Srpska

”чесници у ¬еликом рату са  осова и ћетохиЉе

†††††††††††††††††††† „√робови говоре - то само камеЬе Юути“

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† —теван –аичковиЮ

††††

” кЬизи „«аборав Ље велика грехота“ —лободан ЋазиЮ, секретар ѕодружнице ƒруштва за неговаЬе традициЉа ослободилачких ратова —рбиЉе до 1918. године, забележио Ље све значаЉне податке о —олунцима са  осова и ћетохиЉе. ќва кЬига штампана Ље у ѕриштини и промовисана краЉем 1998. године, у предвечерЉе нових страдаЬа.

„¬оЉнике сачекиваху деца по улицама и питаху: “„ико, иде ли моЉ тата? £есте ли га видели и хоЮе ли скоро доЮи?“

«а само двадесет и шест дана од пробоЉа —олунског фронта 15. септембра 1918. године, ратници са  осова и ћетохиЉе наРоше се пред вратима своЉих куЮа.

ѕрема ратном дневнику генерала ќгиста Ўарла “раниЉеа, команданта француске коЬице, коЉи Ље учествовао у ослобаРаЬу  осова и ћетохиЉе, 6.октобра 1918. године ослобоРен Ље  ачаник, 8. октобра ”рошевац, 9. октобра ЋипЪан, 10.октобра ѕриштина, ¬учитрн и  осовска ћитровица, а ѕризрен 11. октобра. —рпска воЉска, на путу за  осовску ћитровицу, у ѕриштину улази 16. октобра.

¬ратило се доста ратника и са ранама, али и здравих, меРу коЉима и “раЉко ƒимитриЉевиЮ, капетан прве класе из ЋиваРа. ”збуРен, пита за оца —танка, првог учитеЪа, коЉег су Ѕугари Љош 1915. године стреЪали у —урдулици са Љош много учитеЪа и свештеника.

“раЉко ƒимитриЉевиЮ

“раЉко ƒимитриЉевиЮ, последЬи председник ƒруштва у ѕриштини поживео Ље сто две године, а пре Ьега ѕетар ћарковиЮ из £асеновика доживео Ље сто треЮу годину, а ћилосав —имиЮ из —рбице чак сто четири године. ѕоследЬи солунски ратник, £еврем »вановиЮ роРен у  рушеЪеву код —вилаЉнца, сахраЬен Ље у сто другоЉ години на приштинском гробЪу 18. фебруара 1998. године.

”читеЪ “раЉко ƒимитриЉевиЮ, каплар, солунски борац и народни учитеЪ, учио Ље своЉе Раке да се реч човек мора писати великим словима. ќснива прву Рачку гимназиЉу на  осмету а потом прву месну задругу за поЪопривредни кредит , па земЪорадничку и здравствену задругу, трезвеЬачко друштво, па течаЉ за описмеЬаваЬе одраслих. —а познатим лекаром оног времена, ƒрагом ’лаупеком обилази сеоске домове да им на лицу места даЉе савете о одржаваЬу хигиЉене, а потом хита на Ьиве свог родног ЋиваРа да подучи ратаре да кукуруз сеЉу, не као до тада- “омашке“, веЮ у бразде. Ѕио Ље прави народни учитеЪ и просветитеЪ

ƒруги светски рат провео Ље у логорима »талиЉе и Ќемачке. Ќакон рата наставио Ље са учитеЪеваЬем. ѕроводио Ље пуно времена са —лободаном ЋазиЮем, певао му старе косовске песме коЉе нико други ниЉе певао и приповедао му, дуго приповедао.  ада га Ље оваЉ питао да ли Ље остварио статус ратног воЉног инвалида, као законско право, старина Ље одговорио питаЬем готово Ъутито: „«ар сам се борио да уновчим ране!?!“√оворио Ље да се смрти не плаши, Љер Ље страх од Ье затурио у ратним окршаЉима.

” периоду измеРу два светска рата носиоци одликоваЬа и обични воЉници нису имали изЉедначен третман у бенефициЉама, па Ље тако основано ”дружеЬе носилаца јлбанске споменице коЉе би преузело бригу о здравЪу и егзистенциЉи солунских ратника коЉе Ље капитулациЉом £угославиЉе 1941. године престало са радом. ѕо завршетку ƒругог светског рата било Ље покушаЉа да се поново формира ”дружеЬе, али ниЉе било разумеваЬа власти, напротив, добиЉали су циничну етикету „—олунаши“.

