Srpska

—ве се може излечити и превазиЮи, ЪубавЪу и милошЮу ЅожЉом

»нтервЉу са Меговом —ветошЮу ѕатриЉархом српским г. »ринеЉем за свечани броЉ "¬ечерЬих новости", поводом 65. годишЬице постоЉаЬа листа:

††††

1. ѕравославни свет се налази у наЉделикатниЉоЉ ситуациЉи у новиЉоЉ историЉи. ≈пископ бачки г. »ринеЉ оценио Ље тим поводом да ѕравославЪу прети раскол тежи од оног коЉи Ље на вишевековни рок поделио хришЮански свет на »сток и «апад. ƒа ли Ље, ако имамо у виду аргументе ћосковске и ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе, глобални црквени поредак неповратно промеЬен?

≈то, принуРени смо да и разговор за оваЉ Љубиларни броЉ „¬ечерЬих новости“ отпочнемо великим проблемима. »пак, честитам ¬ама, редакциЉи и читаоцима велики, шездесетпетогодишЬи ЉубилеЉ. –адуЉем се што Ље, напокон, дошло време да оваЉ наш угледни дневни лист буде потпуно и без остатка гласило коЉе заступа интересе српског народа, српске културе, просвете, спорта, па ─ зашто не? ─ и —рпске ÷ркве.

 риза о коЉоЉ питате Љесте веЮ ту, и то веома дубока, а може, нажалост, доЮи и до трагедиЉе дубоког и дуготраЉног раскола. јли глобални црквени поредак ниЉе неповратно промеЬен. ÷рква не зна за неповратне процесе и коначне промене. —ве се може излечити и превазиЮи, ЪубавЪу и милошЮу ЅожЉом, ако код нас Ъуди иоле има добре воЪе и спремности на покаЉаЬе. ÷рквени поредак Ље уствари суштински непромеЬив, а проблеми настаЉу кад га ми Ъуди, не искЪучуЉуЮи ни оне наЉодговорниЉе у ÷ркви, из било коЉих разлога и ради било каквих циЪева нарушимо.

ќдноси ¬асеЪенске и ћосковске ѕатриЉаршиЉе

2. »мали сте прилику да се за веома кратко време сретнете са представницима обе древне ѕатриЉаршиЉе, Ц патриЉархом ¬артоломеЉем и митрополитом »ларионом, Ц што Ље протумачено као нека врста ¬аше помиритеЪске мисиЉе.  оЉу поруку сте пренели представницима ових ÷ркава и шта су ¬ам они рекли? ¬еруЉете ли да Ље могуЮе приближити ставове ¬асеЪенске и ћосковске ѕатриЉаршиЉе и несугласице вратити у оквире искреног братског диЉалога?

£а нисам био у некоЉ специЉалноЉ помиритеЪскоЉ мисиЉи, али сам, у име —рпске ѕравославне ÷ркве, чинио све што сам могао да се избегне наЉгори сценарио. ЌаЉпре Ље наш —абор апеловао на Мегову —ветост цариградског патриЉарха да не пренагЪуЉе и да иде путем диЉалога и свеправославног консензуса, затим Ље наш —вети —инод поново апеловао у истом духу, а наЉзад сам и лично изнео наш став приликом сусрета са ¬асеЪенским ѕатриЉархом у —олуну. Ќаравно, претходно сам разговарао и са Меговом —ветошЮу ѕатриЉархом московским, а став наше ÷ркве пренели смо и свим помесним аутокефалним ÷рквама. “о Ље управо став да треба потпуно и неизоставно поштовати вековни црквени поредак и свете каноне, што наша ћаЉка ÷рква у ÷ариграду, нажалост, по мишЪеЬу огромне веЮине епископа и теолога —рпске ѕравославне ÷ркве, сада не чини. ћи нисмо на клацкалици „за и против”. ћи смо за Љединство ÷ркве, слогу, одговорност, верност канонском поретку, а против свега што дели и води у опасност раскола.

