Srpska

—ветосавска академиЉа у ЅиЉелом ѕоЪу

††††

” препуноЉ сали спортског центра ЌикоЪац у ЅиЉелом ѕоЪу синоЮ, на празник —ветог —аве, 27. jaнуара 2019, одржана Ље централна —ветосавска академиЉа у ≈пархиЉи будимЪанско-никшиЮкоЉ.

ќвогодишЬа прослава са изузетно богатим културно-умЉетничким програмом била Ље у знаку великог ЉубилеЉа Ц 800 година од аутокефалности —рпске православне цркве.

ЅлагосиЪаЉуЮи духовно сабраЬе Мегово преосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе Ље подсЉетио да се испунило пуних осамсто година од хиротониЉе —ветог —аве, коЉу Ље примио од васеЪенског ѕатриЉарха ћаноЉла ѕрвог —арантина, у ЌикеЉи 1219.
““ада Ље на —ветог —аву, као новог јпостола ’ристовог, сишла благодат ѕресветога ƒуха, ЅожЉа свЉетлост, милост и мудрост, коЉе су га криЉепиле на велико дЉело осниваЬа самосталне помЉесне цркве у српским земЪама. ƒЉело —ветог —аве, првенствено осниваЬе аутокефалне ∆ичке јрхиепископиЉе и Ьегова апостолска служба су камен темеЪац српске историЉе, коЉе се доживЪава као благотворно ширеЬе свЉетлости —авиним ЉеванРелским дЉеловаЬем.

††††

ѕодизаЬем и украшаваЬем нових светиЬа и ширеЬем просвЉете, развоЉем кЬижевности, завоРеЬем реда путем правде и у цркви и у држави, —вети —ава истовремено Ље увео своЉ род у заЉедницу хришЮанских народа оног времена, и то у пуном достоЉанству са веЮ уреРеном црквом и државом, препознатЪивом културом, ликом и именом”, бесЉедио Ље владика £оаникиЉе, додаЉуЮи да данас славимо —ветог —аву и велики ЉубилеЉ због Ьегових заслуга, док Ље ходио по земЪи а Љош више због Ьеговог светитеЪског присуства меРу нама, послиЉе Ьегове земне кончине до дана данашЬега.

¬ладика Ље указао да Ље —ветог —аву, због Ьегове Ъубави, освЉедочене приносом свога живота, Kрсту и ¬аскрсеЬу ’ристовом, Ѕог обдарио слободом да нас заступа пред Ќебеским престолом, да нас руководи из боЪег свиЉета, да нас милуЉе ЅожЉом милошЮу, подиже и храбри и да су Ьеговим путем ишли наЉвеЮи из рода нашега.

“Ќе само велики ЌемаЬиЮи него и  нез Ћазар и —вети ¬асилиЉе ќстрошки, KараРорРе, Мегош и ¬ук, “есла и ѕупин и новопросиЉавши јпостол ’ристов, —вети ¬ладика ЌиколаЉ. ћитрополит ÷рногорски и ѕатриЉарх српски √аврило ƒожиЮ уподобио се —ветом —ави као витез вЉере и родоЪубЪа. ” свиЉетлу поворку —авиних изабраника несумЬиво Ље ступио  осовски ћученик и миротворац, Ѕлаженопочивши ѕатриЉарх српски ѕавле.

††††

—ви су они, по примЉеру —ветог —аве приниЉели народу и Ѕогу, а поЉедини од Ьих и циЉелом човЉечанству, наjЪепше што су у своЉоЉ души имали, чистоту вЉере, срца и ума, родоЪубЪе и остале божанствене дарове. ћи овдЉе сабрани приносимо нашем небеском ѕокровитеЪу —ветом —ави ову духовну свечаност са жеЪом да Ље прими као знак наше топле благодарности, са молитвом да нас врати са наших безброЉних странпутица, и приведе ’ристу —паситеЪу и ѕутеводитеЪу, да сачува наше цркве и народно Љединство, да нас духовно оплемени и учврсти у православноЉ вЉери и Ъубави. јмин Ѕоже даЉ, нека тако буде”, бесЉедио Ље владика £оаникиЉе.

ЅесЉедеЮи на великом —ветосавском сабору академик —рпске академиЉе наука и умЉетности, кЬижевник ћиро ¬уксановиЮ Ље истакао да нема погодниЉег мЉеста од ЅиЉелог ѕоЪа, да без зазора и из пуних уста српских риЉечи и онима коЉи знаЉу, а камоли онима коЉи не знаЉу или су намЉерно заборавили, с одЉеком кажемо да смо наЉприЉе имали —туденицу, АурРеве ступове и ’иландар, као што их имамо и данас.

„ƒа смо наЉприЉе имали £еванРеЪе, дворучном диЉачком вЉештином преписано Юириличним словима, нигдЉе таквим украсима у Ьима, Љезиком нашим, ондашЬим овдЉе, краЉ Ћима у ѕетро-ѕавловском храму. —туденица, —тупови и ’иландар задужбине су великог жупана —тефана ЌемаЬе, чиЉе име грчким начином каже да Ље то Ц човЉек славом овЉенчан.

††††

£еванРеЪе Ље задужбина Ьеговог брата, хумског кнеза ћирослава, чиЉа наручена слова славимо у миру, душевном, духовном више од осам вЉекова. ћи смо прво подигли манастире и добили списе —ветих и за светиЬе на свом писму, па тек онда, спремни и по заслузи прегнуЮем нашег првог јрхиепископа, добили самосталност ѕравославне цркве, „бесЉедио Ље ¬уксановиЮ.

