Srpska

¬елички мук

ѕред нама се налази кЬига свЉедока али и свЉедочеЮа кЬига. ќ времену у коме се могло вЉеровати у све осим у оно у шта се Љедино може вЉеровати, о времену у коме се памтило не оно што Ље било веЮ оно што Юе изаЮи као директива будуЮности, али и времену у коме се лако и брзо заборавЪало оно што ниЉе могло и смЉело се заборавити.††

фото: балисти и вулнетари негдЉе на териториЉи ¬елике непосредно приЉе или послиЉе покоЪа фото: балисти и вулнетари негдЉе на териториЉи ¬елике непосредно приЉе или послиЉе покоЪа
††††

√лавни наратив такве историЉе Ље да друштво по≠штеди ”мучне” борбе са истином и прошлошЮу. » у том смислу заборав Ље постао наЉважниЉи механизам изградЬе социЉалног и временског хоризонта новог друштва у коме Ље мук постао Љедино што Ље остало од прошлости.

¬елики мук о ¬елици Ље дио оне праисконске борбе у коЉоЉ Ље истинским свЉедоцима оставЪен простор смрти и заборава а лажним свЉедоцима простор и вриЉеме живота. ¬елика послиЉе седамдесет година Ље свЉедочанство пострадалих мученика коЉи су попут светог »гЬатиЉа јнтиохиЉског вапиЉуЮи говорили живима: ”ќпростите ми, браЮо, немоЉте ме сприЉечити да живим, немоЉте жеЪети да умремЕ”. јко Ље живих и мртви живе. ј живи постоЉе само ако памте, ако изграде памЮеЬе коЉе ствара заЉедницу, ако развиЉу културу сЉеЮаЬа као комеморативни идентитет. » зато су свЉедоци, ако су истински и прави, хероЉи отпора сваком забораву. —вЉедоци су они коЉи нас спасаваЉу своЉим свЉедочеЬем од нестанка и тумора заборава.

£едан од таквих Ље и писац овог алманаха живих и мртвих величких мученика Ѕранко ћ. ѕауновиЮ. ”—ачуваЉ и памти” Ље први канон заповЉести, према коЉем се по том израелитском императиву, oдносио и он као свЉедок коЉи говори и свЉедочи. ј не свЉедочи се само риЉечима веЮ циЉелим биЮем Љеднога човЉека коЉи се нашао пред ужасном таЉном зла у коЉем су нестали не само живи веЮ и мртви.

—едамдесет година Ље прошло од када су 28 Љула 1944 последЬи пут проговорили ¬елички мученици, али исто толико времена Ље прошло од када су требали да наставе да говоре у Ьихово име и за Ьих потомци, братственици и племеници. ј ниЉесу, или само су риЉетки а меРу Ьима и Ѕранко ћ. ѕауновиЮ, успЉели да посвЉедоче у име оних коЉи су тог Љулског дана дочекали хЪебом и соЪу своЉе убиоце и крвнике. » у том ишчашеном времену су нестале циЉеле генерациЉе оних коЉи су видЉели и памтили страдаЬе своЉих наЉближих тог ЪетЬег Љутра 1944 године.

ќслобоРени од сваког Ъудског, националног и вЉерског лика и имена, страдали су смЉештени у историЉи, а тамо гдЉе нема сЉеЮаЬа и памЮеЬа прошлости настаЬуЉе се историЉа. ѕразна и хладна историЉа не ствара живот веЮ га само труЉе док у Ьему нестане сваки дамар и скопост.

” Љедном од многих потресних свЉедочеЬа преживЉелих, Кубомира ∆иваЪевиЮа, коЉе се нашло у овоЉ кЬизи, а коме су тог дана родитеЪи и ближЬи побиЉени, читам као да присуствуЉем: ””Рох у куЮу. ” лиЉевом углу, покраЉ шпорета гомила угЪенисаних костиЉу. Ќаши ниЉесу ништа дирали док Ља не доРем. „ак, ни парче нагорЉеле сукЬе и гуменог опанка моЉе покоЉне маЉке. ƒаЕ“о Ље моЉа ћамаЕ ово неколико тужних, нагорЉелих остатакаЕплачем, али ми се чини, сад као старом човЉеку, да ме Ље тога дана миловала маЉчина рука и молила да не плачем.  ао да ми Ље говорила: ”“и си сад одрастао, Ља ти више ниЉесам потребна, брини о себи и о овима што су остали”, » сада гледам те мученичке кости а душа ми изнова трепери а туга срце осваЉа”. ¬елика ¬еличка маЉка. ћаЉка. Ќезаборав и родница свиЉета. » не би ниЉедна ћаЉка заборавила ни сузу свог дЉетета а камоли убоЉне ране своЉе утробе и да су коЉим чудом преживЉеле величке ћаЉке Љулски злочин не би дале да се невине жртве Ьихових покланих икад забораве, да се Ьихови гробови достоЉно не обиЪеже, не би дале да се скарадни споменици над празним ракама са идеолошким обиЪежЉима праве без имена и помена. Ќе би дале ћаЉке, као што и ниЉесу преживЉеле кЮери и сестре престале да тужбалицама наричу ране непреболне, када су и лелекачи и памтише замукли и предали времену муку неиспричану, а вриЉеме забораву.

фото: Кубо ∆иваЪевиЮ Ц свЉедок покоЪа у ¬елици фото: Кубо ∆иваЪевиЮ Ц свЉедок покоЪа у ¬елици
††††

 о зна данас за ¬елику и за причу о Љулском Љутру 1944 у ¬елици, √орЬоЉ –жаници и околним селима?  о зна лише родбине и ¬еличана и риЉетких у ÷рноЉ √ори о злочину коЉи се не да ни замислити и коЉем нема премца у ≈вропи по бестиЉалности злочина?

