Srpska

»зЉава —ветог синода –уске ѕравославне ÷ркве поводом насртаЉа ÷ариградске патриЉаршиЉе на канонску териториЉу –уске ÷ркве

ћосква, 15. октобар 2018. г.

»зЉава Ље усвоЉена на заседаЬу —ветог синода –уске ѕравославне ÷ркве 15. октобра 2018. године у ћинску.

††

††††

***

—вети синод –уске ѕравославне ÷ркве Ље с наЉвеЮим болом примио саопштеЬе ÷ариградске патриЉаршиЉе о одлукама коЉе Ље —вети синод ове патриЉаршиЉе донео 11. октобра 2018. године: о потврРиваЬу намера за „даваЬе аутокефалности ”краЉинскоЉ ÷ркви“; о отвараЬу „ставропигиЉе“ ÷ариградске патриЉаршиЉе у  иЉеву; о „враЮаЬу у архиЉереЉски или ЉереЉски чин“ воРа украЉинског раскола и Ьихових следбеника и „враЮаЬу Ьихових верника у црквено општеЬе“, о „укидаЬу важеЬа“ саборне повеЪе ÷ариградске патриЉаршиЉе из 1686. године коЉа се односи на предаЉу  иЉевске митрополиЉе у састав ћосковске патриЉаршиЉе.

ќве незаконите одлуке —инод ÷ариградске ÷ркве Ље усвоЉио Љеднострано, игноришуЮи апеле ”краЉинске ѕравославне ÷ркве и све пуноЮе –уске ѕравославне ÷ркве, као и братских ѕомесних ѕравославних ÷ркава и Ьихових поглавара и архиЉереЉа за свеправославно разматраЬе питаЬа.

—тупаЬе у општеЬе с онима коЉи су отишли у раскол, а тим пре с онима коЉи су изопштени из ÷ркве Љеднако Ље одласку у раскол и строго се осуРуЉе канонима —вете ÷ркве: „јко... неки епископ, презвитер, Ракон или било ко од клира општи с онима коЉи су одлучени од општеЬа, нека сам буде ван црквеног општеЬа као онаЉ ко изазива смутЬу у црквеном чину“ (ƒруго правило јнтиохиЉског сабора; ƒесето и Љеданаесто јпостолско правило).

ќдлука ÷ариградске патриЉаршиЉе о „обнавЪаЬу“ канонског статуса и примаЬу у општеЬе бившег митрополита ‘иларета ƒенисенка коЉи Ље изопштен из ÷ркве игнорише низ доследних одлука јрхиЉереЉских сабора –уске ѕравославне ÷ркве чиЉе важеЬе не подлеже сумЬи.

ќдлуком јрхиЉереЉског сабора ”краЉинске ѕравославне ÷ркве донетом 27. маЉа 1992. године у ’аркову, митрополит ‘иларет (ƒенисенко) Ље због кршеЬа обеЮаЬа коЉа Ље дао заклевши се на крсту и £еванРеЪу на претходном јрхиЉереЉском сабору –уске ѕравославне ÷ркве свргнут с  иЉевске катедре и забраЬено му Ље да служи.

јрхиЉереЉски сабор –уске ѕравославне ÷ркве Ље одлуком од 11. Љуна 1992. године потврдио одлуку ’арковског сабора и лишио Ље ‘иларета ƒенисенка чина, а уЉедно и свих свештеничких зваЬа због следеЮих оптужби: „—уров и надмен однос према потчиЬеном клиру, диктат и уцена (“ит. 1. 7-8; ƒвадесет седмо јпостолско правило); саблажЬаваЬе верника понашаЬем и личним животом (ћт. 18:7; “реЮе правило I ¬асеЪенског сабора, ѕето правило VI ¬асеЪенског сабора); кршеЬе заклетве (ƒвадесет пето јпостолско правило); £авна клевета и хула на јрхиЉереЉски сабор (Ўесто правило II ¬асеЪенског сабора); обавЪаЬе свештенодеЉстава, укЪучуЉуЮи рукополагаЬе у току важеЬа забране (ƒвадесет осмо јпостолско правило); изазиваЬе раскола у ÷ркви (ѕетнаесто правило ƒвократног сабора).“ —ва рукополагаЬа коЉа Ље ‘иларет обавио у стаЬу забране од 27. маЉа 1992. године и забране коЉе Ље он одредио проглашени су неважеЮим.

