Srpska

Ќови човек Ље темеЪ нове —рбиЉе

(‘ото √лас цркве) (‘ото √лас цркве) ††††

¬ладика шабачки ЋаврентиЉе, световно ∆ивко “рифуновиЮ (Ѕогоштица код  рупЬа, 27. Љануар 1935), архиЉереЉ Ље —рпске православне цркве са наЉдужим епископским стажом, дужим од пола века. «амонашио се као студент Ѕогословског факултета у Ѕеограду, потом Ље био свештеник на  упресу, па професор ЅогословиЉе у манастиру  рка, да би током заседаЬа —абора —ѕ÷ у маЉу 1967. године био изабран за епископа моравичког, викарног епископа патриЉарха √ермана. ѕоследЬе три децениЉе, од 23. Љула 1989. године, владика ЋаврентиЉе се налази на челу шабачке епархиЉе.

«а протоРакона др Кубомира –анковиЮа, уредника „√ласа ÷ркве”, наЉпоузданиЉег биографа владике ЋаврентиЉа, кога Ље упознао Љош као дечак, богослов у манастиру  рка, епископ шабачки Ље историЉска личност и време Юе то недвосмислено потврдити. ѕо много чему у новиЉоЉ историЉи —ѕ÷ владика ЋаврентиЉе Ље предЬачио: као епископ западноевропски и аустралиЉски (1969Ц1973) био Ље први српски архиЉереЉ чиЉа Ље нога (25. децембра 1969) крочила на аустралиЉски континент; као епископ западноевропски (1973Ц1989) био Ље први архиЉереЉ коЉи Ље по одлуци —ветог синода и патриЉарха (1983) отпочео преговоре са расколницима у јмерици, коЉи Юе 1991. у време патриЉарха ѕавла бити крунисани помиреЬем.

¬реме у коЉем живимо Ље турбулентно. ƒржава —рбиЉа Ље бременита проблемима, а народ прилично подеЪен. Ўта бисте данас поручили граРанима?

„ ад наиРу тешка, мутна времена и учестаЉу сукоби и узбуне меРу Ъудима, отвори се наЉедном ЅиблиЉа на Ьеним наЉтамниЉим страницама и наш ужас или наше неразумеваЬе наРу древне и познате речи као Љедини израз”, записао Ље давно »во јндриЮ. ƒревна „ Ьига живота” Ц ЅиблиЉа, увек Ље краЉ мог узглавЪа. ѕомогла ми Ље да на Ьеним порукама и поукама изградим своЉу веру у Ѕога, народ и себе. ” деветоЉ децениЉи свога земнога века, та вера ме подмлаРуЉе и чини оптимистом. ¬еруЉем да Ље оваЉ свет наЉбоЪи од свих ЅожЉих светова и да Ље ово време наЉлепше и наЉбоЪе у свеукупноЉ ЪудскоЉ историЉи. £ер ово Ље наше време и наша наЉвеЮа шанса. Ѕог нам нуди да искористимо ту шансу и оправдамо своЉе узвишено Ъудско и хришЮанско призваЬе. ћоЉа порука граРанима —рбиЉе и свим Ъудима света Ље очински позив на одговорност. Ќарочито на одговорност за Љавну реч. ќпет цитирам јндриЮа: „ћи нисмо довоЪно свесни колико наша Љавно изговорена реч може дуго да живи закопана у другом човеку”. „уваЉмо се тешких и Љаких речи. –еч Ље наЉоштриЉи и наЉотровниЉи мач. „”би ме преЉака реч”, болно вапиЉе песник Ѕранко ћиЪковиЮ. –еч фиЉуче и пуца као бич, погаРа као метак. „Ѕудимо Ъуди”, саветуЉе патриЉарх ѕавле. «а разлику од свих живих биЮа, Ѕог Ље Ъудима дао Љезик за споразумеваЬе и разговор. ѕозивам све граРане —рбиЉе, нарочито носиоце Љавних функциЉа у друштвеном и политичком животу, на меРусобни братски диЉалог и договор. ƒа оЉачаЉу разум а обуздаЉу страсти, да спусте тон а узвисе част и достоЉанство.

” овоЉ ЉубиларноЉ години када обележавамо осам векова самосталности наше маЉке ÷ркве, позивам себе, васцело свештенство и ЅожЉи народ на саборни подвиг сведочеЬа своЉе вере, више примером него речима. ” овим данима када се „све прашта васкрсеЬем”, коленоприклоно од Ѕога и ЅожЉег народа молим опроштаЉ за све лоше примере од стране нас, црквене ЉерархиЉе, коЉе су могле саблазнити слабе у вери.