“ек 1965. године благонаклоно Ље прихваЮена идеЉа у ћаршалату.ќдржана Ље оснивачка скупштина ”дружеЬа носилаца албанске споменице 1915-1916. године у Ѕеограду, 15. априла 1967.године. ќснивачка скупштина подружнице у ѕриштини била Ље одржана веЮ 5. августа 1967.године. ѕерисуствовало Ље седамнаест носилаца —поменице. «а чланове управног одбора изабрани су “раЉко ƒимитриЉевиЮ, председник, √олуб —амарЯиЮ секретар и благаЉник, чланови £еврем »вановиЮ, £ован ЅулаЉиЮ и £ован ¬асиЮ. Ќадзорни одбор чинили су Ћука АуровиЮ, ћарко ѕеровиЮ и “иосав ѕрибак. ѕрва редовна скупштина одржана Ље 19. априла 1970. године. ѕрисусвовало Ље 35 чланова а у регистру уписаних налазило се 52 члана са териториЉа општина ѕриштина, ѕризрен, ЋипЪан, √Ьилане, ¬итина,  осовска  аменица, ¬учитрн, ѕодуЉево, ЋепосавиЮ, касниЉе Ље прикЪучена и општина Ўтрпце.

«а ове три године умрло Ље шест чланова ѕодружнице. Ќа ƒругоЉ редовноЉ —купштини марта 1972. године, на почетку рада одали су пошту Љош шеснаесторици умрлих чланова.  онстатовано Ље да се «акЪучци »звршног веЮа —– —рбиЉе на  осмету у пракси не спроводе. ЅуЯетских дотациЉа нема сем повремене помоЮи.

ЅроЉ регистрованих чланова порастао Ље на 73, а од 47 живих ратника треЮоЉ редовноЉ —купштини коЉа Ље одржана априла 1974. године присуствовао Ље само 21 члан Љер осталих 26 ниЉе дошло.  ао гост присуствовао Ље председник ѕодружнице из ѕеЮи ЅлагоЉе £анЯиковиЮ. »ако Ље договорено да се због смаЬеЬа броЉа чланова две подружнице уЉедине, до тога ниЉе дошло.

„етвртоЉ —купштини присуствуЉе Љеданаест од 36 живих чланова. ѕокренута Ље инициЉатива за формираЬе заЉедничког удружеЬа под називом „—авез бораца ослободилачких ратова —рбиЉе1912- 1920“.ќваЉ савез сачиЬавала би удружеЬа „Ќосилаца албанске споменице“, 1300 каплара“, „Ѕорци ослободилачких ратова 1912-1920“, „ƒобровоЪци 1912-1918“, „—екциЉа носилаца  араРорРеве звезде са мачевима“и секциЉа „Puali d'Orian“ из ‘ранциске.

ѕетоЉ, последЬоЉ —купштини ѕодружнице марта 1978. године, присуствовало Ље само седам од укупно 27 живих чланова. ѕредседник и секретар моле да се ослободе дужности због старости, али —купштина доноси одлуку о проглашеЬу за доживотног председника “раЉка ƒимитриЉевиЮа, и доживотног секретара £еврема »вановиЮа.

—помен костурница

Ќа састанку маЉа 1979. године —олунци моле председника ќпштине да се очува и огради простор од пет ари на српском православном гробЪу у ѕриштини како би се уместо воЉничког гробЪа (кога скоро више и нема) изградила спомен костурница српским воЉницима погинулим и умрлим од тифуса. „Ќекада Юе се многи покаЉати и зажалити, говорио Ље “раЉко, али биЮе касно. ƒок други уреРуЉу своЉа гробЪа, ми их раскопавамо“.

ћноге Ље завете “раЉко ƒимитриЉевиЮ извршио, али Ље посебну пажЬу посветио обавези датоЉ ратним друговима. ”з помоЮ своЉих сеЪака подигао Ље у свом селу ЋиваРу споменик ратницима свога краЉа погинулим у ѕрвом светском рату. £едан му Ље завет одавно лежао на срцу. «аветовао се да на воЉничком гробЪу у ѕриштини изгради спомен костурницу, Љер више ниЉе могао подносити да се кости српских воЉника раскопаваЉу и растураЉу.ј ниЉе их било мало. ѕрема неутврРеним подацима око 400 (према некима и око 2000) официра из ƒесетог таковског пешадиЉског пука било Ље сахраЬено на приштинском гробЪу.