Ѕез обзира на многоброЉне позиве на покаЉаЬе, ‘иларет ƒенисенко Ље након лишаваЬа чина наставио расколничку делатност, измеРу осталог, у границама других ѕомесних ÷ркава. ќдлуком јрхиЉереЉског сабора –уске ѕравославне ÷ркве 1997. године изречена му Ље анатема.

††††

Ќаведене одлуке признале су све ѕомесне ѕравославне ÷ркве, укЪучуЉуЮи ÷ариградску ÷ркву. »змеРу осталог, Мегова —ветост ѕатриЉарх цариградски ¬артоломеЉ Ље 26. августа 1992. године у одговору на писмо Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и целе –усиЉе јлексиЉа II поводом свргаваЬа ћитрополита киЉевског ‘иларета написао: „Ќаша —вета ¬елика ’ристова ÷рква признаЉуЮи пуноЮу надлежности ¬аше ЌаЉсветиЉе –уске ÷ркве у вези с овим питаЬем прихвата синодалну одлуку о горе наведеном.“

” писму Мегове —ветости патриЉарха ¬артоломеЉа МеговоЉ —ветости патриЉарху јлексиЉу II од 7. априла 1997. године о изрицаЬу анатеме ‘иларету ƒенисенку наводи се: „ƒобивши обавештеЬе о поменутоЉ одлуци обавестили смо о ЬоЉ хиЉерархиЉу нашег ¬асеЪенског ѕрестола и молили да убудуЮе нема никакво црквено општеЬе с поменутим лицима.“

ƒанас, након више од две децениЉе, ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље због политичких разлога променила своЉ став.

” своЉоЉ намери да оправда воРе раскола и „озакони“ Ьихову хиЉерархиЉу —вети синод ÷ариградске ÷ркве се позива на непостоЉеЮе „канонске привилегиЉе ÷ариградског патриЉарха да прима апелациЉе од архиЉереЉа и клирика из свих аутокефалних ÷ркава.“ ќве претензиЉе у облику у коЉем их данас спроводи ѕатриЉарх цариградски никад нису уживале подршку пуноЮе ѕравославне ÷ркве: немаЉу основе у светим канонима и, измеРу осталог, директно противрече ѕетнаестом правилу јнтиохиЉског сабора: „”колико неком епископу... суде сви епископи дате области, и сви му сагласно донесу Љединствену пресуду Ц таквом нипошто нека не суде други епископи, веЮ нека сагласна одлука епископа области буде чврста,“ Ц такоРе се одбацуЉу у складу с праксом одлука —ветих ¬асеЪенских и ѕомесних сабора и тумачеЬима угледних канониста из византиЉског о новиЉег времена.

“ако £ован «онара пише: „÷ариградски [патриЉарх] се не сматра уопште судиЉом свих митрополита, веЮ само оних коЉи су му потчиЬени. £ер се ни митрополити —ириЉе, ни палестински, ни феничански, ни египатски, не доводе мимо воЪе на Ьегов суд, веЮ сириЉским суди ѕатриЉарх антиохиЉски, палестинским Ц Љерусалимски, а египатским суди александриЉски, коЉи их рукополаже и коЉем су потчиЬени.“

