Srpska

(Ќе) желим у раЉ!

††††

»мам радосну вест за тебе и желим да Ље прихватиш са радошЮу, као када чуЉеш нешто приЉатно. ј приЉатно овде Љесте то што идеш у раЉ, спасиЮеш се и заувек Юеш бити са Ѕогом. ѕросто хоЮу да ти обЉасним ко Юе бити заЉедно са тобом у раЉу. ј уз тебе Юе тамо бити Ц после Юу ти реЮи одакле сам сазнао све ове новости и ко ми их Ље пренео Ц дакле, поред тебе могу бити неки злочинци, окаЉани грешници: на пример: ’итлер, ƒиоклециЉан, можда Љош неки такав прогонитеЪ. » шта? £ош увек желиш да доспеш тамо? »ли ти то превише смета?

“еби се не допадаЉу ти Ъуди? “ако значи, ти не желиш да они буду тамо заЉедно са тобом! ќнда у реду. ’аЉде да изменимо таЉ услов, пошто можемо све да уредимо и тако да они не буду тамо, ако то ниЉе по твоме. Ќека онда та група Ъуди у раЉу, коЉоЉ ти будеш припадао, буде друкчиЉе сачиЬена. Ќека уз тебе тамо буде неко од твоЉе браЮе с коЉима ти не разговараш.  ао ономад када си кренуо на свадбу и правио се да не видиш свог приЉатеЪа, значи, биЮеш тамо са своЉим братом коЉи ти се не свиРа.  ако? ќпет неЮеш? ќнда добро.

јх, сеЮаш се како си ми причао да си се развео, е па биЮеш у раЉу са своЉом женом, баш оном од коЉе си се развео, она Юе бити тамо са тобом. “и и она. ј-а-а! Ќи то ти се не свиРа? јли рекао сам ти да Юеш бити у раЉу! ј ти говориш:

Ц ЌеЮу у раЉ! јко у раЉу уз мене буду такви Ъуди, онда не желим у раЉ! ’оЮу да тамо са мном будуЕ

Ц ƒобро, кога желиш да видиш тамо?

Ц ќне коЉи ми одговараЉу, а не оне коЉи су ми неприЉатни и коЉе не волим. ’оЮу тамо да видим оне коЉе волим, с коЉима сам у добрим односима, с коЉима немам проблема. ј те с коЉима сам у лошим односима не желим тамо да видим поред себе!

“о Љест, желиш у раЉ, али да тамо не буду сви коЉи треба да буду, веЮ само неки. » не жури да ме нагрдиш што причам глупости, зато што сам то прочитао у ЉедноЉ духовноЉ кЬизи у коЉоЉ стоЉи: Ђ«амисли да у раЉу са тобом буде ’итлер.  ако Юеш се тада осетити?ї јли ти, прво, прихваташ као датост да се тако нешто не може догодити, а друго, говориш:

Ц „ак и ако се они спасу, свеЉедно не желим уопште да их видим.

ƒобро Ље онда да ти ниси Ѕог! ƒобро Ље и да Ља нисам ќн, зато што Ѕог расуРуЉе на сасвим другачиЉи начин. ќн Ље другачиЉе све замислио —воЉим умом и све нас воли.

Ц £ао, како Ље само тешко прихватити таквог Ѕога,  оЉи Љеднако воли мог неприЉатеЪа као и мене. ћогу да разумем да ме ќн воли, Ц мислиш ти, Ц али да Љош воли и мог душманина и Љош му Ље наменио место у раЉу?

ƒа, уколико се он покаЉао у последЬем тренутку свог живота. ј одакле ти знаш шта Ље он тада урадио? «ар знаш шта у последЬем минуту свога живота ради злочинац, сваки човек, кога твоЉе очи не могу да виде? „ак не можеш ни да помислиш на Ьега, скреЮеш у другу страну само да се не бисте сусрели! ј ко зна, можда √оспод Ьега прихвата и воли, можда га ќн држи у —вом загрЪаЉу, можда га Ље ќн сместио заЉедно са другом —воЉом децом?

ѕогрешио сам када сам рекао: Ђ о знаї. “о Ље познато, ќн нам Ље то рекао, казао Ље: Ђ£а волим све, али не требаЉу здрави лекара него болесниї (ћт. 9, 12), Ц а не ти, коЉи си, претпоставЪа се, здрав, али се на краЉу испоставЪа да више болуЉеш од оних коЉе за исто то осуРуЉеш.

