Srpska

ƒа ли хришЮани мораЉу да учествуЉу у политичком животу?

ƒо коЉе мере Ље хришЮанин обавезан да учествуЉе у политичком животу и да ли Ље уопште обавезан да у Ьему учествуЉе? ѕримера ради, да ли Ље гласаЬе на изборима Ц обавеза или право, коЉе можемо и да не искористимо? » да ли хришЮанин може да гради политичку кариЉеру? ”општено говореЮи, шта Љедан православац треба да очекуЉе од политике, а шта не? Ўта Ље то што политка не може да нам пружи, коЉе су Ьене границе?

††††

ѕротоЉереЉ јлександар јвдЉугин:

ћера учешЮа у изборном процесу, што се свештенства тиче, почевши од ипоРакона па све до архиЉереЉа, утврРена Ље одлуком —ветог —инода од 4. октобра 2012. године. ЌаЉкраЮе речено, ако постоЉи жеЪа, можемо бирати власт, али не можемо у ЬоЉ учествовати, то Љест, цару даЉемо шта му припада, али се за цара не кандидуЉемо.

—твари стоЉе другачиЉе када говоримо о лаицима. —вако ко приступа исповести, свако кога покривамо епитрахиЪем, има своЉ однос према власти, партиЉама, политичким процесима коЉи теку око нас. ѕоменути односи не тичу се нечег што се дешава далеко од нас, нечег споЪашЬег и неважног, ради се о сасвим реалним догаРаЉима, коЉи утичу на наш живот, на благостаЬе наше породице, на будуЮност наше деце. Куди имаЉу право избора и право да путем свог гласачког листиЮа утичу на резултат избора, али не дао Ѕог да неки свештеник Ъудима прича за кога да гласаЉу. —ваки човек на овом свету живи своЉ живот и креЮе се стазом коЉа само Ьему припада, стога нико не сме да га лиши права на избор.

—авети попут: Ђ√ласаЉте за ѕетра ѕетровиЮа, он нам Ље изградио звоник!ї Ц носе страшне духовне последице. Ћичност се претвара у стадо, у Љеднолична, мукла, сива створеЬа коЉа не живе по своЉоЉ воЪи. » тада ЉеванРеЪски поступак ѕастира (’риста), коЉи тражи Љедну изгубЪену овчицу, постаЉе непотребан и нелогичан.

ѕолитика Ц власт, чини Љедно од три искушеЬа коЉима Ље Раво покушао да заведе —ина ЅожиЉег. ’ришЮанство Ље показало Љедини пут спасеЬа: оно преображава човека, под условом да он сам то жели. ѕолитичка делатност Ље пуна искушеЬа, али уколико политичар доноси решеЬа коЉа су христоцентрична, ако се Ьегова обеЮаЬа, програми и жеЪе подудараЉу са Ьеговим стварним делима, зашто онда он не би владао?

ЌесумЬиво Ље да су такозвана Ђправила политичке утакмицеї далека од постулата ЅожиЉих закона, али шта Ље боЪе: одати се површном хуманизму и хедонизму, како нам предлаже данашЬи свет, или постати узор за друге и подсетити их да сте „овек?

“ако да, ако меРу вашим парохиЉанима, православним приЉатеЪима или познаницима, постоЉи неко ко може, заиста на хришЮански начин, да ради на корист друштва и вас лично, онда нека буде политичар. Ќе да буде ЂсвеЮЬакї (како смо ми, не тако давно, звали функционере, коЉи су долазили да се сликаЉу на почасним местима у црквама за велике празнике), веЮ такав политичар коЉи за свако своЉе дело тражи благослов од Ѕога.

—вештеник –оман —авчук:

ѕитаЬе односа хришЮана према политици Ље сложено и спорно. ѕре свега, то питаЬе вреди размотрити. ћи, хришЮани, смо принуРени да одговоримо на Ьега узимаЉуЮи у обзир чиЬеницу да политика, као део друштвеног живота, утиче на нас. ƒа ли Ље то питаЬе важно и за наш духовни живот? ћислим да Љесте. ” супротном, ова тема не би била поменута у —ветом ѕисму. ћени се чини да овде треба да спроведемо генерализациЉу примера коЉе налазимо у тексту Ќовог «авета. ѕрво на шта указуЉе реч ЅожиЉа Љесте да хришЮани не треба да пренебрегаваЉу своЉе граРанске дужности (види: ћк.12:13-17). ѕритом, главни циЪ учешЮа ’ристових следбеника у политичком животу Љедне државе треба да буде помоЮ властима, чиЉа Ље дужност да се брину о законитости и поретку (види: –им. 13: 1-7). — друге стране, пример —ветог £ована  рститеЪа, коЉи Ље разобличио владара, као и примери ранохришЮанских мученика, коЉи се нису покорили заповестима власти да се поклоне идолима, сведоче о томе да на плеЮима хришЮана почива велика дужност да у свакоЉ сфери личног и друштвеног живота остану верни своме позиву, своме Ѕогу. ќве две стране односа хришЮана према граРанском животу налазе се у основи нашег учешЮа у политици.

