Srpska

» са анРелима Ље разговарао, и демоне видео

—еЮаЬе на архимандрита јдриЉана ( ирсанова)

ƒанас на четрдесети дан када Ље душа последЬег псковско-печерског старца, како су називали архимандрита јдриЉана ( ирсанова), оставила овоземаЪски свет и преселила се на Ќебо, редакциЉа „ѕравославие.ру“ Ље одлучила не само да просто обЉави сеЮаЬа на овог великог подвижника, веЮ и да сачини мали практикум: како се обраЮати старцима, шта Ље неопходно да би нам Ѕог послао такве Ъуде и на самом краЉу, како да се сами подвизавамо Ьима у част.

јрхимандрит јдриЉан ( ирсанов). ‘ото: митрополит “ихон (Ўевкунов) јрхимандрит јдриЉан ( ирсанов). ‘ото: митрополит “ихон (Ўевкунов)
††

“ихон, митрополит Ќовосибирски и Ѕердски:

Ц £ош док Ље био монах у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври отац јдриЉан Ље изгонио демоне, по благослову духовника братиЉе оца  ирила (ѕавлова). ”х, сеЮам се како сам давно био у лаври са баком и Љедном од моЉих сестара и тада сам први пут видео како отац јдриЉан истеруЉе демоне. ”лазимо ми у ”спенску цркву и шта то моЉе очи виде! » кевЮу и псуЉу... ћи смо стали по страни за сваки случаЉ.

ƒесет година после тог догаРаЉа када сам први пут посетио лавру, вратио сам се тамо веЮ као студент ћосковске духовне семинариЉе. Ѕило Ље то 1974. године. —еЮам се како смо ми студенти чекали после службе или братске трпезе да видимо оца архимандрита  ирила и баЮушку јдриЉана. ќни су били нераздвоЉни, нешто их Ље вукло да се друже, често смо их видели заЉедно. — преподобним преподобан буди (ѕс. 18, 26).

 ажу: ЂЌе тражите свете, тражите кроткеї. ≈то, старци су и били такви, били су простодушни и волели Ъуде. ћада, какви су отац  ирил и отац јдриЉан тада били старци? “ек су били прешли педесету. јли пошто сам Ља тада био исувише млад, они су мени изгледали као мудри старци, опробани воЉници ’ристови.

—тарци  ирил (ѕавлов) и јдриЉан ( ирсанов) —тарци  ирил (ѕавлов) и јдриЉан ( ирсанов)
ќни су били захтевни, пре свега, према себи. ” свему су се ограничавали. —амопринуРивали. Ђ÷арство небеско са напором се осваЉа, и подвижници га задобиЉаЉуї (ћт. 11, 12). ѕодвиг чисти срце Ц човек тада долази у стаЬе бестрасности, и тада у срце, слободно од порока, силази благодат. Ўта Ље рекао ’ристос апостолима у —воЉоЉ опроштаЉноЉ беседи? Ђ¬и сте веЮ очишЮени речЉу коЉу вам говорихї (£н. 15, 3). “реба стално читати —вето ѕисмо, Ц по томе су се и разликовали старци отац  ирил и отац јдриЉан од многих других. ”право онима, коЉи су очишЮени –ечЉу, √оспод и заповеда: Ђј ви седите у граду Љерусалимском док се не обучете у силу с висинеї (Ћк. 24, 49).

—ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) Ље називао духовним Ъудима само оне, коЉи су доживели таЉ преображаЉ кроз ƒуха —ветога. “у и почиЬе истинска молитва Ц духовни развоЉ и успех. «ашто су старци (или они коЉи Юе то тек постати) пребивали у подвигу? «ато што чак и наЉмаЬе попуштаЬе Ц ма какве висине да Ље човек достигао, Ц води ка паду! ј оци су постепено, под руководством искусних, улазили у подвиг и у оквиру своЉе унутарЬе борбе схватали да што Ље веЮи подвиг, то следуЉе више благодати, а помоЮу Ье се приближава Ѕогу. √рех Ље бити предан плотскоЉ удобности, Раво нас мами да се сажалимо над самим собом, да поЉедемо нешто укусно, да се одморимо како ваЪа... ј демони и страсти беже од захтевности према себи, од строгости, бодрог духа, бдеЬа над собом. Ѕаш су то одлучуЉуЮи квалитети, коЉи красе старце. ј све остало се веЮ од Ѕога даруЉе, Ц то су плодови подвига.  ако Ље речено у ѕисму: ЂЅлагодат за благодаЮуї (£н. 1, 16). “ада Юе веЮ подвижници умножити своЉу силу, иЮи збор за збором (ѕс. 83, 8) и откриЮе им се таЉне духовног света.

