Srpska

ƒуг части самураЉа

«ашто су гости из провинциЉе —ацума у литиЉи ишли до √аЬине £аме

††††

ќ нападу Љапанског фанатика на будуЮег руског цара ЌиколаЉа II написано Ље много тога и, наизглед, не би имало шта да се дода познатим чиЬеницама Ц да сам живот ниЉе дописао давнашЬу причу. »пак, подсетиЮу на догаРаЉе од пре 127 година. ѕо традициЉи, сви наследници руског престола Ље пре ступаЬа на трон требало да пропутуЉу свет упознаваЉуЮи се с традициЉом и обичаЉима наЉразличитиЉих народа Ц како би кад постану монарси могли боЪе да бране интересе –усиЉе. Ќа овим вишемесечним путоваЬима пратили су их познати научници тог доба. Ќи будуЮи цар ЌиколаЉ II ниЉе представЪао изузетак.††

—пасоносни штап грчког принца

÷аревиЮа су на путу пратили руководилац путоваЬа генерал-маЉор свите кнез ¬ладимир ЅарЉатински, флигел-аРутант кнез ЌиколаЉ ќболенски и кнез ¬иктор  очубеЉ. –ади писаЬа кЬиге о путоваЬу свити се прикЪучио чиновник ћинистарства унутрашЬих послова кнез ≈спер ”хтомски. ѕетнаестог априла 1891. године руска ескадра од шест бродова предвоРена крстарицом „ѕамЉат јзова“ стигла Ље у луку Ќагасаки. ≈кспедициЉа Ље пре тога посетила ≈гипат, ÷рвено море, јден, »ндиЉски океан, »ндиЉу, ÷еЉлон, —иЉам, £аву, —ингапур и  ину.

††††

ƒвадесет деветог априла царевиЮ ЌиколаЉ и грчки принц АорРе I у пратЬи Љапанског принца јрисугаве с многоброЉном свитом од четрдесет кола кренули су у обилазак града ќцуа на обали Љезера Ѕива. ƒочекуЉуЮи угледне госте становници су направили редове у правцу процесиЉе машуЮи заставама и батериЉским лампама. ѕошто су уличице биле уске коЬска кола су замеЬена рикшама. ƒелегациЉу су чували полицаЉци коЉи су по бонтону члановима царске породице увек морали бити окренути лицем. «бог тога су чувари прекасно приметили како Ље Љедан полицаЉац неочекивано поЉурио ка царевиЮу ЌиколаЉу и задао му Ље ударац сабЪом по глави. ≈во како Ље сам царевиЮ описивао догаРаЉ у писму маЉци: „Ќисмо стигли да преРемо ни двеста корака кад Ље одЉедном на средину улице истрчао Љапански полицаЉац и држеЮи сабЪу обема рукама ударио ме Ље отпозади по глави! ѕовикао сам му на руском: шта ти Ље? Ц и прескочио сам свог Яен-рикшу.  ад сам се окренуо видео сам да Љош увек трчи према мени с подигнутом сабЪом. ѕотрчао сам улицом колико су ме ноге носиле притиснувши руком рану на глави. ’тео сам да се сакриЉем у гомили, али нисам могао, зато што су се сами уплашени £апанци разбежали...“

√рчки принц АорРе коЉи Ље ишао иза наследника поЉурио Ље према злочинцу и штапом Ље одбио следеЮи ударац сабЪе. «атим се на нападача бацио возач рикше царевиЮа ћукохата ƒзисабуро и возач рикше грчког принца  итагаити »титаро, коЉи Ље злочинца ударио по врату и леРима, коЉи га Ље ухватио и предао начелнику чуварске службе руске свите.

¬озачи рикши су добили по орден —вете јне

÷аревиЮу Ље на лицу места пружена прва помоЮ, превиЉен Ље и довезен у куЮу власника продавнице галантериЉе коЉа се налазила у близини. ѕосле детаЪног медицинског прегледа и превиЉаЬа настрадали Ље упуЮен у болницу у  Љоту где му зашивене ране. »споставило се да их има две Ц обе су биле дугачке по десетак сантиметара, а повреРене су му и кости лобаЬе. ѕосле тога су руског цара целог живота мучиле Љаке главобоЪе.

¬озачи рикши принчева АорРа ( итагаити »титаро, слева) и ЌиколаЉа (ћукохата ƒзисабуро) ¬озачи рикши принчева АорРа ( итагаити »титаро, слева) и ЌиколаЉа (ћукохата ƒзисабуро)
††††

ѕо речима кнеза ”хтомског одмах после атентата царевиЮ ЌиколаЉ Ље све смиривао и молио да се не узбуРуЉу: „ЌиЉе то ништа, само да £апанци не помисле да оваЉ догаРаЉ може променити моЉа осеЮаЬа према Ьима и моЉу захвалност за Ьихову гостоЪубивост!“ —утрадан Ље из “окиЉа у  Љото хитно допутовао Љапански цар ћеиЯи како би се извинио. »нцидент Ље изазвао талас каЉаЬа у целом £апану, на адресу руског престолонаследника стигло Ље преко 20 хиЪада телеграма с извиЬеЬима и саучешЮем и мноштво поклона. ѕолицаЉцу ÷уду —анЯоу, коЉи Ље извршио напад судио Ље ¬рховни суд. ÷ар ћеиЯи Ље издао специЉални декрет „ќ посебноЉ процедури разматраЬа случаЉева коЉи спадаЉу у област дипломатиЉе“ коЉи Ље подржала веЮина чланова владе коЉи су злочинца осудили на доживотну робиЉу.

