Srpska

¬елико дело старца £ефрема јризонског

—тарац £ефрем (ћораитис) —тарац £ефрем (ћораитис)
††††

—тарац £ефрем Ље духовно чедо великог старца £осифа »сихасте. ѕостао Ље познат као ‘илотеЉски од 1973. године, када Ље изабран за игумана манастира ‘илотеЉа на —ветоЉ √ори, у ком Ље врло брзо оживио аскетски монашки живот. Ќакон тога, —вештена општина —вете √оре Ље благословила старца £ефрема да прошири и попуни Љош три атонска манастира са онима коЉи траже монашки живот и то:  сиропотам,  онстамонит и  аракал. ќви манастири су остали под духовним руководством архимандрита £ефрема, као и велики броЉ мушких и женских манастира у √рчкоЉ и —ЉеверноЉ јмерици.

√рчки православни свештеник и теолог, протоЉереЉ £ован –оманидис, написао Ље 1960. године: „—ветогорци би требало да што пре пошаЪу своЉе представнике у —јƒ и оснуЉу тамо монашке заЉеднице, иначе ѕравославЪе на америчком континенту очекуЉе неминовна пропаст.“ Ќеколико година касниЉе ове пророчке риЉечи су се оствариле, напорима само Љедног човека. ћанастири —тарца £ефрема су се поЉавили у многим регионима —јƒ-а и  анаде. ѕрви меРу Ьима Ље манастир —ветог јнтониЉа ¬еликог у јризони. ќд тада се старац често назива „јризонски“.

ѕредставЪамо нашим читаоцима разговор са Ьеговим духовним чедом, јлександром Ћагос, веома занимЪивом особом. ќна Ље била духовно руковоРена и од стране старице ћакрине, игуманиЉе ћанастира ѕресвете Ѕогородице ќдигитриЉе, коЉи се налази близу грчког града ¬олоса, основаног са благословом великог старца £осифа »сихасте. јлександра Ље професор историЉе и археологиЉе, и ради много година на ‘акултету историЉе ћедицинског универзитета у £аЬини (—еверна √рчка). —а благословом свог духовног оца, она се труди да темеЪи своЉ рад на отачком предаЬу, и да предаЉе на темеЪима православног погледа на свет. ћонаси, духовни оци, старешине манастира старца £ефрема и Ьегова световна духовна чада, често одседаЉу у куЮи јлександре и Ьеног супруга ПорЯа Ћагоса, коЉи Ље професор неурологиЉе на истом ћедицинском универзитету.

јлександра Ље имала ту среЮу да не само ближе упозна велики броЉ духовне деце старца £ефрема, и постане приЉатеЪ са Ьима, него и да на дуже време посети Ьегове манастире, како у √рчкоЉ тако и у јмерици. Мена породица Ље увек пружала помоЮ старцу (и дан данас то ради) и подржавала Ьегов рад.

ћанастир —ветог јнтониЉа ¬еликог у јризонскоЉ пустиЬи ћанастир —ветог јнтониЉа ¬еликог у јризонскоЉ пустиЬи
††††

- јлександра, можете ли нам реЮи како Ље дошло до тога да будете под духовним воРством старца £ефрема?

- ћоЉ супруг и Ља смо духовна деца старца £ефрема веЮ тридесет година. „ули смо за старца 1986. године и милошЮу ЅожиЉом он Ље постао духовни отац целоЉ нашоЉ породици. ѕрвог дана нашег познанства старац Ље поделио са великим ентузиЉазмом своЉе планове у вези са „Ьеговим великим послом“, а то Ље изградЬа манастира.

—ви знамо да Ље старац £ефрем изградио осамнаест манастира у —еверноЉ јмерици. ѕаралелно са осниваЬем ових нових манастира у —еверноЉ јмерици, он Ље оживео древне грчке манастире, уништене и напуштене Љош од времена турске владавине. ” √рчкоЉ, као и у –усиЉи, много предивних манастира се нашло, и Љош увек се налази у запустелом стаЬу, што због недостатка средстава за Ьихову обнову, што због недостатка оних коЉи би се у Ьима подвизавали. “ако да се прва половина старчевог „великог посла“ проЉавила у —еверноЉ јмерици, а друга половина у √рчкоЉ.

- јлександра, да ли Ље ваш духовни отац разговарао са вама о Ьеговом старцу Ц £осифу »сихасти? ƒа ли Ље било откривено великом старцу £осифу »сихасти да Юе Ьегов духовни син градити манастире?

