Srpska

„удотоворна »кона ѕресвете Ѕогородице “роЉеручице

Ќеобично Ље видети хиландарске монахе како прилазе икони твоЉоЉ као »гуманиЉи и од Ье узимаЉу благослов за своЉа послушаЬа. ќ, —веблага, као што Ьих милостиво примаш и благосиЪаш, тако и нас недостоЉне немоЉ лишити свога материнског милосрРа и стараЬа, примивши милостиво молитве наше коЉе пред —ветом иконом твоЉом узносимо. ќсени нас своЉим благодатним благословом, избави нас од сваког Љада и чемера и научи нас да богоугодно певамо “роЉедином Ѕогу: јлилуЉа! –адуЉ се, помоЮнице наша, коЉа нам помажеш иконом своЉом “роЉеручицом.

»кона ѕресвете Ѕогородице “роЉеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост —ветог £ована ƒамаскина. ќн Љу Ље чувао у личном параклису, у своЉоЉ куЮи у ƒамаску, почетком VIII века. “ада се целокупна —ириЉа налазила под влашЮу јрапа Ц муслимана. “адашЬи калиф ƒамаска, престонице —ириЉе, ¬алид (705-715), као муслиман, ниЉе знао да уреРуЉе верске послове хришЮана —ириЉе. —тога Ље у своЉоЉ палати као првог саветника, за питаЬа потчиЬеног хришЮанског становништва —ириЉе, запослио, тада Љош увек, световЬака £ована ƒамаскина, поштуЉуЮи га због великог образоваЬа и врлине.

”право у то време, дакле почетком VIII века, поЉавила се Љерес иконоборства, са средиштем у  онстантинопоЪу. Мен покретач Ље био византиЉски самодржац Ћав III »савриЉанац. £ош увек световЬак, £ован ƒамаскин Ље, покретан божанском ревношЮу, из ƒамаска прогонио иконоборну Љерес, како разним писмима тако и речима. ќн се на таЉ начин показао поборник и ватрени подржавалац поштоваЬа светих икона. ќбавестивши се довоЪно о Ьему и омрзнувши га, иконоборац Ћав »савриЉанац измисли Љедну подлост против Ьега: побринуо се да доРе до Љедног дела написаног руком —ветог £ована; затим Ље свом поверенику калиграфу издао заповест да до краЉа научи да опонаша начин писаЬа —ветог £ована, те да напише Љедну лажну посланицу; Ьу Ље наводно —ветитеЪ послао самом автократору Ћаву, подстичуЮи га да доРе и без борбе загосподари градом ƒамаском из кога одсуствоваше калиф. ќву клеветничку и измишЪену посланицу Ћав посла свом приЉатеЪу, калифу ƒамаска, ¬алиду (705-715), додавши и своЉе писмо у коме га уверава у Ъубав коЉу има према Ьему. Му Ље показивао и тиме што му шаЪе посланицу написану руком £ована, из коЉе се ван сваке сумЬе види да Ље £ован завереник против ¬алидовог калифата. ѕримивши и прочитавши посланице, калиф поверова у приврженост Ћавову и нареди, без даЪег испитиваЬа, да се одсече десна рука £ованова, коЉа Ље написала наводну посланицу и да се, за пример свима, обеси на главном тргу ƒамаска. «аповест Ље извршена одмах.

 ада се онаЉ дан приклаЬао вечери, —вети £ован Ље замолио да му даЉу одсечену руку, пошто Ље веЮ извршена калифова заповест. ƒржеЮи левом руком одсечену десницу и спаЉаЉуЮи Ље са телом, он се моЪаше клечеЮи целу ноЮ пред иконом Ѕогородице. ќн моЪаше ѕресвету Ѕогородицу да га исцели да би наставио да пише у знак сеЮаЬа на чудо коЉе се догодило.

ѕосле дуже молитве, уморан од бола и муке, заспа на кратко. ” сну угледа ѕресвету Ѕогородицу живу на икони и чу како му говори да Ље исцеЪена рука, те да не треба више да се жалости. —амо, треба да испуни оно што Ље обеЮао, тЉ. да настави да пише у заштиту светих икона. —вети £ован се пробуди и виде уистину да Ље рука Ьегова здрава и да стоЉи на свом месту. £едино на оном месту где Ље била посеклина остаде као црвена нит, ради подсеЮаЬа колико на страдаЬе, толико и на чудо ѕресвете Ѕогородице. «бог радости и благодарности према Ѕогородици, —вети £ован се потом постарао да на доЬоЉ левоЉ страни иконе припоЉи сребрну руку, сличну одсеченоЉ. »кона Ље од тада добила име “роЉеручица. ƒо данас се истог обичаЉа држе побожни и чудесно исцеЪени хришЮани коЉи на —вете иконе полажу различите златне или сребрне предмете на коЉима су представЪени неки од исцеЪених делова Ъудског тела.