” животу и раду имали сте и лепих, а претпоставЪамо и ружних тренутака. Ўта вас Ље наЉвише обрадовало, ако можете да издвоЉите?

ЌаЉвише ме обрадуЉе доброта, леп гест и поступак у свакодневном животу „обичних” Ъуди. ”чтива реч, благ осмех, топао поглед, срдачан поздрав... »знад свега искрена реч захвалности за мале, ситне ствари. Кубазност и предусретЪивост, спремност да се помогне ономе коме Ље потребна помоЮ и ситна услуга. ЌаЉвеЮа драгоценост нашег времена су речи: изволите, хвала, извините, опростите... ќне живе и обитаваЉу у животу ЅожЉег народа и на Ьима почива поредак света. —вет Ље препун доброте. јли доброта ниЉе бучна и рекламерска, нема маркетинг и кампаЬе. ј зло Ље бучно, самохвалисаво, галамЯиЉско, дрско, наметЪиво... «ато нам се чини да га више има. ќно живи на насловним странама жуте штампе и у ударним терминима таблоидних електронских медиЉа, наЉопасниЉих тровачница Ъудске душе. ¬ашим колегама препоручуЉем као савет и завет песму „бранковинске виле” ƒесанке ћаксимовиЮ: „ќбЉавите Љедном на велика звона”.

ћногим Ўапчанима у сеЮаЬе су урезане слике из шабачке хале 1995. док обилазите избеглице из  раЉине, места где сте у младости живели и радили. Ўта вас Ље наЉвише растужило у претходним годинама?

ЌаЉвише ме растужуЉу Ъудска бахатост, осионост, умишЪеност, саможивост, безобзирност... √орки су плодови овог корова коЉи расте у душама поЉединих Ъуди и народа. —ведоци тога су милиони и милиони избеглица, бескуЮника и апатрида коЉи се потуцаЉу и блуде светом од немила до недрага. Ќа десетине милиона породица и деце у јфрици пате у сиромаштву и умиру од глади. —а Ьима Ље распети и васкрсли ’ристос. ќн живи у свакоЉ ЬиховоЉ сузи, болу, уздаху, вапаЉу... » меРу нама много Ље оних коЉима Ље наша помоЮ потребна. ќнаЉ ко хоЮе да сретне и види ’риста, нека укаже помоЮ своме комшиЉи болеснику, сиромашку, немоЮноЉ старици или старцу... Ќека им се наРе... „аша хладне воде, шоЪа чаЉа, лепа и топла реч велики су као храм. Ќа питаЬе да ли Юе ’ристос, када поново доРе, наЮи вере на земЪи, —вети владика ЌиколаЉ одговара: „ЌаЮи Юе Ље, али не у раскошним храмовима и псалмодиЉама, веЮ у шапутаЬу Ъудског Љезика и у тишини и топлини Ъудског срца”.
¬елики задаци стоЉе данас пред српском црквом и српском просветом и културом. ѕотребни су велики напори на духовноЉ и културноЉ обнови, као и на образоваЬу и просвеЮиваЬу нашег народа, особито младих. “о Ље темеЪ сваке обнове. » црква и држава улажу велике напоре у изградЬу велелепних храмова и градова. ¬реме Ље да се уложи труд у изградЬу новог човека. “о Ље претежниЉе од свега. “о Ље темеЪ нове —рбиЉе. јко у томе успемо Ц успели смо у свему.

—еЮаЉуЮи се трагичних збиваЬа из 1995. коЉа спомиЬете, поносан сам на своЉ народ. —рбиЉа Ље раскопчала недра и примила своЉу страдалну браЮу, делеЮи са Ьима све што Ље имала. “о су били дани санкциЉа, изолациЉе, беспарице, сиромаштва... јли изнад свега дани великог Ъудског и хришЮанског срца. “о ми даЉе разлог да веруЉем у своЉ народ. ѕоред свих тешкоЮа и искушеЬа са коЉима смо суочени веруЉем да Юемо, уз ЅожЉу помоЮ, наЮи излаз из свих невоЪа, и из свега изаЮи веЮи и снажниЉи. ƒа сведем оваЉ одговор на сентенцу нашег великог писца ƒобрице ОосиЮа: „¬ода и народ увек наРу своЉ пут!”

—а том вером и надом поздравЪам све читаоце „ѕолитике” радосним поздравом победе живота: ’–»—“ќ— ¬ј— –—≈!

ћироЪуб ћиЉушковиЮ

ѕолитика

30 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0