- ƒуховна деца старца £ефрема често називаЉу старца £осифа „ƒедом“, пошто Ље он духовни отац Ьиховог духовног оца. £ош док Ље деда £осиф био жив он Ље рекао старцу £ефрему да му Ље √оспод открио да га велики посао очекуЉе у будуЮности. ƒеда £осиф Ље водио рачуна да Ьегов духовни син добро Љеде, и знао Ље да му каже: „£еди, Љеди, мали моЉ, имаш пред собом велики подвиг; имаЮеш пуно посла.“

” своЉ кЬизи старац £ефрем наводи да му Ље Љедном старац £осиф рекао: „ƒолази час када Юеш говорити усред цркве.“ —тарац £ефрем Ље онда помислио: „Ќаш мали скит Љедва може да прими троЉе Ъуди.  ад само помислим, како би то била велика ствар ако бих икад говорио усред Ьега.”

—тарац £ефрем Ље примио врло строго духовно образоваЬе од свог старца. —тарац £осиф се ниЉе односио тако строго према било коЉем почетнику, колико према старцу £ефрему, управо зато Љер Ље знао какав га рад очекуЉе у будуЮности.

ѕре него што Ље старац £осиф уснуо у √осподу, он Ље поделио своЉе ученике Ц ко Юе са ким остати после Ьегове смрти.  ао послушника старца £ефрема оставио Ље оца £осифа коЉи Ље веЮ дужи низ година служио у ѕортариЉи. —тарац £осиф Ље такоРе поверио старцу £ефрему духовно руковоРеЬе женском заЉедницом у ¬олосу. ” том сестринству Ље живела маЉка старца £ефрема, као и мати ћакрина (ћариЉа у то време). »з ове заЉеднице Юе касниЉе израсти чувени манастир у ѕортариЉи.

ћати ћакрина, старац £ефрем и отац £осиф ћати ћакрина, старац £ефрем и отац £осиф
††††

- ћожете ли нам реЮи како Ље оваЉ манастир постао „матица“ многим другим женским манастирима?

- ƒуховна деца старца £ефрема имаЉу незваничан назив за манастир у ѕортариЉи Ц „митрополиЉа“. –иЉеч „митрополиЉа“ (гр. μητροπολις) бисмо могли превести као „маЉчински град“, Љер Ље она сложена из две речи: μητηρ Ц „маЉка“ и πολις Ц „град“. ” грчким градовима то Ље наЉстариЉи део града из кога произилази, или фигуративно говореЮи, раРа се остатак града. ” случаЉу манастира у ѕортариЉи, сматра се да Ље он „маЉка манастира“ осталим старчевим женским манастирима. ≈во како се то догодило.

ѕод руководством тако великих подвижника као што су старац £ефрем и мати ћакрина, сестре манастира у ѕортариЉи су почеле да напредуЉу веома брзо и биле су испуЬене сваком врлином.  ада Ље старац почео да отвара Љедан манастир за другим, прво у √рчкоЉ, а потом у јмерици, потребне су му биле духовно искусне монахиЬе, добро упознате са обичаЉима коЉе су он и мати ћакрина усвоЉили од деде £осифа. ”право такве монахиЬе старац £ефрем Ље намеравао да прве постави у своЉим манастирима, како би оне могле да пренесу као наследство духовно предаЬе старца £осифа »сихасте на следеЮу генерациЉу монаха и монахиЬа.

-  оЉи манастири су били прво установЪени?

- ЌаЉпре Ље старац £ефрем успео да убеди игуманиЉу ћакрину да пусти неколико сестара за прва два Ьегова манастира основана у √рчкоЉ Ц —в. £ована  рститеЪа у —ересу и —в. архангела ћихаила на острву “асос.

ѕочетком 80-их година старац £ефрем Ље преселио своЉу маЉку, монахиЬу “еофаниЉу (Ж1986), и друге сестре у новоотворени ‘илотеЉски метох на острву “асос. ћати £ефремиЉа, коЉа Ље до данашЬег дана настоЉатеЪица манастира на “асосу, била Ље у то време млада девоЉка из града ¬олоса. ќна Ље често посеЮивала манастир у ѕортариЉи и знала Ље старца £ефрема, мати ћакрину, мати “еофаниЉуЕ ћоже се реЮи да Ље одрасла у Ьиховим рукама.

