. Ќа операциЉу су ме позвали без икакве предходне припреме, и тада сам рекао лекарима: „«ашто тако? ЅоЉим се“. ”следио Ље одговор: „” твом картону Ље написано: “Cito”. «наш ли шта то значи? “Cito” на латинском значи „неизоставно“ „хитно“. ∆елимо да те спасимо.“ ”звратио сам им: „ƒобро, спашаваЉте“. “ог тренутка се радило о животу или смрти.

Ќа мистички начин се у том тренутку задесио преводилац из £апана, коЉи Ље радио превод дела ƒостоЉевског. £апан Ље тада била наЉнапредниЉа земЪа у сфери производЬе лекова за борбу против рака. ћоЉа маЉка, сада веЮ покоЉна, му се обратила писмом у коЉем Ље молила да се спаси потомак ƒостоЉевског (касниЉе сам та писма предао музеЉу).  ада сам након свега недеЪу дана (у совЉетско време!) донео кутиЉу са лековима, начелник одеЪеЬа ниЉе могао да поверуЉе, да Ље тако нешто могуЮе: „“е лекове ми преко ћоскве по именима наручуЉемо! ЌиЉе вас било на списку. ј после недеЪу дана доносите таЉ лек!“ —а великим поносом сам рекао: „ѕа Ља сам ƒостоЉевски, потомак ‘Љодора ћихаЉловича, кога знаЉу у читавом свету. —тога Ље природно што Ље цео свет спреман да ми помогде да наставим да живим“.

“о Ље са Љедне стране. ƒруга страна Ље у вези са моЉом мамом, коЉа Ље након 50 година од свог крштеЬа пошла у цркву да се моли за живот сина. —матрам да Ље други разлог што сам остао жив, молитва моЉе маЉке. ќна Ље заборавила све што се ради у храму, само се као маЉка обратила Ѕогу: „√осподе! —паси мог сина! ќстави га меРу живима!“ ƒа би √оспод помогао, потребне су вера и душа и директан разговор са Ѕогом. ќн ми Ље помагао, и то не Љедном.

Ћично сам успео да победим рак два пута. ¬еруЉте ми, ниЉе толико страшан Раво, колико га представЪаЉу. —амо не треба опуштати руке и боЉати се, веЮ треба веровати да можеш победити. ѕри томе не треба чекати симптоме Ц лоше унутрашЬе осеЮаЬе и бол (Љер сам тумор не боли), веЮ се треба контролисати, макар и Љедном годишЬе. ћоЉе победе су засноване на томе, што сам болна места откривао на време.

¬ажно Ље такоРе не оставЪати човека самог са том грозном болешЮу, треба га подржавати у вери, и нади да Юе успети да победи. ѕодЉеднако Ље важно да и сам болесник буде у позитивном расположеЬу и управо у том периоду да се бави оним што воли. ћоЉе искуство говори да снага самог организма у тим условима ради на излечеЬу. «ато Ља увек желим свима доброг здравЪа!

„Ѕог ме Ље исцелио од болести код —тароруске иконе“

††††

” —тароЉ –уси регуларно се одржаваЉу „„итаЬа ƒостоЉевског“, коЉе много година духовно руководи митрополит Ќовгородски и —тароруски Ћав. ѕрема древноЉ, устаЪеноЉ традициЉи, старуруска читаЬа почиЬу Ѕожанском ЋитургиЉом у храму великомученика √еогриЉа ѕобедоносца, Љедног од наЉстариЉих староруских храмова. ‘Љодор ћихаЉлович Ље био парохиЉан тог храма.

«а мене Ље то посебно место. ” —тароЉ –уси сам имао страшне болове Љер Ље локална вода сасвим другачиЉа од оне ѕетроградске. «бог своЉе болести сам се страшно мучио. ќдЉедном ме Ље нешто привело ка цркви —ветог √еоргиЉа. —тарице су чистиле под, ниЉе било службе. ”мом сам схватао да нисам дошао у добро време, да никог сем мене, ко би дошао да се помоли, нема. ј срце Ље тог тренутка било усмерено ка чудотворноЉ —тарурускоЉ икони ћаЉке ЅожиЉе. ќсетио сам да треба управо ка ЬоЉ да идем. ѕрилазим. Ќаступа нека катарза. £а, одрастао мушкарац, и одЉедном сав у сузама...ќдлазим из цркве, никако не разумеваЉуЮи шта се са мном збило.

