Srpska

—веЮа у даЪини

” ÷р≠кви —ве≠тог Ќи≠ко≠ле пресечен Ље славски колач (‘ото ∆ивоЉин –акочевиЮ) ” ÷р≠кви —ве≠тог Ќи≠ко≠ле пресечен Ље славски колач (‘ото ∆ивоЉин –акочевиЮ) ††††

Ћокални аутобус броЉ Љедан на релациЉи ѕриштина Ц  осово ѕоЪе, а у Ьему старица на крилу држи славски колач умотан у везено платно. “у су и студенти из ѕриштине, иду код оца –адивоЉа ѕаниЮа као код своЉе куЮе. ƒруги стижу лимузинама из града Љер су тамо на неком положаЉу, а враЮаЉу се у  осово ѕоЪе за празник „летЬег” —ветог Ќиколе, посвеЮен преносу Ьегових моштиЉу из ћире ЋикиЉске у Ѕари. ќбичан дан деведесетих година прошлог века, у месту одакле Ље, нешто раниЉе, кренула побуна против тешког положаЉа —рба, институционалне неправде, исеЪаваЬа, па и ондашЬег друштвеног уреРеЬа. Ќеки су у томе видели шансу за прве знаке демократиЉе у комунистичком лагеру. ќвде Ље —лободан ћилошевиЮ изговорио реченицу: „Ќико не сме да вас биЉе!”

 ако данас изгледа  осово ѕоЪе, шта говоре Ьегови становници, шта им Ље остало од завичаЉа?

„ћоЉ тата Ље некад возио воз, и Ља сам возио воз”, каже ¬лада ¬укадиновиЮ, човек коЉи се после 20 година вратио у  осово ѕоЪе. ƒесет година му Ље требало да среди папире, администрациЉу и сва ограничеЬа расеЪеничког статуса. “ешко му Ље да из сеЮаЬа призове ко Ље све учествовао и помагао у обнови две куЮе ¬укадиновиЮа. „£а, мама од 82 године и сестра успели смо да се вратимо у  осово ѕоЪе. ѕосле толико година овде се изградило много обЉеката да Ље тешко за Ъуде да се снаРу и да кажу живео сам овде или онде. ∆ивот иде нормално и Ља могу да позовем Ъуде да се врате и да се боре Љер борба Ље и овде и тамо где су избегли”, прича ¬укадиновиЮ.

 аже да му завичаЉ ноЮу светли као Ћас ¬егас, а на питаЬе: „ ако и коме они као повратници светле?” ¬лада одговара: „ ад запалите Љедну свеЮу, та свеЮа негде у даЪини има неко значеЬе. ћожда Ље и ово неки знак, за некога ко има жеЪу и воЪу да се врати.”

 осово ѕоЪе Ље место чувених кафана „’ерцеговина”, „ЎЮепан мали”, „‘онтана”, „ осовка девоЉка”, „600 година”, „Ѕреза”, „—тари ¬уЉадин”, „»ду дани”, а на Ьиховим местима налазе се громни салони, зграде, продаЉни обЉекти и све Ље у некоЉ врсти изградЬе у коЉоЉ Ље сваки метар заузет и важан. “а Љефтина градЬа у коЉоЉ су, као и у свему, учествовали политичари и команданти нове косовске елите, ипак оставЪа утисак пустоши и ненасеЪености.

ѕородица √алиЮ у Ћивадском насеЪу живи с троЉе деце. ћаЉа Ље у породицу √алиЮ дошла пре 10 година, старих комшиЉа се не сеЮа Љер их ниЉе ни затекла, свекар и свекрва немаЉу намеру да се селе и продаЉу. —воЉу децу £ану, ¬асилиЉа и Ѕогдана превозе до школе у оближЬем селу ”гЪару.

„“ренутно имамо комшиЉе јлбанце коЉи су се доселили из Ѕеограда, имаЉу малу децу сличног узраста као што су наша. ќни су свакодневно на улици, играЉу фудбал, друже се, причаЉу и албански, а албанска деца причаЉу српски, чак и ови из ћедвеРе коЉи су се доселили причаЉу српски”, каже ћаЉал.

Ќастанак места измеРу два светска рата, сеоба 1999. године, отмице и убиства, погром 17. марта 2004. године данас се наЉбоЪе виде у ÷ркви —ветог Ќиколе. “рагови ватре на икони —ветога £ована и костурници оних коЉи су погинули за краЪа и отаЯбину. ” малим круговима око фресака у припрати били су исликани владари различитих српских династиЉа, из гарежи извируЉу наочаре краЪа јлександра  араРорРевиЮа и бркови краЪа Ќиколе ѕетровиЮа. «ато Ље, после сечеЬа славског колача, отац —рРан —танковиЮ позвао све да брину о храму —ветог ЌиколаЉа, да помогну цркви коЉу Ље назвао мученицом, да подржаваЉу свештеника Ќиколу ƒрагиЮевиЮа, коЉи ту живи с породицом.

„” овоме светоме храму тиха радост трепери, Љесте да Ље раЬен, Љесте да Ље народ понижен и расут, што због наших сопствених грехова, што због наших народних сагрешеЬа, што због наших главешина коЉи су веровали да без живога Ѕога могу сами да реше Ъудска питаЬа и проблеме”, рекао Ље свештеник —рРан —танковиЮ и позвао на радост васкрсеЬа: „» овако понижени, и овако погажени, и овако уцвеЪени, примаЉмо утеху долазеЮег царства божиЉег.”

ƒомаЮин славе АорРе ЋакушиЮ Ље  осовопоЪац, директор  ”ƒ „ опаоник”. ƒовео Ље пун аутобус чланова друштва, Љош би каже дошло деце да Ље имало места. «а наступ Ље припремио игре и народне ношЬе из  осова ѕоЪа, у дворишту разапео бели шатор и дочекуЉе госте. ѕеваЉу се староградске песме, играЉу се кола, на посивелоЉ фасади цркве виде се пукотине, а негде Ље и малтер отпао.

„—ада Юемо први пут после 20 година у порти запевати и заиграти. “реба бити довоЪно Љак да се издржи страх и понижеЬе коЉе доживЪавамо. ” два дана имао сам 20 позива из полициЉе као да овде треба да доРе нека огромна опасност и да Ље она претила нашим комшиЉама. ќсеЮао сам страшан притисак и неку врло ружну поруку, али то нас не спречава да доРемо. ЅиЮе боЪе овде”, рекао Ље ЋакушиЮ.

ѕолитика

24 / 05 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0