—тарац £ефрем са своЉом маЉком монахиЬом “еофаниЉом —тарац £ефрем са своЉом маЉком монахиЬом “еофаниЉом
††††

«атим Ље старац £ефрем узео из ѕортариЉе четири сестре: ‘еврониЉу, ћаркелу, “еклу и ¬риани, и отворио манастир у —ересу, поставивши монахиЬу ‘еврониЉу за игуманиЉу. Ќакон тога, мати ћакрина Ље рекла да више неЮе давати сестре из свог манастира.  ада Љу Ље старац £ефрем молио за то, она Ље одговорила: „ƒок сам Ља жива, не могу дати више.“ ћати Ље била веома осетЪива особа и волела Ље своЉе сестре, тако да се, као добра маЉка, веома бринула видевши тешкоЮе коЉе су оне трпеле након одласка из Ьеног манастира.

- “их година старац £ефрем почиЬе да гради манастире у јмерициЕ

- ƒа, тих година старац £ефрем Ље почео да редовно посеЮуЉе  анаду и јмерику. ” почетку Ље тамо путовао Љеданпут-двапут годишЬе. —тарац Ље видео да многим грчким емигрантским породицама треба духовна подршка Ц исповест, служба, реч ЅожиЉа. £еданпут Ље Љедан човек, старчево духовно чедо, позвао старца на ’аваЉе како би исповедио локалне православце. “у Ље старац £ефрем имао визиЉу. ќн Ље видио деду £осифа, како Ље изручио на Ьегово крило обиЪе поморанЯи уз речи: „—адиЮеш поморанЯе, драги! ¬идеЮеш колико Юе воЮа бити!“, из чега Ље схватио да Юе морати да се потруди у јмерици.

” току ових десет година старчевих посета јмерици, он Ље схватио да месец-два годишЬе ниЉе довоЪно. Ѕило Ље неопходно да започне изградЬу манастира у јмерици. ќн Ље такоРе имао откровеЬе од √оспода да Ље неопходна изградЬа манастира. ≈во шта нам Ље старац испричао о томе. ” почетку он ниЉе желео да прихвати оваЉ „велики посао“ изградЬе манастира. ћолио се √осподу, говореЮи му да он ниЉе у стаЬу да прихвати таЉ посао. ” Љедном тренутку Ље чуо глас ’риста,  оЉи му Ље рекао: „Ќе, биЮеш ми послушан и преузеЮеш таЉ посао на себе!“ ќнда Ље старац одговорио: „ƒобро, √осподе, али ми само даЉ толико Ъубави коЉа Юе бити довоЪна за све Ъуде коЉи Юе доЮи код мене.“

ќдакле баш двадесет манастира у —еверноЉ јмерици? ” своЉоЉ кЬизи „ƒарови пустиЬе“ (2005)  ириЉакос ћартидес Ље записао да Ље старчев задатак био да изгради онолико манастира у јмерици колико их има на —ветоЉ √ори. «ашто Ље баш морао да гради манастире у јмерици? —тарац Ље рекао у разговору да Ље изградЬа манастира за последЬа времена када Юе доЮи „неприЉатеЪ“ (антихрист), и баш у јмерици, Љер Юе све одавде почети и стога Ље Ъудима овде потребна духовна храна и помоЮ.

-  оЉи Ље први манастир основан од старца £ефрем у јмерици, и коЉу монахиЬу Ље поставио за игуманиЉу тог манастира?

- —тарчев први манастир у јмерици, отворен 1989. године, био Ље у ѕенсилваниЉи Ц –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице. ѕрва игуманиЉа старца £ефрема у јмерици била Ље блаженог спомена мати “аксиархиЉа (Ж 1994). ћати “аксиархиЉа била Ље света душа, Ѕогом изабрана. »мала Ље тако велике духовне дарове као и мати ћакрина. Ќакон Ьеног упокоЉеЬа мати ћакрина Ље говорила о ЬоЉ: „Ќикада ме ниЉе узнемирила, нити ми противречила. Ѕила Ље анРео“. ћати ћакрина Ље била много везана за Ьу и бринула се за Ьу. ћати “аксиархиЉа Ље била изузетно лепа, добра, Ъубазна и насмеЉана жена. ЌиЉе имала ништа од оне строгости коЉу често видимо код монаха.

