Srpska

—поменик –уском експедициЉском корпусу у ‘ранцузскоj

††††

—помен-обелиск воЉницима –уског екпедициЉског корпуса, коЉи су ратовали на француском тлу у периоду од 1916. до 1918. године, свечано Ље откривен у уторак на брду ћонспен у департману ≈на.

„—помен воЉницима –уског експедициЉског корпуса, коЉи су се борили у ‘ранцускоЉ, од 1916. до 1918. године“, Ч пише у подножЉу стеле од уралског гранита.

јрхитекта споменика Ље  онстантин ‘омин, а направЪен Ље у руском “амбову. —поменик Ље подигло –уско воЉно-историЉско друштво, уз подршку ћинистарства иностраних послова –уске ‘едерациЉе.

ѕразнично отвараЬе, споменик Ље дочекао покривен руском и француском заставом. ѕотом Ље амбасадор –усиЉе у ѕаризу, јлексеЉ ћешков пресекао траку Ц тробоЉку, и на краЉу сафирно-зеленог поЪа засиЉао Ље бели обелиск.

Ќико ниЉе забравЪен

„ƒанас смо се окупили овде, да бисмо одали пошту и спомен руским воЉницима и официрима, коЉи су се, далеко од домовине борили на францускоЉ земЪи против заЉедничког неприЉатеЪа, часно и храбро испуЬавали своЉу савезничку и воЉничку дужност на фронтовима ѕрвог светског рата“, Ч рекао Ље ћешков током церемониЉе.

ќн Ље подвукао да су многи од Ьих „погинули на овим поЪима за слободу ≈вропе“, „да треба да се зна, да нико од тих воЉника ниЉе заборавЪен“. „“реба да се сеЮамо сваког од Ьих“, Ч подвукао Ље дипломата.

„ƒанас, када се наши воЉници боре против заЉедничког неприЉатеЪа Ч меРународног тероризма Ч далеко од своЉих домова, ми се такоРе сеЮамо свакога ко Ље пао у тоЉ борби“, Ч додао Ље ћешков.

ƒок Ље разговарао са новинарима после церемониЉе, амбасадор Ље рекао „да Ље ово данас заиста врло дирЪив догаРаЉ“.

„Ќалазимо се на боЉном поЪу. ”право су се овде, у тешком боЉу, борили наши воЉници из ≈кспедициЉског корпуса, када Ље Ьих 2 хиЪаде пострадало на овом месту. Ќама Ље била част да подигнемо оваЉ споменик“, Ч додао Ље он. ћешков Ље испричао да су „сви желели да споменик буде овде“, те су у то уложили много напора.

„—игуран сам да Юе оваЉ споменик регуларно посеЮивати не само руси коЉи долазе овде, него и мештани, коЉи заиста цене оно што Ље учинио наш ≈кспедициЉски корпус“, Ч навео Ље у закЪучку.

Ќаграда Ље пронашла хероЉа

” месту коЉе сада носи име „комуна јгиЪкур“ у департману ≈на, пре више од сто година слободу савезничке ‘ранцуске заштитио Ље –уски експедициЉски корпус. јприла 1917. године овде се борио део треЮе бригаде –уског корпуса (пети и шести пук).

ѕрефект ≈не, Ќикола ЅасеЪе Ље изЉавио да му Ље „врло драго што се налазу ту, у дану када откривамо споменик –уском експедициЉском корпусу, коЉи се борио на нашоЉ страни током ѕрвог светског рата“. ќн Ље подсетио да Ље 1917. године император ЌиколаЉ II послао 40 хиЪада Ъуди на француско боЉно поЪе, а половина Ьих Ље доспела овде“.

„ќвде се водио прави рат. 70 офицера, 4472 руска воЉника Ље убиЉено, раЬено или су пропали без трага, у овим биткама“, Ч додао Ље он.

” пролеЮе 2017. године, француски историчар-ентузиЉаста ѕЉер ћалиновски, први пут Ље на овом месту открио остатке руског воЉника. ѕосле више од годину дана, руски амбасадор Ље уручио ћалиновском награду министарства одбране –‘.

„ѕЉер ћалиновски Ље у непосредноЉ вези са сеЮаЬем на пале воЉнике у ѕрвом светском рату. ћного ценимо Ьегов ентузиЉазам и труд... ЌиЉе случаЉно да Ље, како се код нас каже, награда нашла свог хероЉа“, Ч рекао Ље ћешков.

††††

ѕотом Ље прочитао садржаЉ наредбе, коЉу Ље лично потписао министар одбране –уске ‘едерациЉе, —ергеЉ ЎоЉгу. „«а велика лична улагаЬа и овековечеЬе сеЮаЬа на погинуле заштитнике отаЯбине да се медаЪом, у –епублици ‘ранцускоЉ награди ћалиновски ѕЉер „«а заслуге у овековечеЬу сеЮаЬа на погинуле заштитнике ќтаЯбине“, Ч наводи се у документу.

—ам историчар Ље испричао како му Ље „требало четири године да би одао последЬи дуг руским воЉницима, коЉи су погинули у ‘ранцускоЉ“.

„ѕочео сам оваЉ проЉекат 2013. године. ћного ме Ље подржавала –усиЉа, подржавали су ме Ъуди одавде. «ахваЪуЉуЮи томе, успео сам да добиЉем дозволу за истрагу, и да пронаРем остатке воЉника. —ада имамо оваЉ споменик у част свих оних воЉника, коЉи су превалили пут веЮи од 3 хиЪаде километара, да би пострадали на нашоЉ земЪи“, Ч додао Ље он.

ѕрви светски рат

ѕрви светски рат, коЉи Ље траЉао од 1914. до 1918. године,био Ље први воЉни конфликт светских размера, у коЉи Ље било увучено 38, од, у то време, постоЉеЮих 59 независних држава. √лавни узрок рата биле су противречности измеРу држава два крупна блока Ч јнтанте (коалициЉа –усиЉе, ≈нглеске и ‘ранцуске) и “роЉног савеза (Ќемачка, јустро-”гарска и »талиЉа).

1916. године, верна своЉим обеЮаЬима, –усиЉа Ље послала експедициЉски корпус ради помоЮи савезницима на западном фронту. Мегов основни контигент Ље, заЉедно са француском воЉском, бранио регион ЎампаЬа-јрдени. ѕосебно се истакла руска пешадиЉа подно –еЉмса, када Ље немачким дивизиЉама преградила пут у ѕариз.

Ќакон фебруарске револуциЉе 1917.године –уски експедициЉски корпус Ље био расформиран, али Ље око хиЪаду руских добровоЪаца наставило службу у савезничкоЉ воЉсци. ќва формациЉа Ље добила име Ћегион части. ћеРу учесницима у боЉевима, био Ље и митраЪезац –одион ћалиновски. «а воЉне заслуге, будуЮи маршал —овЉетског савеза, два пута се удостоЉио француске воЉне награде „¬оЉни крст“.

††††

ѕрви светски рат Ље завршен 11. новембра 1918. године, потписиваЬем примирЉа у возу за  омпЉеЬ. ѕримирЉе Ље потписано измеРу јнтанте са савезницима, и Ќемачке.  ао резултат рата, престале су да постоЉе четири империЉе: –уска, јустро-”гарска, ќсманска и Ќемачка.

¬икториЉа »ванова
—а руског »ва ЅендеЪа

–»ј Ќовости

01 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0