ѕролази дан. ќдЉедном примеЮуЉем да нема више никаквог бола, да сам апсолутно здрав, чак и да осеЮам у себи нову снагу. ќстаЉем тога дана, слушам предаваЬе. —ледеЮег дана, после предаваЬа, завршава се манифестациЉа и следи коктел, на коЉем присуствуЉе сва администрациЉа —таре –уси. —ви су у некоЉ недоумици: „ƒмитриЉ јндреЉевич, напокон сте успели да будете на нашем опроштаЉном коктелу.  ако Ље то лепо!“ ќд тада, као да болести ниЉе ни било.

” 45-оЉ години, то Љест, у прилично зрелом узрасту, крстио сам се у —тароЉ –уси, где сам после славио и своЉ 60.роРендан. “ако да се управо у —тароЉ –уси десило моЉе исцеЪеЬе, и Љедно од наЉважниЉих догаРаЉа у мом животу Ц крштеЬе. ѕо благослову свештеника храма —ветог √еоргиЉа Ља свугде и увек причам своЉе чудесно исцеЪеЬе од болести рака. –адуЉе ме када ми прилазе Ъуди и говоре: „«нате, и мени се десило исто што и вама“. Ќе само да су се исцелили од болести, него су се и други животни проблеми решили после молитви испред —тароруске иконе ћаЉке ЅожЉе. ќвоЉ икони долазе да се поклоне сви верници коЉе пут нанесе у —тару –ус.

ѕо предаЬу, Ьу су донели √рци из ќлвиопоЪа Љош у првим вековима хришЮанства у –усиЉи, и налазила се у —тароЉ –уси до 17.века. ” време куге 1655.године становнику града “ихвина било Ље откривено да Юе се куга нестати, ако тамо донесу —тароруску икону, а “ихвинску икону пренесу у —тару –ус. ѕосле преношеЬа икона, куга Ље нестала. ћеРутим, становници “ихвина нису вратили икону, и тек у 18.веку Ље дозвоЪено да се направи копиЉа —тароруске иконе. 4.маЉа 1768.године копиЉа Ље довезена у —тару –ус. ” Ьену част, установЪен Ље празник. ƒруги датум прославЪаЬа Ље 18.септембар 1888.године, када Ље у —тару –ус враЮен оригинал. “е године испунило се 130 година овом историЉском догаРаЉу.

ƒеца и унуци ‘Љодора ћихаЉловича ƒостоЉевског

ћоЉа мама, коЉа се родила пре 1917.године, као у сав руски народ тог времена, била Ље крштена. јли, она Ље доживЪавала совЉетску реалност као неку датост, у коЉоЉ Ље морала да живи, и стога се трудила да наш и своЉ живот учини максимално безопасним. «бог тога што се удала за јндреЉа ‘Љодоровича, потомка „архискверног ƒостоЉевског“, како Ље писца називао ЋеЬин, плашила се да крсти нас, своЉу децу.

ћама никако ниЉе очекивала да Юе родити близанце. Ѕило Ље то 1945.године. ѕрема Ьеним речима, моЉа сестра »ра и Ља смо били ЉедноЉаЉчани.  ао и сва „воЉна деца“, били смо слаби, и три месеца по роРеЬу, разболели смо се од упале плуЮа. ƒесило се тако да ме Ље √оспод оставио, као наставЪача мушке линиЉе, а »ру Ље узео к себи. £едном приликом ме Ље маЉка одвела до »риног гроба, и рекла: „ќво Ље твоЉа сестрица“. £а Ље се никако нисам сеЮао, имали смо свега три месеца. ѕотом сам и маму тамо сахранио, у ѕетрограду, на —ходненском гробЪу. —ада Ље тамо Љош ƒостоЉевских, Љер ту лежи сва породица јндреЉа ‘Љодоровича. Ўест гробова ƒостоЉевских. Ќадам се да Юу се и Ља некада тамо вратити.

‘Љодор ћихаЉлович Ље имао три сестре и три брата. —ве гране су се сломиле, само Ље наша гранчица остала.  ада се прославЪао ЉубилеЉ мог оца, дозволио сам себи да направим извештаЉ о Ьеговом животу. “о Ље, наравно, био веома тежак задатак, Љер човек са презименом ƒостоЉевски, треба да проживи своЉ сопствени живот, а уЉедно да увек има на уму да Ље потомак ‘Љорода ћихаЉловича, коЉи Ље рекао целом свету врло важне речи.

