Srpska

 ако се ЉеванРелско добро разликуЉе од Ъудског добра?

—лика у сали —авета безбедности ”Ќ-а —лика у сали —авета безбедности ”Ќ-а
††

Куди коЉи не схватаЉу духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о Ъудским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са Љедне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по Ьеном споЪашЬем испоЪаваЬу, користеЮи се, притом, веома неодреРеним и непостоЉаним Ц световним мерилима за разликоваЬе добра и зла. —вет, пак, сам у себи нема истину коЉа би му открила праву вредност ствари, Љер само Љедан Љедини закон даЉе Љасно одреРеЬе тога шта Ље грех, а шта Ље добро. “о Ље ЉеванРеЪски закон. «акони овог света понекад, у неким своЉим аспектима, могу да личе на хришЮански закон, али то Ље само наизглед: они се, уствари, потпуно разликуЉу.

»ако се човек после свог пада у потпуности потчинио греху и постао изопачен, болестан и озлобЪен, ипак су се у Ьему Љош сачувала семена природног добра коЉа Ље у Ьега приликом ствараЬа засеЉао “ворац, премда она више немаЉу ону првобитну чистоту и светост, него су оскврЬена отровом греха. ћеРутим, оваква природна Ъудска „истина“, коЉа Ље оскврЬена нечистотом греха, не може човека да научи истинском добру, не може да оживи и исцели душу ЬеговуЕ

ЌеверуЉуЮи Ъуди чине много лепих, наизглед похвалних дела, чине многа добра дела, подвиге милосрРа, Ъубави, самопожртвоваЬа, понекад чак даЉу и своЉ живот за своЉ народ или за свог ближЬег, даЉу последЬи комад хлеба гладном, помажу Љедан другом у невоЪи, жртвуЉу своЉу имовину на разна добра дела, чине зачуРуЉуЮа, чак и хероЉска дела Ц и за ово има много потресних примера. Ќо, сва ова добра дела уколико нису заснована на £еванРеЪу, уколико не израстаЉу из дубине веруЉуЮе хришЮанске душе, сва она иако су хвале вредна, у суштини су нечиста и оскврЬена падом, и немаЉу пред Ѕогом ону вредност коЉу му приписуЉу Ъуди. ќву важну истину многи Ъуди данас никако не могу да прихвате. „увши ово што Ље речено, многи су у недоумици, многи се вреРаЉу, многи се гаеве.

» стварно, чудно звучи, човек чини узвишени подвиг, жртвуЉе своЉ живот ради ближЬег, умире због тога да би други могао среЮно да живи, и зар Ље за душу таквог хероЉа уопште могуЮе сумЬати да Ље спасена? «ар овакав чин човеков не спира све Ьегове грехове? «вучи сурово, меРутим, погледаЉмо читаву ствар са друге стране: ако оваЉ Љунак ниЉе био Љунак ’риста ради, ако ниЉе живео по учеЬу £еванРеЪа, ако ниЉе из хришЮанске вере црпео снагу за своЉе подвиге, ако се ово саможртвоваЬе ниЉе вршило ’ристовом силом и не у »ме ЅожиЉе, онда би испало да човек може да се спаси и без искупЪеЬа коЉе Ље савршио ’ристос, онда то би значило да се у самом палом човеку сачувала она сила и чистота коЉе су довоЪне да он сам себе оживи, да он сам себе ишчупа из ланаца греха. ќнда Ц зашто Ље била потребна страшна √олготска ∆ртва, чему онда учеЬе ’ристово, £еванРеЪе и ÷рква? „ему таЉне молитве, хришЮански подвизи? “ада би била довоЪна само наша жеЪа и напор воЪе, чак ни вера онда не би била потребнаЕ

—твар Ље у томе што ниЉе исто чинити добра, прекрасна и похвална дела, и чинити дела вере ради! ƒобра дела коЉа се чине без вере, без Ѕога, посвеЮена су овом свету од овог света и добиЉаЉу плату: славу, част и поштоваЬе. ќна су туРа вечноЉ небескоЉ слави. ј дела вере имаЉу унутрашЬу посвеЮеност Ѕогу, чине се са молитвом, са обраЮаЬем Ѕогу, у што веЮоЉ таЉности, да их зна само Ѕог, таква дела оставЪаЉу маЬи споЪашЬи утисак, али их зато прима √оспод и дароваЮе за Ьих славу у будуЮем животу.

» уопште, неправилно Ље сматрати да спасеЬе душе и наслеРиваЬе ÷арства Ќебеског директно зависи од наших добрих дела. Ѕог милуЉе човека и спасава га не због Ьегових добрих дела, него због Ьеговог верног, скрушеног и смиреног срца. Ќаравно, ова вера не сме бити без дела, а она то ни не може бити, она Юе се обавезно оваплотити у конкретна дела, и ова дела Юе обавезно бити веома добра и света, Љер тим делима верника учи —ам √оспод.

«бог тога Ље неправилно проповедати Ъудима апстрактно добро, учити их да воле ближЬег , да буду милосрдни и добри, не говореЮи им притом о томе да они то никако не могу да учине правилно, свето и богоугодно без ЉеванРеЪског учеЬа, без ÷ркве, без благодати —ветог ƒуха, коЉу могу да добиЉу само у храму кроз —вете “аЉне. јко се то не говори, Ъуди Юе мислити да уколико то пожеле могу сами одлично да реше своЉе проблеме без ÷ркве, без —ветих “аЉни, без благодати —ветог ƒуха, без ’риста.