 ада судбина отаЯбине виси о концу, хришЮани не смеЉу остати по страни. Ўто се учешЮа у политичком животу, коЉе превазилази наш граРански дуг, тиче (изградЬа политичке кариЉере и слично), то Ље веЮ питаЬе на коЉе сваки хришЮанин треба самостално да одговори. “у Ље важно да на прави начин оценимо своЉу духовну снагу, а такоРе и исправност своЉих намера.

—матрам да Ље главни циЪ политике, у идеалном смислу, направити такве услове граРанског живота, коЉи барем неЮе сметати духовном животу сваког од нас, а у наЉбоЪем случаЉу Юе помагати развоЉу духовности. “о можемо да прижеЪкуЉемо и томе треба да стремимо, а то треба и да захтевамо од власти, у оквирима закона. ѕритом, треба да држимо на уму да се, на краЉу краЉева, спасеЬе налази у власти Ѕога,  оЉи зна како да спасе оне коЉи √а воле, ма у каквим условима се налазили. Ќаш однос са Ѕогом Ље много важниЉи од споЪашЬих околности у коЉима живимо.

—вештеник —ергиЉе ЅегиЉан:

Ќе можемо изаЮи из оквира овога света, зато нам оваЉ пали свет и намеЮе учешЮе у политичким процесима. јли ако сви верници, под образложеЬем одрицаЬа од страсти, напусте политику, онда Юе тамо остати све сами безбожници. ѕоследице такве расподеле моЮи смо веЮ видели у 20. веку.

ѕа ипак, нико не може натерати хришЮанина да учествуЉе у политичким процесима. јко му савест говори да Ље то штетно по Ьегову душу, онда зашто иЮи против савести?

Ќа примерима других држава видимо да свештенство учествуЉе у политичком процесу. ” парламенту ¬елике ЅританиЉе одавно Ље представЪена јнгликанска црква. ” данашЬе време то су Ђдуховни лордовиї Ц ради се о 26 Ъуди, коЉи су наЉутицаЉниЉи прелати Ьихове цркве:  антербериЉски архиепископ, £оркшки, Ћондонски и други. »стовремено, примеЮуЉемо да Ьихово присуство у парламенту ниЉе гаранциЉа против усваЉаЬа антихришЮанских закона.

ћислим да Ље логично да у парламенту буду представЪени интереси сваке значаЉне друштвене групе. —тога Ље неопходно да и интереси православних хришЮана буду представЪени. “ада Юе постоЉати велика вероватноЮа да се поЉаве добро осмишЪени, и у границама могуЮности, праведни закони.

—вештеник ƒимитриЉе ¬идумкин:

” животу хришЮанина има места за политичку, као и за сваку другу, делатност. ” Љедном од основних докумената наше ÷ркве, а посебно у одеЪку: Ђќснове друштвене концепциЉе –ѕ÷ї, у глави: Ђ÷рква и политикаї, налазимо аргументоване и моралне предуслове, коЉима треба да се руководи хришЮанин коЉи жели да учествуЉе у политици: ЂV. 3. Ќишта не спречава православне мирЉане да учествуЉу у раду законодавних, извршних и судских органа, те политичких организациЉа. “им пре, што такво учешЮе, уколико Ље оно у сагласности са учеЬем ÷ркве, Ьеним моралним нормама и званичном ставу о друштвеним питаЬима, представЪа Љедну од форми мисиЉе ÷ркве у друштву. ћирЉани могу и позвани су да испуЬаваЉу своЉу граРанску дужност, да учествуЉу у процесима повезаним са изборима власти свих нивоа, и да учествуЉу у свим морално оправданим подухватима државе.ї

“о Љест, ниЉе дозвоЪено хришЮанима само да оду на гласаЬе, веЮ и да се опробаЉу у политичкоЉ кариЉери, а то мораЉу чинити у складу са ЂучеЬем ÷ркве и Ьеним моралним нормамаї. јлиЕ да ли Ље тако нешто могуЮе? “о Ље главно питаЬе, на коЉе сваки хришЮанин, коЉи види себе у политици, сам треба да пружи одговор. ƒа ли Ље могуЮе бити политичар, а истовремено и савесни хришЮанин? јко Ље могуЮе, онда да ли баш на сваком нивоу политике? ƒа ли Юе испасти да зарад напредоваЬа на кариЉерноЉ лествици мораш да поступиш против савести и да не можеш да одолиш том искушеЬу, Љер си све време тежио том месту дуги низ година? —ва та питаЬа су актуелна за сваког човека, коЉи Ље макар мало упознат са светом савремене политике.

