Srpska

јпел епископа “еодосиjа са  осова и ћетохиjе

ѕоводом изЉава поЉединих политичких званичника о подели  осова и ћеотхиЉе као решеЬу косовско-метохиЉског проблема

††††

 ао ≈пископ рашко-призренски и архипастир православних верника на просторима  осова, ћетохиЉе и –ашке области, са огромном пастирском и моралном одговорношЮу, осеЮам потребу да изнесем наЉдубЪу забринутост поводом низа политичких изЉава о  осову и ћетохиЉи у последЬе време, коЉе у наша срца уносе све веЮу неизвесност и зебЬу. ¬еЮ пуних двадесет година наша ≈пархиЉа уз подршку ѕатриЉарха и отачаствених архиЉереЉа, као и материЉалну подршку владе –епублике —рбиЉе и других добротвора, како домаЮих, тако и страних, улаже велике напоре да омогуЮи нормалан живот наше ÷ркве, обнову наших порушених светиЬа и подстакне повратак наших прогнаних верника, као и останак оних коЉи данас живе на овим просторима. ѕодстакнут том бригом, а поводом текуЮег диЉалога Ѕеограда и ѕриштине у Ѕриселу, —в. јрхиЉереЉски —абор —ѕ÷ изнео Ље Љасан, Љединствен и недвосмислен став у своЉоЉ поруци од 10. маЉа 2018. године. http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji

ѕознато Ље Љавности да Ље наша ≈пархиЉа уз подршку целе —ѕ÷ Љош и пре оружаног конфликта на  осову и ћетохиЉи чинила велике напоре да се избегне насилно решаваЬе постоЉеЮих проблема. ”чествовали смо у низу диЉалога са меРународним званичницима и представницима косовских јлбанаца, и пре и након оружаног сукоба 1998-1999. године, а све у циЪу да посведочимо еванРелски став ÷ркве да треба да будемо сведоци мира ’ристовог меРу Ъудима. ” манастиру ƒечани за време рата примали смо и штитили избеглице, како —рбе, тако и јлбанце, –оме и друге, подижуЮи глас против насиЪа над невиним цивилима, без обзира на Ьихово етничко и верско порекло. Ќакон оружаног сукоба, наша ≈пархиЉа Ље била активни учесник у меРуетничком диЉалогу и у сарадЬи са меРународним представницима, и улагала Ље велике напоре да се заштите народ и светиЬе. Ќажалост, и поред тога око 200.000 наших Ъуди су протерани у времену „меРународно гарантованог мира“, многа села и гробЪа су опустошена, а 150 цркава Ље порушено. јли и тада нисмо одустали од диЉалога и под окриЪем —авета ≈вропе обновили смо од 2005. године више наших цркава и манастира, као и ЅогословиЉу —в.  ирила и ћетодиЉа у ѕризрену. Ќа позив државе —рбиЉе, 2008. године смо учествовали у преговорима у Ѕечу где смо договорили важне принципе за заштиту и опстанак нашег народа и светиЬа на  осову и ћетохиЉи.

—а оваквим опредеЪеЬем за диЉалог и мирно решаваЬе свих спорова, подржали смо и почетак бриселског диЉалога измеРу Ѕеограда и ѕриштине о техничким питаЬима са надом да Юе се постиЮи корисни договори коЉи треба да олакшаЉу живот свих народа на овом простору, заштите наше светиЬе, имовину, идентитет, Ъудска права и слободе, посебно угроженог српског народа.«ато смо дубоко забринути због све чешЮих политички и морално неодговорних изЉава политичара са обе стране коЉи говоре о „коначном решеЬу“ у контексту „териториЉалне поделе“ и „разграничеЬа —рба и јлбанаца“. ќвакве изЉаве у нашем верном народу, а и шире у региону и свету изазиваЉу забринутост и неспокоЉство. ƒа ли то значи да Юемо доЮи у ситуациЉу да веЮина косовско-метохиЉских —рба коЉи живе Љужно од реке »бра треба да се исели из своЉих домова и напусти своЉе наЉважниЉе светиЬе Ц ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, ƒечане, √рачаницу, ѕризрен? ƒа ли то значи да се слобода и права Ъуди, коЉи нису могли да бираЉу у коме Юе се народу и вери родити, могу решити само териториЉалним разграничеЬем и ствараЬем етнички компактних териториЉа? ќчигледно Ље да овакав принцип, коЉи Ље уосталом довео до страдаЬа многих невиних Ъуди током ратова у распаду бивше £угославиЉе 90-тих година, представЪа континуирану претЬу миру и стабилности, и то не само у региону «ападног Ѕалкана. ќн би створио и додатни преседан за нове сепаратизме у ≈вропи и широм света и довео до читаве ланчане реакциЉе крвопролиЮа, страдаЬа и протериваЬа цивилног становништва, само зато што би се, након договора политичара, многи нашли на „погрешноЉ страни“ линиЉе разграничеЬа.