√дЉе Ље ¬елика уписана у топографским мапама зла ≈вропе, у силним историографским радовима послиЉератне публицистике, у есеЉистичким радовима, у школским уЯбеницима, у зборницима и конгресима? ЌигдЉе или риЉетко гдЉе. “ек покоЉи редак у историЉским одредницама и риЉетким публикациЉама прегаоца и роду оданих ствараоца.  ако се могла ¬еличка прича преЮутати и заборавити, кад забораву невине жртве ниЉесу предале ни биЪке и животиЬе.

ѕрича ƒара ∆иваЪевиЮ, за сестру своЉу ѕоЪку од 21 године коЉа Ље тражеЮи спас послиЉе мучеЬа и силоваЬа скочила кроз прозор : ту гдЉе Ље ”ѕоЪка пала и ту више трава ниЉе расла. ¬олови су заодили то мЉесто. “ако дуго и дуго ниЉе било траве, Ре Ље погинула”.  ад мученичка крв падне на меку земЪу и она се межура и памти, не расте травка него своЉе увоЉке обрне ка утроби земЪе да направи постеЪу тресетну мртвима.

јли преживЉели и живи оставили су Љедан стравичан и мучан призор без сЉеЮаЬа свих ових седамдесет година, коЉи Ље само поЉачао ужас злочина и прекинуо Љош Љедном живот веЮ мртвих предака.

јко ниЉе ниЉедна пушка онога дана опалила у одбрану оних коЉи су остали да бране оне коЉи су Ьих требали бранити, зашто ниЉе опушчанила касниЉе ниЉедна савЉест, да пружи отпор сЉеЮаЬем, да не преда времену и забораву имена и жртве своЉих ближЬих. ѕрошлост се мора отети од контаминациЉе времена, Ьом се мора овладати а то Ље могуЮе само сЉеЮаЬем и памЮеЬем, уношеЬем и преношеЬем смисла Љер само тако се може изградити идентитет Љедне заЉеднице.

—ЉеЮаЉ се умЉесто «аборави Ље Љедини облик комеморативног сЉеЮаЬе коЉе као анамнетички модел ”ствара заЉедништво” у коЉем Ље могуЮе укЪучити не само сЉеЮаЬе на мртве веЮ и саме мртве у токове садашЬости. ј то не значи ништа друго, а што и ова кЬига ”мудрог писара” Ѕранка ћ. ѕауновиЮа у свим опсежни увидима наглашава, да Ље потребно развити ”културу памЮеЬа” са свим мнемотехника коЉе Юе успоставити недостаЉуЮи континуитет а тиме и идентитет како живих тако и мртвих.

«ато ниЉе довоЪно сакраментално и литургиЉско памЮеЬе, коЉе Ље изградило храм св.  ирика и £улите у ¬елици, ниЉе довоЪна ни кЬига потребни смо и ми. ћи коЉи Юемо бити водичи у разумЉеваЉуЮем тумачеЬу оних коЉи неЮе схватити шта Ље то што се десило тако давно и зашто Ље то важно не само за данашЬицу веЮ за сутрашЬицу . “ако Љедино можемо разумиЉети и другога и Ьегове погроме и жртве, изаЮи из паралактичне затворености и самодовоЪности, створити смислену заЉедницу у коЉоЉ Ље мислити-на-другог наЉвиши императив постоЉаЬа.

фото: ќбиЪежаваЬе 70 година од ѕокоЪа у ¬елици Ц храм св.  ирика и £улите фото: ќбиЪежаваЬе 70 година од ѕокоЪа у ¬елици Ц храм св.  ирика и £улите
††††

ј то ниЉе питаЬе правде Љер за Ьу Ље веЮ касно, сви злочинци и у овоЉ кЬизи наведени поименице и они чиЉа су имена непозната, веЮ су минули овим свиЉетом или су на путу без повратка, веЮ Ље питаЬе наше одговорности у свиЉету пред нама самима и невино пострадалима. ј на то питаЬе смо сви заЉедно позвани и призвани да одговоримо прво ¬еличким ћаЉкама и Ьиховим дарцима а онда и своЉим савременицима и потомцима.

“акав дуг и одговор Ље своЉим прецима и своме роду овом кЬигом дао и велички угледник Ѕранко ћ. ѕауновиЮ коЉи Ље себе уградио, не само исписаним страницама ове кЬиге непребола коЉа се не може ни читати осим срцем ридаЉуЮим, веЮ и своЉим животом и животом своЉих потомака коЉи су сатакани од бриге за пострадале и поклане настанили себе у куЮу ∆ивота.

ќваЉ моЉ прескромни запис коЉи приносим као дар за уздарЉе ¬еличким ћаЉкама и свим пострадалима 28. £ула 1944 посвеЮуЉем моЉоЉ покоЉноЉ ћаЉци ћирЉани ЅраЉовиЮ роРеноЉ √оЉковиЮ а чиЉи су преци избЉегли из ¬елике у неком од многих величких погрома.

ѕротоЉереЉ ставрофор проф.др Ѕорис Ѕ. ЅраЉовиЮ
–ецензиЉа кЬиге Ѕранка ћ. ѕауновиЮа, ¬елика. ¬елика по вЉековноЉ патЬи

»Ќ4—-ѕортал

27 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0