ћи болуЉемо Љер немамо Ъубави. ј ти, чак и када би добио место у раЉу, неЮеш да будеш са неким Ъудима. “и Юеш се и тамо одваЉати, и тамо Юеш посматрати Ьихова лица и говорити:

Ц ј Ља сам боЪи! ¬олим селективно, волим само под неким условима, волим до одреРених граница. ¬олим само неке, а не све, волим када мене воле, а не када ме повреРуЉу, када ми штете. ” том случаЉу Ц нека им Ѕог узврати истом мером! јко мени учине неко зло, нека их Ѕог сравни са земЪом. ћолим се као пророк ƒавид, приповедам приче из —тарог «авета и наводим аргументе из —тарог «авета.

ƒа, нажалост, ми од пророка ƒавида само то и усваЉамо. ќд светих преузимамо само то што нам Ље згодно, што нам се свиРа. ƒовоЪно Ље да видимо неког светитеЪа коЉи лупи шаком о сто и затражи своЉе, или пак да у неком тренутку изрази негодоваЬе и каже нешто одлучниЉим гласом, па да ми то за цео живот упамтимо. ƒобро Ље то што ти подражаваш —ветог пророка ƒавида, али Ље он поред тога учинио и много више: покаЉао се, трудио се, и он, природно, ниЉе доживео да види крв ’ристову на √олготи. ќн ниЉе осетио такво покаЉаЬе, коЉе би могао да искуси у новозаветноЉ епохи по ЅожиЉоЉ благодати, ниЉе видео √оспода како шири руке —воЉе на  рсту, ниЉе чуо шамар, коЉи Ље добио √оспод Ц и опростио мучитеЪима —воЉим. «ато Ље и био такав какав Ље био. ј за тебе нема оправдаЬа ако не волиш. Ќемаш то право, немаш изговор.

“ешко Ље волети. Кубав Ц то Ље нешто о чему ништа не знам, чак ни не знам да ли Юу икада спознати то осеЮаЬе према другима, а и Ѕога према мени. “о Љест, не знам да ли сам окусио ЅожиЉу Ъубав, коЉу ми ќн даЉе у изобиЪу, не знам да ли сам осетио то о чему говори —вети јнтониЉе ¬елики: Ђ£а се Ѕога не боЉим, веЮ √а волим.ї Ѕог Ље први заволео нас, ми смо спознали Мегову Ъубав и осетили Ље у себи. ј пошто смо осетили Мегову Ъубав, управо то да нас ќн воли изванредно много, Ц Ѕог те воли, Ц онда си и ти испуЬен ЪубавЪу и не треба да осеЮаш потребу да ступаш у сукоб било са ким.

ј зашто нема потребе за тим?

Ц «ато што ме Ѕог воли, Ља сам воЪена душа, ќн ме окружуЉе нежношЮу, ЪубавЪу. «ашто да се осеЮам незаштиЮено, зашто да осеЮам неприЉатеЪство?  ако могу да осетим Ъубомору, зашто да будем Ъубоморан, када ме ЅожиЉа Ъубав увек окружуЉе! » како да завидим када имам све, немам зашто да завидим!

ј Ља све то нисам искусио, и то Ље разлог због кога не волимо. ћи не волимо Љер Љош увек сами нисмо били воЪени. Ќе волимо Љер нисмо осетили ЅожиЉу Ъубав, коЉа постоЉи, коЉа се излива у наша срца. ќна се излила и напунила наша срца, али она то не осеЮаЉу. £ош се нисмо осетили изванредно воЪеним од стране Ѕога, и зато осеЮамо безумну незаштиЮеност и страх. “и видиш другога и моментално га схваташ као претЬу сопственом постоЉаЬу, видиш другог и боЉиш се да Юе ти учинити нешто нажао. √ледаш на другога као на свог животног супарника, не осеЮаш Љединство са Ьим, не осеЮаш ту радост, коЉу треба да осетиш када видиш да Ље другоме добро, тада се радост одражава на Ьему и враЮа се мени, као меРу огледалима, када се светлост у Љедном огледалу одражава у другом и постаЉе све Љача и Љача.