 ао потез коЉи води до раскола, и то не само на канонском подручЉу аутономне ”краЉинске ѕравославне ÷ркве, него директно и недвосмислено отвара могуЮност ─ готово и да потенцира ─ нове расколе у другим помесним ÷рквама, доживЪавам и последЬе саопштеЬе —ветог —инода ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе од 11. октобра. “о саопштеЬе Ље словом, ставовима и духом супротно учеЬу и устороЉству ѕравославне ÷ркве. Мегов последЬи став коЉи, наводно у духу мира и Ъубави ’ристове апелуЉе на избегаваЬе насиЪа, одмазде и преотимаЬа цркава и манастира, личи ми на затвараЬе очиЉу пред лако предвидим последицама сопствених поступака, да не кажем баш на пилатовско праЬе руку.

3. ƒелите ли забринутост дела наше Љавности да би раскол у ѕравославЪу могао да прозиведе тешке последице на простору канонске ЉурисдикциЉе —рпске ѕравославне ÷ркве, посебно у ћакедониЉи, ÷рноЉ √ори и ’рватскоЉ, где веЮ делуЉу парацрквене организациЉе?

“аква опасност, уколико би оваЉ преседан „прошао”, претила би не само нашоЉ помесноЉ ÷ркви него, практично, свакоЉ без изузетка, укЪучуЉуЮи и сестринску ÷ркву у √рчкоЉ.

ЅудуЮност  осова и ћетохиЉе

4. ЅудуЮност  осова и ћетохиЉе питаЬе Ље свих питаЬа у —рбиЉи. »нициЉатива председника јлександра ¬учиЮа о разграничеЬу са јлбанцима, чини се, наЉвеЮе противнике стекла Ље у делу —рпске ѕравославне ÷ркве. ќсим званично формулисаног става —ветог јрхиЉереЉског —абора о  ић, видите ли Љош неки пут коЉи би водио праведном решеЬу косовског питаЬа?

£а разумем сву трагику ситуациЉе са коЉом су суочени наша држава и сав српски народ, као и све муке и дилеме са коЉима се бори председник ¬учиЮ, али сматрам да не треба иЮи на брза или, не даЉ Ѕоже, провизорна решеЬа. Ќе можемо и не смемо дати оно што Ље вековима наше, а што никад у историЉи ниЉе припадало албанскоЉ држави, без обзира на то што Ље то отето и сада под страном окупациЉом. “о Ље Љеднодушни став нашег јрхиЉереЉског —абора и велике веЮине наших верника. ћи нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признаваЬе свршеног чина постигнутог неправдом, агресиЉом, насиЪем, злочинима.

5. ¬ише пута сте рекли да ÷рква може и хоЮе да подржи државу, у труду да заштити пресудне интересе нашег народа. √оворили сте и да се ¬учиЮ лавовски бори за  ић.  ако видите положаЉ —ѕ÷ у случаЉу да држава и ÷рква не постигну сагласност око наЉбоЪег решеЬа за Љужну покраЉину?

» сада мислим да се председник ¬учиЮ лавовски бори за  осово и ћетохиЉу, и то под невиРено неравноправним условима, али и да вековни непромеЬиви став ÷ркве свога народа и уЉедно своЉе властите ÷ркве доживЪава као помоЮ, а не као одмагаЬе и отежаваЬе ионако претешке ситуациЉе. Ќаду и утеху улива то што он вишекратно изЉавЪуЉе да неЮе наметати своЉу воЪу и своЉа евентуална решеЬа веЮ да Юе поштовати слободно изражену народну воЪу, па макар се са Ьом интимно и не слагао. ÷рква, по своЉоЉ природи, не доноси државне и политичке одлуке, али има право, а Љош више дужност, да укаже на вечна мерила и вечне вредности, пре свега на служеЬе правди, слободи, миру и животу за све и сваког, па, не на последЬем месту, и за своЉ народ, своЉе вернике.

≈вропска униЉа и –усиЉа

6. —рбиЉа, српски народ и Ьегове власти изложене су великим притисцима и претЬама коЉе долазе из развиЉене ≈вропе коЉоЉ и сами стремимо. ¬идите ли у скориЉе време —рбиЉу у друштву држава ≈вропске униЉе?