ћонахиЬа ћакрина и “аксиархиЉа ћонахиЬа ћакрина и “аксиархиЉа
Ќакон што Ље мати “аксиархиЉа отишла за јмерику 1989. године, писала Ље писма мати ћакрини у коЉима се осеЮа Ьен бол: било Ље очигледно колико ЉоЉ Ље било тешко да живи далеко од свог манастира, у страноЉ земЪи, другоЉезичноЉ, без иЉедног познаника, нити било кога са ким би могла да се моли Ц по први пут Ље била потпуно сама у манастиру. ћати ћакрина Ље лично отишла у јмерику да види своЉу драгу духовну кЮер, и да види своЉим сопственим очима све те тешкоЮе. “ада се утврдила у одлуци да не пусти више ни Љедну сестру из манастира.

»ако Ље старац желео да узме сестре из ѕортариЉе за јмерику, пошто Ље мати ћакрина рекла: „ƒок сам жива, не могу дати више“, он Ље почео да узима сестре за јмерику из манастира са “асоса и —ереса.

јли, на дан сахране мати “аксиархиЉе десила се своЉеврсна прекретница, као неко откривеЬе свише. ћати “аксиархиЉa je живела маЬе од пет година у јмерици. Ѕоловала Ље од рака, и отишла Ље √осподу 3. августа 1994. године. ѕрактично цела духовна породица старца £ефрема се окупила на ЬеноЉ сахрани у ѕенсилваниЉи: мати ћакрина Ље долетела са неколико других сестара из √рчке, дошле су америчке игуманиЉе, а са —вете √оре сам старац £ефрем.

Ќешто пре сахране, десило се чудо: на челу упокоЉене мати “аксиархиЉе поЉавило се миро у виду капи, коЉе су изгледале као капЪице зноЉа, али су испуштале чудесан мирис. —ви присутни су видели ово чудо. “о Ље оставило снажан утисак на мати ћакрину, те се она сложила да отпусти своЉе сестре у јмерику.

” октобру 1994. старац £ефрем се договорио са мати ћакрином о томе коЉе би сестре узео, и у маЉу 1995. неколико монахиЬа Ље прешло из ѕортариЉе у јмерику. ћати ћакрина Ље плакала док Ље слала своЉу духовну децу у јмерику. √оворила Ље: „ оЉа Ље друга маЉка толико бринула као Ља? “олико деце да се подигне, васпита Ц и тако да их узмете право из моЉих руку!“ Ќе да ниЉе хтела да их да √осподу Ц Ьен цели живот Ље био предан и посвеЮен √осподу, али Ље она, као маЉка, била веома осетЪива и Љако везана за своЉе сестре и желела Ље да их заштити од опасности, видеЮи кроз какве потешкоЮе пролазе након одласка из Ьеног манастира. “о Ље био Ьен крст.

- —а каквим потешкоЮама се старац £ефрем сусретао у току изградЬе манастира у јмерици?

- √радити манастире у јмерици ниЉе било лако. “амо, чак и меРу православнима, могу се осетити тотално другачиЉи верски обичаЉи Ц дух секуларизма. јли старац £ефрем Ље успео да постигне изванредне резултате, чинеЮи мудре одлуке Ц делимично захваЪуЉуЮи Ѕожанском просветЪеЬу, делимично захваЪуЉуЮи своЉоЉ невероватноЉ природи: он Ље веома паметна особа, и све што ради, ради брзо и лепо.

—тарац Ље видео да Ље неопходно све радити брзо. ќн би стално говорио: „ћорамо да пожуримо да све завршимо на време, тешка времена долазе у свету“. ѕоред тога, наишао Ље на велики отпор од стране архиепископа £акова  укузиса, коЉи испрва ниЉе давао благослов за изградЬу манастира. ћати “аксиархиЉи Ље било веома тешко Љер Ље била потпуно сама, али Ље она била света душа и имала пуно дарова.

—тарац Ље ускоро схватио да неЮе добити благослов од стране √рчке ÷ркве за изградЬу Љош неколико манастира. ” то вриЉеме он се упознао са неколико архиЉереЉа –уске заграничне ÷ркве и они су му понудили своЉу помоЮ.  ада Ље старац говорио о овоЉ понуди у √рчкоЉ, то Ље изазвало талас осуда многих Ьегових познаника, као и званичних црквених личности и он Ље дошао у веома тешку ситуациЉу. ќни су му рекли да Ље –уска ѕравославна загранична ÷рква, неканонска црква. ћноги су тада старца звали прелешЮеним.