ƒужан сам да волим друге, зато што тако постаЉем богатиЉи и не губим на своЉоЉ вредности ако вреднуЉем другога, него Љош и добиЉам на значаЉу. јли све су то само речи, само речиЕ ј Ъубав Ц она Ље у делима, а не у речима. »ма таквих Ъуди коЉи делаЉу и заиста то чине, могу себи приписати пуно опипЪивих дела, а не измишЪаЉу теориЉе коЉе веру своде на ниво идеологиЉе: лепе речи, спорови, дискусиЉе, апстрактне мисли, идеЉе, филозофиЉа, али све без искуства, мука, жртвоваЬа, без да мрднеш прстом за другог, без да га посетиш, да попричаш са неким коме треба друштво, да паднеш на колена за време молитве и пустиш за Ьим сузу, Ц без свега тога.

Ќе мислим на тебе коЉи то чиниш, и Ља ти честитам, завидим ти и надахЬуЉем се твоЉим примером, Љер то Ље, уистину, Ъубав. ƒруго Ље култура, хришЮанска култура и дискусиЉа, али ни такве не окривЪуЉем, Љер ако то урадим неЮу имати Ъубави и тада Юу поступити као неко ко не уме да разликуЉе Ъуде по карактеру. £едни воле практична дела, а други теориЉска, али и то Ље дело. Ўта се ту може? Ќеки Ъуди су теоретичари, они дискутуЉу, помажу другима на интелектуалном нивоу како би разумели неке концепте. » то Ље Ъубав. ћожеш говорити из Ъубави, можда си ти филозоф и твоЉа филозофиЉа проучава Ъубав, само нека ти Љедно увек буде циЪ Ц помоЮи човеку, било ком човеку коЉи слуша твоЉе речи.

ќдиста постоЉе такви умови, такви Ъуди, коЉи располажу превасходним теориЉским сазнаЬима, а другима више одговараЉу практична дела и они питаЉу:

Ц ƒа ли можда знаш за неку социЉалну установу где могу да помогнем Ъудима? £ер немам дара за говоранциЉу.

»ли као што Ље случаЉ са неким стариЉим свештеницима Ц светим Ъудима, коЉи немаЉу таленат за говоре и не занимаЉу се проповедима. јли они проповедаЉу кроз своЉ животни пример, они знаЉу како треба помоЮи човеку, како саслушати бол другог, знаЉу да тутну у руку 50, 100, 200, 300 евра ономе коме Ље то потребно, умеЉу да посете Ъуде коЉи су на граници развода и да поплачу са Ьима, поразговараЉу са супружницима и кажу:

Ц Ѕре, децо, не могу да вас убедим аргументима, али то што ви радите ниЉе добро!

» брак се исцели од Љедне добре речи.

ј неки се, као монаси на —ветоЉ √ори, моле. » то Ље Ъубав. јко монах воли, он не ропЮе, не сваРа се, а уколико доРе до спора у манастиру ти мораш да му кажеш: Ђѕа, чедо моЉе, ти си се одрекао од свега, како би био слободан и духовно узвишен човек, како би преобразио своЉе срце у диван врт и примио у наручЉе све Ъуде, а сад се сваРаш? «ар Ље и до манастира стигла завист? «ар и овде има Ъуди с коЉима не разговараш?ї

Ќе, наравно, да у твом манастиру нема таквих, али у неким манастирима има и стога Ље молитва важна и зато увек говоримо: Ъуди од тебе очекуЉу Ъубав Ц очекуЉу молитву, жртву, да узмеш броЉаницу у руке и све их понаособ споменеш. Ќа таЉ начин не погубЪуЉеш своЉу душу, а добиЉаш Ъубав.

ћорамо да осетимо Љединство Љедни са другима, да осетимо да делимо нешто заЉедничко, да нас спаЉа пуно сличности, да можемо да разговарамо и осеЮамо пуно истих ствари, да смо сви Ц Љедно. ј када смо Љедно, као све честице —ветог јгнеца, “ела и  рви ’ристове, коЉе сипамо у —вети ѕутир, све Ље то Љедна целина: живи, мртви, све врсте Ъуди, сви свети, Ц све ми то Ђмешамої и постаЉемо Љедно цело, Љедно тело, заЉедно са √осподом.

