Srpska

ѕредраг –истиЮ: ќ –усима у Ѕеограду

»з рукописа Д—лово о »горуУ

ƒр ѕредраг –истиЮ ƒр ѕредраг –истиЮ
††††

Ѕеоград Ље имао 100.000 становника од коЉих су 20.000 били –уси, значи, сваки пети становник

Ѕеоград Ље отворен град не зато што су Ьегове капиЉе отворене, него зато што су разваЪене, што никада ниЉе могао да затвори рупе да би капиЉе имале смисла. »ако Ље имао много утемеЪивача и градитеЪа, ми их у своЉоЉ свести не помиЬемо Љер постоЉи огромна неравнотежа с Ьеговим рушитеЪима. £едно племе, Љедан народ коЉи смо (намерно) заборавили, Љедан пук (полк), то су –уси. ѕред ѕрви светски рат Ѕеоград Ље имао 50.000 становника, у току рата био Ље десеткован и тешко рушен, завладала Ље глад, а народ Ље у ритама изашао на рушевине. ѕосле рата, и без пароле „обнова”, грунуо Ље силан полет и слобода Ље дошла у престоницу. — узвиком на уснама „isten polion!” (хаЉдемо у град) градитеЪи су похрлили са свих страна. ” Ѕеоград се вратио и моЉ отац после —олунског фронта, с дипломом инжеЬера из ћанчестера. — том дипломом могао Ље да се запосли било где у свету, али нигде не би имао тако добру плату и толике могуЮности као у свом Ѕеограду, у коЉи су се, према пролетерскоЉ пароли „“амо где ми Ље добро Ц тамо ми Ље отаЯбина”, сЉатили многи вавилонски народи. ћоЉ отац Ље имао прилику да буде пионир проЉектоваЬа греЉаЬа и вентилациЉе, а извоРачи Ьегових радова били су ≈лзашани, „еси, £ермени, £евреЉи, Ќемци и, наравно, –уси, и опет –уси. —ви технички цртачи били су –уси, неколико пута прецизниЉи него Ќемци. –уси су били свуда, и веЮ двадесетих година Ѕеоград Ље имао 100.000 становника од коЉих су 20.000 били –уси, значи, сваки пети становник (Ѕеоград су обновили школовани —олунци и –уси).

ЌиЉе било области коЉу нису прекрили. Ќе само што су били кочиЉаши и обезбеРивали снабдеваЬе брашном и дрвима, што на железници ниЉе било закашЬеЬа, него су нам дигли културу и науку. ” опери Ље ’олотков, много година после ƒругог светског рата када Ље био пензионисан, озвучавао сваки аплауз своЉим громким „браво” из баса са дна.  олико су одушевЪеЬа уносили у градЬу нове државе! Ќина  ирсанова, балерина. јлексеЉ ѕапков, архитекта, ’литчиЉев, граРевински инжеЬер, византолог √еоргиЉе ќстрогорски и византолог и лингвист ¬ладимир ћошин, препознали су трасе нашег културног порекла и Љедном за свагда превазишли годинама граРени аустроугарски утицаЉ. –уси, архитекти и граРевинари, зидали су нам дворове и цркве у аутентичном стилу, као, на пример, граРевинар  расилников. Ѕили су и незаменЪиви учитеЪи спорта и играЬа, као ƒавидов. » моЉе студиЉе архитектуре после рата обележили су –уси Ц ѕетар јнагности, коЉи нас Ље суворовски дриловао из нацртне геометриЉе (тек касниЉе, као професор на ”ниверзитету у √рацу, схватио сам колико смо у нашоЉ школи били надмоЮни због строгог јнагностиЉа), и √ригориЉе —амоЉлов, поред осталог проЉектант палате биоскопа „Ѕеоград”, чиЉи Ље сарадник годинама био управо отац »горов, архитекта јлексеЉ ¬асиЪев.

 олико су се наши Ъуди срцем и кесом отварали према –усима, без икакве зависти, осеЮаЉуЮи их као своЉе, показуЉе пример српског капиталисте “еокаревиЮа, коЉи Ље за —амоЉлова резервисао вилу и фиЉакер у Ћесковцу. —амоЉлов Ље у фиЉакеру, на коленима, држао липову даску за цртаЬе возеЮи се од Љедног градилишта до другог, и тако Ље био назидан „српски ћанчестер” коЉи Ље производио, без губитака, штофове светског квалитета. ќво су моЉа спорадична али, опет, велика лична сеЮаЬа великих Ъуди руског порекла у нашоЉ средини; али, и мали, и драги –уси су били свуда око нас. ќпштепознато Ље да смо ми, —рби, болеЮиви према –усима (,па макар нас све поЉе****”, као што Ље то своЉевремено рекао кЬаз ћилош).