ѕосле овог чудесног исцелеЬа, —вети £ован одлучуЉе да напусти свет и да се замонаши. ¬идевши га исцеЪеног, калиф Ље разумео деЉство ЅожиЉе силе и затражио опроштаЉ за неправедну казну. ¬еома ожалошЮен због одваЉаЬа од —ветог £ована, он му наЉзад даЉе дозволу да се удаЪи из света.

—вети £ован напушта —ириЉу и одлази да монашки живот проходи у чувеноЉ Ћаври —ветог —аве ќсвеЮеног у ѕалестини. ѕоред Ьега Ље стално ƒобротворка Ьегова, ѕресвета “роЉеручица. ѕоставши монах, он од других отаца у Ћаври сазнаЉе да Ље —вети —ава ќсвеЮени, пре свог блаженог упокоЉеЬа (VI век), дао заповест да поред Ьеговог гроба причврсте Ьегову „патерицу”, тЉ. игумански штап. ќн Ље прорекао да Юе у будуЮности као поклоник у манастир доЮи Љедан царски син Ьеговог имена, тЉ. —ава, и да Юе, при Ьеговом поклоЬеЬу гробу, причвршЮени штап пасти на земЪу. Мему Ље —вети —ава ќсвеЮени заповедио да се као благослов дâ игумански штап заЉедно са иконом ѕресвете Ѕогородице коЉа Ље чувана у Ћаври и коЉа се звала ћлекопитатеЪница. «наЉуЮи за наведена пророштва —ветог —аве, —вети £ован ƒамаскин Ље пре своЉе смрти оставио завештеЬе да онаЉ царски син као благослов узме и Ьегову Ѕогородицу “роЉеручицу.

ѕосле пет векова, 1217. године, у Ћавру као прост монах, поклоник, долази царски син, монах —ава, из ћанастира ’иландара. ƒок се он поклаЬао гробу —ветог —аве ќсвеЮеног, игумански штап Ље пао са свог места. »зненаРени, манастирски оци затражише да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. “ако сазнаше да се зове —ава и да Ље царски син. —умЬаЉуЮи, меРутим, Љош увек и двоумеЮи се да ли да испуне завештеЬе свог ктитора, —ветог —аве ќсвеЮеног, они вратише игумански штап на Ьегово место и причврстише га. —ледеЮег дана монах —ава се поклони и други пут пред гробом и игумански штап опет паде. “ако се разрешила свака сумЬа и монаси одмах монаху —ави дадоше игумански штап, иконе ћлекопитатеЪницу и “роЉеручицу.

ќпремЪен овим троструким благословом, —вети —ава се из ѕалестине враЮа на —вету √ору.

Ѕогородичину икону “роЉеручицу —вети —ава Ље донео са собом у ’иландар. “о Ље први долазак “роЉеручице у ’иландар. ѕосле тога, —вети —ава, као што Ље веЮ речено, бива рукоположен за архиепископа —рбиЉе (1219.) и одлази са —вете √оре. “роЉеручица остаЉе у ’иландару до 1347. године, дакле 100 и више година после преставЪаЬа —ветог —аве (1235). “ада као посетилац на —вету √ору долази српски цар ƒушан. Ќакон своЉе посете ’иландару, приликом одласка за —рбиЉу, он као благослов манастира узима икону “роЉеручице. Ќа таЉ начин Ѕогородица “роЉеручица долази у —рбиЉу.

ƒо краЉа XIV века »кона из непознатог разлога и на непознат начин прелази са двора цара ƒушана у власништво ћанастира —туденице. ќваЉ манастир, као и друге области —рбиЉе, почетком XV века постаЉу мета напада турских осваЉача. ќбавештени да “урци долазе ка манастиру монаси су се на брзину и журно постарали да спасу наЉвредниЉе драгоцености коЉе су имали. »кону ѕресвете Ѕогородице “роЉеручицу су ставили и учврстили на самар Љедног магарета, коЉе су пустили да иде куда га води воЪа Ѕогородице. » уистину, воРено ѕресветом Ѕогородицом, магаре Ље прошло готово целу —рбиЉу и ћакедониЉу и дошло на —вету √ору. ѕо заповести Ѕогородице, оно се зауставило недалеко од ћанастира ’иландара!? ¬идевши и схвативши шта се догаРа, манастирски оци похиташе и скинуше икону са леРа магарета коЉе Ље одмах потом пало мртво. “у где Ље дошло магаре са иконом, сазидано Ље поклоничко место у спомен на таЉ догаРаЉ. —ваке године се врши литиЉа са иконом “роЉеручице од манастира до тог места у знак сеЮаЬа на долазак иконе.

