Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе - Српску и Србију.
"Ако немамо државу, нисмо слободни. У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову", рекао је Додик у обраћању након што је служен помен и положени вијенци код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније испред Цркве Пресвете Богородице у Градишци.
Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и Срби протјерани из западне Славоније.
"Морамо бити јединствени, јер не постоје босански и хрватски Срби", поручио је Додик.
Он је подсјетио да за српске жртве још нема правде, што је видљиво из случаја хапшења некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића који није задржан у притвору иако постоје релевантни докази да је починио ратне злочине над Србима.
"Зато је потребно да јачамо нашу Републику и не смијемо попустити ни на једном мјесту. Српска је данас стабилна и вјерујем у њену будућност", нагласио је Додик.
Он је напоменуо да се годинама у Градишци даје помен страдалим Србима из западне Славоније и да то не смије престати.
"Срби из западне Славоније протјерани су у злочиначкој акцији Хрватске", рекао је Додик и истакао да о карактеру те акције говори и чињеница да је међу убијеним била и двогодишња дјевојчица убијена у бакином наручју.
Он је подсјетио да су Срби, који су бранили Европу од Османлија, на трагичан начин у прошлом вијеку страдали у Хрватској.
"Наша стратишта су Јасеновац, Јадовно, Паг, Шушњари... Срби су у прошлом вијеку били велики страдалници који не смију заборавити своје жртве. Зато нека живе Република Српска и Србија!", истакао је Додик.
Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић рекао је да је од 1991. до 1995. године страдао 1.241 Србин из западне Славоније.
"Имена погинулих биће уклесана на спомен-плочу", навео је Жарковић и подсјетио да нико није био у затвору због злочина над Србима у западној Славонији.
Он је замолио институције Српске да ријеше статус некадашњих припадника Војске Републике Српске Крајине.
Предсједник Скупштине општине Градишка Миленко Павловић рекао је да је егзодус Срба из западне Славоније један од највећих у историји Европе.
Он је нагласио да је потребно говорити о истини и да не смију бити завборављене српске жртве.
Вијенце су код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније положили Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвјете и културе Дане Малешевић, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, вицеконзул Србије у Бањалуци Перица Николић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, породице српских жртава, представници Удружења Срба протјераних из западне Славоније, Борачке организације Републике Српске, невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и општине Градишка.
Потом су вијенце у Саву спустили Додик, Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је у Градишки да је западна Славонија увијек била српска и да треба то да остане и у будућности, а да ратни злочини над Србима неће бити заборављени него је потребна упорност и инсистирање да починиоци буду кажњени.
"Западна Славонија је увијек била српска, од тога не треба бјежати и томе се увијек треба враћати. Треба се чврсто окренути око Православне цркве која је једина сада тамо чврст ослонац Србима", изјавио је Иванић новинарима на обиљежавању 23 године од егзодуса Срба из западне Славоније.
Он је рекао да српски народ не треба да се одрекне својих простора и коријена.
"Историја буде и прође, а околности се мијењају", рекао је Иванић.
Он је нагласио да је јасно да ни Хрватска нити институције БиХ, па ни међународне нису посветили довољну пажњу страдањима Срба, што је видљиво и из броја година затвора које су досуђене за злочине над српским народом.
Иванић је ракао да је то трагедија и велики шамар свим тим институцијама, а истовремено и додатни разлог да треба и даље инсистирати да се казне починиоци злочина над Србима.
"Ратни злочин не застаријева и нема шансе да се било шта трајно заборави. Створиће се услови, треба само бити упоран и наћи ће се начин да они који су учинили злочин одговарају", истакао је Иванић.
Против Срба из западне Славоније, којих је било око 15.000, те 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а ова област била је под заштитом УН.
Према подацима "Веритаса", међу 283 убијених и погинулих било је 114 цивила, док је заробљено 1.450 војника који су мучени.
Снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.
Народ западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској, а на путу према "мосту спаса" до ријеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.
За убијање и протјеривање Срба у акцији "Бљесак" хрватских оружаних снага у западној Славонији још нико није одговарао.