ќтац јдриЉан Ље и са анРелима говорио, и демоне видео. —ачуван Ље видео снимак где он сам прича како Ље спазио демона како вреба и услед своЉе простодушности помислио: Ђ¬ероватно, им √оспод допушта да овуда тутЬе, Љер Юе се можда покаЉати...ї “о Ље своЉствено чистим душама Ц оне све жале. » одмах Ље уследио моЮни ударац!  елиЉа се буквално застресла. “олико Ље демону била мрска та мисао. јлексеЉ  ирсанов Ц будуЮи отац јдриЉан Ц Љош Ље у детиЬству видео адски бездан, куда штапом показуЉе архангел ћихаило као место где Юе бити бачени безбожници: они, коЉи су за време комунизма затварали храмове и манастире, убиЉали свештенике, вернике, али и много наших сународника, коЉи су може бити такоРе били слепи и учествовали у револуциЉи као и Ьихови Яелати... ¬еЮ при краЉу комунизма, 1983. године, када сам се опраштао са духовником £елоховске саборне цркве јлексиЉем ƒЉомином, он ми Ље, сеЮам се, рекао: Ђ√оспод ми Ље показао духовни свет Ц видим ад, видим раЉ, знам шта Ље на души сваког. ¬озим се аутобусом и ни на кога не гледам, Љер су сви Ъуди црни. ј у храму се дивим православцима, Љер су они Цлепота ЅожиЉа.ї

—тарци виде морално стаЬе, савест других Ъуди, зато што Ьих то не саблажЬава. ј када грешник тражи код другог неку страст, она почне да се одсликава на Ьега: ми примеЮуЉемо у туРем оку брвно греха свога (в. ћт. 7, 4Ц5), Ц то Љест одреРене грехе, страсти коЉе нас муче, и одмах почиЬемо да осуРуЉемо или се осетимо увреРеним. «бог тога Ље много од нас сакривено: пре свега, услед наше унутрашЬе нечистоте и убогости, како не бисмо очаЉавали и упадали у униниЉе. »сто тако, како нама нису познате мисли других Ъуди, Љер би то за нас значило пропаст. ј старце то не саблажЬава, Љер Ље —вети ƒух коЉи на Ьим почива бестрасан. ”опште, о старцима Ље наЉбоЪе написао »ван ћихаилович  онцевич у кЬизи Ђќптина пустиЬа и Ьено добаї (ќптина ѕустынь и ее врем€), Ц саветуЉем свима да Ље прочитаЉу.

—еЮам се да смо Љош за време студиЉа чекали оца јдриЉана с нестрпЪеЬем, како бисмо с Ьим попричали. Ђƒа ли Юе бити нових прогона? Ўта нас даЪе чека?ї Ц питали смо га. ј Ьега су убрзо потом комунисти избацили из лавре. »спрва су му забранили да изгони бесове, а затим наложили да кроз 24 часа напусти манастир. Ѕило Ље то исте те 1974. године, када сам тек уписао семинариЉу. ќца јдриЉана су послали у ѕсковско-ѕечерски манастир, како су тада говорили Ђшто даЪе од цивилизациЉеї, а оца “ихона (јгрикова), аутора предивног дела Ђ“роЉицом окриЪениї (“роицы окрыленные) су избацили из “роЉице-—ергиЉеве лавре Ц Ьих двоЉица су тада били наЉпознатиЉи духовници меРу народом.

“ихон, митрополит Ќовосибирски и Ѕердски “ихон, митрополит Ќовосибирски и Ѕердски
††

—едам година након прогона оца “ихона, власти су забраниле да било ко буде уведен у чин монаштва са тим именом, Ц тек су 1981. године у мом случаЉу прекршили таЉ вето. –одом сам из ¬ороЬежа и при постригу сам добио име по —ветитеЪу “ихону, епископу ¬ороЬешком. ≈то толико су се власти у та безбожна времена плашиле чак и помисли на духоносне оце.

ј знамо да онима коЉи Ъубе Ѕога све иде на добро (–им. 8, 28).

ѕамтим, како су се код нас у лаври такмичили духовници отац јтанасиЉе (јлафинов) и отац ЋаврентиЉе (ѕостников):

Ц “акмичимо се за титулу: чиЉа Юе проповед бити наЉбоЪа!