“ако Ље “роЉеручица торжествено, са псалмопЉениЉем и кâдом, свечано дошла други пут у ћанастир ’иландар. –ади велике почасти, монаси су Ље поставили на горЬе место у олтару —аборне цркве ћанастира ’иландара. “о се догодило почетком XV века.

ћного касниЉе Ц не знамо тачно када Ц вероватно краЉем XV века, у манастиру се десио следеЮи догаРаЉ. »гуман манастира умире. ћанастир се нашао у тешкоЉ ситуациЉи у вези са избором новог игумана. “адашЬи многоброЉни монаси су припадали различитим националностима. Ѕило Ље —рба, √рка, Ѕугара и –уса. √рци су предлагали √рка за игумана зато што се манастир налази у грчкоЉ земЪи. —рби су, опет, предлагали —рбина игумана зато што су ктитори манастира били —рби и што Ље манастир био познат као српски. Ѕугари су били наЉброЉниЉи у манастиру и захтевали свог игумана. Ќа краЉу, и –уси су предлагали –уса игумана зато што Ље манастир тада дариван даровима и великим новчаним средствима из –усиЉе. ѕошто нису могли да се сагласе измеРу себе, сама ѕресвета Ѕогородица решава проблем. ” току Љедне вечерЬе службе Љасно се чуо глас Ѕогородице са иконе да Ље она игуманиЉа манастира. ћонаси су чули глас, али му нису придали посебан значаЉ.

 ада су другог дана дошли у цркву ради ЉутреЬа, монаси угледаше икону на игуманском месту. ћислеЮи да Ље црквеЬак грешком изнео икону напоЪе, они Ље опет вратише у олтар. ћеРутим, следеЮег дана, на ЉутреЬу опет видеше Ѕогородицу на игуманском трону. ѕретпоставЪаЉуЮи да Ље еклисиарх, из Ьима непознатих разлога, починитеЪ тог дела, монаси му одузеше кЪучеве од цркве, а врата сами лично закЪучаше после вечерЬе, уверивши се претходно да нико ниЉе остао скривен у цркви. ”Љутро, они исти отворише врата ради служеЬа ЉутреЬа. »кона Ѕогородице Ље опет била на игуманском месту! “ада су се коначно уверили да она сама тако хоЮе.

ƒок су разговарали о ономе што се десило, у манастир Ље дошао Љедан пустиЬак, свима познат по своЉим врлинама. ќн их Ље обавестио да му се Љавила Ѕогородица и рекла да монасима манастира каже да од сада она сама постаЉе игуманиЉа манастира и да они меРусобно треба да се помире. ќни више не треба да покушаваЉу са избором игумана, нити да помераЉу икону са Ьеног игуманског места. ћонаси су послушали воЪу ѕресвете Ѕогородице. ќд тада до данас нико Ље ниЉе померио са Ьеног места. ќна се налази стално на игуманском трону, на месту игуманиЉе. ќд тада до данас сваки предстоЉник и духовни отац братства заузима друго место, са стране, поред иконе. £ереЉи и, уопште, сви монаси манастира праве поклоне пред Ьом као игуманиЉом манастира пре него што почну своЉе служеЬе.

“ако Ље ѕресвета Ѕогородица “роЉеручица прихватила „палицу” ћанастира ’иландара и постала Ьегова »кона «аштитница. —ви монаси коЉи се налазе под Ьеним игуманством прихватаЉу Ље као своЉу маЉку, заштитницу и утешитеЪку у различитим тешким ситуациЉама коЉе доноси монашки живот.

»кона “роЉеручице Ље врло добро очувана стара икона Ѕогородице и има изузетну изражаЉност. Ћице ѕресвете Ѕогородице Ље толико благо и поглед Ьен толико мио да побуРуЉе на умиЪеЬе оне коЉи ЉоЉ се поклаЬаЉу. Ќа икону Ље, ради заштите и благоЪепиЉа поставЪен златни оков коЉи има пет хиЪада утиснутих скупоцених драгих каменова, као и друге вредне предмете коЉе прилажу побожни поклоници или они коЉи су доживели чудо од Ѕогородице. –азмере иконе су: 111цм висина и 91цм ширина. »кона Ље литиЉска, тЉ. одсликана са обе стране. Ќа ЬеноЉ позадини се налази предивна византиЉска икона —ветог ЌиколаЉа.

—ваке године 12/25. Љула свечано се врши Ьен празник. —веноЮна торжествена служба прославЪа част и чуда ѕресвете Ѕогородице “роЉеручице.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

25 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0