Srpska

” манастиру “ушимЪа на обронцима √олиЉе

†† »гуман манастира протосинРел »лиЉа (Ѕуха) споЉио родни ѕризрен и манастир “ушимЪу

” данима када иза нас остаЉе наЉвеЮи хришЮански празник - ¬аскрсеЬе √осподЬе и идемо у сусрет празнику Меговог вазнесеЬа, познатиЉем као —пасовдан, пут нас води у манастир “ушимЪу. —мештен Ље на обронцима √олиЉе, у близини пута коЉи од Ќовог ѕазара води ка –ашкоЉ. »ако Ље манастирска црква посвеЮена ”спеЬу ѕресвете Ѕогородице, народ га често назива и манастир ¬азнесеЬа √осподЬег Љер Ље то Љедан од три дана у години у коЉем се народ у манастиру окупЪа у веЮем броЉу и слави заветну славу села “ушимЪа- —пасовдан.

††††

ћанастир “ушимЪа припада –ашко-призренскоЉ епархиЉи али за разлику од веЮине светиЬа у ЬеговоЉ близини (АурРеви ступови, —опоЮани, ѕетрова црква...), маЬе Ље познат широЉ Љавности. »ако нема писаних података (сем повеЪе манастира ЅаЬска у коЉоЉ село “ушимЪу са свим садржаЉима у Ьему, краЪ ћилутин поклаЬа манастиру ЅаЬска), предаЬе каже да Ље манастирска црква постоЉала Љош у 11. веку. “о предаЬе и данас живи код мештана села “ушимЪа, коЉе Ље и наЉвеЮе село у новопазарскоЉ општини.

ћанастир Ље кроз историЉу више пута рушен и обнавЪан. Ќепосредно пред ƒруги светски рат на темеЪима високим око Љедан метар, саграРена Ље манастирска црква маЬих димензиЉа и посвеЮена ”спеЬу ѕресвете Ѕогородице. ѕретходну, чиЉи су темеЪи постоЉали, срушили су “урци и од Ьеног камеЬа направили кулу за турског агу, на оближЬем брду, познату као ,, јгина кула,, ” ЬоЉ Ље ага живео до ослобоРеЬа 1912.године.

ѕосле обнове из четрдесетих година двадесетог века, манастир Ље обновЪен и 1975. године, када га Ље освештао ≈пископ рашко призренски ѕавле, потоЬи ѕатриЉарх српски. ѕостоЉи неколико црно-белих фотографиЉа коЉе сведоче да се то догодило у недеЪу после ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице и то Ље до дана данашЬег остало као слава и сабор. «ахваЪуЉуЮи мештанима околних села 2007. године манастир Ље реновиран и заштиЮен од даЪег пропадаЬа. ” обнови Ље учествовао велики броЉ приложника, а нешто новца дало Ље и ћинистарство вера. “ом приликом су у цркви промеЬени под и иконостас, а пре пар месеци у манастир су донете две нове иконе коЉе су ових дана поставЪене на иконостас. ”раРене су по дечанским мотивима ’риста и Ѕогородице и допринеле су да читава црква добиЉе лепши и свечаниЉи изглед. ” манастиру се чува и Ѕогородичина икона ,, ”срдно моЪеЬе“ коЉа Ље познатиЉа као Ѕогородица “ушимска, и пред Ьом све више Ъуди долази и тражи помоЮ за различите душевне и телесне болести.

††††Ќарод из ближе и даЪе околине, сем на —пасовдан и у недеЪу по ”спеЬу ѕресвете Ѕогородице, у манастир се у веЮем броЉу традиционално окупЪа и на ¬аскрс. ќсталих дана у години, нема сабороваЬа, али народ у маЬем броЉу долази недеЪом и празницима на литургиЉе коЉе редовно служи игуман манастира “ушимЪа, протосинРел »лиЉа Ѕуха. ќтац »лиЉа Ље настоЉатеЪ ове древне светиЬе у последЬе четири године и на место игумана Ље поставЪен после Љеромонаха —ергиЉа коЉи Ље прешао у други манастир. —ем оца »лиЉе у манастиру Ље и Љедан искушеник, коЉи помаже оцу »лиЉи у богослужеЬима и осталим манастирским послушаЬима.

†† -ѕоследЬих година Ље у селима у –ашкоЉ области све маЬе становника, па Ље и маЬе Ъуди коЉи долазе у манастир - прича нам игуман “ушимЪа, отац »лиЉа.- » само село “ушимЪа Ље све празниЉе, о чему сведочи податак да Ље за тридесетак година од осамдесет Рака у првом разреду дошло до затвараЬа школе. ” селу Ље неколико малишана коЉи сада путуЉу до оближЬег места у школу на наставу.

