Srpska

«атвореници

††††

јко се ради о пружаЬу помоЮи и даваЬу прилога, Ъуди наЉрадиЉе даЉу прилоге за малу децу. «ато што су деца симпатична, безгрешна и незаштиЮена. ћоже им се реЮи „сЉу-сЉу“, „бо-бо“, могу се помазити по обрашчиЮу, човек им се може осмехнути и поЪубити их у мало чело. ћного Ље теже волети и неговати старце. ЅеспомоЮне старце коЉи су изгубили снагу и лепоту, коЉи су повремено наопаки и гунРаЉу, коЉи нас одбиЉаЉу мирисом или споЪашЬим изгледом и тако даЪе и томе слично. ј Љош Ље теже волети затворенике коЉи су се по совЉетскоЉ терминологиЉи називали „зек“. „„им Ље у затвору, значи да Ље крив. «ашто да га жалим?“ Ц реЮи Юе малограРанин и делимично Юе бити у праву. ƒелимично.

” ћоскви Ље некада живео доктор √ааз коЉи почива на ¬аведеЬском (Ќемачком) гробЪу у престоници. Ѕио Ље главни лекар московских затвора и веома сажаЪив према затвореницима. „√ааз никога не одбиЉа,“ Ц говорило се у ћоскви о добром срцу овог некадашЬег Ќемца коЉи Ље постао –ус. ƒоктор се на све начине трудио да олакша судбину осуРеника, посебно оних коЉи су под стражом у оковима протерани у далеке краЉеве. «ато се доктор заступао за несреЮнике пред властима и пред митрополитом ‘иларетом ћосковским. —ветитеЪ Ље Љедном чувши од √ааза да меРу осуРенима може бити и невиних, рекао: „ќсуРени су, дакле Ц криви су.“ √ааз Ље повикао: „¬ладико, заборавили сте ’риста!“ » заиста, ’ристос Ље био осуРен, али Ље притом био потпуно невин. ‘иларет Ље са смиреЬем рекао: „Ќе. Ќего Ље ќн мене заборавио.“

” затвору су били многи свеци. Ѕио Ље £осиф ѕрекрасни коЉег Ље газдарица оклеветала да Ље покушао да Ље силуЉе (в.: 1 ћоЉс. 40). Ѕио Ље £еремиЉа. » то ниЉе био само у тамници, веЮ у зиндану, односно Љами. ќ таквим заточеништвима се може детаЪно сазнати на основу хроника из кавкаских ратова, Љер су такви облици заточеништва и данас често у употреби. ƒок Ље £осиф био у тамници због чедности, £еремиЉа Ље био због истинитих и неприЉатних пророчанстава. ѕред смрт, пре него што му Ље посечена глава, £ован ѕретеча Ље последЬе дане провео у тамници. ј светим мученицима коЉи су трпели заточеништво због вере и истине у хришЮанско време заиста нема броЉа. ѕочевши од Ќерона па све до огромних репресиЉа у земЪи —овЉета, мноштво светаца Ље прошло кроз мрак тамнице због исповедаЬа вере. £ели су чорбуЪаке, таворили су у препуним ЮелиЉама, мучила их Ље неизвесна будуЮност, трпели су свакодневна понижеЬа. “ако да се реченица: „„им Ље у затвору, значи да Ље крив,“ Ц у историЉи ни из далека не оправдава увек.

”м коЉи Ље склон краЉностима зачувши ове речи одлучиЮе да отвори све тамнице и да прогласи потпуну слободу свих. ∆ивела, да тако кажем, потпуна слобода, заЉедно са ЉеднакошЮу и слободом. » оваЉ ум коЉи доноси исхитрене закЪучке, као што Ље рекао класик, биЮе у суштини у криву. ѕривремена влада у –усиЉи после ‘ебруарске револуциЉе у таласу добродушности и ружичастих илузиЉа о брзоЉ среЮи широм Ље отворила врата тамница и... » земЪу су преплавили окорели злочинци, свакодневни живот Ље био краЉЬе криминализован, а боЪшевицима Ље олакшана узурпациЉа власти и касниЉе пришрафЪиваЬе. »пак у затворима не робиЉаЉу само свеци.