††††

»зградЬом нове железничке пруге  осово ѕоЪе-  уршумлиЉа, 1934. године, пруга Ље, према проЉекту морала проЮи кроз Љедан део воЉничког гробЪа, па Ље дошло до раскопаваЬа гробЪа. ѕрикупЪане кости бацале су се у Љедну бетонску Љаму коЉу Ље изградило предузеЮе „ЅатиЬол“, коме Ље и била поверена изградЬа пруге.

ƒимитриЉевиЮ се обраЮао свим политичким и друштвеним структурама у власти са молбом да се заштити и очува Љедно историЉско сведочанство српског страдаЬа. ¬ременом Ље непоштоваЬем сопствене историЉе и небригом нестало Љедно историЉско светилиште. ј када Ље дошло ипак до откриваЬа костурнице, скоро и да ниЉе имало шта похранити у Ьу. Ќакон седам година настоЉаЬа и моЪакаЬа, 19. септембра 1984. године откривена Ље костурница и спомен плоча са натписом „ќвде леже посмртни остаци српских воЉника палих у ратовима 1912-1918“.

—рби и ‘ранцузи

ќдмах поред ове поставЪена Ље Љош Љедна плоча на француском и на српском Љезику: “¬ечна захвалност француским ратницима палим 1918. године.“ £ер, по изЉави гробара онога времена, ЅлагоЉа “ерзиЮа, поред костиЉу српских ратника, похраЬене су и кости око 30 француских воЉника, углавном —енегалаца.

ѕисма и сусрети на релациЉи ѕриштина- ѕариз размеЬивана су од 1968. године. јндре “раниЉе писао Ље свом саборцу “раЉку ƒимитриЉевиЮу и ¬оЉи ѕаниЮу ѕосебно Ље занимЪиво писмо “раниЉеа пуковнику ¬емеру од 18. маЉа 1968. године где измеРу осталог стоЉи: ““ако ме Ље у оквиру ”дружеЬа старих ратника ѕриштине (—рбиЉе) господин ¬оЉа ѕаниЮ, професор и резервни официр, замолио за Љедну малу мисиЉу код ¬ас. ƒао ми Ље Љедан сат рекавши: “ќваЉ сат Ље припадао Љедном непознатом француском воЉнику. ”зели смо га после Љедне борбе од Љедног Ќемца коЉи га се дочепао. ћолим ¬ас да га предате ¬оЉном музеЉу у знак наше захвалности ‘ранцускоЉ коЉа Ље спасла и братство по оружЉу наша два народа.“

ѕотом Ље маЉа 1970. година уследила посета ѕриштини синова генерала Ўарла “раниЉеа. Ћуис, –ене и наЉмлаРи јндре са генераловим унуком ¬инсентом, желели су да проРу ратним путевима свога оца, да обиРу и посете све средЬевековне споменике —рбиЉе. ѕренетом великом ЪубавЪу са оца они су желели да виде ратне другове свога оца и своЉе приЉатеЪе. ѕриЉатеЪство и дописиваЬе са јндре “раниЉеом траЉало Ље док су старине биле у животу. ƒелегациЉа ратника „ћемориЉала источног фронта“ ‘ранцуске коЉу Ље предводио генерал ƒе  ларанс, представник националне униЉе ратних ветерана и потпредседник —ветске федерациЉе бораца оба светска рата боравила Ље у ѕриштини Љула 1986. и септембра 1997.године. ” делегациЉи Ље био и воЉни изасланик фрнцуске јмбасаде у Ѕеограду.

√енерал ƒе  ларанс истакао Ље да су ‘ранцузи и —рби браЮа по оружЉу и да су, без обзира на географску удаЪеност блиски Љер се боре за исте идеале.

” новембру 1988. године поводом потписиваЬа примирЉа и капитулациЉе Ќемачке у ƒругом светском рату, делегациЉа из —рбиЉе и са  осмета била Ље присутна у ѕаризу. Ќа српском воЉничком гробЪу у “иЉеу одржана Ље комеморативна свечаност, а домаЮин на приЉему солунским ратницима био Ље господин Ћуис д' √астине, унук маршала ‘ранша ƒ'≈переа, као заменик председника организациЉе ратних ветерана ‘ранцуске. Ќа прослави у ѕаризу солунци су били позвани и присуствовали церемониЉи 1991. године и 1996. године. „” присуству савезничких земаЪа, наша делегациЉа имала Ље своЉе место на почасноЉ трибини, непосредно поред саме “риЉумфалне капиЉе. ƒелегациЉу у оквиру ƒруштва чинило Ље 26 чланова, посебно позваних од организациЉе „ ћемориЉала »сточног фронта“ из ѕариза. „ѕоздравЪаЉуЮи се са гостима, г. ∆ак Ўирак стиснуо Ље руку и деведесетосмогодишЬаку, солунском ратнику, санитетском пуковнику Ќауму АорРевиЮу.“записао Ље ЋазиЮ.