Ќаш главни проблем и нису наши вековни суседи јрбанаси него управо „развиЉена ≈вропа”, па и «апад уопште (част изузецима), Љер се не бави превасходно решаваЬем кризе и превазилажеЬем сукоба, штетног и опасног за све, а не само за нас —рбе, него се, нажалост, понаЉвише бави своЉим „вечним интересима”. ” ≈вропскоЉ униЉи, рекао бих, баш и не изгараЉу од жеЪе за нашим присуством, што због нашег приЉатеЪства са –усиЉом што из своЉих унутрашЬих разлога, и зато стално поставЪаЉу нове услове, траже да прихватимо Ьихово „решеЬе” за  осово и ћетохиЉу и одлажу ли, одлажу. јко и када доРемо на ред, ≈вропска униЉа Юе бити сасвим другачиЉа него што Ље данас, уколико, наравно, буде постоЉала. –еЮи Юу шаЪиво: бар за Ьену будуЮу судбину неЮемо ми —рби бити криви.

7.  ако тумачите то што нам из Ѕрисела сугеришу да своЉу споЪну политику ускладимо са ≈”, што Ље параван за Ьихову стварну жеЪу да уведемо санкциЉе –усиЉи?

Ќа то сам вам веЮ одговорио. ћаколико чланство у ”ниЉи изгледало привлачно са економског аспекта, не веруЉем да Юемо ми икада купити за себе чланску карту по цени увоРеЬа санкциЉа –усиЉи или било каквих аката неприЉатеЪства према тоЉ великоЉ, ЉедноверноЉ и братскоЉ земЪи.

8. ƒа ли Ље у овим глобалним кретЬима и оживЪаваЬу хладног рата позициЉа воЉно неутралне и самосталне —рбиЉе уопште одржива?

ћислим да Љесте одржива Ц штавише, и Љедина реална шанса за опстанак —рбиЉе на меРународноЉ позорници.

9.  ако коментаришете наЉаве из света да Ѕосну и ’ерцеговину чека процес унитаризациЉе, што за нас значи нестанак –епублике —рпске? ƒа ли Юе српски народ успети да спречи оваЉ процес?

–епублику —рпску Ље огромним жртвама створио српски народ и она неЮе, ако Ѕог дâ, ни нестати нити се утопити у унитарну Ѕосну. Ќедавни избори то показуЉу Ц граРани –епублике —рпске гласали су првенствено за –епублику —рпску.

ѕоложаЉ српског народа у ÷рноЉ √ори

10. ”казали сте недавно на изузетно тежак положаЉ српског народа у ÷рноЉ √ори, на шта Ље са наЉвишег места у овоЉ држави —рпска ÷рква оцеЬена као главни носилац великосрпског национализма и ударна песница идеологâ ¬елике —рбиЉе и империЉалне –усиЉе на Ѕалкану.  ако сте схватили и доживели ову поруку?  ако видите будуЮност —рпске ÷ркве у ÷рноЉ √ори суочене са отвореним претЬама тамошЬег режима?

ƒа бисмо било коЉи проблем почели да решавамо, морамо се са Ьим суочити. ЌиЉе, до сада, са одговараЉуЮег места и на одговараЉуЮи начин, дефинисан положаЉ српског народа у ÷рноЉ √ори. ”колико Ље изЉава коЉу помиЬете помогла да се отворено говори о проблемима —рба - асимилациЉи, дискриминациЉи по различитим основама, бруталном затираЬу и фалсификоваЬу историЉе, покушаЉима отимаЬа светиЬа, културног и верског наслеРа - више сам него задовоЪан. ѕошто Ље ÷рна √ора историЉски класична српска земЪа, наша —парта, како се раниЉе говорило, и —рпска ѕравославна ÷рква мора бити оно што Љесте и што Ље одувек тамо била, под било чиЉом влашЮу, турском, млетачком, комунистичком, стожер ѕравославЪа и —рпства, —рпства у смислу чуваЬа, неговаЬа и унапреРиваЬа православне културе, али и Љасне одбране угрожених права народа и поЉединаца. “о никако не значи угрожаваЬе државе и власти или Ьихових прерогатива.

11. ѕредстоЉи заседаЬе —ветог јрхиЉереЉског —абора. —а коЉим мотивима Ље после више година заказано ЉесеЬе заседаЬе и коЉа Юе питаЬа разматрати наЉвиши великодостоЉници наше ÷ркве?