Ќаводим пример из историЉе Ц случаЉ с царицом  атарином. ѕо обичаЉу руских монарха она Ље Љедном приликом за ¬аскрс обилазила затворе. ” свакоЉ ЮелиЉи Ље питала: „«ашто си у затвору?“ » одговарали су ЉоЉ: „ћаЉчице-царице! ќклеветан сам (преварен, намештено ми Ље). —едим због туРих грехова. ќслободи ме. ÷елог живота Юу се молити за тебе.“ » тако даЪе и томе слично. Ќа краЉу Ље Љедан младиЮ на питаЬе царице одговорио: „ рив сам и треба да робиЉам.“ „ѕустите га,“ Ц рече царица коЉа Ље имала право да помилуЉе затворенике за ¬аскрс. „ ако то?“ Ц у недоумици су питали и сужЬи и свита. „ѕа не може Љедан кривац да робиЉа меРу толиким невинима!“ Ц оштроумно Ље одговорила  атарина. “ако да покаЉаЬе и признаваЬе кривице може човеку да донесе слободу. Ќека Ље то и редак случаЉ, али Ље врло карактеристичан.

Ўто се тиче питаЬа о невиности... ЎваЉцарски писац ƒиренмат Ље говорио (злокобно се шалио) да ако се без пресуде било коЉи човек насилно затвори у самицу, ускоро Юе схватити због чега Ље затворен. ќво говори о томе да нико ниЉе без греха и да сви имамо због чега да се каЉемо, да имамо због чега да патимо. јли се у негативном смислу ова мисао може изродити у познату Ъудождерску тврдЬу: „—амо да Ље човек, а члан закона Юе се наЮи.“ ќво Ље врло примеЬива реченица коЉа се жалосно оправдава из дана у дан. » чим се човек замисли о овоЉ теми душу му обузму Љад и нелагода.

√овореЮи о —трашном суду ’ристос набраЉа добра дела коЉима човек може угодити лично Мему, —паситеЪу (в.: ћт. 25: 31Ц46): нахранити гладног, пружити кров над главом бескуЮнику, посетити болесника... ќво ЉеванРеЪско учеЬе Ље нашироко познато. “у су и речи о затвореницима: ” тамници сам био и посетили сте ће. »змеРу осталог (позива на практично милосрРе) ово значи и да Юе затвореника у тамницама бити свуда и увек до свршетка света. »сто као што Юе бити и болесника, и сиромаха, и бескуЮника. —иромаха Юе увек бити у твоЉоЉ земЪи (5 ћоЉс. 15: 11) Ц каже —вето ѕисмо. » то Ље поред тога што су сви благослови дати »зраиЪу били наглашено земаЪског, материЉалног карактера. Ѕогатство, велики броЉ деце и дуг живот су своЉства обилних благослова. ѕоред тога, сиромаха Юе увек бити у твоЉоЉ земЪи. »сто као што Юе увек бити гладних, жедних, голих и босих и... затвореника. ќтуда потиче народна мудрост да човек никад не треба да се зариче да неЮе постати просЉак и да неЮе доспети у затвор. ќтуда потиче и захтеваЬе сажаЪеЬа и самилости према онима коЉи су лишени слободе.

ѕознат нам Ље осеЮаЉ глади, дакле, ниЉе нам тешко да схватимо гладног. ѕознати су нам хладноЮа, страх, недостатак новца и усамЪеност, и Ъуде коЉи се налазе у таквом стаЬу лако можемо да разумемо. —амо да пожелимо. ƒа бисмо састрадавали са сужЬима не морамо обавезно бити у затвору. ƒовоЪно Ље да имамо жив ум, Ъудско срце и само мало уобразиЪе. —еЮаЉте се сужаЬа као да сте с Ьима оковани, и оних коЉи се злопате, Љер сте и сами у телу (£евр. 13: 3). » све што треба учинити Љесте да бар Љедном направимо пакет и да у Ьега ставимо топле чарапе, писаЮи прибор и дуготраЉне намирнице (млеко у праху, сланину, бели лук). —итница. јли Юе ова ситница доспети лично ’ристу у руке.