ќ немогуЮности примаЬа у општеЬе лица коЉе Ље осуРено у другоЉ ѕомесноЉ ÷ркви говори 116. (118) правило  артагинског сабора: „ќнаЉ ко се, након што Ље одлучен од црквеног општеЬа... прикраде у прекоморске земЪе како би био прихваЮен у општеЬе, треба да буде избачен из клира.“ ќ истом се говори у канонскоЉ посланици сабора папи  елестину: „ќни коЉи су у своЉоЉ епархиЉи одлучени од општеЬа, нека не буду прихваЮени у општеЬе од стране твоЉе светиЬе... ќ каквим год стварима да се ради, оне треба да се заврше на своЉим местима.“

ѕреподобни Ќикодим —ветогорац у свом „ѕидалиону“ коЉи представЪа угледни извор црквено-канонског права ÷ариградске ÷ркве тумачи ƒевето правило IV ¬асеЪенског сабора одбацуЉуЮи лажно мишЪеЬе о праву ÷ариграда на разматраЬе апелациЉа од других ÷ркава: „÷ариградски поглавар нема права да делуЉе у диЉецезама и областима других патриЉараха, и ово правило му не даЉе право да прима апелациЉу у вези са сваким делом у ¬асеЪенскоЉ ÷ркви...“ ЌабраЉаЉуЮи читав низ аргумената у корист овог тумачеЬа и позиваЉуЮи се на праксу доношеЬа одлука на ¬асеЪенским саборима, преподобни Ќикодим закЪучуЉе: „ƒанас Ље... цариградски поглавар први, Љедини и последЬи судиЉа митрополитима коЉи су му потчиЬени, али не и онима коЉи се потчиЬаваЉу осталим патриЉарсима. £ер, као што смо рекли, последЬи и свеопшти судиЉа свих патриЉараха Ље ¬асеЪенски сабор и нико други.“ »з горе наведеног следи да —инод ÷ариградске ÷ркве нема канонска права да укида судске одлуке коЉе Ље донео јрхиЉереЉски сабор –уске ѕравославне ÷ркве.

ѕрисваЉаЬе овлашЮеЬа за укидаЬе судских и других одлука других ѕомесних ѕравославних ÷ркава представЪа само Љедну од поЉава новог лажног учеЬа коЉе данас обЉавЪуЉе ÷ариградска ÷рква и коЉим се ѕатриЉарху цариградском приписуЉу права „првог без Љеднаких“ (primus sine paribus) са васеЪенском ЉурисдикциЉом. „ќвакво виРеЬе сопствених права и овлашЮеЬа од стране ÷ариградске патриЉаршиЉе налази се у потпуноЉ противречности с вишевековном канонском традициЉом на коЉоЉ се гради живот –уске ѕравославне ÷ркве и других ѕомесних ÷ркава,“ Ч упозорио Ље јрхиЉереЉски сабор –уске ѕравославне ÷ркве 2008. године у уредби „ќ Љединству ÷ркава“. »стом уредбом —абор Ље позвао ÷ариградску ÷ркву да „убудуЮе пре општеправославног разматраЬа горе наведених новина буде опрезна и да се уздржи од корака коЉима се може раскинути православно Љединство. ќво се посебно односи на покушаЉе поновног разматраЬа канонских граница ѕомесних ѕравославних ÷ркава.“

јкт из 1686. године коЉим се потврРуЉе да се  иЉевска митрополиЉа налази у саставу ћосковске патриЉаршиЉе и коЉи су потписали Мегова —ветост ѕатриЉарх цариградски ƒионисиЉе IV и —вети синод ÷ариградске ÷ркве не подлеже поновном разматраЬу. ќдлука о Ьеговом „укидаЬу“ Ље канонски ништавна. ” супротном случаЉу могао би се анулирати сваки документ коЉим се одреРуЉе канонска териториЉа и статус ѕомесне ÷ркве Ц независно од Ьегове старости, угледа и општецрквеног признаЬа.