” свету се често чине добри поступци, меРутим, лоши Љош чешЮе. » греси света често су истанчаниЉи и разноврсниЉи него добра дела у Ьему. —ветовни греси су тако близу световног добра да меРу Ьима као да и нема суштинске противречности. £едан исти човек коЉег сви хвале за Ьегова добра дела у истом тренутку чини мноштво одвратних дела на коЉа нико не обраЮа пажЬу. —ветовни Љунак у Љедном тренутку чини неки задивЪуЉуЮи саможртвени поступак, а пре и после Ьега чини нешто врло подло и ниско.

“акве су врлине овога света: овде су Ъубав и мржЬа Љедно поред другог: самопожртвоваЬе, Љунаштво и милостиЬа, одмах поред егоизма, самоЪубЪа и охолости. ” ствари и Љедно и друго се заснива на погубним страстима. ƒобро тамо као да постоЉи ради тога да би давало сенку и веЮу сласт греху, изоштравало укус за Ьега. —ветовно добро своЉим коренима црпе прЪаву воду, горде и суЉетне помисли истог тренутка заглушуЉу свако искрено и, у извесноЉ мери, узвишено стремЪеЬе душе.

—в. »гЬатиЉе говори: „ƒелатеЪ Ъудске правде Ље пун умишЪености, уображености и самообмане; он проповеда и труби и о себи и о своЉим делима, не обраЮаЉуЮи никакву пажЬу на заповест √осподЬу коЉа то забраЬуЉе (ћт. 6, 118). ћржЬом и осветом плаЮа онима коЉи би се усудили да отворе уста ради основаног и добронамерног противречеЬа ЬеговоЉ истини, сматра себе достоЉним и предостоЉним земаЪских и небеских награда. Ќасупрот томе, делатеЪ £еванРеЪских заповести Ље увек погружен у смиреЬе: поредеЮи своЉе испуЬеЬе свесветих заповести са Ьиховом узвишеношЮу и чистотом, он стално признаЉе да Ље ово извршеЬе краЉЬе недовоЪно и недостоЉно Ѕога, он види да заслужуЉе пролазне и вечне казне за своЉе грехе, за нераскинуто општеЬе са сатаном, за пад, коЉи Ље заЉеднички свим Ъудима, и, на краЉу, за недовоЪно и, често, неправилно испуЬаваЬе заповести“ (9, т. 5, стр. 36).

„ƒоРе ли ти нека блага мисао, ти причекаЉ, никако се немоЉ устремити да Ље испуниш брзо и непромишЪено. ќсетиш ли у свом срцу неку благу склоност, причекаЉ; немоЉ да те то обузме. ”пореди Ље са £еванРеЪем. –азмотри, да ли су твоЉа добра мисао и твоЉа добра склоност срца у складу са свесветим учеЬем √осподЬим. ”брзо Юеш увидети да нема никакве сагласности измеРу ЉеванРеЪског добра и добра пале природе. ƒобро пале природе Ље помешано са злом, и зато Ље и само то добро постало зло, као што укусна и здрава храна постаЉе отров када се помеша са отровом. „уваЉ се да не чиниш добро пале природе! „инеЮи ово добро продубиЮеш своЉ пад, развиЮеш у себи умишЪеност и гордост, достиЮи Юеш наЉвеЮу сличност са демонима. Ќасупрот томе, чинеЮи ЉеванРеЪско добро, као истинит и веран ученик Ѕогочовеков постаЮеш сличан Ѕогочовеку“ (9, 7, 5, стр. 35).

” сваком делу Ље важно погледати у дубину срца, у таЉне одаЉе наших скривених помисли. —вако дело, пре него што се решимо на Ьега, треба да буде одмерено и оцеЬено нашим унутрашЬим мерилом: у нама се свагда збива оно што личи на некакво таЉно саветоваЬе Ц срце говори своЉе „за“ и „против“, ум говори своЉе „за“ и „против“, осеЮаЬа, тело, наше страсти, навике и слабости, све овде даЉе своЉу реч „за“ и „против“, и ако се на овом унутарЬем саветоваЬу донесе праведан суд, човек Юе дело учинити по ’ристовом закону, на спас своЉе душе. јко, пак, човек буде поступио по лукавости неке страсти, са таЉном помишЪу да се нахрани нека страст, онда Юе дело коЉе учини, без обзира на то како оно споЪа изгледало лепо, души нанети штету и неЮе ЉоЉ донети никакву корист. —ваки, и наЉмаЬи поступак или корак наш, увек чинимо изнутра га посвеЮуЉуЮи у нечиЉе име, чинимо га или ради земаЪеког или ради небеског, или ради ЅожиЉег или ради Ъудског. » често само ово посвеЮеЬе, ова намера има веЮи значаЉ него споЪашЬе дело коЉе се чини, Љер су у тоЉ намери и посвеЮеЬу у Ьему се садржи и сва вредност онога што чинимо пред Ѕогом.

—ветосавЪе

21 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0