„Ќа Љедном од улаза у ЅулоЬску шуму импозантан споменик подигнут од стране француских приЉатеЪа и откривен 1936. године. Ќа коЬу краЪ јлександар, а дизгине држе краЪ ѕетар први ослободилац и маршал ‘ранцуске ‘ранш ƒ' ≈пере, командант савезничких снага на —олунском фронту. »за Ьих, девоЉка и младиЮ- симбол снаге и младости. Ќа прочеЪу реЪеф коЉи приказуЉе принца ѕетра, иначе добровоЪца у француско- пруском рату 1870. године, како се бежеЮи из пруског заробЪеништва извлачи из залеРене реке Ћоаре“.

¬ладика ƒамаскин одржао Ље парастос и на воЉничком гробЪу у “иЉеу, близу ѕариза, а свештеници залише 748 гробова српских воЉника коЉи умреше од задобиЉених рана у рату за отаЯбину. ƒок су догоревале свеЮе виЉориле су се ратне заставе √рчке, ‘ранцуске, јрмениЉе, »зраела и —рбиЉе, меРу коЉима застава ƒванаестог пешадиЉског пука „÷ар Ћазар“ коЉа Ље отворила врата за повратак у отаЯбину. ћеРу крстачама, у првом реду парцеле налази се и Љедна пирамида на коЉоЉ пише :≈сад Ўаше “оптама са натписом“”мро за отаЯбину 1914-1918“.

ѕри сваком сусрету ратни другови се сеЮаЉу како су трупе генерала Ўарла “раниЉеа за неколико дана у непрекидноЉ борби прешле око 140 километара и само око —копЪа приморале на предаЉу око 80.000 Ѕугара од коЉих 1500

официра и три генерала. ќслобоРено Ље много градова ћакедониЉе и цело  осово. √онеЮи три пута Љачег неприЉатеЪа генерал Ўарл “раниЉе у првоЉ половини октобра 1918. године улази у ѕриштину, одакле командуЉе своЉим трупама коЉе ослобаРаЉу све градове  осова, у чему и сам непосредно учествуЉе и све то бележи, оставивши у свом дневнику драгоцену историЉску граРу.

»з дневника генерала “раниЉеа

ќ генералу “раниЉеу писали су Ьегови официри: “„овек велике душе, изузетно скроман, вечито насмеЉан, предусретЪив, одан, уроРене доброте и изузетне простосрдачности, али одлучан у командоваЬу. «а изузетну храброст у битци на ¬ердену 1916. године ( у коЉоЉ су погинула два Ьегова сина), одликован Ље са два наЉвеЮа одликоваЬа у ‘ранцускоЉ:ќрден официра ЋегиЉе части и –атни крст.

” —олуну се 31.Љануара 1918. године искрцала Ьегова 76. ƒивизиЉа у коЉоЉ Ље он био командант артиЪериЉе.”брзо ступа у борбу измеРу ќхридског и ѕреспанског Љезера и око ЅитоЪа. «а генерала Ље произведен Љуна 1918. године.

”†† Ьеговом ратном дневнику записано Ље: “8. октобар- —утра или прекосутра биЮемо на боЉном поЪу  осову где Ље пропала српска независност пре петстотина година.

ЋипЪан Ље Љедно бедно мало село коЉе Ље само донекле значаЉно као саобраЮаЉни центар. »спитивачи традициЉе саопштаваЉу да Ље  осово у давнини било много Љаче насеЪено но данас. “ако причаЉу да Ље ЋипЪан био велика варош са 3000 дуЮана и 7 цркава и да Ље из ЋипЪана излазило 70 оклопника када се имало борити са “урцима.“

ƒесетог октобра пише:“ ѕрелазим са главним штабом у ѕриштину где улазим изЉутра на коЬу.“