«ато као ≈пископ, али пре свега као хришЮанин и човек, коЉи Ље наЉвеЮи део свог живота са свештенством и монаштвом проживео на  осову и ћетохиЉи, апелуЉем на политичаре, како у Ѕеограду тако и у ѕриштини, али и на меРународне посреднике у диЉалогу и друге званичнике да се решаваЬе свих питаЬа на  осову и ћетохиЉи мора и сме тражити само у функциЉи очуваЬа мира, сигурности свих граРана, посебно невеЮинских етничких и верских заЉедница, очуваЬу Ьихове духовне и културне баштине, историЉског идентитета, Ъудских и верских слобода. ѕозиваЬе на поделу као „наЉбоЪи модел“ занемаруЉе читав низ суштински важних питаЬа као што су: слобода повратка расеЪених, решаваЬе питаЬа несталих, заштита имовинских права, обезбеРиваЬе адекватног здравства и школства, верских и Ъудских права, коЉа мораЉу бити гарантована и на нивоу закона, али и сваког договора коЉи буде постигнут.

ќвакав став наше ÷ркве не значи позив на тзв. замрзнути конфликт, Љер Ље наша ÷рква против сваког конфликта. ќво Ље позив пре свега на одговоран и транспарентан наставак диЉалога, коЉи треба да се врати у оквире коЉи Юе бити у функциЉи стабилности региона и европског континента и у складу са свим релевантним меРународним повеЪама и стандардима, меРу коЉима Ље посебно важна –езолуциЉа 1244 —Ѕ”Ќ. ” противном, као и свака друга размена териториЉа у историЉи и ова би довела до масовног исеЪаваЬа цивилног становништва, страдаЬа вековима старе духовне и културне баштине нашег народа и нанела би ненадокнадиву штету свима. ѕитамо се да ли нам Ље то потребно сада у 21. веку, и да ли постоЉе они коЉи би имали историЉске и моралне ,,храбрости’’ да доведу до егзодуса и несреЮе десетина хиЪада невиних Ъуди коЉи су успели да опстану као своЉи на своме двадесет година након оружаног сукоба.

√отово свакодневне медиЉске изЉаве са коЉима се сусреЮемо уносе забринутост и неизвесност меРу наш народ и не доприносе стабилности и мирноЉ будуЮности. ”право захваЪуЉуЮи таквим изЉавама све Ље више —рба коЉи се у страху одлучуЉу на продаЉу своЉе имовине, уместо да се управо ти Ъуди охрабре да опстану на своЉим огЬиштима. »ако нам Ље данас тешко, првенствено треба са вером у Ѕога и Ьегову помоЮ да сачувамо све оно што су нам наши претходници оставили у наслеРе.

ѕосебно апелуЉем на меРународне представнике на  осову и ћетохиЉи и широм света да Љасно и недвосмислено заштите све оне коЉи су опредеЪени да овде живе и да не дозволе таква решеЬа коЉа би довела до Ьиховог егзодуса, веЮ да више учине на заштити Ьихових права. ѕосебно бих поменуо случаЉ упорног одбиЉаЬа косовских институциЉа да спроведу одлуке ”ставног суда  осова о дечанскоЉ земЪи и скандалозну одлуку владе у ѕриштини да Љедан локални пут од 10 километара преправи у меРународни транзитни пут, и то непосредно пред вратима наЉзначаЉниЉег ”Ќ≈— ќ споменика и манастира из 14. века, противно Ьиховим постоЉеЮем законима, али и стандардима ”Ќ≈— ќ. ”честали напади на —рбе, коЉи по правилу остаЉу без проналажеЬа починилаца, готово свакодневне пЪачке и други видови етничке дискриминациЉе, нису пут коЉи Юе донети среЮу никоме, па ни косовским јлбанцима. Ѕез владавине права и поштоваЬа слобода свих граРана, без обзира на Ьихово етничко порекло, ниЉедно друштво неЮе имати боЪе будуЮности.

Ќас на  осову и ћетохиЉи забриЬава и све веЮа криминализациЉа политичког живота коЉим владаЉу племенски кланови под именом политичких партиЉа и где се интереси поЉединаца поставЪаЉу изнад интереса граРана. “о ниЉе пут ка ≈вропи за било коЉе друштво на «ападном Ѕалкану, веЮ пут ка даЪоЉ изолациЉи, беди и одсуству перспективе за младе Ъуде коЉи заслужуЉу боЪи живот. —ве учесталиЉе коришЮеЬе националистичке реторике коЉoм се прикриваЉу криминалне радЬе, тужно Ље и жалосно, што нарочито обесхрабруЉе младе Ъуде.

ћолеЮи се Ѕогу, искрено веруЉемо да оваЉ наш пастирски апел неЮе остати „глас вапиЉуЮег у пустиЬи“, веЮ да Юе бити подстицаЉ за проналажеЬе праведног решеЬа свима коЉи су преузели тешку политичку одговорност за будуЮност  осова и ћетохиЉе и наше животе.

” манастиру √рачаница 12/25. Љула 2018. год

Ќа празник иконе ѕресвете Ѕогородице “роЉеручице

≈пархиЉа рашко-призренска

25 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0