£есеЬа заседаЬа су, по правилу, тематска и траЉу дан или два, не више. ѕредстоЉеЮе Ље заказано ради унапреРеЬа црквене просвете. “у има неких проблема, можда и лутаЬа. Ќаравно, болна тема коЉом смо почели данашЬи разговор биЮе, неизбежно, уврштена у дневни ред.

Ќацрт новог ”става —рпске ѕравославне ÷ркве

12. ¬елику пажЬу Ље у Љавности Ље изазвао предложени нацрт новог ”става —рпске ѕравославне ÷ркве.  ако тече рад на унапреРеЬу овог акта и када очекуЉете да буде усвоЉен? ƒа ли Юе ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа постати саставни део Ьеног званичног назива?

¬елика пажЬа Љавности са Љедне стране Ље добра и сведочи да многи брину о своЉоЉ ÷ркви, Ьеном унутрашЬем устроЉству, положаЉу у друштву и слично. —а друге стране, ради се о заиста уско стручноЉ и интердисциплинарноЉ проблематици, коЉу не познаЉу, или Ље веома слабо познаЉу, многи коЉи су се оглашавали. Ѕило Ље ту и помало комичних ставова, малтене да ”став ÷ркве иде и на референдум и слично. ÷рква овом питаЬу приступа са наЉвеЮом могуЮом пажЬом. “екст у основи ниЉе споран. „ланови —абора су на претходном заседаЬу извршили увид, дискутовали и дали одреРене сугестиЉе, а потом Ље одлучено да се те и нове сугестиЉе Љош Љедампут расмотре, тако да се усваЉаЬе новог ”става очекуЉе на редовном заседаЬу, 2019. године. » напокон, историЉско име —рпске ѕравославне ÷ркве Љесте ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа. “ако Ље било, тако Юе и бити. ”ставом Юе само формално бити васпоставЪено. ѕеЮки патриЉарашки престо, историЉско Ље, актуелно и траЉно седиште —рпске ѕравославне ÷ркве. » назив —рпска ѕравославна ÷рква, мада новиЉег датума, свакако Юе остати у употреби.

ѕородица - домаЮа ÷рква

13. —ведоци смо велике полемике у Љавности поводом емитоваЬа риЉалити програма на изузетно гледаним телевизиЉама са националном фреквенциЉом.  оЉи Ље ¬аш став о емитоваЬу оваквих баналних, а све чешЮе и изузетно вулгарних садржаЉа у медиЉима?

„еститам министру културе што Ље покренуо ово питаЬе. ќноме ко такве ствари хоЮе да гледа, нека се приказуЉе после поноЮи на посебном каналу и нека плати! –екли су ми да Ље таква пракса у свету. ”колико Ље проблем у законима, нека их промене! ƒеци и младима треба пружити добре примере, а не да им беспризорни служе за углед. “елевизиЉа треба да служи просвеЮиваЬу народа, култури, просвети, наравно и разоноди, хумору, али са мером и укусом.

14.  ако се у савременом друштву борити против општег тренда отуРеЬа и самодовоЪности? ƒолазимо ли до позициЉе да Ље породица превазиРена, што нам сугеришу идеолози неких нових покрета?

ѕрви благослов и прва заповест коЉу Ље Ѕог дао Ъудима гласи: –аРаЉте се и множите се и напуните земЪу! јпостол ѕавле таЉну брака и породице у ѕосланици ≈фесцима пореди са ’ристом и ÷рквом, а наш народ, коЉи можда и не познаЉе довоЪно богословске науке, суштински следи апостола ѕавла па за породицу каже домаЮа ÷рква. “о довоЪно говори о значаЉу породице. ћорамо се, као народ, одупрети таквим идеологиЉама. “у одговорност медиЉских посленика ниЉе маЬа од одговорности просветних радника. ÷рква има своЉу велику одговорност у промовисаЬу породице као здраве заЉеднице у коЉоЉ живе и васпитаваЉу се здраве личности. ѕоследице разбиЉаЬа нормалне породице су наркоманиЉа, алкохолизам, отуРеност, бежаЬе у секте и друге девиЉациЉе.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

17 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0