Srpska

≈пископ бачки »ринеЉ примио чланове у манастиру у  овиЪу

††††

Ќа дан празноваЬа —ветог £устина ОелиЉског, у четвртак, 14. Љуна 2018. године, Мегово ѕреосвештенство ≈пископ новосадски и бачки г. »ринеЉ примио Ље чланове —рпске академиЉе наука и уметности у —ветоархангелском манастиру у  овиЪу. ѕредставници —јЌ” посетили су спомен-обележЉе на куЮи академика Ћазе  остиЮа у  овиЪу и споменик палим српским добровоЪцима у ѕрвом светском рату.

” —ветоархангелском манастиру у  овиЪу, Мегово ѕреосвештенство ≈пископ новосадски и бачки г. »ринеЉ и архимандрит »сихиЉе, настоЉатеЪ манастира и изабрани ≈пископ мохачки, дочекали су чланове —јЌ”, предвоРене председником ове институциЉе академиком ¬ладимиром —.  остиЮем. ƒобродошлицу, приЉатан и духовно користан боравак у манастиру, пожелео Ље владика »ринеЉ, коЉи Ље истакао радост да, на инициЉативу јкадемиЉе наука, долази јкадемиЉа у походе ЉедноЉ светиЬи, што, како ≈пископ бачки истиче, ниЉе уобичаЉено нигде у ≈вропи.
“о Ље показиваЬе, схватаЬе односа измеРу вере и знаЬа, ÷ркве и науке, хришЮанства и научног истраживаЬа. —ами знамо да Ље децениЉама била таква тенденциЉа да се сматрало да Ље вера, као пут сазнаЬа, неприхватЪива за науку и научнике. » обрнуто. » Љедно и друго Ље била заблуда коЉа ниЉе потпуно нестала ни код нас, ни у свету уопште. —азнаЬе да Ље вера компатибилна, усагласива и природно одреРена да буде у сарадЬи са науком и научницима, и обрнуто, то Ље вековно историЉско искуство. Ќити Ље могуЮно бавити се теологиЉом без икаквих научних претпоставки, нити Ље могуЮно ограничити наше знаЬе само на неко емпириЉско знаЬе, казао Ље владика »ринеЉ у гостопримници манастира у  овиЪу. “акоРе, ≈пископ бачки Ље навео да Ље следеЮа година прилика да се —јЌ” и —рпска ѕравославна ÷рква заЉеднички ангажуЉу поводом прославе осам векова аутокефалиЉе —рпске ÷ркве.

††††

—ами епископи или теолози нису довоЪни нити могу да обЉасне све аспекте тог величанственог и пресудног догаРаЉа за нашу историЉу.  арловачка митрополиЉа Ље неговала укупни живот српског народа у туРинскоЉ империЉи, одржала га и омогуЮила уЉедиЬеЬе српског народа. » то Ље Љедна од значаЉних годишЬица. ќве године прославЪамо годишЬицу присаЉедиЬеЬа Ѕачке, ЅараЬе, —рема и Ѕаната —рбиЉи. »мамо много повода и разлога за сталну и траЉну узаЉамну сарадЬу, са свом свешЮу о различитим путевима сазнаЬа, али са Љедним заЉедничким циЪем и усмереЬем, обЉаснио Ље владика »ринеЉ.

††††

” свом обраЮаЬу, академик ¬ладимир  остиЮ Ље рекао да чланови —рпске академиЉе наука и уметности нису данас случаЉно посетили манастир у  овиЪу.  ао и —рпска ѕравославна ÷рква, и ми покушавамо да трагамо за нечим што се зове нормалност. “рагаЬе за нормалношЮу, трагаЬе за вредностима. Ќе постоЉи ни стариЉа ни заслужниЉа институциЉа у овом нашем народу од —рпске ѕравославне ÷ркве. —рпска ÷рква Ље залога нашег континуитета. Ѕило Ље историЉских периода када оваЉ народ, сем своЉе ÷ркве, ниЉе могао да наРе ниЉедно друго уточиште сем тих манастирских дворишта. ƒа бисмо опстали морамо да знамо ко смо, одакле потичемо. ЌиЉе више у питаЬу да ли Ље неко верник или неверник, ради се о вредностима коЉе заЉедно делимо, рекао Ље председник —јЌ”.