††††

ѕошто Ље са 19 година завршио »нжеЬерско училиште, ‘Љодор ћихаЉлович Ље одмах изЉавио: „ЌеЮу се бавити овом професиЉом, биЮу писац.“ Мегов син ‘Љодор Ље исто врло брзо пронашао своЉ пут, читав живот се бавио коЬима, био Ље врло познати специЉалиста у тоЉ области, и обЉавио Ље много чланака у императорском коЬарском часопису.  ада Ље ‘Љодор ћихаЉлович отпутовао у ћоскву, на отвараЬе споменика ѕушкину, где Ље одржао своЉу познату „ѕушкинску беседу“, јна √ригорЉевна му Ље написала: „Ќикако да ухватим ‘еРу, он све време Љури, проналазим га са дечацима на улици, како се интересуЉе за коЬе.“ ќн ЉоЉ одговара: „ упи му ждребе, има Юе чиме да се занима, и престаЮе да бежи од куЮе“. јна Ље тако и учинила. ” наредном писму, у нади да Ље сину веЮ купила ждребе, ‘Љодор ћихаЉлович моли да се оно поЪуби заЉедно са свима. “о Ље било скоро пророчко предсказаЬе да Юе се ‘Љодор ‘Љодорович читав живот бавити коЬима. ” тако малом узрасту, отац Ље апсолутно тачно одредио животни интерес свога сина.

 ада Ъуди чуЉу да Ље био и треЮи ‘Љодор, писчев унук, коЉи Ље, на жалост, умро рано, често поставЪаЉу питаЬе: „«ашто Ље толико ‘Љодора?“ Ќа –уси Ље била традициЉа да се стариЉи син често назива исто као отац, рачунаЉуЮи на многодетност. јли Ље ‘Љодор ћихаЉлович у касним годинама направио породицу, и ниЉе могао да има много деце, премда су двоЉе од Ьих четворо живели дуже.

»стина, деца ‘Љодора ћихаЉловича су напустила оваЉ свет врло жалосно.  Юерка ƒостоЉевског, Куба, умрла Ље 1926.године у »талиЉи. Ќеколико дана пре смрти, посетио Љу Ље „ехословачки конзул, коЉи Ље тада много помогао Куби. “ада Ље откривено писмо у коЉем Ље писало: „“реба признати да кЮерка светски познатог писца умире у сиромаштву“. —ин ‘Љодора Ље у истим условима умро у ћоскви. ќн Ље живео 60, а она 62 или 63 године.

‘еРа се родио у ѕетрограду и, као руски човек, ниЉе желео да путуЉе у иностранство, иако га Ље маЉка молила: „ѕутуЉ, имамо новца, погледаЉ како други живе“. ќн ЉоЉ Ље одговарао: „Ќе, мени Ље –усиЉа сасвим довоЪна, боЪе да одем у баЬу“. ј Куба коЉа се родила на «ападу, отишла Ље заувек из –усиЉе, рекавши маЉци да одлази на кратко ради лечеЬа. ѕропутовала Ље ≈вропу, затим се разболела и умрла у »талиЉи, у Ѕолцану, на граници са јустриЉом.

‘Љодор ‘Љодорович Ље био сахраЬен у ћоскви. Ќажалост, Ьегов гроб Ље изгубЪен, и сада покушавамо да га пронаРемо. ≈то како су различите судбине двоЉе деце ‘Љодора ћихаЉловича...

‘Љодор ћихаЉлович се бринуо што Ље касно добио децу, и што неЮе моЮи да их одгаЉа. ѕред краЉ живота се опет преселио у ѕетроград, где Ље живео и Ьегов брат јндреЉ, чиЉа су деца била веЮ прилично одрасла. „ ако бих желео да моЉа мала деца буду налик на твоЉу самосталну децу“, Ц писао Ље ‘Љодор ћихаЉлович брату. јли, он Ље схватао да због година неЮе моЮи да дочека да му деца порасту. “о Ље, наравно, за Ьега била велика трагедиЉа.

—истем васпитаЬа ‘.ћ. ƒостоЉевског

” писмима о деци ƒостоЉевски никада ниЉе користио реч „васпитавати“, веЮ: „брини“ , „води“

“о Ље апсолутно Љединствен систем. ћалоброЉни га користе. Ќажалост, педагошка наука ниЉе пошла стопама ƒостоЉевског. ѕре свега, никада у своЉим писмима јни √ригорЉевноЉ ниЉе користио реч „васпитавати“, веЮ Ље употребЪавао апсолутно друге речи: „брини“, „води“.