” —инодалноЉ повеЪи из 1686. године и другим пратеЮим документима не говори се ништа о привременом карактеру предаЉе  иЉевске митрополиЉе у надлежност ћосковске патриЉаршиЉе, а такоРе ни о томе да оваЉ акт може бити укинут. ѕокушаЉ Љерарха ÷ариградске патриЉаршиЉе да због политичких и себичних побуда поново размотре ову одлуку више од триста година након Ьеног доношеЬа противречи духу светих канона ѕравославне ÷ркве коЉима се не дозвоЪава могуЮност поновног разматраЬа утврРених црквених граница коЉе се не оспораваЉу дуго времена. “ако правило 129. (133)  артагинског сабора гласи: „јко Ље неко... обратио неко место католичанском Љединству и имао га Ље у своЉоЉ надлежности три године, и нико га од Ьега ниЉе тражио, нека га после не тражи, ако Ље притом у току ове три године постоЉао епископ коЉи Ље требало да га тражи, а Юутао Ље.“ ј —едамнаесто правило IV ¬асеЪенског сабора одреРуЉе рок од тридесет година застареваЬа за евентуално саборно разматраЬе спорова о припадности чак и поЉединих црквених парохиЉа: „ѕарохиЉе у свакоЉ епархиЉи... треба обавезно да буду под влашЮу епископа коЉи Ьима управЪаЉу Ц а посебно ако су их тридесет година имали неоспорно у своЉоЉ надлежности и управЪаЬу.“

ј и како Ље могуЮе укидаЬе одлуке коЉа Ље важила три века? “о би значило покушаЉ да се „непостоЉеЮим“ сматра цео историЉски развоЉ црквеног живота. ÷ариградска патриЉаршиЉа као да не примеЮуЉе да су се границе  иЉевске митрополиЉе 1686. године, о чиЉем повратку у Ьен састав се сад говори, битно разликовале од савремених граница ”краЉинске ѕравославне ÷ркве и да Ље она обухватала само маЬи део ове друге. ƒанашЬа  иЉевска митрополиЉа као таква данас обухвата град  иЉев и неколико реЉона коЉи се с Ьим граниче. ј наЉвеЮи део епархиЉа ”краЉинске ѕравославне ÷ркве, нарочито на истоку и Љугу земЪе основан Ље и развиЉао се веЮ у саставу –уске ÷ркве, представЪаЉуЮи плод Ьене вишевековне мисионарске и пастирске делатности. —адашЬа дела ÷ариградске патриЉаршиЉе представЪаЉу покушаЉ да украде оно што ЉоЉ никад ниЉе припадало.

„ином из 1686. године окончан Ље период од две стотине година принудне поделе у вишевековноЉ историЉи –уске ÷ркве, коЉа Ље без обзира на политичке околности коЉе су се меЬале, увек имала свест о себи као ЉединственоЉ целини. Ќакон успоставЪаЬа поновног Љединства –уске ÷ркве 1686. године преко триста година нико ниЉе сумЬао у то да су православци у ”краЉини паства –уске ÷ркве, а не ÷ариградске патриЉаршиЉе. » данас, упркос притиску споЪашЬих антицрквених снага, ова вишемилионска паства сматра драгоценим Љединство ÷ркве целе –усиЉе и верна Ље овоЉ ÷ркви.

ѕокушаЉ ÷ариградске патриЉаршиЉе да одлучуЉе о судбини ”краЉинске ѕравославне ÷ркве без Ьене сагласности представЪа антиканонски насртаЉ на туРу црквену териториЉу. ÷рквено правило гласи: „Ќека се поштуЉе и у другим областима и свуда у епархиЉама да нико од богоЪубазних епископа не шири своЉу власт на туРу епархиЉу... нека се не крше правила отаца, нека се не поткрада под обличЉем свештенодеЉства надменост световне власти, и немоЉмо постепено и неприметно изгубити слободу коЉу нам Ље —воЉом  рвЪу даровао √оспод наш »сус ’ристос, ослободилац свих Ъуди“ (ќсмо правило III ¬асеЪенског сабора). ѕод осуду овог правила потпада и одлука ÷ариградске патриЉаршиЉе о осниваЬу по договору са световним властима своЉе „ставропигиЉе“ у  иЉеву без знаЬа и сагласности канонског свештеноначалиЉа ”краЉинске ѕравославне ÷ркве.