Ц  ако то? Ц питам. Ц  ако Юете знати ко Ље први?

Ц “о Ље Љедноставно: побеРуЉе онаЉ кога првог позову на разговор у  √Ѕ.

—хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин):

Ц Ќека Ѕог да свакоме да тако √осподу послужи и толико проживи, као оцу јдриЉану. ”познао сам оца јдриЉана када Ље био послат у ѕсковско-ѕечерски манстир, провели смо заЉедно две године, а после су 1976. године и мене самог послали на —вету √ору. ƒешавало се да се исповедим оцу јдриЉану. » присуствовао сам када Ље изгонио демоне. Ѕесови су му се потом Ъуто светили Љер их Ље протеривао. ” томе и Љесте сва тежина подвига: из Ъубави према Ъудима, на себи претрпети сву ту Раволску злобу.

Ѕесови се одиста враЮаЉу онима, коЉи се искрено не каЉу. ѕрочитаЉте поучну кЬигу игумана ћарка Ђ«ли дуси и Ьихов утицаЉ на Ъудеї («лые духи и их вли€ние на людей). јли колико год се демони трудили да науде Ъудима, они ништа не могу учинити без допуштеЬа Ѕога. »наче би нас све поробили.

ј у томе што Ље отац јдриЉан са анРелима причао нема ничег изненаРуЉуЮег. јнРео чувар Ље уз сваког од нас. ≈то ти пишеш чланке, а ко ти говори шта да напишеш? јнРео! „овек мора бити скрушен, посвеЮен молитви како би анРеле слушао и видео. —ви ми удишемо ваздух, али га не видимо, зар не? “ако Ље и са анРелима, они су невидЪиви и неопходни.

—хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин) —хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин)
††

 ако се постаЉе старац? ќстариш и ето, старац си. –аниЉе Ље тако било у веЮини случаЉева, а како Ље безбожиЉе узело маха, поЉавило се много Ъуди обузетих демонима: и старих и младих. ћорамо се из свих сила трудити да будемо с Ѕогом, да испунимо воЪу ЅожиЉу. ћакар помало, али уЉутру и увече, пред оброком и послом треба да се помолимо да бисмо имали ЅожиЉи благослов у свему! ћорамо иЮи у цркву, венчавати се у цркви, крстити децу и васпитавати их у вери Ц тако Юе се старци стварати.

—ви ми можемо, ако ли не прогнати, онда од себе одагнати бесове! ”справи се, помоли се и бесови Юе одступити. »споведи се од срца и они више неЮе имати власт над тобом. ѕричсти се и с Ѕогом си. ƒемони су разбоЉници, ако имаЉу прилике да украду, украшЮе. ј ако се оградиш крсним знамеЬем, побоЉаЮе се и неЮе ти приЮи.

Ааво непрестано води борбу против Ѕога и човека. ќн не жели да се Ъуди спасу. Ѕесови су лукави, спретни. Ќишта не треба имати са Ьима. “реба живети праведно, по £еванРеЪском закону, како не бисмо оскудевали у благодети.

£еромонах £оасаф (Ўвецов), из ѕсковско-ѕечерског манастира:

Ц ќтац јдриЉан Ље старац светог живота. ”покоЉио се и истог трена отишао у раЉ. —ви коЉи су обилазили Ьегов гроб осетили су утеху, мир и радост.

Ѕио Ље прозорЪив, много тога му Ље било октривено. Куди су се исцеЪивали по молитвама упуЮеним Ьему.

»ако Ља чак ни не сматрам чудо прозорЪивости нечим натприродним, штавише, сматрам да Ље то норма за човека коЉи се очистио. ќтац јдриЉан у оквиру свог подвига више ниЉе живео овде, веЮ на Ќебу. ƒолазиш му у посету, ни не кажеш му куда си се запутио, а он тачно зна куда идеш:

Ц  ад се вратиш отуда, поразговараЮемо...

јли то ниЉе чудо, то Ље свакодневица живота са светим човеком.

ѕраво чудо су неверници, коЉи су после Љедног разговора са старцем налазили Ѕога. ≈то то Ље право чудо! » таква чудеса су се догаРала.

ѕритом, отац јдриЉан ниЉе био учен човек, изражавао се увек Љедноставно, али Ьегове речи су дирале душу, Ъуди су се каЉали, обраЮали вери.