јли, с друге стране, у политици су хришЮани потребни, као нигде другде. јко Ље британски државник  лемент јтли био у праву када Ље рекао да Ље Ђполитика вештина доношеЬа важних одлука у условима непотпуних информациЉа и недостатка временаї, онда ко Ље други до хришЮанина достоЉан да овлада том умешношЮу, повезуЉуЮи таЉ напор са молитвом Ѕогу за дар мудрости у доношеЬу важних решеЬа, коЉа се тичу многих? ј и када поразмислимо о томе ко Ље дорастао улози Ђслуге народаї схватамо да то може бити само савестан човек, коЉи Юе смоЮи снаге да са те фразе стргне знаке навода и да са Ье спере Ъагу ирониЉе на коЉу смо толико навикли. » таквих Ље меРу хришЮанима више.

’ришЮанину, коЉи Ље воЪом ЅожиЉом, поставЪен на пут политичке делатности, желим да, пре свега, не изгуби своЉ прави ориЉентир. ј он може бити само Љедан: власт ти Ље подарена привремено и само зато да би савесно и улажуЮи сву своЉу снагу служио ближЬем свом.

††

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин:

ћа шта год пробали, политика Ље незаобилазна. ќна умногоме решава судбину наше отаЯбине, а значи и судбину нама блиских Ъуди, наше деце и потомака. «ар ми можемо бити равнодушни према нечему што очекуЉе наше сроднике у будуЮности?

„есто чуЉемо да Ље политика прЪава игра. јли све зависи од тога о коме се ради. ” рукама неких Ъуди, политика постаЉе систем манипулациЉе над народом зарад достизаЬа сопствених себичних циЪева. ” рукама других, политика представЪа инструмент служеЬа Ѕогу и ближЬима. “о значи да у првом случаЉу, политика развраЮуЉе оног ко Ље веЮ био развратан. ј у другом случаЉу, политика лишава слободног времена оне, коЉи ионако нису пуно мисли на себе.

ƒобро Ље видети да се у последЬе време меРу руским политичарима поЉавило више исправних, часних Ъуди. ” одреРеном смислу, политика може постати посебно жртвено служеЬе, када том служеЬу приступа искрени хришЮанин. ќн осеЮа одговорност за повереЬе коЉе му указуЉе народ. ј сам пример минулих двадесетак година нам показуЉе да Ље верност отаЯбини оправданиЉи пут за политичара, она у веЮоЉ мери доприноси Ьеговом ауторитету, него улагиваЬе и слепо повоРеЬе за лидерима западних држава.

Ќе прЪа политика човека, него човек прЪа политику Ц своЉом дволичношЮу, обманама, користоЪубивошЮу. ќцрковЪени човек Юе оцрковити и политику. јко се присетимо историЉе хришЮанства, онда Юе нам бити Љасно да су управо свети владари кардинално утицали на присуство хришЮанства у држави и друштву. » император  онстантин, и кнез ¬ладимир били су силни, мудри политичари, Ьихово обраЮаЬе ’ристу повукло Ље за собом обраЮаЬе ’ристу читавих народа.

—лабЪеЬе хришЮанске државе, по правилу, Ље доводило и до осиромашеЬа хришЮанског живота. “ако да никако не смемо да игноришемо ту страну нашег овоземаЪског живота. ѕотребна нам Ље снажна држава, како би ѕравославЪе било снажно.

Ўто се избора тиче, гласаЬе Ље, наравно, добровоЪно. јко неко не буде учествовао на изборима неЮе престати да буде чедо ÷ркве. јли у неком смислу то Ље разочараЬе, Љер се ту решава судбина наше отаЯбине. —ада наступа тренутак када треба подржати ЉачаЬе –усиЉе на меРународноЉ сцени, не напуштати добиЉене позициЉе, веЮ супротно, утврдити наше успехе и наставити даЪе. ¬ажно Ље да свако од нас стане у таЉ ред, часно испуЬаваЉуЮи своЉ дуг, и да пружи подршку онима коЉи се налазе на челу колоне, а не да се равнодушно скрива и са подозреЬем све посматра са стране. ћислим да Ље наступио историЉски врло важан моменат. Ќека нам Ѕог подари мудрости да не погрешимо при свом избору.