 ада се све то дешавало, старац се нашао у стаЬу богооставЪености: „Ѕоже моЉ, Ѕоже моЉ, зашто си ме оставио!“ ” исто време, старчева духовна деца сведоче да Ље у овом тешком периоду старац имао толико благодати да Ље просто одисао неким слатким миомирисом. —ве што би дотакао, почело би да слатко мирише.  ада Ље исповедао чада, покривао Ьихове главе са епитрахиЪом, Ьихова коса би мирисала по неколико дана. јко би дотакао салвете оне би почеле да испуштаЉу оваЉ мирис. Мегова одеЮа и скуфиЉа испуштале су мирис. Ўто су Љача била искушеЬа, Љачи се мирис осеЮао. Ќе само старац £ефрем, него и Ьегова духовна деца су имали откривеЬе од √оспода да Ље то што старац ради од Ѕога.

Ќа краЉу, после неколико месеци старац Ље добио благослов од ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе за изградЬу манастира. јрхиепископ £аков, коЉи Ље био противник изградЬе, у то вриЉеме се веЮ био упокоЉио у √осподу. Мегов наследник, архиепископ —пиридон (ѕапагеоргиу, 1996Ц1999), био Ље ЪубитеЪ монаштва. «атим Ље старац £ефрем почео да отвара манастире Љедан за другим.

—тарац £ефрем ради заЉедно са братиЉом —тарац £ефрем ради заЉедно са братиЉом
††††

—тарац Ље успео да све то заврши на време. јрхиепископ —пиридон Ље поднео оставку 1999. године, и поново Ље наступио тежак период за старца. ≈во шта Ље он говорио о томе: „Ўто више борбе имам, све више волим оваЉ посао“; „¬елики посао се достиже великим корацима. ћорамо пожурити да постигнемо све“ и Љош: „ о се може супротставити воЪи ЅожиЉоЉ?!“ —тарчева духовна деца кажу да Ље он увек говорио о свом „великом послу“ са великим ентузиЉазмом и ЪубавЪу. Мегов рад Ље био прожет патЬама, са додатним потешкоЮама, а Ьегово лице испрано потоцима молитвених суза. ” √рчкоЉ нема другог таквог примера, друге такве особе, коЉа би урадила све то у свом животу.

-  олико Ље манастира сада под духовним руководством старца £ефрема?

- “ренутно постоЉи осамнаест манастира у јмерици, а старац Ље и духовни отац четири манастира на —ветоЉ √ори и осам женских манастира у √рчкоЉ. ѕоред Ьих, постоЉи Љош неколико братстава и сестринстава коЉи немаЉу статус манастира (тзв. старчеви скитови).

—тога, рад старца £ефрема Ље Љединствен. √оспод га Ље припремио и дао му много благодати и велику смелост да заврши таЉ „велики посао“. », наравно, молитву. —тарац Ље у своЉим беседама говорио да никада не доноси озбиЪну одлуку, ако претходно не прими поруку од √оспода како да поступи.  ако он прима та обавештеЬа од √оспода за нас Ље таЉна. ћи то не можемо разумети. јли Ље све одлуке о томе ког Юе монаха или монахиЬу именовати за игумана, односно игуманиЉу, доносио након огЬене молитве и неке речи од √оспода. “акав велики посао никада не би могао бити остварен снагом Љедног човека.  ако Љедна особа може да све то постигне у свом животу?  олико само братстава и сестринстава Ље настало у јмерици, √рчкоЉ, на —ветоЉ √ори, колико само мирЉана и православних породица старац руководи!

ƒа, старац £ефрем Ље примио корисно и достоЉно образоваЬе од деде £осифа. ќн га Ље научио безусловноЉ послушности, Љер Ље знао да Юе после Ьегове смрти старац £ефрем морати да буде послушан самом ’ристу, што Ље неупоредиво теже. —амо замислите, да ли Ље било лако старцу £ефрему да напусти манастир ‘илотеЉ на —ветоЉ √ори, тако диван, благословен, прелепо организован? ƒа све то преда у руке свом ученику како би он сам лутао негде далеко од своЉе отаЯбине?!

ќнда Ље почео да подиже манастире, одлучуЉуЮи где и како Юе градити. ќн Ље морао да одлучи не само коЉе сестре да узме из √рчке или јмерике за сваки од Ьих, него и да привуче помоЮ локалних православних породица за куповину плаца за будуЮи манастир. ћноге породице су подизале новац са своЉих рачуна како би купили потребну земЪу.