£еромонах £оасаф (Ўвецов) (први сдесна) £еромонах £оасаф (Ўвецов) (први сдесна)
¬идео Ље будуЮност. ≈во шта Ље зачуРуЉуЮе: 20 година Ље говорио о рату, а у последЬе три године га питаш:

Ц ќче, да ли Юе бити рата?

Ц ЌеЮе.

ћожда ниЉе хтео да сеЉе панику... Ќе знам. Куди долазе узнемирени, а он их теши:

Ц —ве Юе бити добро.

”век се трудио да ослободи народ од опседнутости овоземаЪским проблемима, како би Ъуди почели да се каЉу, да стреме ка ÷ркви, ка вери, да се више моле. ÷ентар живота треба да буде спасеЬе душе, а често се дешава да нам Ље све остало важниЉе, док то што нам Ље наЉпотребниЉе покушавамо да решимо у ходу па шта буде. ј треба да буде обрнуто: спасеЬе душе Ље главно, а све остало Юе се решити само од себе.

«анимЪиво Ље говорио:

Ц ƒолазе да ме питаЉу како да купе ово, да продаЉу оно, како да реше неки проблем, али нико не пита: како да се покаЉе, како да победи неку страст?!

ќтац јдриЉан ниЉе волео када су му долазили невенчани, то га Ље Љако узнемиравало. —тоЉе Ъуди у реду Ц двоЉе, троЉе прими, а треЮи буде невенчан и баЮушка се толико насекира да више никога не може да прими у посету...

Ќеки мисле да ниЉе битно да ли Ље венчаЬе обавЪено у цркви или не, а испоставЪа се да Ље то врло важно.

ЅаЮушка Ље тако и говорио:

Ц «ашто вам у животу све лоше иде? «ато што сте невенчани. Ќишта не успева? ѕа ви живите без благослова!

—тарац то ниЉе непосредно говорио, али мислим да Ље подразумевао да ако Ље човек невенчан, то значи да он пренебрегава —вете “аЉне. ј зашто онда долази к старцу када одбацуЉе основне постулате ÷ркве? “реба почиЬати од Љедноставних ствари, и од простих решеЬа кренути ка сложним. јли прво испуните то што Ље заповеРено, па тек после идите к старцу...

»гумaниja £екатерина („аjникова), из  рестовоздвиженског £ерусалимског ставропигиЉалног женског манастира:

Ц ќбрела сам се на испраЮаЉу баЮушке јдриЉана сасвим неочекивано: стигла сам у ѕсковско-ѕечерски манастир и баш су тог дана саопштили да се упокоЉио.

Ќа опелу за оца јдриЉана било Ље пет архиЉереЉа, мноштво свештеника, монаха, мирЉана, Ц то Ље био молитвени празник. »спраЮали смо баЮушку с радошЮу, уверени да Ље кроз своЉ труд, подвиг и праведни живот веЮ добио ÷арство Ќебеско, а да Ље веЮ после разлучеЬа бесмртне душе од тела спознао Ѕога у савршеноЉ пуноЮи.

ќтац јдриЉан Ље недуго до свог представЪеЬа у √осподу напунио 96 година. √оспод га Ље благословио да старост дочека у здравом уму и памети. —коро до самог краЉа Ље примао Ъуде у посету.

ЅаЮушка ниЉе престаЉао да се брине о монасима и монахиЬама. Ѕила сам неким послом код Ьега, а он ми изненада даЉе новац:

Ц ƒаЉ сестрама за изградЬу келиЉа.

» изградили смо их.

—тарао се и о братиЉи из “роЉице-—ергиЉеве лавре, где Ље служио док га нису пребацили у ѕсковско-ѕечерски манастир: или да неку пару за капелицу на братском гробЪу, или нечим другим помогне, помоли се.

»гуманиЉа £екатерина („аЉникова) »гуманиЉа £екатерина („аЉникова)
ќнаЉ ко Ље живео праведним животом, таЉ и умире праведно. “акви Ъуди увек са лаком савешЮу чекаЉу смрт. ћисао о смрти их никада не напушта: Ђ—ети се часа смртног и вовЉек неЮеш сагрешитиї. «а Ьих нема Ъудске туге, веЮ обрнуто, има радости. ѕодвижници не умиру, они се селе.

 ао и за живота, и после упокоЉеЬа Ъуди ЅожиЉи наставЪаЉу да усеЪаваЉу мир и благостаЬе у душе Ъуди. ј тамо где су неспокоЉство, немир, раздори, што увек прати лажне старце Ц о каквоЉ благодати можемо говорити?! √оспод Ље рекао: Ђћир —воЉ даЉем вамї (£н. 14, 27).  ада се при разговору са старцима у душу усеЪава мир, Ц то сведочи о томе да су они у свом срцу достигли Љединство са —паситеЪем.