јко у свом срцу то не осетиш, онда Юеш у мени видети неприЉатеЪа, а Ља у теби предмет зависти. “воЉ напредак Юе за мене бити претЬа, твоЉ успех повод за завист. јли ако Ља то осетим, онако како Ље то √оспод у —воЉоЉ ѕрвосвештеничкоЉ молитви рекао: Ђƒа сви Љедно буду, као “и, ќче, (£н. 17, 21), усрдно “е молим, Ќебески ќче. ћолим се за то да сви буду Љедно, да они узму ћоЉе пламено срце и претворе га у бакЪу, да га предаЉу од срца срцу и да се Ьиме запали читав свет. ћолим се да Ъубав и Љединство буду Ьихова обележЉаїЕ

јко спознам да ми имамо нешто заЉедничко, да и ти имаш душу, као и Ља, душу коЉа Ље у своЉоЉ дубини предивнаЕ » твоЉа и моЉа. ћоЉе страсти су тако ужасне, моЉа злоба, егоизам, немоЮ, слабости Ц да, све Ље то одвратно, али ти недостаци не чине мене. ќни ме окружуЉу, они су проникли у моЉу личност, душу, срце. јли ипак, у нама постоЉи нека срж, неки печат, коЉи Ље светлиЉи од свих звезда, од све светлости овога света. » ако Ља то схватим, онда Юу знати да имам нешто заЉедничко с тобом и са свим Ъудима. » то Юе довести до тога да Юемо кренути да изгарамо од Ъубави, од тако огромне Ъубави, где нема меРусобне зависти, где нико никог не доживЪава као претЬу, веЮ се радуЉе због радости других.

 ако Ље то само тешко достиЮи, чак и за свештеника! £а сам свештеник, али могу ли Ља да волим другог свештеника, коЉи Ље благородниЉи, способниЉи, харизматичниЉи, коЉи има лепши глас од мене? » да то буде разлог за моЉу радост, да Ьегова радост буде и моЉа, да се радуЉем Ьеговом успеху, а и он моЉем. ƒа он схвати да Ље због своЉих талената обавезан свима нама, а да Ља разумем да сам и Ља обавезан Ьему такав какав сам и да тако снажимо Љедан другог.  ако не би било такмичеЬа, супарништва, сукоба, коЉи нас тераЉу да Љедни друге гледамо са подозреЬем.

Ђѕо томе Юе сви познати да сте ћоЉи ученици, ако будете имали Ъубав меРу собомї (£н. 13, 35), Ц Ъубав као жртву, као Љединство, успех у свим поЪима и радост за туР напредак. Кубав може постати све, све може зрачити ЪубавЪу, али из свега може струЉати злоба, хладноЮа, равнодушност, смутЬа.

¬елико Ље дело показивати Ъубав! Ќе боЉиш се ако у теби има Ъубави. Ааво долази, а ти му гледаш право у очи и говориш:

Ц ¬олим те! Ќема разлога зашто бих те се плашио. » зашто да се боЉим, шта ми можеш, ако те волим?

¬идесте ли шта Ље рекао ’ристос? Ђ» не боЉте се оних коЉи убиЉаЉу тело, а душу не могу убити; него се боЉте ќног коЉи може и душу и тело погубити у паклуї (ћт. 10, 28). Ќа пример, када неко под твоЉ прозор баци отпатке, или комшиЉа у згради прави буку, или ти нешто одузму Ц све су то само споЪашЬе ствари. ’ристос говори:

Ц Ќе боЉ се, ништа ти друго они не могу. —амо то и ништа више.

ј ти можеш да урадиш нешто много значаЉниЉе Ц можеш да их заволиш. «аволи их. ќни то не могу да разруше, зато што Ъубав побеРуЉе све боЉазни, чини од нас слободне Ъуде и ти се веЮ не боЉиш ни живота, ни смрти.

ѕлашиш се када те мучи кривица. ј за шта си крив?  рив си Љер ниси достигао Ъубав, а гледаш на Ѕога као на страшило, коЉе те грди, кажЬава, држи бич, биЉе те и прогаЬа осеЮаЬем кривице. ј када си грешник, али скрушени грешник, коЉи истовремено осеЮа и ЅожиЉу Ъубав Ц тада те твоЉ грех чини смиреним. ќн те скрушава, приземЪуЉе и кличеш: Ђ£ао, ’ристе моЉ, тако сам лош, али “и ме волиш, зар не? ƒрзнуо сам се да “е погледам кроз сузе. ћоЉа Ље душа нечиста, али знам да ме “и волиш!ї

јрхимандрит јндреЉ ( онанос)
— руског јлександар АокиЮ

14 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0