Ћицемерно се правдаЉуЮи тежЬом о обнавЪаЬу Љединства украЉинског православЪа ÷ариградска патриЉаршиЉа своЉим неразумним и политички мотивисаним одлукама уноси Љош веЮу поделу и продубЪуЉе страдаЬа канонске ѕравославне ÷ркве у ”краЉини.

ѕримаЬе у општеЬе расколника и лица коЉа су анатемисана у другоЉ ѕомесноЉ ÷ркви са свим ‘епископима’ и ‘клирицима’ коЉа су ова лица рукоположила, насртаЉ на туРу канонску териториЉу, покушаЉ одрицаЬа од сопствених историЉских одлука и обавеза Ц све ово чини да се ÷ариградска патриЉаршиЉа налази ван граница канонског поЪа, и на нашу велику жалост, чини за нас немогуЮим наставак евхаристиЉског општеЬа с Ьеним Љерарсима, клиром и мирЉанима. ќд сада, па све док се ÷ариградска патриЉаршиЉа не одрекне антиканонских одлука коЉе Ље донела, за све свештенослужитеЪе –уске ѕравославне ÷ркве ниЉе могуЮе саслуживаЬе с клирицима ÷ариградске ÷ркве, а за мирЉане Ц учествоваЬе у таЉнама коЉе се обавЪаЉу у Ьеним храмовима.

ѕрелазак архиЉереЉа или клирика из канонске ÷ркве код расколника или ступаЬе с Ьима у евхаристиЉско општеЬе представЪа канонски преступ и повлачи за собом одговараЉуЮе забране.

—а жаЪеЬем се сеЮамо предсказаЬа √оспода нашег »суса ’риста о времену обмане и изузетних страдаЬа хришЮана: » зато што Юе се умножити безакоЬе, охладнеЮе Ъубав многих (ћт. 24:12). ” условима овако дубоког подриваЬа основа меРуправославних односа и потпуног занемариваЬа хиЪадугодишЬих норми црквено-канонског права —вети синод –уске ѕравославне ÷ркве сматра своЉом дужношЮу да заштити темеЪне обичаЉе православЪа, као и свето предаЬе ÷ркве уместо коЉег се подмеЮу нова и туРа учеЬа о васеЪенскоЉ власти првог поглавара.

ѕозивамо поглаваре и —вете синоде ѕомесних ѕравославних ÷ркава да даЉу одговараЉуЮу оцену горе поменутих антиканонских радЬи ÷ариградске патриЉаршиЉе и да заЉедно наРемо пут за излазак из врло тешке кризе коЉа раздире тело £едне —вете —аборне и јпостолске ÷ркве.

”пуЮуЉемо свестрану подршку Меговом Ѕлаженству ћитрополиту киЉевском и целе ”краЉине ќнуфриЉу и своЉ пуноЮи ”краЉинске ѕравославне ÷ркве у ово, за Ьу, изузетно тешко време. ћолимо се за укрепЪеЬе Ьене верне деце у храброЉ борби за истину и Љединство канонске ÷ркве у ”краЉини. ћолимо архипастире, клир, монахе и мирЉане целе –уске ѕравославне ÷ркве да поЉачаЉу молитве за Љедноверну браЮу и сестре у ”краЉини. ћолитвени покров ѕресвете ÷арице Ќебеске, преподобних отаца киЉевопечерских, преподобног £ова ѕочаЉевског, новомученика, исповедника и свих светих –уске ÷ркве нека буде над свима нама.

ѕатриархи€.ru

16 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0