Мегов принцип Ље био да разуме дете, а не да га уздиже на своЉ одрасли ниво, олакшаваЉуЮи своЉе сопствено битисаЬе. » то Ље доносило прелепе плодове. јна √ригорЉевна се сеЮала, како он ниЉе могао проЮи поред детета, а да не почне да разговара са Ьим, преводеЮи на дечиЉи Љезик довоЪно озбиЪне мисли. £едном приликом, сеЮала се јна √ригорЉевна, док су путовали или из —таре –уси, или у —тару –ус и Љедва да су ушли у вагон, како су зачули плач детета и ‘Љодор ћихаЉлович Ље истог тренутка нестао. ”брзо Ље дете утихнуло, и јна √ригорЉевна га Ље приметила како разговара о нечему са ‘Љодором ћихаЉловичем. »стина, она Ље била незадовоЪна што Ље муж заборавио на Ьу и одмах полетео ка туРем детету, и увела га назад у своЉ купе.

»спричаЮу Љош Љедан случаЉ. ќткрио сам записе о путоваЬу возом у –Љазан. “амо Ље било имаЬе, чиЉи Ље део наследио ‘Љодор ћихаЉлович. ќни су се тада бавили своЉим наследством. Ќа палуби Ље нечиЉе дете викало, плакало. »ако су са собом имали четворогодишЬег ‘еРу и шестогодишЬу Кубу, ‘Љодор ћихаЉлович Ље потрчао да смируЉе друго дете и доста дуго се Ьиме бавио, оставивши своЉу децу.

ѕрадеда √ригориЉе ’омерович и прадеда ’омер  арлович

Ќа „„итаЬима ƒостоЉевског“ и симпозиЉумима, посвеЮеним животу и стваралаштву ‘Љодора ћихаЉловича, много смо слушали о разним интересантним подацима у вези са родословом и биографиЉом писца. „ак и мени, Ьеговом потомку, пре су били мало познати такви преци ƒостоЉевског, као што Ље Ьегова баба јнастасиЉа Ц супруга поуниЉаЮеног свештеника, прадеда √ригориЉ ’омерович и прадеда ’омер  арлович. Михова имена и отчества звуче помало неочекивано за руско ухо.

ќсветЪена Ље и таЉна изненадног одласка оца ƒостоЉевског, ћихаила јндреЉевича из очинског дома, и Ьегов прекид са родитеЪском породицом, околности под коЉима Ље учествовао у рату 1812.године. »стина, недавно су, после истраживаЬа, откривени нови документи, коЉи се тичу Ьегове неразЉашЬене смрти 1839.године, како се сматра од сеЪана. »пак то све Љош увек не омогуЮава да се Љедногласно реши ово питаЬе.

ƒанас су Љавни и документи, коЉи су били под репресиЉом 1930-их година, о потомцима ƒостоЉевског.

ѕраунуци и праунуке ƒостоЉевског

††††

»мам сина, а увек сам маштао о девоЉчици. —ада имамо три врло симпатичне унуке, коЉе су Љедном приликом долазиле са мном у —таруЉу –ус, на „„итаЬа ƒостоЉевског“. £ош од детиЬства сам их учио да оне нису обичне девоЉчице, веЮ девоЉчице са генима ƒостоЉевског Ц ћаша, ¬ера и јЬа. ЌаЉмлаРа ћаша роРена Ље 23.новембра 2006.године.

 ада сам показао јЬи позната 30-томна академска сабрана дела ‘Љодора ћихаЉловича, она Ље оцеЬивачки погледала и рекла: „Ќе, Ља толико неЮу написати“. ѕосле неколико дана, савила Ље на пола лист и педантним шкрабописом почела да пише своЉе сопствено дело, аваЉ, неразумЪиво. —ада се та „кЬижица“ налази у фонду ћузеЉа ‘.ћ. ƒостоЉевског у ѕетербургу.

Ќаравно, маштали смо и о унуку, и када се родио, назвали смо га ‘Љодор. “ако да сада расте Љош Љедан ‘Љодор ƒостоЉевски.

ќ ћузеЉу детиЬства у ƒаровом

Ќа подмосковском имаЬу ƒостоЉевских, ƒарову, прошло Ље писчево детиЬство. «а формираЬе личности важно Ље у каквим условима и каквом окружеЬу пролази Ьегово детиЬство. «ато, мислим да Ље Ъудима интересантно да виде место, где Ље од 10. до 17. године живео и васпитавао се будуЮи гениЉални писац.