” нашоЉ земЪи има много затвора. ¬рло много. „— друге стране ћесеца“ налази се на стотине хиЪада Ъуди и животна прича сваког од Ьих би се могла преточити у кЬигу. ”зроци масовности ове поЉаве би се могле отписати на √”Ћј√ и сличне кошмаре да ниЉе Љедног „али“. ЌаЉвеЮи броЉ затвореника у односу на укупан броЉ становништва има у —јƒ, односно у „бастиону слободе и демократиЉе“. » по изласку на слободу тамошЬим затвореницима ниЉе нимало лакше да се социЉализуЉу него нашим: да заснуЉу или обнове породицу, да почну да раде итд.  ао и код нас, човек коЉи Ље био на робиЉи увек има неки печат осуРености. ќбележен Ље. “ешко му Ље да се уклопи у граРански живот и врло лако да крене у нови круг, да поново робиЉа. “ако да се не ради само о √”Ћј√-у и демократиЉи. Ќе ради се само о Ьима.

ћи више не сматрамо као раниЉе да затвор треба да преваспитава. «атвор ниЉе у стаЬу да преваспита, веЮ може само да казни и (или) да осакати. —усрет с Ьом Ље за човек налик на сусрет уздрхталог тела с оштрим гвожРем. “о ниЉе равноправан сусрет, веЮ Ље то сусрет бездушне и равнодушне машине с малим, али живим човеком. ѕеЮи Ље свеЉедно каква дрва Юе у ЬоЉ изгорети. ћашини за месо Ље свеЉедно шта Юе у ЬоЉ бити самлевено Ц свиЬетина или овчетина. » затвору Ље свеЉедно иза чиЉих леРа Юе шкЪоцнути брава Ц иза леРа кЬиговоРе коЉем су други наместили робиЉу; или оклеветаног професора; или рецидивисте коЉи Ље напокон ухваЮен. ќва бездушност и равнодушност према поЉединачноЉ судбини можда убиЉа више од свега другог. „овек тада врло лако може постати озлоЉеРен, тврдокоран, може да омрзне систем, па и цео живот и све Ъуде заЉедно. » умножаваЬе броЉа озлоЉеРених Ъуди спремних на освету, коЉи вребаЉу Ц Љесте наЉопасниЉа ствар коЉу у себи криЉе препуни затвор. ћрежа препуних затвора.

„овек се не раРа да би говорио затворским жаргоном, пио Љак затворенички чаЉ и радио нове тетоваже. ѕогледаЉте малу децу Ц или у маЉчином наручЉу, или на дечЉем игралишту. ”право оне деце коЉима Ље тако лако и приЉатно говорити „у-тЉу-тЉу“ или им проЮи руком кроз свилену косицу.  оЉе дете можете лако да замислите како носи затворску одеЮу, како Ље мршаво и кашЪе, злих очиЉу, како криЉе мржЬу према целом свету? ¬ероватно ниЉедно. ј малишани расту, постаЉу чике и тете Ц и доспеваЉу у затвор. »злазе и опет се враЮаЉу. » навикаваЉу се на затвор као на куЮу и више не излазе. “о Ље Љедна од наЉстрашниЉих и посвудашЬих несреЮа поред рата, болести и свега осталог, коЉа човеку смета да живи. ћожемо се правити да нас се то не тиче. Ќа краЉу краЉева, то Ље врло природно Ц зажмурити и окренути се од несреЮе како се човеку не би по ко зна коЉи пут стегло срце. јли £еванРеЪе каже: Ѕио сам у тамници и посетили сте ће. «начи, треба да размишЪамо о томе не падаЉуЮи у илузиЉе о томе да Юе на земЪи завладати раЉ. ќ томе да човек у XXI веку и даЪе наставЪа да буде себичан и окрутан. ќ томе да нема потпуне правде на овом свету иако треба тежити ка ЬоЉ. » о томе да ЉеванРеЪска светлост треба да продире и с оне стране затворских решетака где Юе само Ѕог разабрати ко Ље прав, а ко Ље крив.

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0