ЅаЮушку јдриЉана сам познавала од 1975. године. “ада сам била мала девоЉчица. ѕонекад смо се ми малишани играли: гурали само се код Ьега да видимо како тера бесове. «анимало нас Ље да видимо шта се тамо дешава.  олико ли Ље само Ъуди запоседнутих демонима текло ка Ьему! » шта све нису радили када Ље баЮушка почиЬао да чита молитве! —ад вам ово причам и видим те призоре пред очима...

ќтац јдриЉан Ље заиста протеривао демоне. ј они су због тога на Ьега викали, вреРали га, покушавали да му ишчупаЉу браду, Ц све до крви. “ако су га нападали бесови. ј баЮушка на те сатанске поЉаве ниЉе ни обраЮао пажЬу. —ила Ьегове молитве Ље доводила бесове до ужаса: неки су лаЉали, мЉаукали, гроктали, а неки се увиЉали попут змиЉе... ƒруги су га вреРали разним непристоЉним речима, све до псовки, Ц при чему су се увек оглашавали неЪудским гласовима.

 ада смо били деца све нам Ље то било занимЪиво... »ако смо понекад били престрашени. ќсеЮали смо да се приближавамо тоЉ невидЪивоЉ сили коЉа мучи Ъуде, Ц као правило то су били они коЉи су хулили на Ѕога, порицали »ме ЅожиЉе, осеЮали се боЪим, узвишениЉим од других. ћеРу Ъудима обузетим демонима било Ље много научника, били су и неки славни Ъуди, сретала сам и пуно учитеЪа.

 од нас у печорскоЉ школи била Ље учитеЪица «оЉа (више се не сеЮам Ьеног презимена), Ц како ли Ље она само страдала од бесова!  ада смо упитали баЮушку:

Ц «ашто?

ќн Ље одговорио:

Ц ќна Ље хулила »ме ЅожиЉе.

Ѕесови су Ље мучили до саме смрти. ЅаЮушка нам Ље Љош раниЉе рекао да Юе ЉоЉ √оспод смаЬити муке, али да ЉоЉ неЮе дати пуно исцеЪеЬе.

»ма и оних коЉима чак ни чин истериваЬа злих духова не помаже. ЂќваЉ се род изгони само молитвом и постомї (ћт. 17, 21), Ц написано Ље у £еванРеЪу.

Ќедуго пре Ьегове смрти, посетила сам оца јдриЉана и присеЮали смо се како се он трудио да помогне тим Љадним Ъудима и тада ми Ље рекао следеЮе:

Ц ƒа, покушавао сам да истерам бесове, али исцеЪени су се враЮали своЉим гресима! » изгнани бес Ђотиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе ондеї (ћт. 12, 45). ќнима коЉи су се покаЉали, и тиме штитили себе од новог греха, √оспод Ље даривао нови живот, а они коЉи су упадали у преРашЬи блуд, разврат, па и пиЉанство, снова су били поседнути демонима...

ѕошто смо од детиЬства живели у ѕечори меРу старцима, нисмо разумели да живимо меРу светима. Ќисмо их таквим схватали. ј то су били такви старци као: архимандрит £ован ( рестЉанкин), архимандрит “еофан (ћаЪавко), архимандрит јдриЉан ( ирсанов); схиархимандрит ѕимен (√авриленко), схиигумен —ава (ќстапенко) Ц моЉ духови отац. “акав Ље тада цвет духоносаца био сакупЪен у ѕсковско-ѕечерском манастиру!  ом год оцу да се обратиш, он те води к Ѕогу. “ако смо живели не мислеЮи о томе, не мислеЮи да може другачиЉе.

ѕамтим како смо док смо били деца чим се заврше часови и на брзину напишемо домаЮи задатак, бацали свеске у Юошак собе и право у манастир! “о Ље било место опипЪивог осеЮаЉа присуства благодати. ћене Ље Љако вукло у обитеЪ. ƒоРеш тамо и као да си у своЉоЉ родноЉ куЮи! ≈то Љедан старац нешто ради, други иде по путеЪку, треЮи излази из храма... ѕотрчиш и сакупаш благодат од свих Ьих.