Ќа имаЬу ƒарово неопходно Ље направити ћузеЉ детиЬства ƒостоЉевског. “о Ље Љединствено место

–оРени брат писца, јндреЉ се присеЮао да Ље мали ‘еРа био весело дете коЉе Ље волело да се игра, шета липовом шумом. Мегове прве молитве чули су зидови —вето-ƒуховског храма, коЉи се сачувао до наших дана. ’рам се налази на суседном имаЬу у селу ћоногарево. ќвде Ље маЉка водила будуЮег писца.  од ƒостоЉевског се могу пронаЮи сеЮаЬа на голуба, коЉи Ље летео са Љедног прозора на други током ЋитургиЉе. јко бисмо сачували те упечатЪиве моменте, коЉи су у вези са писчевим детиЬством, могу бити од помоЮи да се схвати поглед на свет гениЉа. ѕоред храма Ље мала избочина, на коЉоЉ Ље, по предаЬу, сахраЬен отац ‘Љодора ћихаЉловича. —ада Ље главни задатак да се одреди тачно место Ьеговог гроба.††

Ќа меРународним научним конференциЉама посвеЮеним ƒостоЉевском, чуЉу се излагаЬа о значаЉу сеЮаЬа из детиЬства у стваралаштву писца. Ќа имаЬу ƒарово Ље неопходно да се направи ћузеЉ детиЬства писца. “о Ље Љединствено место где су практично у потпуности очувани историЉски пеЉзаж, шума са 200.годишЬим липама, Љаругама, села коЉа се помиЬу у делима ƒостоЉевског.

„ќт Љувелира до возача трамваЉа“

” моЉоЉ радноЉ кЬижици уписано Ље 18 професиЉа. ќбично кажем: „ћоЉе професиЉе су Ц од Љувелира до возача трамваЉа“. —ада сам консултант у петроградском ћузеЉу ƒостоЉевског. »стина, немам вишег образоваЬа. Ќекада мислим да сам узалуд ишао на припреме за факултет, Љер сам имао довоЪно знаЬа да мирно положим испите и упишем коЉи год факултет желим. Ќо, после завршетка школе, учинило ми се да Ље интересантниЉе да изучавам живот и опробам се у разним областима, те нисам ништа уписао. ј када се Љедном приликом, у време перестроЉке, у моЉим рукама нашла радна кЬижица (коЉа Ље узгред речено у кадровском сектору), испоставило се да имам 18 професиЉа. “о ми Ље често помагало у животу.

ќ немцу коЉи Ље желео да се роди у –усиЉи

ƒеведесетих Ље било Љако тешко, полице у продавницама су биле празне. ќдЉедном ме позиваЉу у Ќемачку, на отвараЬе ƒруштва ƒостоЉевског. ќтвараЬе Ље свега Љедан дан, а даЪе шта? ƒаЪе сам размишЪао: „јха, много умем. ЌаЮи Юу тамо посао“. –адио сам у ЌемачкоЉ, помагао своЉоЉ породици, слао им пошиЪке. Ѕио Ље то „период пошиЪки“. Ќемци су све време питали: „„ега нема у –усиЉи, шта да пошаЪемо?“ ѕомагао сам, говорио каквих намирница нема у –усиЉи.

Ќемци су Љако желели да помажу некоме конкретном, ниЉе им било важно само да помажу, било им Ље важно и да се са неким сприЉатеЪе, да размеЬуЉу писма.  ада сам се враЮао са одмора у ’амбург, Љедан стари пар ме Ље замолио да предам немцу коЉи им Ље помогао, писмо и „велико хвала“.

” гостима код тог старог немца сам чуо признаЬе коЉе ме Ље поразило. ќбично се немци труде да не спомиЬу то да су ратовали у –усиЉи. ћноги говоре: „£а сам ратовао у ‘ранцускоЉ“. »ако Ље, можда то било и у –усиЉи. ќвде, у ЌемачкоЉ, сам први пут чуо од неког да Ље ратовао у –усиЉи. », изгледа, да Ље добро ратовао, Љер Ље био без руке и ока. „—ве сам то изгубио под —таЪининградом, Ц признао Ље он, и одЉедном додао: Ц ќтаЯбина се не бира. –оРен сам у ЌемачкоЉ. Ќемац сам. јли, да могу да бирам, желео бих да се родим у –усиЉи“.

“о ме Ље поразило. ѕомислио сам: „ƒошао си као осваЉач, са оружЉем. Ўта Ље то у –усиЉи, што те Ље натерало да, пред краЉ, кажеш такву фразу?“  ао патриоту су ме, наравно, Ьегове речи много обрадовале.

—а руског »ва ЅендеЪа

10 / 03 / 2018

     оментари:

    2018-03-10
    21:16
    Кубинка:
    ѕќЎ“ќ¬јЌ»,

    ’¬јЋј «ј ѕ–≈¬ќƒ ќ¬ќ√ “≈ —“ј.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0