—вештеник ƒимитриЉе Ўишкин:

ѕолитички живот Ље неодвоЉиви део живота државе, повезан са програмом реализациЉе разних националних идеЉа, чиЉи Ље носилац, идеално говореЮи, народ.

Ќаравно, не можемо реЮи да Ље православац обавезан да учествуЉе у политичком животу. јли православац не живи изолован од света. ќвде, на земЪи, он Ље син свога отачаства, граРанин, и ако свом душом навиЉа за своЉу отаЯбину, ако жели да наша држава постане ЂприЉатниЉа Ѕогуї, онда он, разуме се, може узети учешЮа и у политичком животу, у тоЉ мери у коЉоЉ он сам сматра потребном и могуЮом, и у том степену коЉи Ље предвиРен уставом. Ќадасве, можемо реЮи да су велики руски свеци, као што су —ергиЉе –адоЬешки и —ерафим —аровски (коЉи су у одреРено време напуштали друштво не би ли достигли Ђвелико усредсреРеЬеї), своЉом духовном блискошЮу Ѕогу, несумЬиво утицали на формираЬе националне политике –усиЉе више него неки државници и политичари наЉвишег ранга.

ѕосебно Юемо попричати о Ъудима, коЉи се професионално занимаЉу политиком као одвоЉеном облашЮу друштвеног живота. ƒа ли Ље та област Ъудске делатности иманентно грешна, неприхватЪива с тачке гледишта православне вере и морала? Ќаравно да ниЉе! ѕравославци могу уЮи и у политику, баш због тога да би испуЬавали ’ристове заповести и учествовали у конкретном оваплоЮеЬу моралних принципа, коЉи су у сагласЉу са православном вером. ћожемо то реЮи и на оваЉ начин: ѕравославЪе у политици Ље предивно, али Ље политика у ѕравославЪу недопустива.

Ўта имам у виду када то кажем? ÷иЪ духовног живота Ље у достизаЬу ÷арства Ќебеског и то наЉважниЉе уздизаЬе човека не остваруЉе се нигде другде осим у ÷ркви, коЉа заиста Љесте Ђпунина ќног коЉи све испуЬава у свемуї (≈ф.1: 23). ” том смислу ÷ркви не треба ништа додавати, а не може ЉоЉ се ништа ни одузимати. £едини додаци су могуЮи у виду придобиЉаЬа нових чланова, а до умаЬеЬа (стриктно у споЪашЬем смислу) Љедино може доЮи путем отпадаЬа од Ье оних коЉи смртно греше. ћоже се реЮи да духовни, црквени живот претходи свим сферама Ъудске делатности. “о Ље пуноЮа, коЉа се може изливати, условно говореЮи, ЂспоЪаї, то Љест на све сфере Ъудског живота, коЉе су у сагласности са ЅожиЉим «аконом. јли самоЉ пуноЮи црквеног живота нису потребне никакве Ђдопунеї.

јко се вратимо расправи о политици, онда можемо констатовати да Ље таЉ поЉам вишезначан. ” наЉмаЬу руку можемо говорити о унутрашЬоЉ и споЪашЬоЉ политици. “о Љест, Љедна Ље ствар штитити част отаЯбине, као што се сада каже, Ђна меРународноЉ позорнициї. » то Ље прерогатив дипломата свих нивоа. јли постоЉи и друга област Ц то Ље унутрашЬа политика, са мноштвом институциЉа и делатности, нарочито социЉалних. «ато што постоЉи Љедна политика у сфери здравствене заштите, друга у сфери образоваЬа, треЮа у сфери културеЕ » ту се намеЮе занимЪиво питаЬе. ј како се уопште формира државна политика у свим областима друштвеног живота? » одговор на све те компликациЉе Ље суштински Љедноставан. “у политику формираЉу конкретни Ъуди. » ако се православци гнушаЉу политике и одлазе из те сфере Ъудске делатности, никако не утичу на дневни ред државног живота, онда не треба да се чудимо што се и државна политика у свим областима друштвеног живота све више удаЪава од норми хришЮанског морала.

јко директно одговоримо на питаЬе: шта нам не може пружити политика? Ц онда Ље одговор очигледан: политика не може дати човеку пуноЮу духовног живота у хармониЉи са Ѕогом. “о се остваруЉе у ÷ркви. јли као израз и отелотвореЬе тога може послужити организациЉа друштвеног живота на начелима хришЮанске духовности. » то Ље оно чему можемо и чему треба да тежимо.

— руског јлександар АокиЮ

21 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0