Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе:  онстантинопоЪ угрожава Љединство православЪа, потребан Ље продужетак  ритског сабора

††††

»нтервЉу јрхиепископа цетиЬског ћитрополита црногорско-приморског г. јмфилохиЉа рускоЉ информативноЉ агенциЉи “асс

¬аше ¬исокопреосвештенество, како —рпска православна црква гледа на одлуку  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе у вези с Ђобновом процесаї на даваЬу аутокефалности и Ђобнови ставропигиЉе ¬асеЪенске патриЉаршиЉе у  иЉевуї?

Ц —рпска православна црква Ље у вези с тим у маЉу упутила изЉаву нашег јрхиЉереЉског сабора, у коЉоЉ скреЮе пажЬу  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе на то да Юе пружаЬе аутокефалности од стране  онстантинопоЪа угрозити не само Љединство православне цркве, веЮ положаЉ  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе, а да не говоримо о Љединству православЪа. “о се потврдило када Ље ћосковска патриЉаршиЉа дониЉела ту одлуку, одлуку коЉа се и могла очекивати послиЉе директног миЉешаЬа у унутрашЬи живот –уске цркве. »стовремено, то Ље изазвало велику забринутост и меРу другим помЉесним црквама. ћноги православни архиЉереЉи изразили су своЉе огорчеЬе због тог чина  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе.

ћислите ли да Юе таква одлука угрозити Љединство православног свиЉета?

Ц ќна Ље веЮ заприЉетила Љединству православног свиЉета. »зазвала Ље прекид канонског општеЬа измеРу ћосковске и  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе, а заЉедно с тим заприЉетила и самом Љединству помЉесних цркава православног свиЉета. ѕри томе, посебно питаЬе Ље функционисаЬе православне диЉаспоре.

ƒа ли —рпска православна црква намЉерава да предузме неке активности у вези с одлуком ¬асеЪенске патриЉаршиЉе?

Ц ” нашоЉ ÷ркви засЉеда јрхиЉереЉски сабор 6. новембра. ѕредвиРено Ље да се на сабору расправЪа о питаЬима просвЉеЮиваЬа. » Ља сам убиЉеРен да Юе у том смислу бити Љедно од главних тема —абора и питаЬе „”краЉинске цркве“, као и одговор —абора на радЬе  онстантинопоЪа.

 ако —ѕ÷ оцЉеЬуЉе ситуациЉу у вези с  осовом и ћетохиЉом?  акав Ље став —ѕ÷ поводом преговора о ЂразграничеЬуї измеРу —рбиЉе и  осова?

Ц —ѕ÷ непрестано износи своЉу позициЉу према питаЬу  осова и ћетохиЉе. ј у последЬоЉ изЉави јрхиЉереЉског сабора од маЉа мЉесеца, ÷рква одлучно одбиЉа било какав напредак у погледу разграничеЬа. ћи уопште до данас нисмо схватили шта то разграничеЬе значи. ќни коЉи гураЉу то питаЬе ниЉесу дефинисали шта Ље то разграничеЬе и гдЉе треба да буде. Ўто се тиче цркве, природно Ље да она не може да се одрекне свога мЉеста на  осову и ћетохиЉи, свог историЉског биЮа, историЉског биЮа српског народа уопште. —ва наша историЉа, духовност наше ÷ркве, живот нашег народа, наше државе заснива се на  осову и ћетохиЉи. ќдреЮи се  осова и ћетохиЉе, за нас значи, одреЮи се самих себе. «ато ми заиста очекуЉемо помоЮ од западних народа, надамо се да Юе они коначно схватити да то ниЉе рЉешеЬе, него управо продубЪиваЬе проблема на Ѕалкану. ѕогрешно Ље Ьихово рЉешеЬе коЉе су спроводили кроз бомбардоваЬе —рбиЉе и ÷рне √оре, кроз подршку групи јлбанаца коЉа Ље срамота за достоЉанствени албански народ. “о су терористи, злочинци, коЉи су искористили таЉ историЉски тренутак и добили власт. «апад их Ље подржао упркос одлуци —Ѕ ”Ќ 1244 и ”става —рбиЉе, сагласно коЉем су  осово и ћетохиЉа Ц саставни дио —рбиЉе. ƒвиЉе треЮине човЉечанства ниЉесу признале лажну државу  осово и надамо се да Юе нам они помоЮи, посебно –усиЉа и оне европске земЪе коЉе ниЉесу подржале  осово упрокос притиску —јƒ. Ќадам се да Юе се то питаЬе вратити у оквире меРународог права, сагласно одлуци —Ѕ ”Ќ и свих меРународних рЉешеЬа о границама.

 оЉе политичке снаге су блиске по духу —ѕ÷, посебно у погледу косовског проблема?

