Srpska

ƒЉечЉа светосавска академиЉа на ÷етиЬу

††††

Мегово високопреосвештенство јрхиепископ цетиЬски ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе благословио Ље вечерас, на —авиндан, ƒЉечЉу светосавску академиЉу на ÷етиЬу. ќн Ље честитаЉуЮи дЉеци школску славу казао да Ље поштоваЬе —ветога —аве започето овдЉе, на овим просторима и да то свЉедочи календар из 1494. године коЉи Ље штампан у ќбодскоЉ, ÷етиЬскоЉ штампариЉи, када Ље у Ьему уписано име —ветог —имеона ћироточивог и —ветога —аве.

„“о ниЉе случаЉно, —вети —ава Ље био одреРен од свог оца да управЪа ’ерцеговином коЉа Ље онда била до манастира ћилешева. ћанастир ћорача, ЌикшиЮ, дурмиторски краЉ, све Ље то —тара ’ерцеговина, ÷рна √ора Ље постала тек у 19. виЉеку послиЉе ослобоРеЬа од турског ропства“ рекао Ље владика и нагласио да Ље поштоваЬе —ветога —аве присутно не само у ’ерцеговини, веЮ и на просторима старе ÷рне √оре и ÷рне √оре коЉа се обликовала у 19. виЉеку.

¬исокопреосвеЮени Ље истакао да се нигдЉе не помиЬе —вети —ава као на овим просторима, тако имамо: —авин лук, —авина вода, —авин кук, —авино ждриЉелоЕ., 15 цркава Ље посвеЮено —ветом —ави а меРу Ьима и ÷рква на Мегушима, гдЉе и данас има породица коЉе посте пост —ветога —аве, ƒробЬаци прославЪаЉу —авиндан као крсну славуЕ.

„ќд ÷рноЉевиЮа па до ѕетровиЮа Ц последЬег краЪа Ќиколе, —вети —ава Ље био учитеЪ пута коЉи води у живот, коЉи води ’ристу коЉи Ље Љедини пут истине и живот. “о Ље Ьегово служеЬе не само овоме народу веЮ и шире, Љер Ље —вети —ава васеЪенски учитеЪ и просветитеЪ.“

ћитрополит Ље подсЉетио да Ље у 13. виЉеку записано да постоЉе двиЉе наЉзначаЉниЉе личности у хришЮанскоЉ ≈вропи: —вети —ава ЌемаЬиЮ на »стоку а на «ападу Ље ‘раЬа јсишки коЉи су били савременици. »стакао Ље да Ље име —ветога —аве присутно свуда у свиЉету а поготово данас кад су се наш народ и ÷рква проширили на свих пет континената.

»сказао Ље радост што ÷етиЬани наставЪаЉу традициЉу своЉих предака истичуЮи да оно што Ље ЅожиЉе Ље вЉечно, а слуга те ЅожиЉе истине и правде Љесте упавао —вети отац —ава.

—абране у МегошевоЉ сали на манастирском имаЬу код ƒаниловке поздравио Ље и честитао славу и протоЉереЉ-ставрофор ќбрен £овановиЮ, секретар ћитрополиЉе црногорско-приморске.

ƒокументуЉуЮи да —ветосавска академиЉа траЉе вЉековима у ÷рноЉ √ори, а поготово на ÷етиЬу, отац Ље прочитао запис о прослави —в. —аве на ÷етиЬу Љош од осниваЬа основне школе 1834. године у ÷етиЬском манастиру: „–едовно прославЪаЬе —ветога —аве у школама у ÷рноЉ √ори започето Ље од времена кЬаза ƒанила. ѕрви пут Ље —вети —ава на инициЉативу кЬаза ƒанила прославЪен 1856 године као школска слава.“

ќтац ќбрен Ље казао да Ље у задЬим децениЉама 19. виЉека прославЪеЬе —авиндана попримило Љош свечаниЉи карактер. „«а —ветосавску академиЉу и прославу 1893. године забиЪежено Ље у школском Ъетопису да Ље била наЉсвечаниЉа. ѕрослави су присуствовали кЬаз Ќикола, кЬажевиЮ ƒанило, кнез ѕетар  араРорРевиЮ, велики воЉвода ћирко са многим чиновницима из граРанства.“