£еданаестог октобра изЉутра угледне особе ѕриштине чекаЉу на улазу у своЉ град француске трупе коЉе су стигле дан раниЉе. “у су ѕантиЮ, муктар са своЉа три помоЮника, ѕопиЮ, Ўукри- беЉ коЉи Ље муфтиЉа. “у Ље исто тако и ѕоповиЮ, учитеЪ, као и поп коЉи се исто тако зове и рабин Ћеви. »за Ьих збио се народ, радознао и свакако веЮ обавештен преко прича од уста до уста. √омиле чудно измешане у коЉима су измешане расе и религиЉе у краЉЬоЉ различитости одеЮе. ∆ене су потпуно покривене, друге у димиЉама, треЮе у сукЬама са извезеном кецеЪом испред и друге позади. ѕредседник општине прилази и жели добродошлицу. ”читеЪ преводи: ¬ласти увераваЉу генерала у своЉу оданост и добру воЪу. √енерал захваЪуЉе. “ада мукар узима узде генераловог коЬа и води га ка згради управе.

“е вечери генерал Ље записао:“ ѕриштина Ље град од 20000 становника врло ориЉенталног изгледа са ЯамиЉама танким минарима, уским улицама са малим белим куЮама, са малим дуЮанима у коЉима раде занатлиЉе седеЮи са прекрштеним ногама.

ѕредседник општине ми Ље средио смештаЉ у згради управе са 14 оделеЬа са сваке стране, Љедног великог централног хола, где су Ўвабе биле сместиле позориште. —ви хоЮе да опште само са ‘ранцузима чиЉи Ље престиж огроман и свима се намеЮе. “о су незаборавни историЉски тренутци. ” православноЉ цркви и француски свештеник ћен држи помен мртвима. —ве угледне личности без разлике вере присуствуЉу церемониЉи.“

ƒана 15. октобра Ўар “раниЉе записуЉе: “£утрос у 11 часова обред у ЯамиЉи султана ћурата у знак прославе ослобоРеЬа. ћолитва за мртве. ќдмах затим у синагоги се церемониЉа завршава узвицима „∆ивела ‘ранцуска!“ —вакога дана увиРам да ‘ранцуска ужива велики углед. ћуслиманско становништво прихвата нашу власт са наЉвеЮом снисходЪивишЮу. —рби нас примаЉу као ослободиоце отаЯбине. £евреЉи нас поздравЪаЉу као представнике земЪе слободе наЉвеЮег ступЬа.

ѕоред председника ќпштине коЉи ме Ље примио налазе се поп, муфтиЉа и рабин. ќвде се становништво дели на три групе коЉе имаЉу добре меРусобне односе пошто су заЉедно трпели невоЪе. £евреЉи су наЉмалоброЉниЉи, али су врло активни.—рби, православни били су посебно злоставЪани за време окупациЉе. ћуслимани су у веЮини. “о су “урци, а нарочито Ўиптари, последЬи потомци ѕелага. јнтички √рци су их потиснули у планине јлбаниЉе.“урци су их превели у своЉу веру и пре три века су их сместили у ову област. ќни су велики, црномаЬасти,обучени у грубо сукно оивичено црним.

ѕредседник ќпштине ѕантиЮ, по природи Ље плашЪив и мало образован. ЌаЉвише нам услуге чине потпредседници муслимани ’амди-ЅеЉ и Ўукри- ЅеЉ, потпредседник —рбин ѕопиЮ и учитеЪ ѕоповиЮ. ЌаЉутицаЉниЉи угледни граРани су ’амди -ЅеЉ коЉи Ље и муфтиЉа, поп ѕоповиЮ и рабин Ћев.  ада сам их по мом доласку примио, угледни граРани су ми тврдили да су разне верске заЉеднице у слози и практикуЉу неку врсту светог савеза.“

” ѕриштини Ље “раниЉе остао од 11. до 20. октобра. ƒана 20. октобра пише „—ве моЉе трупе напустиле су ѕриштину, када Ље у току дана стигао воЉвода —тепа —тепановиЮ. ќбавештавам га о ситуациЉи и предаЉем му моЉе овлашЮеЬе за оваЉ краЉ.

Ўарл “раниЉе Ље део свог дневника са  осова завршио: “ћоЉа Ље мисиЉа наЉзад завршена...“

—≈ОјМј

—олунци  осова и ћетохиЉе постарали су да подигну споменик у славу своЉих палих другова у веЮим местима и неким селима широм поктаЉине. Ѕили су свесни да Ље Љош много гробова и хумки остало без обележЉа и обрасло у коров. ќсеЮаЉем поноса и захвалности били су испуЬени приликом сваке посете —рпског воЉничког гробЪа на «еЉтинлику коЉе представЪа наЉуреРениЉе гробЪе српске воЉске. Ќа простору од 70000 квадратна метра обележено Ље 7441 имена српских воЉника а у капели са криптом налази се 5580 мермерних касета.