Ўестог маЉа, на роРендан царевиЮа ЌиколаЉа на фрегату су позвани возачи рикши захваЪуЉуЮи коЉима Ље престолонаследник био спасен. Ћично их Ље наградио орденима свете јне и обоЉици Ље уручио награду од хиЪаду и по долара, осим тога, до краЉа живота им Ље додеЪена пензиЉа од по петсто долара годишЬе.

ќваЉ атентат ниЉе имао дипломатских последица, ако не рачунамо да се у руском Љезику од тада поЉавила псовка „Љапански полицаЉац“ коЉа означава поквареног, непредвидивог и вероломног човека.

„£едини £апанац у коЉег се може имати повереЬа“

ќва прича о нападу на будуЮег руског цара неочекивано се наставила 124 године. ” £екатеринбург Ље 2015. године на ÷арске дане допутовала делегациЉа с острва  Љушу из Љапанске провинциЉе —ацуми на челу са старешинама. ÷иЪ посете потомака самураЉа кнеза —ацуме био Ље да укажу част свом кнезу коЉи Ље некада био велики друг царевиЮа ЌиколаЉа. ќбукавши традиционалну самураЉску одеЮу, с катанама наоштреним као бритва и у традиционалним ципелама таби, захваЪуЉуЮи коЉима човек може да се креЮе готово нечуЉно, Љапанска делегациЉа у пуном саставу придружила се литиЉи у сеЮаЬе на свете царске страстотрпце коЉа у ноЮи измеРу 16. и 17. Љула традиционално одржава од ’рама на  рви до манастира на √аЬиноЉ £ами. Ќа √аЬиноЉ £ами самураЉи су изразили дубоко поштоваЬе према сеЮаЬу на последЬег руског цара и чланове Ьегове породице положивши цвеЮе на Ьихов споменик. » било би тешко смислити боЪу причу о поштоваЬу, племенитости и приЉатеЪству коЉе Ље надживело своЉе време.

††††

≈во шта Ље Љапански гост, председник организациЉе „—ацу–о“ („—ацума-–усиЉа“), јкахори Ќорио тада испричао моЉоЉ другарици и колегиници —ветлани ЋадиноЉ:

Ц Ўестог маЉа 1891. године царевиЮ Ље на Љедан дан допутовао у  агошиму где га Ље, извршаваЉуЮи налог цара ћеиЯиЉа, поздравио 29. предводник нашег клана —имадзу “адаЉоши. Ќа основу забелешки за оваЉ дан знамо шта Ље у току Ьега радио руски престолонаследник. Ќаписао Ље у свом дневнику да Ље у  агошими дочекан врло топло и да га Ље то веома обрадовало. “амо Ље провео само Љедан дан, а после тога Ље отпутовао у  Љото. ƒок Ље био на путу десио се неприЉатан догаРаЉ: полицаЉац му Ље задао ударац.

 ад се десио оваЉ инцидент влада и народ £апана су били веома забринути. ќтприлике тридесет година пре тога у £апан Ље допутовао ≈нглез. ” току Ље била процесиЉа и он Љу Ље омео ЉашуЮи свог коЬа. ѕо Љапанским законима из тог времена, ако човек ремети саобраЮаЉ могао Ље бити убиЉен. ѕрво су га Ъубазно замолили да се удаЪи, али оваЉ ≈нглез уопште ниЉе знао Љапански Љезик и ништа ниЉе схватио. ѕошто у —ацуми све становништво чине самураЉи, Љедноставно су убили овог ≈нглеза коЉи Ље прекршио Љапанску традициЉу.  ад се то десило самураЉска влада се много уплашила и наредила Ље граРанима да предаЉу убицу. —личан Ље био захтев владе Меног ¬еличанства. ѕосле тога £апан Ље тврдио да Ље све учиЬено по закону. ≈нглези су у одговор потопили бродове коЉи су се налазили у —ацуми што Ље причинило велику штету провинциЉи, а Љапанска влада Ље исплатила ЅританиЉи велику компензациЉу.

” случаЉу с царевиЮем ЌиколаЉем ситуациЉа Ље била другачиЉа: он Ље допутовао на позив цара. «бог тога су ћинистарства иностраних послова £апана и –усиЉе била задужена за безбедност на овом путоваЬу. £апан Ље гарантовао безбедност, али се десио оваЉ инцидент. „овек коЉи Ље задао ударац ниЉе био терориста, веЮ обичан полицаЉац.

 ад Ље 29. кнез провинциЉе —ацума —имадзу “адаЉоши сазнао да Ље ЌиколаЉ II раЬен, похитао Ље у  Љото како би га посетио. ” то време ниЉе било ни авиона, ни возова, ни кола. «а три дана Ље ЉашуЮи коЬа прешао Ље 750 километара до  Љота, био Ље обучен у самураЉску одеЮу, са самураЉском киком на глави. ЌиколаЉ се веома зачудио Ьеговом доласку и написао Ље у забелешкама да Ље кнез —имадзу “адаЉоши Љедини човек у £апану у коЉег може имати повереЬа.  ад смо за то сазнали одлучили смо да то треба да испричамо свим Ъудима коЉи живе у провинциЉи —ацума. »деЉа указиваЬа поштоваЬа према сеЮаЬу на приЉатеЪство измеРу нашег кнеза и будуЮег руског цара била Ље питаЬе част за нас и за целу —ацуму.

ƒенис јхалашвили
—а руског ћарина “одиЮ

ѕравославна ћосква

24 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0