Ц  олико Ља знам, огромна веЮина народа слаже се с нашим ставом, а такоРе и огромна веЮина политичара сагласна Ље с ÷рквом. ЌаЉважниЉе наше културне организациЉе, као што су јкадемиЉа наука и умЉетности —рбиЉе, веЮина академика слаже се с нама, мада постоЉе и поЉединци коЉи подржаваЉау тренутну власт у —рбиЉи. ћатица српска такоРе подржава наш став, наводим само главне културне ораганизациЉе, све су оне против идеЉе разграничеЬа. ћеРутим, Љош нико не разумиЉе шта то разграничеЬе значи, гдЉе су те границе, како —рбиЉа може да се разграничи с ѕеЮком патриЉаршиЉом и с ƒечанами, то Ље апсолутно немогуЮе?! Ќарод Ље апсолутно против таквог рЉешеЬа! ќдричуЮи се  осова, —рби се одричу самих себе.

 акав Ље данас положаЉ —рба у ÷рноЉ √ори? ѕостоЉи ли опасност формираЬа тзв. Ђцрногорске црквеї, чиЉа су прва лица недавно изразила наду у признаЬе од  онстантинопоЪа слиЉедеЮи примЉер „”краЉинске цркве“?

Ц ќво ниЉе толико питаЬе —рба и српског народа, него питаЬе ѕравославне цркве у ÷рноЉ √ори, без обзира на то што се она зове српском. Ќаша ÷рква Ље силно пострадала послиЉе ƒругог свЉетског рата, комунисти су убили ћитрополита црногорског £оаникиЉа и 120 наЉбоЪих свештеника од 1945. до 1949 г. ” таквом положаЉу ÷рква Ље живЉела до 70-их, 90-их година. ”право у то вриЉеме поставили су питаЬе тзв. аутокефалне цркве. “о Ље веома слично догаРаЉима у ”краЉини у малом, пошто Ље у ”краЉини ситуациЉа сложениЉа. јли Љедини коЉи Ље признао ту црногорску цркву Ље ƒенисенко. ќни се сада надаЉу да Юе  онстантинопоЪ признати и Ьих, али то Ље апсолутно немогуЮе, пошто Ље ƒедеиЮ, коЉи Ље на челу тзв. „црногорске цркве“, био свештеник  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе у –иму и због своЉих преступа управо га Ље чина лишио ѕатриЉарх ¬артоломеЉ и Ьегов —инод. «ато и нема говора о таквом признаЬу. Ќаш сабор очекуЉе да  онстантинопоЪ, коЉи Љош ниЉе прокоментарисао те изЉаве, да Юе се дистанцирати од те секте. ѕроблем Ље у томе, што Ље црногорска власт коЉа подржава ту секту, потписала споразуме о сарадЬи са свим конфесиЉама, осим са нама, а од нас траже да се региструЉемо као нека нова црква у ÷рноЉ √ори, мада ми овдЉе постоЉимо од апостолских времена.

Ўта мислите, да ли данас постоЉи могуЮност обнове разрушеног Љединства православног свиЉета?

Ц —ви православци, а посебно  онстантинопоЪска патриЉаршиЉа, треба да знаЉу да Ље завршен империЉални, константиновски период у историЉи ÷ркве. ƒок Ље траЉао империЉални период, коЉи Ље почео император  онстантин,  онстантинопоЪ Ље заузимао важно мЉесто у историЉи, а послиЉе пада  онстантинопоЪа 1453. године, ћосковско царство Ље преузело на себе неке обавезе да помаже свим православним црквама, спасило Ље £ерусалимску цркву, јнтиохиЉску патриЉаршиЉу, максимално Ље помогало  онстантинопоЪу, царска –усиЉа Ље помогала и нама овдЉе у ÷рноЉ √ори, и како држави, тако и ћитрополиЉи. ÷рногорска теократиЉа не би могла преживЉети без помоЮи из –усиЉе. √одине 1920. из “урске Ље протЉерано више милиона православних √рка, послиЉе ƒругог свЉетског рата истЉерали су и √рке из  онстантинопоЪа, тако да данас у  онстантинопоЪу нема ни 2-3 хиЪаде православних вЉерника.  ако, имаЉуЮи то у виду,  онстантинопоЪ може играти улогу коЉу Ље играо у империЉалном периоду?

ѕадом  онстантинопоЪа 1453. године и мученичком смрЮу цара ЌиколаЉа и Ьегове породице 1918. завршен Ље константиновски период историЉе ÷ркве. ѕрви –им Ље пао у Љерес, примаЉуЮи као догму непогрешивост римског епископа. ѕрошао Ље период ƒругог –има и “реЮег –има као царства, завршио се империЉални слоЉ, како га Ље звао познати теолог јлександар Ўмеман. ѕрема мом осЉеЮаЬу, данас Ље ÷рква дужна да се врати у период приЉе императора  онстантина, до 4. виЉека н. е, и, потпуно су у праву кад кажу из ћосквоске патриЉаршиЉе, ÷рква мора да рЉешава сва важна питаЬа на свеправославном сабору, онако како се то рЉешавало на првом апостолском сабору ЂЉер Ље угодно —ветоме ƒуху и нама..ї (ƒ.јп.15,28). “о Ље Љедини начин рЉешаваЬа питаЬа православне ÷ркве у будуЮности. » то Ље дужан да зна  онстантинопоЪски патриЉарх: империЉално вриЉеме Ље прошло, ÷рква мора да функционише независно и слободно, како Ље то и било у првим вЉековима апостолске ÷ркве, свеправославне. “ако Ље и било почетком 60-их 20. виЉека, када су одржаване свеправославне конференциЉе на –одосу, а затим у ∆еневи, до  ритског сабора.