ќвде су траЉно урезана имена ¬еЪка £овановиЮа из ¬учитрна, ∆ивка —имиЮа из  раЉишта, –анРела ЅлагоЉевиЮа из  осовске  аменице, ЅлагоЉа ЋазиЮа...£ефтиЮ ћарка из —ушице, ѕетровиЮ ƒушана из ќбилиЮа.

—рпско воЉничко гробЪе завршено и освештано 11. новембра 1936. године прави Ље парк погинулих у коЉи се долази са трепетом и поштоваЬем.

” маузолеЉу на острву ¬идо пада поглед на касете са именима погинулих ратника са  осова: £ефтиЮ ЅлагоЉе броЉ 303, обвезник чиновничког реда из ƒобротина, ћаноЉловиЮ ƒимитриЉе и —имиЮ £ован из √Ьилана броЉ 514 и 980,  уртиЮ ЅаЉрам из ѕризрена броЉ 475, £овановиЮ ¬елизар из —рбице броЉ 382, —тоЉановиЮ “ома бр. 1090 и —елениЮ Ѕожидар бр. 970 оба са Ѕрезовице, —танковиЮ Ћука бр 1020, чиновник руског посланства у  осовскоЉ ћитровици и ко зна колико Љош меРу оних 1532 неидентификована воЉника.

—помен костурница у ѕриштини данас

Ќа узвишеЬу у централном делу гробЪа коЉе Ље ограРено ланцима са бочних страна над два споменика коЉе су поставили солунски ратници, надвиле су се брезе. —а задЬе стране самоникло су израсла велика стабла ораха и сакриваЉу споменике, крстаче са именима погинулих воЉника коЉе су ту наслоЬене вероватно Љош тада када Ље Ље подигнут заЉеднички споменик.

” ових двадесет година о месту су се старали поЉединци. Ќеки су палили свеЮу, неки су кадили. «атицали смо и по Љедну Љабуку краЉ оба монумента.

ќнда смо у априлу 2016. године затекли измеРу Љош Љедну маЬу спомен плочу са исписаним именом младог аустриЉског официра. ќве године, када смо походили ѕриштину, цркву светог Ќиколе за летЬу славу и наше покоЉне на гробЪу, затекли смо Љош Љедан споменик у облику стене на коЉоЉ Ље била плочица са делимично избрисаним словима. ѕисало Ље France и 2009.

“екст на маЬоЉ плочици нисмо разумели.

 ада смо новембра о задушницама били на гробЪу, на Љарболу се виЉорила нова француска застава. —вежа земЪа указивала Ље да Ље нешто раРено. ¬идела се плоча спомен костурнице.

¬еруЉемо да неко невидЪив брине о овом месту баш као “раЉко ƒимитриЉевиЮ и породица “раниЉе. «намо да наЉстариЉи ѕриштевци пале свеЮу свима, онако како Ље учио свети ¬ладика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ.

28 / 12 / 2018

     оментари:

    2019-02-07
    02:34
    ‘илиповиЮ ћилутин :
    »зузетно значаЉан текст –адмиле “одиЮ-¬улиЮевиЮ. ” тексту сам уочио име: "ћарковиЮ ѕатар из £асеновика". „ика ѕетра сам затекао у селу £асеновик давне 1990 године, направио са Ьим Љедан интервЉу, фотографисао га и обЉавио чланак у листу £единство.  ада сам са Ьим разговарао и обЉавио чланак у листу £единство из ѕриштине (14.Љуна 1990.године)“екст у листу Љединство Ље носио назив: "ќд Љунаштва до заборава" ѕетар Ље тада имао 102 године.”мро Ље у 104 години (мислим да Ље то било 1992.године)  ада сам сазнао да Ље ѕетар умро. заложио сам се код команданта ѕриштинског корпуса генерала ЅоЉовиЮ ћилована да Љедна воЉна делегациЉа на челу самном оде на сахрану. —еЮам се да Ље био хладан и снежан зимски дан, а на сахрани у £асеновику ( општина Ќово Ѕрдо) одате су му и воЉне почасти са воЉним оркестром ѕриштинског корпуса.

    ” Ѕеограду пуковник у пензиЉи
    07.02.2019.г ‘илиповиЮ ћилутин
    “елефон: 064-1512-861

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0