” то време ниЉе било практично никакве духовне литературе, живели смо само проповедима отаца, Ьиховим учеЬима и саветима:

Ц Ѕога волети, цркву посеЮивати, —ветим “аЉнама приступати...

–еч старца Ље била норма, животно правило. Ќисмо имали никаквог лукавства ни сумЬи: Ђј да ли Ље тачно то што Ље баЮушка рекао?..ї Ќикада нисмо искушавали своЉе пастире. ƒанас бива да питаЉу Љедног оца, па за исто и другог и треЮег Ц почиЬу да вагаЉу, пореде... «а нас Ље то било незамисливо! «арад послушаЬа нам √оспод и шаЪе старце.

” наше време почиЬу да уздишу и да се жале: ЂЌеЮе бити стараца, оставиЮе нас!ї —еЉу панику: Ђ ако Юемо живети, како Юемо се спасавати?ї ’аЉде да се присетимо да су сами старци живели по заповестима коЉе су нам све познате из £еванРеЪа! » хаЉде да се свако од нас помало приближава старцима. ј тако испада да ми желимо да се спасавамо само кроз туРе молитве? —тарац Юе се помолити за нас и све Юе бити добро? ’аЉде да се сами потрудимо! ѕомолимо се мало. ѕлачимо пред Ѕогом, и √оспод Юе нам помоЮи.

ƒа, старци су посредници. ЂМихова молитва Юе бити саслушанаї, Ц веруЉемо ми. јли хаЉде да и сами тежимо Ѕогу! ƒа би и нашу молитву чуо Ѕог. ј √оспод слуша молитве праведних: када ми Мега слушамо и испуЬавамо £еванРеЪске заповести, тада и ќн слуша нас и испуЬава наше молитве. —вако од нас Ље позван да буде свет (в. 1 ѕет. 1,16).

—тарац јдриЉан ( ирсанов) —тарац јдриЉан ( ирсанов)
††

ќткуда та смутЬа: ЂѕропашЮемої? ћа неЮемо пропасти! √оспод Ље милостив. ѕослаЮе праведнике. Ќе држи се село без праведника. Ђ√осподе, а ако буде десет праведника, поштедеЮеш град?..ї Ц питао Ље јврам √оспода пре него што Ље ватрена киша претворила —одому у пепео. Ц ЌеЮу их истребити ако их буде десет (в. ѕостаЬе. 18, 20Ц33), Ц одговорио Ље √оспод... ѕроблем Ље у томе што се толико праведника ниЉе нашлоЕ

ћа колико да Ље то тешко, старци одлазе. »пак реЮи да нас оставЪаЉу ниЉе правилно. ќни нас не оставЪаЉу. јко су они гаЉили Ъубав према нама за живота, онда Юе у ÷арству Ќебеском бити удостоЉени да се за нас заступаЉу пред ѕрестолом ЅожиЉим. Михова Ъубав према нама Юе у вечности постати свесавршена, увеЮаЮе се до незамисливих размера.

“реба да се стидимо што нисмо дорасли тоЉ Ъубави и нека нас то подстиче да се исправимо. ƒа, идемо у цркву. ƒа, исповедамо се и чак примамо —вете ’ристове “аЉне. јли као грешни Ъуди истог тренутка упадамо у грех и изнова идемо на »сповест, и изнова се каЉемо... јли због чега? ƒа бисмо поново грешили?..

—тарци су живели другачиЉе. “ек сад разумемо да су то били заиста свети Ъуди. Ѕез обзира на то што Љош увек нису канонизовани, али ако су угодили Ѕогу, √оспод их Ље веЮ прославио на Ќебесима. ќни се и данас моле Ѕогу да нам подари милости, када им се ми обраЮамо кроз молитву.

’ришЮанска душа осеЮа откуда се излива стуб благодати и трчи му у сусрет.  аква Ље то само радост Ц изнова и изнова боравити у богомданим пеЮинама ѕсковско-ѕечерског манастира, Љер Ље тамо упокоЉено толико пуно светих! ѕриложивши се и помоливши над светиЬама, постараЉмо се и ми да сачувамо благодат ƒуха —ветога.

ћатериЉал припремила ќлга ќрлова

— руског јлександар АокиЮ

13 / 06 / 2018

     оментари:

    2018-06-14
    10:43
    Кубинка:
    ѕоштовани помаже Ѕог,

    Ѕлагодарим за оваЉ превод сеЮаЬа на архимандрита јдриЉана!Ѕлагодарим за духовно укреплЪеЬе овога Љутра!

    Кубинка

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0