ѕоткрепЪуЉуЮи чиЬеницу да Ље сам кЬаз Ќикола био централа личност у промовисаЬу и развиЉаЬу култа —ветог —аве у ÷рноЉ √ори у смислу просвете, протоЉереЉ-ставрофор ќбрен £овановиЮ Ље навео да Ље кЬаз редовно присуствовао светосавским школским прославама и поводом празника уприличавао приЉеме на двору за учитеЪе и школску дЉецу, и тим приликама даривао их пригодним поклонима .

—ветосавску бесЉеду произнео Ље Ракон јлександар ЋекиЮ подсЉеЮаЬем да Ље насЪеРе —ветог —аве коЉе нам Ље завЉештао многоструко.

„ƒао Ље обиЪе плодова као прави монах и духовник, вриЉедан писац, велики градитеЪ, риЉедак дипломата и државник, врсни учитеЪ, први српски архиепископ и устроЉитеЪ-организатор ÷ркве. Ќаше покоЪеЬе Ље пред собом имало и има два искушеЬа када Ље у питаЬу однос према, без сумЬе, наЉвеЮоЉ личности наше историЉе, —ветом —ави. „ини се да —ветог —аву или умртвЪуЉемо или отписуЉемо из живота, говорио Ље блаженопочивши проф. о. –адован ЅиговиЮ. ј и у Љедном и у другом случаЉу резултат Ље поражаваЉуЮи. ќстаЉемо жедни Љер остависмо извор воде живе и ископасмо студенце испроваЪиване, коЉи не могу држати воду.“

ѕоЉаснио Ље Ракон јлександар да —ветог —аву умртвЪуЉемо кад га прославЪамо обичаЉно, сводимо на неку националну величину, недостижну личност, као и када га приказуЉемо као нововЉековног просветитеЪа коЉи се залагао за просвеЮеЬе и школу без помиЬаЬа вЉере. “аква тумачеЬа су, како Ље казао, цитираЉуЮи владику јмфилохиЉа, сузила васеЪенску свечовЉечност —ветог —аву и умаЬила Ьегова универзалност, чиме Ље учиЬена неправда не само —ветом —ави, веЮ преко Ьега и Ьеговом народу и светосавскоЉ вЉери православноЉ.

††††

Ќагласио Ље да нам одлука —в. —аве да побЉегне на —вету гору, иако Ље био послушан и примЉеран син, да би се родио нови живот, помаже да схватамо да Ље он итекако наш савременик.  роз неколико година, сам ЌемаЬа (—имеон) оставЪа престо и прима монашки чин, а одлази на —вету гору.

„«ар нисмо и сами свЉедоци данас сличних примЉера, можда не увиЉек толико радикалних као —авин? –одитеЪи, родбина и друштво гледаЉу са подозреЬем и противЪеЬем дЉецу и младе коЉи желе да иду у ÷ркву и живе црквеним животом пуним плуЮима. »ста ти млади Ъуди врло често, после неког времена, своЉим примЉером утичу на своЉу укуЮане па и они почну да посте, да се причешЮуЉу, да живе хришЮански. », ето нам светосавског препорода!“

 ао друго искушеЬе, отац наводи, потпуни прогон —ветог —аве из живота нашег народа и друштва за вриЉеме комунизма:

„јли, Ѕогу хвала, ÷рква Ље, након комунистичког ропства, васкрсла, вЉеронаука се вратила у школе у —рбиЉи и –епублици —рпскоЉ, вратиле су се светосавске прославе у школама. ” ÷рноЉ √ори смо обновили светосавске свечаности у свим градовима, али, врата школе осташе затворена за нашег свеца!“

††††

”казао Ље на то да постоЉи озбиЪан Љаз измеРу светосавске и савремене свЉетовне просвете, и закЪучио да не треба одустати од знаЬа и школе, али ни од диЉалога са савременом науком. —вети —ава би од нас тражио да будемо храбри и да се не боЉимо нових сазнаЬа. «адатак хришЮана и Љесте да докаже да наука и вЉера не треба да буду супроставЪене:

„ќне само даЉу одговоре на различита питаЬа: науке се пита о оном како функционише свиЉет и како Ље настао, а вЉера нам говори о томе зашто Ље настао и коЉи Ље смисао живота Ъудског. —ветосавска просвета учи нас правоЉ вЉери и правом живЪеЬу. —ава нам Ље предао вЉеру као оклоп, крст као оружЉе, Ъубав као штит, као мач Ц риЉеч ЅожиЉу.“

Аакон јлександар ЋекиЮ на краЉу бесЉеде Ље поручио дЉеци сабраноЉ на прослави, да Ље у животу наЉважниЉе пониЉети зрно вЉере из коЉег може израсти раскошно дрво и дати много плодова и да Ље —вети —ава наша вечита прича, никад до краЉа испричана и завршена:

„ЌесумЬиво, имамо велики дар што можемо поносно реЮи да Ље —вети —ава отац нашег народа. јли, таЉ дар ниЉе толико привилегиЉа колико Ље одговорност и задатак. —воЉ живот украсимо подражаваЬем свеца а постаЉуЮи слични Ьему, уподобиЮемо се ’ристу.“

ƒЉеца полазници школа вЉеронауке са ÷етиЬа и ’ор —ветога ћардариЉа извели су пригодан светосавски програм.

* * *

Ќа ÷етиЬу Ље прва прослава —ветог —аве као школске славе, забиЪежена 1856. године у вриЉеме владавине кЬаза ƒанила ѕетровиЮа, а о ЬоЉ свЉедочи цетиЬски дворски протоРакон и секретар ћитрополиЉе, ‘илип –адичевиЮ. ЌиЉе искЪучено да Ље таквих светковина било и раниЉе у црногорскоЉ приЉестоници, пошто су цетиЬске школе основане приЉе, али о томе нема докумената. ћеРутим, према писаним изворима културно-просвЉетних друштава из Ѕоке, —вети —ава се организовано славио као патрон тих организациЉа и мЉесних школа у –исну веЮ од 1835. године, ЅиЉелоЉ 1824. године, ћориЬу 1845. године,  отору 1839. године па има смисла претпоставити да су светосавке школске свечаности и на самом ÷етиЬу стариЉе од 1856. године.

ѕрема –адичевиЮевом опису, поменута прослава започела би —ветом литургиЉом у ÷етиЬском манастиру, одакле би свештеници, вЉерници и Раци у литиЉи кренули према школскоЉ сали, уз звоЬаву звона и поЉаЬе тропара —ветом —ави. —ала Ље била украшена сликама кЬаза ƒанила и кЬагиЬе ƒаринке, а на богослужбеном мЉесту налазила се икона —в. —аве. “у се обавЪало освеЮеЬе водице, послиЉе ког би наЉбоЪи ученик одржао пригодан говор. Ќа краЉу сабраЬа, сви присутни заЉедно су пЉевали химну —в. —ави. —вечаност се завршавала тако што би кЬаз ƒанило лично уручио награду наЉбоЪем Раку.

јутентичност овог записа Ље утолико веЮа ако се зна да Ље први награРени Рак, баш те 1856. године био управо протоРакон ‘илип.

Ўколске прославе —в. —аве на ÷етиЬу, наставЪене су, без прекида и под аустро-угарском окупациЉом, а послиЉе 90 година насилно су обуставЪене по завршетку ƒругог свЉетског рата.

ѕосЪедЬа забиЪежена школска светосавска свечаност на ÷етиЬу Ље она из 1946. у ÷етиЬскоЉ гимназиЉи. јли, са престанком светосавских манифестациЉа у световним школама ниЉе престало прославЪаЬе —в. —аве на ÷етиЬу. ѕрви српски архиепископ Ље свечано празнован у ÷етиЬском манастиру и у ÷ркви —в. £ована  рститеЪа у ЅаЉицама, децениЉама, све до данас. ј од 1992. године и у обновЪеноЉ ÷етиЬскоЉ богословиЉи.

††††

¬есна ƒевиЮ

‘ото: £ован ƒ. –адовиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

31 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0