Ќама, клинцима, наЉприступачниЉи су били руски просЉаци Ц Љуродиви, на пример √ригориЉ ¬асиЪевич ѕечениЉ, коЉи нас Ље учио како се напоЪу спава на мразу.  ада би му неко у цркви, пошто Ље био у дроЬцима, дао милостиЬу, бацио би новац и узвикнуо: „‘арисеЉи, Ља пришол Ѕогу молитсЉа!”. », уопште, неизбрисива су сеЮаЬа на руске просЉаке и пропалице коЉи су закрчивали улазе цркве. £ош од пре рата било Ље у моди да се иде на руско ¬аскрсеЬе, где су нас буквално обарали руска литургиЉа, руски басови профундум, расклиматани; разлуРени хорови, метаниЉа, свеЮе и, изнад свега, целиваЬе, па „’ристос васкресе из мЉертвих”, па целиваЬе, па опет „’ристос васкресе”. Кубили су се тада и племиЮи, и просЉаци, и „патпалковници”, и то све заиста „до даске”, без икаквог претвараЬа.

” другом разреду основне школе добри Раци добиЉали су поклоне за —ветог Ќиколу. ѕрофесор гимнастике преоблачио се у свеца и носио пуну вреЮу поклона и ланце. Ќаш учитеЪ, хер Ўице (било Ље то у београдскоЉ немачко-српскоЉ школи), са страхом Ље отварао врата и пред нама забезекнутим поЉавЪивао се —вети Ќикола. ѕонеки од нас су помало сумЬали да Ље то прави светац, али велики кЬаз руски —аша  угушев не само да у то ниЉе сумЬао, него Ље то за Ьега био лично —вети Ќикола. Ќа Ьегово питаЬе: „ о Ље овде био добар?” биле су то —ветлана «аболотна,  атарина ¬амлекина, »рина Ћебедева, јндреЉ Ћобачев, а на питаЬе „ о Ље био неваЪао?”, е, то Ље био —аша  угушев. ќнда га Ље —вети Ќикола ухватио, везао ланцем и стрпао у вреЮу, а сиромах —аша замало ниЉе пресвисао, Љер Ље то за Ьега био прави —вети Ќикола, као што Ље за одрасле –усе, за време сваке литургиЉе, ’ристос заиста био своЉим телом присутан, а то су осеЮали целим своЉим биЮем, и томе су се тако подавали да не само што су метанисали, него су, стварно обезнаЬени, у заносу, падали на земЪу.

Ѕила Ље то немачка педагогиЉа коЉу су хитлеровци подстицали, али убрзо их Ље управо —аша прегазио. „им су Ќемци злочиначки ушли у ѕоЪску, одмах су послали нову карту Ќемачког ÷арства, и хер Ўице изведе баш великог руског кЬаза да му покаже новоосвоЉене границе, обоЉене црвено. —аша показа, а онда упита: „ј шта Ље ово зелено?” „“о Ље –усиЉа”, одговори му хер Ўице. —аша размахне руком по карти где се –усиЉа раширила по ћеркаторовоЉ проЉекциЉи, дигне руке увис, рашири и узвикне: „ олико Ље велика –усиЉа!” ’ер Ўице Ље као хитлеровац касниЉе погинуо на кримском фронту. ќд –уса се могло стеЮи Ьихово (можда наЉЉаче) осеЮаЬе за „баЪшоЉе”, за огромне димензиЉе у простору и времену, без чега се они не могу разумети. Ќо, пре свега, –уси су имали велико стрпЪеЬе, били су поред осталог, и наЉбоЪи обуЮари, Љедан Ље правио чизме за краЪа коЉе су биле „као рукавице”, а девоЉчице су куповале прекрасне лутке „ од мале ќлге” (радЬа на месту данашЬе палате „јлбаниЉа”), –уси су пропагирали и многе хобиЉе, »гор ЎаЉкович Ље био први аквариста, а било Ље много особеЬака коЉи су све болести лечили гладоваЬем, купали су се голи на данашЬоЉ јди ћеРици, коЉа се због тога дуго звала –уска ада. Ќаравно, све ниЉе ишло глатко. —ваке вечери биле су игранке у ќфицирском дому (данашЬи — ÷), где су се бивши царски официри опиЉали и потом, у поноЮ, играли, певали и трескали од улице краЪа ћилана до  алемегдана. ћноге кафане су имале руску храну и музику, и можда од тада потиче обичаЉ у нас да се на врхунцу раздраганости и пиЉанства певаЉу руске кафанске песме, на пример „ќчи чорниЉе” и др. —лушали смо хор „∆аров”, ишли смо у козачке циркусе и слушали литургиЉу коЉу су козаци певали на коЬима. ” нашу средину био Ље пресаРен врхунац руске интелигенциЉе, од коЉе смо сигурно имали велику корист у испливаваЬу на ниво позорнице народа.

24 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0