ƒубоко Ље у времену у слоЉевима историЉе и цивилизациЉе, навео Ље он, Ље остала година 1219, пуних осам вЉекова, колико славимо од како Ље син —тефана ЌемаЬе, наш —вети —ава, добио достоЉанство јрхиепископа свих српских и приморских земаЪа, у ЌикеЉи, с благословом васеЪенског ѕатриЉарха.

“√отово да нема вЉерника —ѕ÷ коЉи не зна да Ље тако започела да се уздиже наша самостална црква; да Ље постала ѕатриЉаршиЉа; да Ље аутокефална црква омогуЮила крунисаЬе краЪева и ÷ара ƒушана, да су и Ьен рад и живот неодвоЉиви од судбине народа коЉем припада.
ЌиЉе дато писцу да детаЪно истражуЉе и описуЉе историЉски услов цркве народа и државе. “о Ље посао научника коЉи се баве истином, чиЉа Ље дужност да нагледаЉу обмане коЉе нас нападаЉу са свих страна, споЪа, као што се очекуЉу, али и изнутра, од нашег рода и соЉа коЉи умиЉе да роди и несоЉа, али нас наше ране наЉвише боле.

††††

£есте дужност писца, и овог коЉи говори, и сваког коЉег имамо било гдЉе, да пише, да упуЮуЉе своЉим начином на оно што Ље непомЉерЪиво у датом траЉаЬу и знамеЬу. «ахвалан сам што имам прилику да то кажем на дан —ветог —аве, првог сpпског ѕросветитеЪа, кЬижевника, дипломате, правника, оснивача прве болнице, писца првих кЬига за наше манастире, житиЉа, законоправила, типика, Љерусалимских писама и писама оцу —пиридону —туденичком, на народном Љезику, достоЉника чиЉе Ље име школска слава. KоЉи Ље први српски —ветац опЉеван у десетерцу, уз гусле, коЉе су одмиЉениле све путеве преношеЬа виЉести, што их данас имамо”, казао Ље академик, додаЉуЮи да Ље —вети —ава био главни Љунак народног проповиjeдаЬа, коЉи Ље и мртав, био толико чудотворан да су му неприЉатеЪи српске просвиЉештености и слободе спалили ћошти.
¬уксановиЮ Ље бесЉедио да Ље овдЉе, у ЅиЉелом ѕоЪу настала наЉстариЉа српска Юирилична кЬига.

“’оЮу данас овдЉе, по сродству духовном и братскоЉ оданости, и на сваки начин, да кажем како не бисмо имали ни писмености, ни учености, ни школе, ни умЉетности, сликарске, музичке и сваке друге, а да знамо да Ље наша и за нас, а да ниЉе било —ветосавског завЉета и —ветосавске цркве.

—ви наши преци, онолико као што их Ље могло бити, описменили су се у нашим манaстирима, прве наше школе су основане у манастирима. ѕрве кЬиге смо видЉели и читали у црквама. —вештеници су били наши први учитеЪи, без Ьих бисмо остали у мраку. Ќе бисмо знали ко смо. Ќестали бисмо као народ и постали би неко други.

††††

Ѕисмо загубили своЉ кориЉен, родословно стабло и значеЬе три скупЪена прста у коЉима држимо перо док пишемо, као што их држимо док се крстом крстимо. ћожда Юете да кажете да Ље чудно што овако говорим, да би требало наЮи нешто ново, нешто другачиЉе и садашЬе. –азумиЉем да се може и тако промишЪати поводом речених чиЬеница, али ништа ниЉе страшно и траЉно као заборав. Ќикаква рака као заборав не може бити црна и дубока. ћного Ље лакше заборавити. ¬и то знате исто као и Ља. «ар не видите колико их не зна ни ко су ни од кога су. «ато овакве годишЬице као што Ље осам вЉекова самосталности —рпске православне цркве, на мЉесту гдЉе Ље написано наЉзначаЉниЉе српско културно добро, на дан —ветог —аве, морамо поновити да Ље наша света дужност да у таквим сличним данима и годинама славЪа морамо понавЪати и именовати оно што Ље суштина нашег народног имена и презимена и да нам Ље прва обавеза да такву суштину чувамо и о ЬоЉ отворено, по правди и правичности говоримо и своЉим писмом све наЉважниЉе догаРаЉе биЪежимо,” бесЉедио Ље ¬уксановиЮ, додаЉуЮи да Ље око нас грдан метеж, у коЉем Ље лако нестати, а „Љош лакше изгубити се у беспуЮу и немару, у незнаЬу да моЮан увиЉек хоЮе да буде Љош моЮниЉи, а велик Љош веЮи“.

¬уксановиЮ Ље казао да маЬи и слабиЉи, ако Ље поносан, мудар и сложан и ако се брани, а нико га не напада, бива од свега заштиЮен и да такав —рбин да буде данас и по данас.

—вечаност у ЅиЉелом ѕоЪу Ље увеличао наступ великог броЉ глумаца из Ѕеограда и бЉелопоЪски црквени хор “—вети Ќикола”, а меРу хиЪадама ЅЉелопоЪаца, на духовноЉ светковини су учествовали представници општина ЅиЉелог ѕоЪа и Ѕерана, политичких партиЉа, представници –епублике —рбиЉе и –усиЉе.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

31 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0