ѕрема мом мишЪеЬу, Љедино рЉешеЬе тог питаЬа било би наставити  ритски сабор, коЉи ниЉе завршен, и српски патриЉарх Ље позвао да се настави. „етири патриЉаршиЉе су дужне да даЉу своЉе рЉешеЬе о сабору, пошто без учешЮа –уске православне цркве и три остале, он не може бити свеправославни. ѕотребно Ље прихватити одлуке —абора, Љер колико Ља знам, све оне су биле раниЉе биле прихваЮене Љош у ∆еневи, и истовремено покренути на —абору тему пружаЬа аутокефалности. —абор мора дониЉети коначно рЉешеЬе ко може пружати аутокефалност и тиме риЉешити питаЬе ”краЉине и других сличних проблема.  ристално Ље Љасно да  онстантинопоЪ више нема оних права коЉа Ље имао у своЉе вриЉеме да Љедноставно даЉе аутокефалиЉу, такво Ље савремено стаЬе православне ÷ркве, управо зато Ље он одбио да на —абору раправЪа о питаЬима аутокефалности. ѕитаЬе Ље било припремЪено за —абор, али га Ље  онстантинопоЪ у последЬем моменту одбио, мада одлукама из 1993 год. и —веправославне конференциЉе 2009. веЮ Ље било риЉешено да само маЉка-црква може доностити одлуку о аутокефалности. ј маЉка „”краЉинске цркве“ данас Ље не  онстантинопоЪ, него ћосква, исто као што Ље у —копЪу маЉка-црква —рпска црква. ћаЉка-црква треба да предложи аутокефалност, а  онстантинопоЪ и друге православне цркве треба да потврде ту одлуку. ЌериЉешеним Ље остало само питаЬе, како Юе се потписати таква одлука. 27. Љануара 2016. поставио сам то питаЬе у ∆еневи, рекавши да Ље Ђсрамота да се одлука не потпише због формалностиї. ¬асеЪенски патриЉарх ми Ље одговорио: Ђ“о ниЉе само питаЬе потписа него и садржаЉа “омосаї. —ада Ље постало Љасно да су они одбацили питаЬе аутокефалности с циЪем да и даЪе пружаЉу аутокефалност, како су радили 1000 година. јли тако не може да се настави. Ѕезусловно, ми уважавамо  онстантинопоЪ, нико не поставЪа питаЬе да Ље она првопрестона ÷рква, али та првопрестона ÷рква мора да се прилагоди свеправославном начину живота нашега времена и своЉу мисиЉу мора да прилагоди православноЉ мисиЉи у читавом свиЉету.

ѕотребан Ље сабор на коме би се потвдиле одлуке  ритског сабора и коЉи би био продужетак  ритског сабора. Ўто он раниЉе буде сазван, тим боЪе. ”право Ље  ритски сабор потврдио 14 аутокефалних цркава у Ьиховим канонским границама. » своЉом одлуком на рачун ”краЉине,  онстантинопоЪска патриЉаршиЉа негира и не признаЉе одлуке  ритског сабора!? ћи Юемо то расправити 6. новембра на нашем јрхиЉереЉском сабору и сматрам да Юе то бити предлог —ѕ÷ Ц да се настави  ритски сабор, а такоРе на Ьему поставити питаЬа пружаЬа аутокефалности и питаЬа диЉаспоре.  онстантинопоЪска патриЉаршиЉа инсистира на томе да диЉаспора припада ЬоЉ, а то Ље потпуно неприхватЪиво с канонске тачке гледишта.

ƒа ли Ље могуЮа у оквиру таквог сабора ревизиЉа одлука  онстантинопоЪске патриЉаршиЉе у ”краЉини, или Ље то канонски немогуЮе?

Ц Ќаравно да Ље могуЮе, зашто не би било? јко  онстантинопоЪска патриЉаршиЉа прихвати оно што Ље веЮ потписала у ∆еневи 2009. године, да само маЉка-црква може давати аутокефалност, тада она мора прихватити и да само ћосковска патриЉаршиЉа, коЉоЉ припада  иЉев веЮ 300 година, има право, ако сматра потребним, да пружи аутокефалност ”краЉинскоЉ цркви. јли то мора да предложи –уска православна црква, а остале цркве да размотре и прихвате. јко се расколници у ”краЉини покаЉу, ћосковска патриЉаршиЉа може и да скине анатему ради нормалног функционисаЬа ÷ркве у ”краЉини, кроз уЉедиЬеЬе расколника у канонскоЉ ”краЉинскоЉ православноЉ цркви Меговог блаженства ћитрополита ќнуфриЉа.

— руског: ћариЉа ∆ивковиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

07 / 11 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0