††††

√осподин ѕетар АурРев, директор »сториЉског архива √рада Ќовог —ада, казао Ље да Ље —ветоархангелски манастир у  овиЪу успео да изроди велики броЉ Ъуди коЉи су задужили српски народ, и то не само на поЪу духовности и молитве, веЮ и на поЪу културе и науке. ћанастирска слава Ље био наЉвеЮи догаРаЉ коЉи се дешавао у ЎаЉкашкоЉ. ƒесет до петнаест хиЪада Ъуди се овде окупЪало, и у оно старо време то Ље било место где су се договарали послови, женидбе, то Ље био центар духовног окупЪаЬа и окрепЪеЬа, нарочито у време страдаЬа и ратова, истакао Ље директор »сториЉског архива √рада Ќовог —ада.

ѕосле поздравних беседа, ≈пископ »ринеЉ и академик  остиЮ су разменили пригодне дарове.

„анови хора —ветоархангелског манастира у  овиЪу, на челу са диригентом ЉероРаконом £еротеЉем, отпоЉали су неколико композициЉа. „ланови —рпске академиЉе наука и уметности су посетили главну цркву —ветоархангелског манастира, потом параклис —ветих ќтаца јтонских, радионицу свеЮа и погон за производЬу ракиЉе. ќтац »сихиЉе Ље упознао присутне са фрескописаЬем храма сазиданог 1740. године. »коностас Ље радио јксентиЉе ћародиЮ, суботички сликар. ” току Ље осликаваЬе манастирске цркве, ради се фреско-сликарство, по древноЉ техници на свежем малтеру, навео Ље изабрани ≈пископ мохачки.

Ќепосредно пре доласка у —ветоархангелски манастир, код спомен-обележЉа на куЮи Ћазе  остиЮа, српског кЬижевника роРеног 1841. године у  овиЪу, чланове —јЌ” са историЉатом насеЪа у ЅачкоЉ Ље упознао г. ѕетар АурРев. ќтац Ћазе  остиЮа Ље био шаЉкашки капетан, ѕетар  остиЮ, коЉи Ље своЉу ратну славу извоЉевао у току 1848. године, у чувеноЉ бици на ¬елики петак, коЉа се одиграла измеРу ћошорина и ¬илова, када Ље био доведен у питаЬе опстанак српског народа на овим просторима. Ћазин отац Ље добио задатак да чува положаЉе код ¬илова. ќн Ље тако ушао у анале воЉне славе. — обзиром на то да Ље био шаЉкашки капетан, мало Ље времена проводио куЮи, тако да Ље Ћаза  остиЮ одрастао код свога уЉака и код своЉе тетке. “а куЮа се налазила овде где сад стоЉимо, у породици £овановиЮ. Ћаза Ље ту имао прелепо детиЬство, рекао Ље г. АурРев.

††††

√раРани ƒоЬег и √орЬег  овиЪа су поставили ову плочу 1923. године, у знак сеЮаЬа на великог новинара, правника, писца, коЉи се родио у  овиЪу. Ќедалеко од храма у  овиЪу и куЮе у коЉоЉ Ље Ћаза  остиЮ одрастао, налази се и споменик палим солунским добровоЪцима, односно жртвама коЉе Ље  овиЪ дао у борби за национално ослобоРеЬе и уЉедиЬеЬе, борцима коЉи су погинули на  аЉмакчалану. ƒиректор »сториЉског архива √рада Ќовог —ада Ље навео да Ље  овиЪ дао немалу жртву, уз обЉашЬеЬе да Ље 48 Ъуди погинуло као добровоЪци у ѕрвом светском рату, на страни српске воЉске. ”  овиЪу Ље увек негована национална свест, српски Љезик и духовност, зато нас и не чуди да се наЉзначаЉниЉи манастир ≈пархиЉе бачке, односно како ми овде поносно кажемо ЎаЉкашки ’иландар, развиЉао управо овде и постао Љедан од наЉзнаменитиЉих манастира у  арловачкоЉ митрополиЉи, додао Ље г. АурРев.

—рпска академиЉа наука и уметности Ље наЉвиша научна и уметничка установа у –епублици —рбиЉи, коЉа у оквиру своЉих задатака, мисиЉе и циЪева развиЉа науку и подстиче уметничку делатност.

Ѕеседа

21 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0