—ваки манастир има своЉу причу о томе како Ље старац одлучио коЉу парцелу треба купити и како градити. ќчекуЉуЮи долазак првих монаха и монахиЬа у сваком новом манастиру, старац би се побринуо да добро припреми Ьихове нове домове, да буду удобни и привлачни. ќн би лично доносио букете свежег цвиЉеЮа, поставЪао у дворишта слатке мале скулптуре животиЬа, и пунио фрижидере са свежим производима уочи Ьиховог доласка. —тарац би се побринуо да браЮа или сестре имаЉу све неопходно како би одмах започели нормалан монашки живот у свом новом месту. ћеРутим, неминовно Ље долазио тренутак када Ље старац морао да оде, тако да су они остаЉали сами да наставе оно што Ље старац започео. » он би одлазио, носеЮи на своЉим плеЮима бригу за други нови манастир.

—тарац £ефрем такоРе казуЉе да Ље увек бивао потпомогнут молитвеним заступништвом свог старца, деде £осифа. „Ќикада нисам ништа урадио без благослова мог старца. ќдлазим и враЮам се у своЉу келиЉу и сваки пут умно узимам благослов од свог старца“, речи су старца £ефрема. ј деда £осиф Ље велики молитвеник и помаже не само старцу £ефрему у Ьеговом раду, него свима.

—тарац £ефрем са сестрама у —еверноЉ јмерици —тарац £ефрем са сестрама у —еверноЉ јмерици
††††

- £ероРакон манастира —ветог јнтониЉа ¬еликог у јризони, отац —ерафим (ћолибог) понудио Ље мали додатак нашем разговору:

- ѕрви манастир коЉи Ље старац основао у јмерици био Ље женски манастир –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у близини ѕитсбурга у ѕенсилваниЉи, 1989. године. Ќажалост, од стране √рчке ÷ркве у —еверноЉ јмерици ниЉе имао разумеваЬа, нису му дозволили да отвара и друге манастире. „ак су покушали и да га протераЉу из земЪе. ќнда Ље он, сигуран сам по Ѕожанском откровеЬу, прешао у надлежност –уске ѕравославне заграничне ÷ркве (манастир –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице Ље остао у √рчкоЉ јрхиепископиЉи). —инод –ѕ«÷ примио Ље старца £ефрема са великом ЪубавЪу и рекао му: „—тарче, само напред Ц отвараЉ манастире и доводи монахе и монахиЬе из √рчке да их насеЪаваЉу.“

—тарац се са великом ЪубавЪу сеЮа тог времена и каже да Ље заиста срео свете Ъуде у –ускоЉ ÷ркви, како епископе тако и свештенике. ѕосебан утисак на старца Ље ставио сусрет са архиепископом  онстантином (£есенским), викаром »сточно-америчке епархиЉе. ќн се упокоЉио 31. маЉа 1996, а Ьегови земни остаци су пронаРени нетрулежни у децембру 2014. године. ѕоЉава владике  онстанина Ље оставила неизбрисив траг на старца: носио Ље похабану скуфиЉу, „као монах из  аруЪе на —ветоЉ √ори“. —тарац Ље такоРе много волео побожне руске православне емигранте.

 ада Ље вест о старчевом прелазу у –ѕ«÷ стигла до јтоса и васеЪенског патриЉарха, дошло Ље, нажалост до олуЉе неспоразума и револта поЉединих. ¬асеЪенски патриЉарх Ље захтевао обЉашЬеЬе од старца. √рчка јрхиепископиЉа Ље тражила од старца да се врати и обеЮала му да Юе му дозволити отвараЬе манастира. —тарац Ље схватио да би наЉбоЪе рЉешеЬе у тоЉ тешкоЉ ситуациЉи било да се врати √рцима, што Ље и учинио годину дана након напуштаЬа.

ƒо тренутка отвараЬа манастира —ветог јнтониЉа ¬еликог у јризони, лета 1995, старац Ље успео да отвори Љош шест манастира. ѕрвоЉерарх √рчке ÷ркве у јмерици 1996. године постао Ље архиепископ —пиридон. ќн Ље много подржавао старца, и у току Ьегове службе (1996Ц1999) старац Ље отворио Љош осам манастира. ѕоследЬа два манастира старац Ље отворио након повлачеЬа архиепископа —пиридона.

—ветигора

28 / 03 / 2018

     оментари:

    2018-03-29
    08:53
    Ѕранислав:
    ƒќ—“ќ£јЌ ! ј —»ќ— !

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0