††††

ќтац »лиЉа каже да би више Ъуди долазило у манастир када би деоница од главног пута до манастира била асвалтирана:

-“аЉ пут Ље пресудан за долазак Ъуди.  ада Ъуди не долазе нема ни прилога, а манастири опстаЉу уз помоЮ верника коЉи долазе и помажу. ¬ероватно би требала нека акциЉа око тог пута, у коЉу би свакако требале да се укЪуче и власти у Ќовом ѕазару.

†† ” Љедном делу порте, у малом манастирском конаку, налазе се две келиЉе за монахе. ” поткровЪу су смештене Љош три собице у коЉе у данима око слава ил понекад у току године, биваЉу смештени верници коЉи доРу да помогну братству и одморе се од свакодневних обавеза и брига.

†††† »ако Ље отац »лиЉа веЮ четири године игуман манастира “ушимЪа, кад год може воли да оде у ѕризрен. ” ѕризрену Ље роРен, а животни пут га Ље водио од школоваЬа у „ачку, преко монашеЬа у ÷рноЉ –еци и боравка у —ветоЉ √ори, до студираЬа и служеЬа на Ѕогословском факултету у Ѕеограду, па опет преко ѕризрена и —ветих јрхангела до манастира “ушимЪа.

††††

” ѕризрен оде када су славе у манастиру —вети јрхангели, ЅогословиЉи или цркви —ветог АорРа. “о му Ље прилика да прошета улицама тог древног града, у коЉем су живели и Ьегови деда и баба, и емоциЉе се сваки пут изнова Љаве.

- ≈моциЉе су присутне када ходате улицама града у коЉем сте роРени. » сам боравак у ѕризрену значи за све нас, коЉи смо пореклом отуд или смо провели неке године живота у ѕризрену. Ќама ѕризренцима Ље живот до 1999. био углавном на релациЉи ѕризрен село —редска, где су обично живеле наше бабе и деде, где смо се дружили, окупЪали, играли шах, домине и друге друштвене игре... ѕосле нас Ље живот однео на разне стране, и када се среЮемо на неким сабраЬима у ѕризрену после двадесет година, као да се изнова упознаЉемо, делимо успомене на наш град, Ъуде, светиЬе...- прича отац »лиЉа.

„есто прошета и до —редачке жупе и до цркве ѕресвете Ѕогородице, коЉа Ље била некада на педесетак метара од куЮе Ьеговог прадеде.

- ÷рква ѕресвете Ѕогородице, се данас налази мало повише села у планини, Љер Ље како предаЬе каже ,,летнала“. ÷рква Ље по предаЬу, преко ноЮи прелетела из села на данашЬе место, побегавши од “урака коЉи су хтели да Ље сруше. „удом ЅожЉим прелетела Ље у планину, где се сакрила од очиЉу осваЉача. ќдем понекад и у цркву —в. Ќиколе на сеоском гробЪу у —редскоЉ “е светиЬе су и вредни споменици, показатеЪи како се некад живело и како су и колико времена и новца Ъуди одваЉали за светиЬе.

†††† —ве те светиЬе ѕризрена, околине, а и ове у –ашкоЉ области са манастиром “ушимЪа у коЉем Ље сада, сведоче поред осталог и колико су монаси и свештеници носили терет народног живота.

††††

ѕо речима оца »лиЉе мисиЉа свештеника и монаха и у ово данашЬе време Ље да увере Ъуде да бити ’ришЮанин значи носити терет ’ристовог крста на своЉим леРима:

  • ” данашЬем свету Ље Љако тешко бити ’ришЮанин, посебно што Ље иза нас период комунизма. ’ристос Ље страдао да би нас обновио, а ми морамо да се трудимо, да трпимо, да редовно одлазимо у цркву, постимо и причешЮуЉемно се. ƒа будемо у заЉедници са ’ристом. » само ако изградимо таЉ лични однос са ’ристом можемо себе да назовемо ’ришЮанима. ј то Юемо моЮи тек ако се измиримо са братом своЉим, ако се измиримо са комшиЉом, ако му опростимо, или тражимо опроштаЉ. “ек тада човек може да принесе жртву Ѕогу, да се припреми постом и молитвом, да се причешЮуЉе телом и  рвЪу √осподЬом. “ек тада могу да се радуЉу сви и да ликуЉу Љер Ље ’ристос васкрсао.

- ” овим данима, по ¬аскрсу, када се више него икада сеЮамо ¬аскрсеЬа √осподЬег и када га славимо и поздравЪамо се сверадосним поздравом ,, ’ристос васкрсе! ¬аистину васкрсе!“ желим вашим читаоцима да пожелим свако добро од √оспода уз жеЪу да се сви максимално потрудимо и ако ништа друго да не чинимо другима оно што не желимо да други нама чине. £едино тако Юемо бити у заЉедници са ’ристом- поручио Ље игуман манастира “ушимЪа протосинРел »лиЉа Ѕуха, и упутио позив да сви коЉи желе и могу доРу и посете манастир “ушимЪу, помоле се Ѕогородици “ушимскоЉ и бар на кратко учествуЉу у богослужбеном животу ове средЬовековне светиЬе.

24 / 05 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0