Свечано прослављена слава Призренске Богословије - Свети Кирило и Методије

    

Поводом славе Призренске богословије, празника светих равноапостолних Кирила и Методија, велики број верника сабрао се у царском Душановом Призрену да пре свега Литургијски прославе овај велики празник, саопштила је Телевизија "Храм".

Свету архијерејску Литургију у Саборном храму светог Ђорђа служио је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим уз саслужење надлежног Архијереја и ректора Призренске богословије Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија и великог броја свештеника и свештеномонаха, представника различитих просветних установа, Универзитета у Београду и Приштини, Војвођанске владе а присутни су били и дипломатски представници страних мисија у Приштини, док су на Богослужењу својим гласовима саслуживали и ученици Призренске Богсловије.

У славској беседи у Саборном храму Светог Ђорђа, Владика Максим је говорио о просветитељској мисији и светлости коју су у словенски свет донела солунска браћа која су на позив кнеза Растислава дошла међу словене и превела свете књиге на словенски језик. Он је нагласио да и Призренска Богословија светли данас том светлошћу, да надахњује ђаке и професоре, као и да су Свети Кирило и Методије потребни целом свету.

    

«Њихову светлост су многи покушавали да помраче. Они нису били људи који су заступали једну страну. Као што знамо с једне стране је била Цариградска Патријаршија, а с друге стране Римска Црква, па је постојао извесни антагонизам.Оно што су они учинили јесте, без обзира на разлике, гледали су на јединствену благодат Христову и настојали да је пренесу тадашњим житељима паноније и других области, што је и нама данас пример» - рекао је Владика Максим.

Пред сам крај Литургије благословено је славско жито и колач, након чега је Епископ Теодосије изразио захвалност Епископу Максиму на дослаку у Призрен и учешћу у прослави Призренске богословије која је символ васкрсења српскога имена у Призрену и која само у своме кругу свакодневно сабира више од 60 Срба. Владика је захвалио свима који се труде да помажу Богословију и долазе у Призрен.

«Молимо се Богу да нам да снаге у храбрости да издржимо, онако како су то наши преци радили у своје време. Да сведочимо Христа и да овде останемо» рекао је Владика и истакао да школи у Призрену стижу поруке из целог света и да се људи радују њеном постојању и раду.

    

«Са вером у Бога смо кренули у обнову и она је израсла, не толико нашим трудом већ Божијим благословом. С том надом и данашњу славу славимо овде у Призрену. Наше је опредељење да останемо и опстанемо на Косову и Метохији и да не узмичемо одавде» - закључио је Владика Теодосије.

После резања славског колача владика Рашко – призренски Теодосије је уручио посебну захвалницу (Грамату) Славиши Радивојевићу, који је несебично помагао обнови светиња у призренском крају.

Радивојевић, који са пороидцом живи у Лугану у Швајцарској, финансијски је помогао обнову цркве Успење Пресвете Богородице, Светог Ђорђа и Светог Николе у Средској, одакле и сам потиче и користи сваку прилику да одмор проведе у родном крају, где је и обновио породичну кућу. Славиша Радивојевић је помагао и манастиру Светих Архангела код Призрена и користи сваки тренутак да помаже крај одакле је потекао и отишао у свет. Захваљујући се Радивојевићу на доброчинству владика Теодосије је нагласио да је „наше само оно то другима дарујемо“.

Након Свете Литургије верни народ је предвођен Владикама Теодосијем и Максимом прошетао центром призрена а потом су се окрепили у гостопримници Призренске Богословије, након чега је уследио пригодан културно-уметнички програм који су приредили ученици Богословије у Призрену.

Није изостала ни трпеза љубави коју су домаћини припремили за све путнике намернике који су у Призрен дошли како би саборно прославили славу Богословије у Призрену, празник равноапостолних Кирила и Методија.

    

    

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×